Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

Nama se ovde neprestano govori da je cilj ovog novog Saveta da spasi vlaške govore i da Vlasi treba da pišu na svom narodnom govoru, a ne na nekom tamo "stranom rumunskom" jeziku, čija je gramatika preuzeta iz španskog jezika.

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali  i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".

Uzmimo na primer poslednji komentar g-dina Caslava:

CitatХе,хе... Нај грижје дје здрăвјењија мја. Пје тоатје ље фак дупă рйнду дји ла сат. Бјау нума о криглă дје пивă ку дјамњасарă дупă ун тенис ку бăјецй. Пјерд нума дји ла дој, три ученич дјин йнăинтје дје вро доозăч дје ањ. Ам дје тоатје  йн касă да ши пи дје лăтурј  йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц.
    Дје љимбă, дје скрис- кум год о фи! Њич дје рйнду ăста ка ши дје рйнду трјекут њима ну о сă тје йнтрјебје њич пје тјиње да њич пје миње кум о сă фије скрисă љимба ноастă- ја рăмйндје тот аста. Чје ну са лăсат "Ворба ноастрă" аич ундје је пољимитă, ку ћирилица скријатă? Румйњија сă фије йн грижје ку румйњи јеј. Ној карје њам ардјикат сă ње фăчјем Савету носту ну сйнтјем поданичи румйњ. Авјем алта атресă. Куј је дје фрăкат капу сă йш ил фрăчје. Јеу ши ку во пивă мăј мулт аштјепт сă ми сă рăзвјерсă  чаца дјин йнăинтја ојкилор ши сă ми сă дјеступје урјејкиљи дје атйта лармă фăкутă дјин куткурјезату гăињилор дјин бăтăтура тоиља, пинтру ун уоу моаље.

Evo spiska reči za koje tvrdim da ih nema u govoru Ungurjana:
- здрăвјењија
- дјамњасарă
- ученич
- доозăч
- пăјенц
- ардјикат
- сйнтјем
- рăмйндје
- поданичи
- атресă
- фрăчје
- рăзвјерсă
- тоиља


Evo i reči kojih ima kod Ungurjana ali se drugačije izgovaraju:
- грижје = грижâ
- ундје = унђе
- Пје = Прă
- тоатје = тоаће
- дји = дă
- дјин = дîн
- йнăинтје = нăинће
- чје = śе
- во = ва
- Њич = Њиś
- тје = ће
- скријатă = скрисă
- фрăкат = фрекат
- Јеу = Јо
- аштјепт = ашћепт
- чаца - śаца
- дјеступје = дăступе
- пинтру = прîнту

A ove dve rečenice ovde, uprkos nekoliko puta ponovljenom išitavanju, nisam uspeo da dešifrujem: "Ам дје тоатје  йн касă да ши пи дје лăтурј  йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц."
Ove dve rečenice ću odštampati i pokazati rođacima i prijateljima, čiji je maternji jezik govor Vlaha-Ungurjana. Baš me zanima koliko li će njih uspeti da razume šta je Caslav hteo da kaže a rezultate ću postaviti na forum. Razmišljam da napravim tonski zapis, čisto da se vidi koliko oni kojima ovo treba da bude "maternji jezik", odnosno jezik koji će da spase njihovo narečije, razumeju "svoj" budući "maternji jezik".

Kao što se iz ovoga jasno vidi, više od polovine reči novog "standardnog" vlaškog jezika se razlikuje od govora Vlaha-Ungurjana. Kako će onda, ovaj "standardni" jezik, koji se stvara da bi "spasio naše dijalekte", sačuvati govor mojih predaka, koji se govorio stotinama godina unazad?
Šta bi se dogodilo kada bi se za standard uzelo ungureansko narečije? Govor bi sačuvali Ungurjani, a izgubili bi ga Bufani, Munćani i Carani.

Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 09:36

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ...

Власи Царани, боље рећи: Олтенци, чине једва 1/3 укупне влашке популације на територији источне Србије, која спада под јурисдикцију ВНС-а.
Толико о "омеру".

А на твоју дилему како ћеш сачувати свој аутентични говор, која је, према свему судећи, и дилема оне 2/3 преосталих Влаха "нецарана", одговор би могао да буде следећи:

1) Прогласите се за већину мањине,
2) Формирајте свој ВНС, па ... Да идем даље?
3) Онда ће да се отцепе Поречани, па Црноречани, па Хомољци ...
4) и тако редом ... и
5) на крају ће СВАКА КУЛМА моћи да се стандардизује по својој вољи, онако како је то већ урадио ЉБК на својој кулми, званој Кулмја Лу Śуљин ...

Сă трајаскă Цара румîњаскă,
да нуој - вај ђи нуој:
сă фије аша кум ња урсат Урса!
Хм?  ::)
Да пуаће-фи кă њ-а урсат вр-ун УРС?!  :o

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 09:36

Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.

Ja još nisam čuo ni jednu reč o tome kako če VNS da sačuva vlaške govore, ako mi je promaklo pokaži slobodno gde i kako če sačuvati vlaške govore.
Inače Časlava i ja imam problem da razumem, previše pesnički piše i improvizuje, valjda mu je to deo standardizacije. :)
Nije samo što ne bih mogao da izgovaram reči kao ungurjani nego ne bih mogao ni Časlavove reči da izgovorim npr. ovo чје, on ima višak J, pa se razbacuje s njime ne samo kod ove reči ima i drugih.

Ne možete da pročitate pravi govor Vlaha carana ako uzmete Časlava za primer, njegovo pisanje ruši lepotu, čistoću i autentičnost tog govora.
Ja se nešto ne trudim da pišem, baš iz tog razloga da ne zabrljam negde a on insistira na tom pisanju koje nema nikakvu vrednost, nema ni sadržaj a nema ni pismo koje koristi nikakvu vrednost.

Ovo ču reči u svoje ime, sumnjam da če Vlasi prihvatiti govore drugih Vlaha za svoj maternji jezik!

Rumunski je odbačen iz političkih razloga što je loše i pogrešno, a o očuvanju vlaških govora nije bilo ni reči što je isto tako loše i pogrešno.
Treča loša stvar je eto neki novi vlaški književni jezik, koga još treba i da čekamo pošto još ne postoji, koliko godina i koja če korist biti od tog jezika, ne zna se, moje je mišljenje da je to gubljenje vremena a možda neko i dobije na vremenu.

Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete. 
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)   

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43

Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...

Свезнајући, у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 09:36
Evo spiska reči za koje tvrdim da ih nema u govoru Ungurjana:
- здрăвјењија
- дјамњасарă
- ученич
- доозăч
- пăјенц
- ардјикат
- сйнтјем
- рăмйндје
- поданичи
- атресă
- фрăчје
- рăзвјерсă
- тоиља

Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!

Săm fic vuoj mije zdrăvenjorj!

Jej îs ućenjiśi a mjej!

Juo am dodzăś dî anj! :'(

Nuje kasă  fîrdă pajenc.

Dă la o vrjeamje în kuoaś jeal śoa a-rîđikat kapu în sus.

La śe atresă îc tramăt karća?


Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43
Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)  

,,Din punct de vedere al graiului, teritoriul locuit de aceşti Români se împarte în două părţi: una mai mare, la Vest, care aparţine graiului bănăţean, şi a doua la Est, în Craina, în care se vorbeşte un graiu foarte apropiat de cel din partea apuseană a Olteniei".
,,Deosebirea dintre cele două graiuri o constitue mai ales felul în care se pronunţă sunetele t, d, urmate de e, i, şi africatele ĉ, ĝ (ce, ge). În localităţile cu graiu bănăţean, în loc de t, d (urmate de e, i) se rosteşte ć, dź, iar în loc de ĉ, ĝ (ce, ge), ś, ź. În localităţile care ţin de graiul oltenesc, ĉ, ĝ se rostesc ca în limba literară (ce, ge), dar t, d (urmate de e, i) devin t', d', ca în Vestul Olteniei şi prin Transilvania".

Ioan Pătruţ : Folklor dela românii din Sârbia, Anuarul Arhivei de Folklor, VI, 1942, p. 331

preuzeto iz:
Cultura populară a românilor din Timoc
– încercare de periodizare a cercetărilor etnologice
Annemarie SORESCU MARINKOVIĆ
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=750.0

vidi i ovu temu:
AFI - Fonetska transkripcija rumunskih dijalekata (Transcrierea fonetică)
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=773.0

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
...
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!
...
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Хајде, врли "стандардизатори", кажите како се свуда на влашком каже "здрав", "здраво", "здравље"?
Да ли је могуће да да вам се осећање за матерњи језик толико дегенерисало?!
Ако је ово "мустра" која показује у ком правцу ћете гурати "стандардизацију", куку нама!

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 17:53

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
...
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!
...
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Хајде, врли "стандардизатори", кажите како се свуда на влашком каже "здрав", "здраво", "здравље"?
Да ли је могуће да да вам се осећање за матерњи језик толико дегенерисало?!
Ако је ово "мустра" која показује у ком правцу ћете гурати "стандардизацију", куку нама!

SĂNĂTOS, SĂNĂTOS, SĂNĂTAT'E

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38

Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!

Săm fic vuoj mije zdrăvenjorj!

Jej îs ućenjiśi a mjej!

Juo am dodzăś dî anj! :'(

Nuje kasă  fîrdă pajenc.

Dă la o vrjeamje în kuoaś jeal śoa a-rîđikat kapu în sus.

La śe atresă îc tramăt karća?


Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

ZDRĂVÉNIE s. f. Forță, tărie, vigoare. (din zdravăn)
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/zdr%C4%83venie (http://dexonline.ro/definitie/zdr%C4%83venie)

UCENÍC, -Ă, ucenici, -ce, s. m. și f. 1. Persoană (tânără) care învață o meserie lucrând în producție sub îndrumarea unui meșter sau urmând o școală profesională. 2. Adept și continuator al unui savant, al unui filozof, al unui artist; p. ext. începător într-o activitate; discipol, elev. – Din sl. učenikŭ.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/UCENICI (http://dexonline.ro/definitie/UCENICI)

DOUĂZÉCI num. card. Număr având în numărătoare locul între nouăsprezece și douăzeci și unu. ◊ (Adjectival) Douăzeci de cărți. ◊ (Cu valoare de num. ord.) Secolul douăzeci. ◊ (Intră în componența num. adverbial) De douăzeci de ori. ◊ (Intră în componența num. distributiv) Câte douăzeci de mașini. ◊ (Substantivat) Cinci de douăzeci. [Pr.: do-uă-] – Două + zeci.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/dou%C4%83zeci (http://dexonline.ro/definitie/dou%C4%83zeci)

ARIDICÁT, -Ă adj. v. ridicat.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/aridicat (http://dexonline.ro/definitie/aridicat)
http://dexonline.ro/definitie/ridicat (http://dexonline.ro/definitie/ridicat)

A ima ih i u Rumuniji, a ta grupa reči ima da nam bude a măi tare d'in toat'e, kako si je ono nazvao "grupu reči koje se drugačije izgovaraju".  :)

Citat: Volcae poslato 06.06.2011. 18:00

SĂNĂTOS, SĂNĂTOS, SĂNĂTAT'E

Ма знају то и они јако добро, него им је "стандардизација" ударила у главу!
Није аргумент "тако се говори у народу", јер то "како се говори у народу" је основа за ПАНИКУ!
То је тај ЈАСНИ знак ДУБОКЕ језичке некрозе због које се ЦЕЛА ОВА ПРИЧА и покреће!

Због чега је основа сваке здраве језичке политике сакупљање народних умотворина, и због чега то треба да раде даровити људи?
Па управо због ове пошасти: да се у већ оболели језик не увуку нове болештине, сада заслугом самих језичких "посленика"!

Како би изгледао час влашког језика на коме би учитељ Caslau говорио деци: "Ученјичилор, чје идеје авјец ин памјету востру?"

Ако се овакав стандард усвоји, предлажем да као обавезна лектира у таквој школи буде ова песмица из Голубиња:

Коло-н ваље ла фрундзаре
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну -
Баш је добар за каśулу!

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!

Domnu dPasujoni poaće câ sa fi şî înbolnâvit, or înbećejît, dar aia numâ prîntu śe nu stâ bun cu SĂNÂTAĆEA. Dar Zdrăveńia va fi vro muiare dîn sat dâ la ial, ca cum iastâ mulţî lu care ľi numiľi Zdraucu (Zdravko).

La noi RUMÂŃI sâ mâi ḑîśe şî: sănâtaće şî năroc, sătâće şî aviare... dar şî muieriľi, lu ai vii, dau dâ pomanâ šî-n sănâtaće.

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
Jej îs učenjiśi a mjej!

Ńiś dâ asta n-am mâi auḑît. Şćiu câ la noi, în pârţîľi noaştre lu copi care mierg la şcoalâ, ľi sâ spuńe câ-s ŞCOLARI, dar la fiaće ľi sâ ḑîśe ŞCOLARIŢÂ.
Dâr câ ie vorba dâ o minśunâ cu "Učeniśi" sâ viađe şî prîn aia câ Unguriańi n-au "Č". Tot śe ie luvat dîn sârbiaşće, unđe iastâ "Č", Rumâńi noştri scimbâ în "Ć". Prâ aia sâ cunosc Rumâńi noştri cînd porńesc sâ vorbascâ sârbiaşće câ nu-s Sârbi.

Iastâ şî-un cîncćic a lu Nicola Petrović Coľiţâ unđe cântă:
La Mâidan, la Mâidan
Frumoasâ mîndruţâ am
La mâidan ie Şcolâriţâ
Io mâ duc ia-m dâ guriţâ

Dar n-am mâi auḑît sâ cînće dâ "Učeniţâ". Aia nuie la noi - Unguriańi!

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
Nuje kasă  fîrdă pajenc.

Io şćiu câ toatâ casa are PÂRIEŢÎ. Dâ pâienţî - n-am mâi auḑît. Poaće cînd ńe v-ar stândărdiza ľimba, atunśa sâ va auḑî şî dâ ńiscar "Pajenci", draśi s-âl şćie  :-\

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
La śe atresă îc tramăt karća?

Ńiś dâ "aTresa" nu sa mâi auḑît pana acuma. Şćiu câ la carće sâ scrie ADRIESA. La vorbe care ľe luvâm dîn alće pârî noi ľe mâi "moiem". La pesak i ḑîśem piesâc, la mera, cîta vruńi care nu ḑîc mâsură, i spun mierâ, lu metar i spuńem mietâr, lu deo i spuńm dieu şî aşa mâi dâparće.

Atresa nu sa mâi vorbit la noi. Care şći d-aiś încolo. Âşća care-s la pućeare în Savet, vrĭeu şî numiľi sâ ńe scimbe: dâ la Rumâńi śî Rumńe, vrie sâ ńe facâ ńiscar Valahi şî Vălâhiţâ. Va scimba şî asta.

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Ja mislim da Vi grešite. A to sam, nadam se, uspeo i da dokažem.

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 17:53

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 17:38
...
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!
...
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Хајде, врли "стандардизатори", кажите како се свуда на влашком каже "здрав", "здраво", "здравље"?
Да ли је могуће да да вам се осећање за матерњи језик толико дегенерисало?!
Ако је ово "мустра" која показује у ком правцу ћете гурати "стандардизацију", куку нама!

Zdrăvenjor mis ma nušću pănă kînd ku atîca duoktorj!

Ne želim da bilo kome namećem šta i kako da govori.

Ništa ja ne guram, samo ukazujem da po pitanju navedenih reči Vlad ne govori istinu!

Nisam čak rekao da mi se sviđa što VLASI tako govore, ali tako govore.

Šta je pravo, a šta krivo zavisi od ugla gledanja, odnosno i od onog koji gleda!

Sve reči koje su utkane u govor vlaha jesu VLAŠKE REČI bez obzira na poreklo!

Postavimo srbima pitanje:

"Vi ste zdrăvenjorj?"

da vidimo da li će razumeti tu "srpsku" reč: Zdrăvenjor!

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 18:19

Citat: Volcae poslato 06.06.2011. 18:00

SĂNĂTOS, SĂNĂTOS, SĂNĂTAT'E

Ма знају то и они јако добро, него им је "стандардизација" ударила у главу!
Није аргумент "тако се говори у народу", јер то "како се говори у народу" је основа за ПАНИКУ!
То је тај ЈАСНИ знак ДУБОКЕ језичке некрозе због које се ЦЕЛА ОВА ПРИЧА и покреће!

Због чега је основа сваке здраве језичке политике сакупљање народних умотворина, и због чега то треба да раде даровити људи?
Па управо због ове пошасти: да се у већ оболели језик не увуку нове болештине, сада заслугом самих језичких "посленика"!

Како би изгледао час влашког језика на коме би учитељ Caslau говорио деци: "Ученјичилор, чје идеје авјец ин памјету востру?"

Ако се овакав стандард усвоји, предлажем да као обавезна лектира у таквој школи буде ова песмица из Голубиња:

Коло-н ваље ла фрундзаре
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну -
Баш је добар за каśулу!

Golubinje je stvarno poznato po svom govoru, mislim da večina Vlaha i ako nikada nisu bili u Golubinju, čuli su za govor Golubinjana.

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 16:22

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43

Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...

Свезнајући, у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Госпон Caslau је иновирао свој метод избегавања директног одговора на директна питања: сада на јавно питање, одговара приватним порукама!
Зато понављам молбу да нам каже где се говори še faš"?
Да уђе у дијалектолошки атлас док још има времена!

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 18:22

....Ja mislim da Vi grešite. A to sam, nadam se, uspeo i da dokažem.

Na Vašu žalost domnu Vlad

uspeli ste da dokažete kako nedovoljno poznajete vlaški jezik, a bogami i rumunski.  :o

Jo nu dzîk kă nu să vorbjeašće: sănatos, školari, adrjesa

ma să vorbjeašće šî:  zdrvănjor, ućenjiśi, atrjesa

Dî pajantă krjed kă nu aj audzît, ma tu ja  šî îtrabă pră vrunu kare audzît  šî kare šćije! 8)

Ătă Paun lasăc-o spună! ;)

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 18:33

   Sve reči koje su utkane u govor vlaha jesu VLAŠKE REČI bez obzira na poreklo!

Па онда је влашки језик врло богат језик?
Што се онда бринемо?

Када говоримо да нам језик одумире, не мислимо да Власи умиру, него да је језик којим они данас говоре постао билингвистичка наказа!
Да је постао РУГОБА!
O rîtatură đi ļimbă!

Више пута сам подвлачио да НЕ ЗНАМ шта је стандардизација, а нарочито да НЕ ЗНАМ шта људи из ВНС-а под тим замишљају.
Признајем да сам осећао као своју обавезу да некога оданде приволим да БИЛО ГДЕ и на БИЛО КОЈИ НАЧИН то обелодани!
Нисам успео.
Још увек сматрам да се не може водити никакав сврховит разговор без тога.
Јер без тога можемо само да нагађамо!
Као што и нагађамо:
- да ће се узети један дијалекат а остали ампутирати,
што је - опростите - будалаштина!
- да ће се од њега правити књижевни језик,
што је већ за озбиљну клиничку дијагнозу!

А ако се под "стандардизацијом" замишља подвлачење црте под ТРЕНУТНИМ стањем језика,
па се као вели: хајде да га "сачувамо" онаквим каквим јесте сада -
као љуби га мајка: види га како је чупав, рутав и длакав -
а наш је "стандард" јер тако говору Мошу Кутаре од 80 лета,
а и сеоски уча ено кад запени у сеоској кафани -
е, онда је то ТЕК за неку установу одвојену од осталог света!

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 17:53
Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Citat: Volcae poslato 06.06.2011. 18:15

ZDRĂVÉNIE s. f. Forță, tărie, vigoare. (din zdravăn)
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/zdr%C4%83venie (http://dexonline.ro/definitie/zdr%C4%83venie)

UCENÍC, -Ă, ucenici, -ce, s. m. și f. 1. Persoană (tânără) care învață o meserie lucrând în producție sub îndrumarea unui meșter sau urmând o școală profesională. 2. Adept și continuator al unui savant, al unui filozof, al unui artist; p. ext. începător într-o activitate; discipol, elev. – Din sl. učenikŭ.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/UCENICI (http://dexonline.ro/definitie/UCENICI)

DOUĂZÉCI num. card. Număr având în numărătoare locul între nouăsprezece și douăzeci și unu. ◊ (Adjectival) Douăzeci de cărți. ◊ (Cu valoare de num. ord.) Secolul douăzeci. ◊ (Intră în componența num. adverbial) De douăzeci de ori. ◊ (Intră în componența num. distributiv) Câte douăzeci de mașini. ◊ (Substantivat) Cinci de douăzeci. [Pr.: do-uă-] – Două + zeci.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/dou%C4%83zeci (http://dexonline.ro/definitie/dou%C4%83zeci)

ARIDICÁT, -Ă adj. v. ridicat.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/aridicat (http://dexonline.ro/definitie/aridicat)
http://dexonline.ro/definitie/ridicat (http://dexonline.ro/definitie/ridicat)

A ima ih i u Rumuniji, ...

Paune grešna ti duša,  ako braća rumuni vide da im izbacuješ reči, nikad nam neće dati u EU! ;)

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 18:33
Ništa ja ne guram, samo ukazujem da po pitanju navedenih reči Vlad ne govori istinu!
Postavimo srbima pitanje:
"Vi ste zdrăvenjorj?"
da vidimo da li će razumeti tu "srpsku" reč: Zdrăvenjor!

Ja odgovorno tvrdim da izraz "zdrăvenjija" nit' je postojao nit' postoji u našem govoru (mislim na govornike banatskog dijalekta - Ungurjane)!
Ne isključujem mogućnost da  Zdrăvenjija bude žensko ime - pandan Zdravku- ali da se takav izraz koristi(o) u govoru Vlaha - kategorički tvrdim da nije!
To je čista obmana, kao što je i obmana da Ungurjani, koji sve živo umekšavaju, koriste izraz "Učenjiśi".
Č ne postoji kod Ungurjana i tačka. Mi to ne izgovaramo kada govorimo na našem jeziku. Mlađi Vlasi, kada govore srpski, korektno izgovaraju "Č". Stariji to nisu umeli da izgovore pa je prema tome besmisleno govoriti da Ungurjani u svom jeziku poznaju izraz "Učeniśi".  
Kada se kod Ungurjana nekome kaže dobar dan na vlaškom to se kaže: "Bunâ ḑîua". Ungurjani Braničeva, Stiga, Homolja i Zvižda na to odgovaraju "Sâ fi sănătos".
Ne otpozdravljaju sa "Sâ fi zdrâveńor".
Ne isključujem mogućnost da nekom "standardizacijom" i to uvedete kao standard, kako bismo se odbranili od "rumunizacije".

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 19:28

 Paune grešna ti duša,  ako braća rumuni vide da im izbacuješ reči, nikad nam neće dati u EU! ;)

Види молим те када ради очни лекар, па провери диоптрију!
Тражи ону која ће ти омогућити да читаш онако како је написано!

И кад ти се вид видно поправи, па се вратиш на оно што сам написао,
видећеш да сам говорио о НАШЕМ језику у контексту НАШЕ језичке политике!

А наведени примери су из РЕЧНИКА (= штампаних књига) румунског језика.
У који је током историје ушло, по С. Војводићу рецимо, преко 10.000 словенских речи.
Што, узгред, није тема ове теме!

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 19:10
Na Vašu žalost domnu Vlad
uspeli ste da dokažete kako nedovoljno poznajete vlaški jezik, a bogami i rumunski.  :o

Uspeo sam da dokažem da ste bezuspešno pokušali da stanete gosn Časlavu u odbranu. Nikad nisam tvrdio da savršeno poznajem govor mojih predaka. Moj govor je, na žalost, što se autentičnih vlaških izraza tiče, daleko siromašniji od govora moje babe i mog dede, o pradedi i prababi da i ne govorim. To ne sporim.
Međutim! Smem da tvrdim da vlaški poznajem bolje od Vas. Nije i se desilo da "Grai" i "grâiaşće" proglasim za "pokušaj rumunizacije na forumu" umesto upotrebe "originalnog vlaškog izraza - dialekt".
Što se, pak, poznavanja rumunskog jezika tiče - ako se misli na narodni rumunski jezik - sa njim nemam nikakav problem! Sa književnim imam. On se, kao i svaki književni jezik, uči u školi. Ja školu na književnm rumunskom nisam pohađao. U komunikaciji sa govornicima književnog rumunskog jezika, od pomoći mi je solidno poznavanje italijanskog i španskog.  Ja na svaki jezik, pa i na književni rumunski jezik, gledam kao na sredstvo povezivanja ljudi i kultura - ne kao na političko oruđe da bi se opravdala asimilacija i umirila nečija nemirna savest.
Kada bi imala smisla, prihvatio bih i ovu vašu "standardizaciju". Ali ona je besmislena i ničemu ne vodi. Mislim da nam ne treba kineski zid na Dunavu. Nikada ga tamo nije bilo, nikad ga neće biti.

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 19:39

И кад ти се вид видно поправи, па се вратиш на оно што сам написао,
видећеш да сам говорио о НАШЕМ језику у контексту НАШЕ језичке политике!

Viđeto je Paune i naravno da to pozdravljam!

Samo sam hteo da te upozorim na mogućnost da te neka delegacija "vlaških fruntaša" u nekoj od narednih vizita Rumuniji ne optuži za antirumunsku kampanju! :)

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 19:46
Uspeo sam da dokažem da ste bezuspešno pokušali da stanete gosn Časlavu u odbranu. Nikad nisam tvrdio da savršeno poznajem govor mojih predaka. Moj govor je, na žalost, što se autentičnih vlaških izraza tiče, daleko siromašniji od govora moje babe i mog dede, o pradedi i prababi da i ne govorim. To ne sporim.
Međutim! Smem da tvrdim da vlaški poznajem bolje od Vas. Nije i se desilo da "Grai" i "grâiaşće" proglasim za "pokušaj rumunizacije na forumu" umesto upotrebe "originalnog vlaškog izraza - dialekt".
Što se, pak, poznavanja rumunskog jezika tiče - ako se misli na narodni rumunski jezik - sa njim nemam nikakav problem! Sa književnim imam. On se, kao i svaki književni jezik, uči u školi. Ja školu na književnm rumunskom nisam pohađao. U komunikaciji sa govornicima književnog rumunskog jezika, od pomoći mi je solidno poznavanje italijanskog i španskog.  Ja na svaki jezik, pa i na književni rumunski jezik, gledam kao na sredstvo povezivanja ljudi i kultura - ne kao na političko oruđe da bi se opravdala asimilacija i umirila nečija nemirna savest.
Kada bi imala smisla, prihvatio bih i ovu vašu "standardizaciju". Ali ona je besmislena i ničemu ne vodi. Mislim da nam ne treba kineski zid na Dunavu. Nikada ga tamo nije bilo, nikad ga neće biti.

Domnu Vlad,
opet brkate lončiće ne bi li zametnuli trag i napravili zbrku, a mislim da zbrka nije cilj Floruma.

Gosn caslav nije bio povod mog uključenja u vašu raspravu, a ne bih se previše bavio ni govorom krajinskih vlaha jer mi to nije baš poznat teren.

Povod je Vaša tvrdnja:

CitatEvo spiska reči za koje tvrdim da ih nema u govoru Ungurjana:

Nikakvo prihvatanje nekakve standardizacije nije tražena sa moje strane.

Ne tražim čak ni da prihvatite da ova vaša navedena tvrdnja nije tačna, a definitivno nije!

I naravno, na Dunavu su besmisleni zidovi, pogotovu kineski, neophodni su nam mostovu pa makar i kineski.

A mostovi  imaju dva kraja, jer spajaju dve strane!

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 20:17
Nikakvo prihvatanje nekakve standardizacije nije tražena sa moje strane.

Уредниче,
Говорите ли о дискусији на овој теми или уопште? Колико се сећам, Ви сте у претходним дискусијама итекако заговарали стандардизацију. Исправите ме ако грешим да не бих копао по  дискусијама?

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 20:17
I naravno, na Dunavu su besmisleni zidovi, pogotovu kineski, neophodni su nam mostovu pa makar i kineski.
A mostovi  imaju dva kraja, jer spajaju dve strane!

Тачно тако! Треба градити мостове а не дизати зидове тамо где им није место. Мост који треба да градимо је мост који ће повезивати нас, са ове стране, са нашом сабраћом, са оне стране, који су остали да живе тамо одакле су нам се преци доселили овамо пре 200-300 година.
И са ове и са оне стране живе говорници истог говора, истих обичаја, истог порекла...

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 16:22

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43

Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...

Свезнајући, у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Znači "zamisli bez glasa j"  slog "še" što isto znači i za "če". Odnosi se na slogove bez glasa "j" za koje tvoj pulen ( ) urednik kaže da je višak. Što njega, babe ti ne ukori što taku mudrost izreče? Evo Ti ga mudra pa mudrijaši s njim.
Mi se, ljudi moji, ni na srpskom ne razumemo! Ni na omiljenoj vam latinici! Ni bez stilskih figura, u najsurovijem obliku proze! Sveti Bože, pogledaj i presudi milošću svojom očinskom!

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 21:47

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 16:22

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43

Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...

Свезнајући, у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

  Znači "zamisli bez glasa j"  slog "še" što isto znači i za "če". Odnosi se na slogove bez glasa "j"

Ви сте, г. Caslave, збиља шампион у избегавању одговора, па ћу још једном поновити питање:

у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

а успут, потражите неког да Вам помогне да дословце схватите да сте овде написали прави бисер од бесмислице:

Znači "zamisli bez glasa j"  slog "še" što isto znači i za "če". Odnosi se na slogove bez glasa "j"

Ja se ozbiljno pitam da li vi razumete i latinicom srpskom kada vam se napiše: "Zamislite  če...še bez glasa j". Hvatajtre vašeg vajnog pulena od urednika koji "j" smatra viškom. Dakle zamislite še i če bez "tog viška". Naučite bar srpski latinicom da čitate, pobogu! S kim ja ovde treba da razgovaram, Gospode Bože!

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 22:04
Ja se ozbiljno pitam da li vi razumete i latinicom srpskom kada vam se napiše: "Zamislite  če...še bez glasa j" ...

А ја Вас још једном наљубазније молим да ми директно одговорите на по трећи пут поновљено питање, које гласи:

у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Ништа друго Вас нисам питао, никакво "ј" нисам помињао, само ме интересује село, општина, република, држава, континент, планета у космосу - где се говори "še faš"?
Где сте то чули? Где људи тако говоре?!
Зашто је за Вас ово најобичније питање тако тешко и компликовано?!?!

Ama boli me.. umeš li ti da čitaš srpski? Vrati se na izvorni tekst pa vidi šta sam napisao. Šta ....?

Citat
Ja odgovorno tvrdim da izraz "zdrăvenjija" nit' je postojao nit' postoji u našem govoru (mislim na govornike banatskog dijalekta - Ungurjane)!

E, jadnih li majki...

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 22:47

CitatJa odgovorno tvrdim da izraz "zdrăvenjija" nit' je postojao nit' postoji u našem govoru (mislim na govornike banatskog dijalekta - Ungurjane)!

E, jadnih li majki...

Bez nervoze, Caslave  8) Nisam ja kriv što su nam narečija različita.

Citat

A ove dve rečenice ovde, uprkos nekoliko puta ponovljenom išitavanju, nisam uspeo da dešifrujem: "Ам дје тоатје  йн касă да ши пи дје лăтурј  йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц."

"U kući imam svega a i još toga po strani uz "saglasnost svih (ukućana)". Pri pameti i dalje kakav sam bio, samo što se odmah ne zaletim nego sačekam dobru kišu ne bi li sprala crteže sa plotova.".

Dokle neznalicama da prevodim?

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 22:57
"U kući imam svega a i još toga po strani uz "saglasnost svih (ukućana)". Pri pameti i dalje kakav sam bio, samo što se odmah ne zaletim nego sačekam dobru kišu ne bi li sprala crteže sa plotova.".
Dokle neznalicama da prevodim?

Prvo: Hvala na prevodu! Sad bar razumem "šta je pesnik hteo da kaže".
Drugo: Zašto bi neko ko ne razume Vaše narečije bio neznalica? Pa, uvešćete nam "standartizovani" jezik u školu - naučićemo  ;)

Obećao sam da ću ove dve rečenice da stavim na papir i da pitam ljude mog govornog područija da li razumeju šta piše. Njihove odgovore ću da snimim diktafonom pa ćete se tako uveriti koliko "neznalica" ima među Vlasima.

Citat
у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Ma ko kaže da sam ja rekao da se govori? Dozovi se pameti i čitaj: Zamislite "še-če" bez glasa "j". Ja jedino o funkciji ovog nezaobilafnog glasa isprovociran Volcaeovim tvrđenjem da je to višak (J). Hvatajte njega za gušu a vi svi drugi zamislite da se kaže "še" "če" bez glasa "j". I okanite se zaboga da pokazujete svoje ne-po-zna-va-nje vlaškog jezika drugima. Meni je to još od kad bilo jasno. Štitio sam Vaše privatno pravo da ne znate!

Citat
Prvo: Hvala na prevodu! Sad bar razumem "šta je pesnik hteo da kaže".
Drugo: Zašto bi neko ko ne razume Vaše narečije bio neznalica? Pa, uvešćete nam "standartizovani" jezik u školu - naučićemo  ;)

Obećao sam da ću ove dve rečenice da stavim na papir i da pitam ljude mog govornog područija da li razumeju šta piše. Njihove odgovore ću da snimim diktafonom pa ćete se tako uveriti koliko "neznalica" ima među Vlasima.

Pitajte i molim da objavite svoje nalaze i ja ću ih prihvatiti kao takve sa velikim zadovoljstvom. Što se tiče standardizacije ja sem nekih bitnih stvarčica iz oblasti muzike i jezika-nemam s time ništa.

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 23:05

Ma ko kaže da sam ja rekao da se govori? Dozovi se pameti i čitaj: Zamislite "še-če" bez glasa "j". Ja jedino o funkciji ovog nezaobilafnog glasa isprovociran Volcaeovim tvrđenjem da je to višak (J). Hvatajte njega za gušu a vi svi drugi zamislite da se kaže "še" "če" bez glasa "j". I okanite se zaboga da pokazujete svoje ne-po-zna-va-nje vlaškog jezika drugima. Meni je to još od kad bilo jasno. Štitio sam Vaše privatno pravo da ne znate!

Kako da zamislim bez glasa "j" , "še-če" kada ste lepo napisali "še-če".
To što ste napisali to i čitam.

Pitanje gde se to kaže Še i Če na vlaškom ???

Ja znam za Śe i Ĉe (Ce), a ako se po vama to negde ovako Šje i Čje izgovara, nije valjda problem za vas da nam kažete gde ste to tačno čuli.

Naše Ĉ nije isto što i srpsko Č, kao što ni banatsko (ungurjansko) Ć nije isto srpskom Ć, možda ovako shvatite.

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 23:05
у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

................

Ma ko kaže da sam ja rekao da se govori? Dozovi se pameti i čitaj: Zamislite "še-če" bez glasa "j". Ja jedino o funkciji ovog nezaobilafnog glasa isprovociran Volcaeovim tvrđenjem da je to višak (J). Hvatajte njega za gušu a vi svi drugi zamislite da se kaže "še" "če" bez glasa "j". I okanite se zaboga da pokazujete svoje ne-po-zna-va-nje vlaškog jezika drugima. Meni je to još od kad bilo jasno. Štitio sam Vaše privatno pravo da ne znate!

Дакле, да закључимо: не знате где се говори "še faš"?!
Или на ћирилици "Ше фаш"?
Видесмо где се говори "Чје фач" и слично, али ово "Ше фаш" остаде енигма?!
То Ви онако, из главе?
Ше фаш, мă, омуље?
Слово ш, мало штампано, као шишмиш, слово Ш велико штампано, као Шабац?
Тај пример сте навели!
Где сте чули?

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 23:14
Pitajte i molim da objavite svoje nalaze i ja ću ih prihvatiti kao takve sa velikim zadovoljstvom. Što se tiče standardizacije ja sem nekih bitnih stvarčica iz oblasti muzike i jezika-nemam s time ništa.

Да живим у Србији, врло рад бих Вам предложио да о мом трошку обиђемо заједно унгурјанска села по Вашем избору па да се сами уверите да ли људи разумеју ово што сте написали.. Није никака проблем, ја ћу све снимити па ћу поставити на форум. Интервјуисаћу моје рођаке и познанике који говоре унгурјанским наречијем. А питаћу их да ли су икад чули за израз "zdrăvenjija"?

Пошто се г. Caslav по старом добром обичају изгубио у покушао да изврда директан одговор на логично питање, које произилази из његове уобичајене артистичке логореје, ево целе поруке у којој сам сада - опет њега ради - подвукао делове који су ме изазвали да питам, из чисто етнографских разлога, где их је чуо:

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43

Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta)[/color] kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)  

Дакле, по г. Caslavu, постоје:

"šje" oblici govora
"šje" varijante
"še faš" primeri vlaškog izgovora ...

па зато понављам питање:
где се тако говори?

А, да! Да не заборавим оно најважније:
ову сам поруку написао пошто сам се призвао памети!
А није било лако, признајем, када ме је уважени г. Caslav толико распаметио!

U Negotinu gradu ćete se sresti i sa govorima na šje i čje a za te vaše karte me čisto zabole kao i za bilo kakvu ogradu koja deli skup na podskupove. Taj vaš iz Rudne Glave, Plavne, Crnajke, Češljeve Bare u Radujevac na pitanje "A mă băjetje oj fi Ungurjan?"

Mala digresija:
Na predvojničku obuku su u Radujevac dolazili budući regruti iz svih vlaških krajeva na po 6 nedelja da se obučavaju najpre drvenim puškama a tek onda "tandžarom m-48." Tu su bogati tastovi jedinica merkali buduće zetove.

"Ba, odgovarao bi momak. Ungurjenji sînt ăja pi djin djal dje noj."

Tako su momci koji su malo "fîšeind vorba la šje" preko noći postali văljenj na čje. Ja i dan danas ne priznajem tu granicu i ne vidim je. Vi ostali ako prvo morate da nam usadite granice i da nas farbate poi svome ćefu- Džabe gubite i energiju i vreme. Eto od kad sam ovde nikad ne postavih ni granicu između mog dobrog Đoleta i mene, između Cige i mene : "Brje,brje ja askultă, gata avjem un Rădăjvičan undjeva..."

To što je vama nešto posebno (prema tim vašim knjigama)- meni nije. Bliže mi je ono što osećam pri svakom koraku sve do Miroča. Sa druge strane sem malo više razvalina- sve je drugo isto. Jepuru je jar jepur (or japur).

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 00:33

U Negotinu gradu ćete se sresti i sa govorima na šje i čje ...

Mala digresija:

Ви очито имате неки врло, врло озбиљан проблем, за који ја нисам стручан!
И даље стојите иза тврдње да постоје Власи који у у своме говору користе облике (или шта већ) "ше фаш", или "шје фаш"?
И да сте их Ви лично видели (значи и чули) у Неготину и на другим местима, са и без дрвених пушака!?

Ово је моменат да Форум распише награду за таквим Власима!
Нађите, приведите, снимите - да својим очима видимо и својим ушима чујемо такво чудо, под условом наравно, да пронађени егземплар има све зубе на броју и да му овакав изговор није говорна мана!

Ja, Paune, nemam ni jedan problem za koji ste Vi stručni. Što opet ne znači da Vi niste stručan čovek iz određenih oblasti i da određenoj grupaciji ljudi ne ukazujete pomoć.
U mom slučaju imate problema sa kapiranjem. Pročitajte, molim Vas, tekst koji sam napisao u izvornom obliku, a nemojte da mi vadite reči iz konteksta, i z. da mi spominjete više neke "famozne atlase", ako Boga znate. "Zamislite da postoji tako glup čovek koji ne račume iz deset čitanja..."- ne znači da i da postoji. Ali to ne znači i da se on (iz određenih razloga) verovatno ne glupira to radeći.  Ali o čemu ja i kome ovde govorim? Moje su reakcije uvek proizvod određene akcije. Da me nije isprovocirao prepametni Veliki Volcae, ja bih vam uskratio saznanje o ne maloj slovnoj i glasovnoj razlici koja je zajednička svima nama i zato kao takva odronjava postojeće zidove i razlaže nebuloze na saharide. U provincijskom... al to ne postoji. Provincija je u čoveku- i neću više o tome.
A, da, otkrio sam nebulozu kao jedinjenje. Slično je celulozi i mnogo nadima stomake. (Nemojte slučajno da ste mi ovo patentirali kao pronalazak. Imam efektnije od ovoga a postoji i lako je izvesti dokaz pred umnim svetom.)

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 07:29

U mom slučaju imate problema sa kapiranjem.

Једини начин да ме убедите у истинитост онога што сте написали, јесте да

што пре,
потражите таквога Влаха,
снимите његов говор,
из кога ће се јасно разазнати
ШЕ ФАШ као говорна црта
и поставите га на форум.

Никакве друге ескапизме а la Caslau не прихватам!
Признаћу Вам да сте били у праву,
даћу Вам обећану новчану награду
и истог момента престати да се бавим етнологијом!
За навек!

Фер понуда, зар не?
А док чекамо тај судњи дан,
молим остале Флорумаше да
потврде тезу уваженог г. Caslava!
Можда у њиховом крају има таквих језичких егземплара,
па бисмо онда могли г. Caslava да ослободимо терета доказивања!

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 10:32

1) Прогласите се за већину мањине,
2) Формирајте свој ВНС, па ... Да идем даље?
3) Онда ће да се отцепе Поречани, па Црноречани, па Хомољци ...
4) и тако редом ... и
5) на крају ће СВАКА КУЛМА моћи да се стандардизује по својој вољи, онако како је то већ урадио ЉБК на својој кулми, званој Кулмја Лу Śуљин ...

Сă трајаскă Цара румîњаскă,
да нуој - вај ђи нуој:
сă фије аша кум ња урсат Урса!
Хм?  ::)
Да пуаће-фи кă њ-а урсат вр-ун УРС?!  :o

Zato i immo 100 stranki na 300.000 stanovnika

A iesit URSu , da nu stie ca il asteapta vanatori mai in-jos .

Citat: caslav poslato 16.01.1970. 04:09
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće.  

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 08:45

quote author=caslav link=topic=1063.msg5658#msg5658 date=1307367

Уважени г. Caslave, маните се ћорава посла, и похитајте за првим живим "језиком" који ће "сведочити" Вама у прилог!
Учините БАР ЈЕДНОМ У ЖИВОТУ нешто што се ДИРЕКТНО од Вас тражи,
јер оно што сам тражио није ника "немогућа мисија",
већ једини начин да ову расправу приведемо крају!
Искрено се надам, у Вашу корист!

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 23:05

Ma ko kaže da sam ja rekao da se govori? Dozovi se pameti i čitaj: Zamislite "še-če" bez glasa "j". Ja jedino o funkciji ovog nezaobilafnog glasa isprovociran Volcaeovim tvrđenjem da je to višak (J). Hvatajte njega za gušu a vi svi drugi zamislite da se kaže "še" "če" bez glasa "j". I okanite se zaboga da pokazujete svoje ne-po-zna-va-nje vlaškog jezika drugima. Meni je to još od kad bilo jasno. Štitio sam Vaše privatno pravo da ne znate!

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 07:29
Da me nije isprovocirao prepametni Veliki Volcae,

Znači ja da zamišljam i dalje če bez glasa "j"  ???
Napisano če ja čitam če, ali ću zbog vas da dodam glas "j" i dobiću vaše čje ili чје.

Sada šta ja imam od toga ako lepo stoji sledeće:


"În localităţile care ţin de graiul oltenesc, ĉ, ĝ se rostesc ca în limba literară (ce, ge), dar t, d (urmate de e, i) devin t', d', ca în Vestul Olteniei şi prin Transilvania."
Ioan Pătruţ : Folklor dela românii din Sârbia, Anuarul Arhivei de Folklor, VI, 1942, p. 331

prevod:
"U naseljima gde se govori oltensko narečje,  ĉ, ĝ se izgovaraju kao u književnom jeziku (ce, ge), dok t, d (posle kojih sledi e, i) postaju t', d', kao u zapadnoj Olteniji i u Transilvaniji."



Josef Popovici, RUMÆNISHE DIALEKTE, 1905 godine u svojoj prvoj knjizi, Rumunski dijalekti, koristi za nas sada zastarelu ortografiju.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa.imageshack.us%2Fimg831%2F6930%2Fortografijapopovici1905.jpg&hash=ab6558587f4e33bd57255dda548f030ebd9f73ad)

Ali iz nje vidimo sledeće, u prevodu bi to ovako izgledalo, pošto nisam u mogučnosti te znakove da upotrebim odnosno napišem:

ć = t' + ś, različito od srpskog ć
ĉ = t' + ş, ital. ce, ci

Pa iz tog razloga ponavljam sledeće:

Citat: Volcae poslato 06.06.2011. 23:18

Naše Ĉ nije isto što i srpsko Č, kao što ni banatsko (ungurjansko) Ć nije isto srpskom Ć, možda ovako shvatite.

I dodajem da Srbi koji dobro poznaju Vlahe, za sve Vlahe kažu da su Vlasi prepoznatljivi po tome što NE RAZLIKUJU srpsko Č i Ć!

Citat: Volcae poslato 07.06.2011. 08:57

Sada šta ja imam od toga ako lepo stoji sledeće:

Уф! Требало је само мало да се стрпиш док нам г. Caslav не поднесе тражене доказе, овако: дао си му сјајну прилику за ново бежање с мегдана!

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 09:12

Уф! Требало је само мало да се стрпиш док нам г. Caslav не поднесе тражене доказе, овако: дао си му сјајну прилику за ново бежање с мегдана!

:)

A, Vama dugujem- šta? Zašto bi ste od mene tražili da uradim bilo šta što se protivi mojim saznanjima?
Ja imam jednostavnu ljudsku potrebu da čista srca saopštavam svoja saznanja u bilo kakvom od prihvatljivih oblika onima koji su spremni otvorena i čista srca spremni da posmatraju i kao takvu eventualno prihvataju materiju iz najrazličitijih uglova predstavljenu. To ne znači da se sa time moraju i slagati. Ako Vama nešto nije jasno, podelite to sa svojim istomišljenicima. Moje bliskomišljenike izbanovaste skoro sve, ili se sami džentlmenski povukoše.

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:30
Ja imam jednostavnu ljudsku potrebu da čista srca saopštavam svoja saznanja ...

Нема то никакве везе за "људским потребама", "чистотом срца" и сличним фразама!
Изнели сте једну тврдњу из области влашкога језика, боље рећи: из области дијалектологије, и када је од Вас затражено да ту тврдњу докажете простим, једноставним звучним примером - који је једино мериторан и овом случају - Ви сте надали у трк са бојишта!

Ово није надвлачење конопца па Вам је потребна екипа "истомишљеника" да би тег претег'о на Вашу страну.
Ово је озбиљна јавна расправа за чије је поентирање, матирање, туширање у Вашу корист ...
Потребан само ЈЕДАН ЈЕДИНИ Влах који ће Вам у мобилни телефон, диктафон или неку другу снимајућу справу, изговорити фразу не дужу од 20 секунди ...

Краће ће то трајати сигурно, него сви ови Ваши безуспешни покушаји да на већ виђен начин утекнете са теме!
Дакле: чекамо пример!

Rekoh prepametni, i obistini se.
Zašto ja ne mogu da prihvatim rumunski kao svoj maternji jezik? Ne mogu da na nedvosmisleno (pre svega meni jasan način) da napišem svoje ime i ime svoga dede, a o ostalom ću onima koji će to moći da razumeju. Rumunski jezik nema glas "č" zapisan predviđenim slovom. Pitanje je, da li vi izgovarate glas "č" u kojoj god glasovnoj varijanti, pa i u srpskom jeziku? Kasno je za logopedske vežbe a ja izuzimam eventualno zvučanje diftonga "čî" kao dokaz. Naravno ne dugujete mi nikakve dokaze, dokažite sebi ako imate u logopedskom smislu dobro razvijenu jezičko-prednjonepčanu dispoziciju.  

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:51

   Zašto ja ne mogu da prihvatim rumunski kao svoj maternji jezik? ...

Нико не помиње румунски језик, нико не помиње све остало чиме настојите да ескивирате једини начин да докажете тачност Ваше тврдње!
Дајте већ једном звучни пример!
Да сви који имају здраве уши коначно чују како макар један једни Влах (ево, сад прихватам и са говорном маном) изговара "Ше фаш" као део говорне црте свога наречја?

Или уљудно, као лепо васпитан човек, баците пешкир у ринг!

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 19:46

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 19:10
Na Vašu žalost domnu Vlad
uspeli ste da dokažete kako nedovoljno poznajete vlaški jezik, a bogami i rumunski.  :o

Uspeo sam da dokažem da ste bezuspešno pokušali da stanete gosn Časlavu u odbranu. Nikad nisam tvrdio da savršeno poznajem govor mojih predaka. Moj govor je, na žalost, što se autentičnih vlaških izraza tiče, daleko siromašniji od govora moje babe i mog dede, o pradedi i prababi da i ne govorim. To ne sporim.
Međutim! Smem da tvrdim da vlaški poznajem bolje od Vas. Nije i se desilo da "Grai" i "grâiaşće" proglasim za "pokušaj rumunizacije na forumu" umesto upotrebe "originalnog vlaškog izraza - dialekt".
Što se, pak, poznavanja rumunskog jezika tiče - ako se misli na narodni rumunski jezik - sa njim nemam nikakav problem! Sa književnim imam. On se, kao i svaki književni jezik, uči u školi. Ja školu na književnm rumunskom nisam pohađao. U komunikaciji sa govornicima književnog rumunskog jezika, od pomoći mi je solidno poznavanje italijanskog i španskog.  Ja na svaki jezik, pa i na književni rumunski jezik, gledam kao na sredstvo povezivanja ljudi i kultura - ne kao na političko oruđe da bi se opravdala asimilacija i umirila nečija nemirna savest.
Kada bi imala smisla, prihvatio bih i ovu vašu "standardizaciju". Ali ona je besmislena i ničemu ne vodi. Mislim da nam ne treba kineski zid na Dunavu. Nikada ga tamo nije bilo, nikad ga neće biti.

BRAVO BRAVO BRAVO
Isamn totus ce ati scris d.Vlad !

Citat: dPasujoni poslato 06.06.2011. 19:50

Citat: Paun poslato 06.06.2011. 19:39

И кад ти се вид видно поправи, па се вратиш на оно што сам написао,
видећеш да сам говорио о НАШЕМ језику у контексту НАШЕ језичке политике!

Viđeto je Paune i naravno da to pozdravljam!

Samo sam hteo da te upozorim na mogućnost da te neka delegacija "vlaških fruntaša" u nekoj od narednih vizita Rumuniji ne optuži za antirumunsku kampanju! :)

NE BERI BRIGU PASUJONI
ZNAJU ONI KOG JE KALIBRA PAUN I OD KAKVOG MATERIJALA JE NAPRAVLJEN.

ONI ADICA - SVI MI PA SRBI PA RUMUNI PA POLITICARI LOKALNI I REGIONALNI PA I OSTALI .
NEMA SE VISE KUD. SVE JE JASNO I SVE TECE ... (!?!)

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 21:47
Mi se, ljudi moji, ni na srpskom ne razumemo! Ni na omiljenoj vam latinici! Ni bez stilskih figura, u najsurovijem obliku proze! Sveti Bože, pogledaj i presudi milošću svojom očinskom!

A Sto ce se i desit, brze no sto se nadamo .

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 22:43
Ama boli me.. umeš li ti da čitaš srpski? Vrati se na izvorni tekst pa vidi šta sam napisao. Šta ....?

glasam da se banuje ovaj *****ak !

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 23:05
у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Ma ko kaže da sam ja rekao da se govori? Dozovi se pameti i čitaj: Zamislite "še-če" bez glasa "j". Ja jedino o funkciji ovog nezaobilafnog glasa isprovociran Volcaeovim tvrđenjem da je to višak (J). Hvatajte njega za gušu a vi svi drugi zamislite da se kaže "še" "če" bez glasa "j". I okanite se zaboga da pokazujete svoje ne-po-zna-va-nje vlaškog jezika drugima. Meni je to još od kad bilo jasno. Štitio sam Vaše privatno pravo da ne znate!

Ja mislim da je tebi neki drugi maternji a o vlaskom i pisanju na vlaskom nemas blage veze.
Otuda i nerazumevanje nase za tvoja pisanija.
Ako poznajes latinske/romanske jezike, nikada ne bi pisao na takav nacin i ne bi nas ovde vrteo svojim glupostima .

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 09:46

Дакле: чекамо пример!


[/quote]

Ma ko je izneo tvrdnju?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 08:45
[quote author=caslav link=topic=1063.msg5658#msg5658 date=1307367
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće.  

[/quote]

Gde je to :
Tvrdim, potvrđujem, ustanovio sam, imam svedoke, čuo sam svojim ušima... Nema čak ni: pretpostavljam, mislim, nagađam...
Stoji upravo ovako:
"Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete... "
Što upravo negira (ili jasno dovodi u sumnju) postojanje "če fač", "će fać", "še faš", "će fač" kao glasovnih konfiguracija bez "suvišnog j" u sklopu prvog sloga. Pa Vi pitajte lingviste i koga god hoćete. Sad dodajem- naročito Volcae-a. Ja sam sa Vama o ovome diskusiju, smatram, završio ne dugujući Vam ništa. Drag mi je prijatelj (u originalu je drugačije), al mi je draža istina!

Citat: Absinth poslato 07.06.2011. 10:19

Ja mislim ...

Ја, пак, мислим да би било врло корисно да се по питању тврдње g. Caslava да влашки језик у својој тзв. "унгурјанској" варијанти (како сам га ја разумео), садржи облик "ше фаш", укључе и остали говорници те варијанте, који барем толико познају свој матерњи језик да нас могу уверити да тога има, или нема!

Пошто се на Флоруму расправа о влашком језику углавном води на српском, на жалост, нисам сигуран да је још неко - сем Vlada и dPasujoni-та - са тог говорног подручја?
Да појасним.
Директно питам обојицу:
ДА ЛИ ЈЕ ИСТИНА ОВО ШТО Г. ЧАСЛАВ ТВРДИ?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 10:25

Što upravo negira (ili jasno dovodi u sumnju) postojanje "če fač", "će fać", "še faš", "će fač" ...

Ако сам добро разумео, Ви окрећете ћурак наопако и сада тврдите како сте тврдили да не постоји говорна варијанта у којој се као упитна речца изговара "ше фаш"?
Онда Вас, за почетак, само морам подсетити на оне Ваше примере како такви говорници шетају Неготином, иду на вежбе са дрвеним пушкама ... итд.

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 09:58

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:51

   Zašto ja ne mogu da prihvatim rumunski kao svoj maternji jezik? ...

Нико не помиње румунски језик, нико не помиње све остало чиме настојите да ескивирате једини начин да докажете тачност Ваше тврдње!
Дајте већ једном звучни пример!
Да сви који имају здраве уши коначно чују како макар један једни Влах (ево, сад прихватам и са говорном маном) изговара "Ше фаш" као део говорне црте свога наречја?

Или уљудно, као лепо васпитан човек, баците пешкир у ринг!

Ma, jak ring!
Ja znam zašto menjate moje navode, ili ih sečete tamo gde vam to odgovara. Jedino se ovde lopta diže i posle trećeg odskakivanja od podloge i bude "regularno".

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:51
Rumunski jezik nema glas "č" zapisan predviđenim slovom. Pitanje je, da li vi izgovarate glas "č" u kojoj god glasovnoj varijanti, pa i u srpskom jeziku? Kasno je za logopedske vežbe a ja izuzimam eventualno zvučanje diftonga "čî" kao dokaz.  

Za razliku od rumunskog jezika, vlaški jezik ima glas koji se zapisuje (bez imalo zabune) slovom "č". Ako mi ne verujete, ne terajte me, za ime boga da vam dokazujem. Pitajte svoje istomišljenike, ne morate baš učitelje, profesore i pisce kao ni naučnike. Kao i o glasu "j" dovoljni su i svršeni osnovci.

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 10:40
Za razliku od rumunskog jezika, vlaški jezik ima glas koji se zapisuje (bez imalo zabune) slovom "č".

Да подсетим: уопште није било речи ни о гласу "ч" ни о слову "ч", било је речи о гласу "ш" који сте Ви ставили у пример ГДЕ ГА НИ ЈЕДАН ЖИВИ ВЛАХ НИКАДА НИЈЕ НИ ЧУО, НИ ИЗГОВОРИО!

Дакле: где живе ти Власи који говоре "Ше фаш", није ваљда да их је папила маца док сме се ми овде натезали?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 10:25

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 09:46

Дакле: чекамо пример!

Ma ko je izneo tvrdnju?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 08:45
[quote author=caslav link=topic=1063.msg5658#msg5658 date=1307367
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće.  

[/quote]

Gde je to :
Tvrdim, potvrđujem, ustanovio sam, imam svedoke, čuo sam svojim ušima... Nema čak ni: pretpostavljam, mislim, nagađam...
Stoji upravo ovako:
"Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete... "
Što upravo negira (ili jasno dovodi u sumnju) postojanje "če fač", "će fać", "še faš", "će fač" kao glasovnih konfiguracija bez "suvišnog j" u sklopu prvog sloga. Pa Vi pitajte lingviste i koga god hoćete. Sad dodajem- naročito Volcae-a. Ja sam sa Vama o ovome diskusiju, smatram, završio ne dugujući Vam ništa. Drag mi je prijatelj (u originalu je drugačije), al mi je draža istina!
[/quote]

Trebao si da čitaš sve što sam napisao kako sam Te lepo molio. Evo, gledaj "šta je pesnik stvarno rekao". Čemu sve to Tvoje navaljivanje na masnu krpu?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 10:40

Ja znam zašto menjate moje navode, ili ih sečete tamo gde vam to odgovara.

Ако већ нисте спремни да водите нормалан и аргументован разговор, немојте користити лажи и клевете као начин одбране!
Нисам мењао Ваше наводе, већ сам само најпажљивије цитирао оне делове из Ваших порука на које сам директно одговарао.
Тамо где сам наводио само поједине фрагменте, чинио сам зато да би читаоци могли да имају линк на Вашу поруку на коју сам се надовезао!
То може свако да провери ко има миша при руци!

Али, да се вратимо суштини:
Има ли или нема Влаха који говоре "Ше фаш?"

Да подсетим: уопште није било речи ни о гласу "ч" ни о слову "ч", било је речи о гласу "ш" који сте Ви ставили у пример ГДЕ ГА НИ ЈЕДАН ЖИВИ ВЛАХ НИКАДА НИЈЕ НИ ЧУО, НИ ИЗГОВОРИО!

Дакле: где живе ти Власи који говоре "Ше фаш", није ваљда да их је папила маца док сме се ми овде натезали?


[/qute]

Gde sam ja posle (ili pre) "(tokom svojih neumornih citata)" rekao da sam (makar) čuo (daleko od toga da sam rekao-napisao "snimio", utvrdio...) da negde (u ćorsokaku makar) žive Vlasi koji govore "še faš"?

ili:
"da ima Vlaha koji govore -še faš"?

Bistrica je to trebala odavno da shvati.

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 00:33
Tako su momci koji su malo "fîšeind vorba la šje" preko noći postali văljenj na čje. Ja i dan danas ne priznajem tu granicu i ne vidim je. Vi ostali ako prvo morate da nam usadite granice i da nas farbate poi svome ćefu- Džabe gubite i energiju i vreme. Eto od kad sam ovde nikad ne postavih ni granicu između mog dobrog Đoleta i mene, između Cige i mene : "Brje,brje ja askultă, gata avjem un Rădăjvičan undjeva..."

To što je vama nešto posebno (prema tim vašim knjigama)- meni nije. Bliže mi je ono što osećam pri svakom koraku sve do Miroča. Sa druge strane sem malo više razvalina- sve je drugo isto. Jepuru je jar jepur (or japur).

Jezicka, dijalekticka granica je tu slucajno, mada se moze objasniti kroz istoriju migracija na Balkanu.
Ali vi, koji uporno gradite granice i kineski zid na Dunavu, optuzujete nekog za utvrdjivanje granica.
Granice na Dunavu stavljate u XXI Veku ????!!!!!
Kada se cela Evropa upire da te granice ukinemo i obrisemo u našu korist.
NAŠU - SRBA, VLAHA (RUMUNA IZ SRBIJE) i RUMUNA IZ RUMUNIJE, I NARAVNO OSTALIH PRISUTNIH NARODA U NASE DVE ZEMLJE .

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:30
A, Vama dugujem- šta? Zašto bi ste od mene tražili da uradim bilo šta što se protivi mojim saznanjima?
Ja imam jednostavnu ljudsku potrebu da čista srca saopštavam svoja saznanja u bilo kakvom od prihvatljivih oblika onima koji su spremni otvorena i čista srca spremni da posmatraju i kao takvu eventualno prihvataju materiju iz najrazličitijih uglova predstavljenu. To ne znači da se sa time moraju i slagati. Ako Vama nešto nije jasno, podelite to sa svojim istomišljenicima. Moje bliskomišljenike izbanovaste skoro sve, ili se sami džentlmenski povukoše.

Ja ovo bukvalno shvatam kao : VI STE U PRAVU ALI NEMOJTE DA MI NARUSAVATE IZMASTANU REALNOST.
ILI STO DOBRICA (ZLICA) COSIC , Atasrb veli :
Istina je takva moze da bude i drukcija ode ovoga sto tvrdim alivazno je da se istera pravda.

Kakva pravda?  Pa njegova pravda koju je on izmislio

caslav ne shvata jos uvek da se vecinom oni koji tako ostro brane ISTINU na internetu u stvari BRANE DOSTOJANSTVO , NAUKU I NAUCNU ISTINU, DOSTOJANSTVO
- ono maloga sto je ostalo u Srbiji ...

A ne brane ili napadaju zato što imaju neki interes ili su u nekoj priči, politici, duguju nešto nekom šefu partije, ili su obavezni ka NSV zato što im je davao pare ispod stola

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 10:38

Citat: caslav link=topic=1063.msg5718#msg5718 date=130743510

/quote]

Онда Вас, за почетак, само морам подсетити на оне Ваше примере како такви говорници шетају Неготином, иду на вежбе са дрвеним пушкама ... итд.

Početak čega, g. Paune? Gde sam ja to, prema proizvoljnom vašem povezivanju, tako rekao. Da Vam posvetlim?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 10:56

Gde sam ja posle (ili pre) "(tokom svojih neumornih citata)" rekao da sam (makar) čuo (daleko od toga da sam rekao-napisao "snimio", utvrdio...) da negde (u ćorsokaku makar) žive Vlasi koji govore "še faš"?

Веома уважени. г. Caslave, Шампиону Вербалне Ескиваже, ево ПО ДУГИ ПУТ целог целцијатог Вашег топика, коме у мом "quotiranju" не фали ни јота од онога шта сте рекли, само украшеног мојим подвлачењима оних места из који сам извукао закључак какав сам извукао, и на основу кога сам Вам поставио најнормалније и најлогичније питање које из стог следи, а - дабоме - у контексту оквирне теме која се односи на влашки језик (тј. румунске дијалекте) и начин његовог записивања, као дела тзв. "стандардизације" која је надтема свих ових наших тема!

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43

Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta)[/color] kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)  

Из тога сам - Вас ради, да би Вам било лакше да схватите не шта је "писац хтео да каже", него "шта је писац стварно рекао", извукао следеће три тачке, које су такође цитати из Вашег текста, а који - по свим правилима логике, упућују на то да Ви заступате тезу да је "ше/шје фаш" стварна, постојећа, опипљива, чујна, емпиријска говорна чињеница:

"šje" oblici govora
"šje" varijante
"še faš" primeri vlaškog izgovora ...

па сам и тад, као и сад, поставио питање које се намеће као логично:
где се тако говори?

Е, сад, ако сте се у међувремену разуверили, ред би био да о томе обаестите цењени публикум!

Да уз ово издвојим, ради преко потребне јасноће, целу једну Вашу реченицу, која није "тргање из контекста" него представља НОСЕЋУ КОНСТРУКЦИЈУ ЦЕЛОГ КОНТЕКСТА:

što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora.

Треба ли очигледнијег доказа о томе да је овде изнета тврдња о постојању "шје" облика говора и да је то део правила које подједнако добро фигурира ... итд
Одричете ли се, можда, Ваших речи? Храбрим вас у том правцу.
Спасили бисте и себе и нас од даљег малтретирања.

Citat: Absinth poslato 07.06.2011. 11:33

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:30
A, Vama dugujem- šta? Zašto bi ste od mene tražili da uradim bilo šta što se protivi mojim saznanjima?
Ja imam jednostavnu ljudsku potrebu da čista srca saopštavam svoja saznanja u bilo kakvom od prihvatljivih oblika onima koji su spremni otvorena i čista srca spremni da posmatraju i kao takvu eventualno prihvataju materiju iz najrazličitijih uglova predstavljenu. To ne znači da se sa time moraju i slagati. Ako Vama nešto nije jasno, podelite to sa svojim istomišljenicima. Moje bliskomišljenike izbanovaste skoro sve, ili se sami džentlmenski povukoše.

Ja ovo bukvalno shvatam kao : VI STE U PRAVU ALI NEMOJTE DA MI NARUSAVATE IZMASTANU REALNOST.
ILI STO DOBRICA (ZLICA) COSIC , Atasrb veli :
Istina je takva moze da bude i drukcija ode ovoga sto tvrdim alivazno je da se istera pravda.

Kakva pravda?  Pa njegova pravda koju je on izmislio

caslav ne shvata jos uvek da se vecinom oni koji tako ostro brane ISTINU na internetu u stvari BRANE DOSTOJANSTVO , NAUKU I NAUCNU ISTINU, DOSTOJANSTVO
- ono maloga sto je ostalo u Srbiji ...

A ne brane ili napadaju zato što imaju neki interes ili su u nekoj priči, politici, duguju nešto nekom šefu partije, ili su obavezni ka NSV zato što im je davao pare ispod stola

Smatram da postoje oni koji ovo razumeju. Svaka im čast!

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43
...
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku.  

Дакле, по г. Caslavu, постоје:

"šje" oblici govora
"šje" varijante
"še faš" primeri vlaškog izgovora ...

па зато понављам питање:
где се тако говори?

А, да! Да не заборавим оно најважније:
ову сам поруку написао пошто сам се призвао памети!

А није било лако, признајем, када ме је уважени г. Caslav толико распаметио!
[/quote]
G. Paune, dovodite u vrlo ozbiljnu sumnju svoje znanje o rečenici, ako tvrdite da ste se konačno dozvali pameti. Ono o čemu govori rečenica je "u okruženju subjekta". Ono što radi subjekat otkriva nam "okruženje predikta", Ono gde radi, kuda se kreće ili na čemu radi subjekat pokazuje okruženje koje predstavlja tzv. objekat. Dakle imam pravo da znam kako po Vama glasi rečenica u kojoj su "okrivljeni" navedeni subjekti, da ne bih (ne daj Bože) počeo da razmičljam kao Vi! Do sada sam Vam-drugarski rečeno- davao mogućnost i da se vadite. Ubuduće Vas molim da se pridržavate (bar u mom slučaju) pitanja koja se odnose na celinu i svim njenim delovima. U suprotnom se neću obazirati. SKRENUO SAM PAŽNJU !
Stavite li se u moj položaj, videćete ko je od nas dvojice imao više razloga da se raspameti. Da ne pominjem svoja ranija "Bože, da l' ovaj čovek uviđa"... Zadnje je bilo moje izvinjenje, za koje kako videh prethodna dva dana, izuzev svoje potrebe da se nađem povređenima (svejedno čijom greškom) i uviđam bez moje krivice (jer nisam ni pretio ni izvrtao tuđe misli i umetao dela i nedela) oslobođen od stida i pred poniskima, mogu da obavljam i dalje svoj prelepim sadržajima ispunjen život-nezavisno od događanja "întral drakuluj măjdan" - što mi g. dPasujoni obrisa :o a ne znajući da je to ipak urađeno njegovom rukom :-X :-[ :P :-\ :'( ::) ;) :D
Eto zašto sam poslao odgovor u privatnoj poruci. Predugo sam ignorisao povremene "nameštene ispade". Sad rekoh i dušu bar spasih. Molim, dakle, celine sa težišnim delovima i ništa više. Sve ostalo podelite sa onima kojima sve možete da obrnete, počev od stolice. 

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 12:51

...
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku.  



Дакле, по г. Caslavu, постоје:

"šje" oblici govora
"šje" varijante
"še faš" primeri vlaškog izgovora ...

па зато понављам питање:
где се тако говори?

А, да! Да не заборавим оно најважније:
ову сам поруку написао пошто сам се призвао памети!

А није било лако, признајем, када ме је уважени г. Caslav толико распаметио!

G. Paune, dovodite u vrlo ozbiljnu sumnju svoje znanje o rečenici, ako tvrdite da ste se konačno dozvali pameti. Ono o čemu govori rečenica je "u okruženju subjekta". Ono što radi subjekat otkriva nam "okruženje predikta", Ono gde radi, kuda se kreće ili na čemu radi subjekat pokazuje okruženje koje predstavlja tzv. objekat. Dakle imam pravo da znam kako po Vama glasi rečenica u kojoj su "okrivljeni" navedeni subjekti, da ne bih (ne daj Bože) počeo da razmičljam kao Vi! Do sada sam Vam-drugarski rečeno- davao mogućnost i da se vadite. Ubuduće Vas molim da se pridržavate (bar u mom slučaju) pitanja koja se odnose na celinu i svim njenim delovima. U suprotnom se neću obazirati. SKRENUO SAM PAŽNJU !
Stavite li se u moj položaj, videćete ko je od nas dvojice imao više razloga da se raspameti. Da ne pominjem svoja ranija "Bože, da l' ovaj čovek uviđa"... Zadnje je bilo moje izvinjenje, za koje kako videh prethodna dva dana, izuzev svoje potrebe da se nađem povređenima (svejedno čijom greškom) i uviđam bez moje krivice (jer nisam ni pretio ni izvrtao tuđe misli i umetao dela i nedela) oslobođen od stida i pred poniskima, mogu da obavljam i dalje svoj prelepim sadržajima ispunjen život-nezavisno od događanja "întral drakuluj măjdan" - što mi g. dPasujoni obrisa :o a ne znajući da je to ipak urađeno njegovom rukom :-X :-[ :P :-\ :'( ::) ;) :D
Eto zašto sam poslao odgovor u privatnoj poruci. Predugo sam ignorisao povremene "nameštene ispade". Sad rekoh i dušu bar spasih. Molim, dakle, celine sa težišnim delovima i ništa više. Sve ostalo podelite sa onima kojima sve možete da obrnete, počev od stolice.  

Пизнајем да НИШТА не разумем из Вашег претходног одговора који је ВРХ ВРХОВА Вашег начина намерног замагљивања ствари!
Дакле, Ви сада тврдите да у Вашој реченици:

što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora.

није садржана Ваша тврдња да у влашком језику постојe "šje" oblici govora?!!
Маните се детињарија са "субјектима у окружењу предитка", па ми одговорите само са "да" или "не".

Citat: caslav poslato 06.06.2011. 15:43
Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete. 
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)   

Kao što vidite, to nije bila rečenica. Vi ste je namerno načinili rečenicom. U izvornoj verziji subjekat /Suglasnik "j"/ je pravilo prisutno i primenjivo na objekat. NA PITANJA KOJA NISU PROIZAŠLA IZ SUBJEKATSKE GRUPE REČI NE ODGOVARAM NIKOM VIŠE!
Da spustim nivo. U rečenicama tipa "Milanu je data šansa." Nismo u obavezi da odgovaramo ni "Milanu", ni "moja malenkost" a ni "šansa". Zašto? Kako? Zaključite i sami. (Gradivo za III razred OŠ.) Tražite da vam uče vrate pare, a ne daj bože da od vas to vaši učenici zatraže. Zajebite više moj visok prag tolerancuje da prljate. Digao sam ga jutros u ranu zoru. Ne spuštam ga više!

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 13:54

Kao što vidite, to nije bila rečenica. Vi ste je namerno načinili rečenicom.

Ха, мада сам уљудно замолио да ми конкретно, са да или не, одговорите на конкретно и врло, врло, врло јасно питање, и да се манете уобичајених ala Caslau изврдавања, Ви избегавате одговор на то са - морам признати - духовитом досетком да не можете дати одговор зато што цитирани део из Вашег текста, није реченица, него полуреченица, шта ли?!
Ваша критика је на месту, па ево, исправљам своју грешку и понављам питање:

---

Дакле, Ви сада тврдите да у Вашој полуреченици, која није била реченица а коју сам ја намерно учинио реченицом:

što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora.

није садржана Ваша тврдња да у влашком језику постојe "šje" oblici govora?!!

---

Надам се да смо овако коначно отклонили сваку препреку која нас је делила од Вашег одговора, који чекамо већ толико дуго!

Да или не?

Molim subjekat. Pitanje ne proizilazi iz subjekta moje (cele) rečenice. Pola one stvari ne figuriše više kao pravilo...
Odgovaram samo na pitanja vezanim za nominativ a ne za posledice koje je izveo, mogao da izvede ili nije izveo- NOMINATIV. SA DA I NE- svejedno.

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 14:24

    Molim subjekat. Pitanje ne proizilazi iz ...

Нешто се премишљам: можда је питање у вези са "шје" збиља било претешко за Вас, па ево, онда да га преформулишем:

Може ли из Вашег ЦЕЛОКУПНОГ ТЕКСТА, са свим његовим, субјектима, предиктима, номинативима, генитивима, зарезима, тачкама ...итд ... 
да се схвати
да заступате тезу о постојању "če" варијанте у влашкиим говорима?

ДА или НЕ?

Citat: Absinth poslato 07.06.2011. 11:27
Jezicka, dijalekticka granica je tu slucajno, mada se moze objasniti kroz istoriju migracija na Balkanu.
Ali vi, koji uporno gradite granice i kineski zid na Dunavu, optuzujete nekog za utvrdjivanje granica.
Granice na Dunavu stavljate u XXI Veku ????!!!!!

Da sam pisao vlaškom latinicom i raspevanim, razigranim stilom -pa hajde. Ja pišem prozno srpskom latinicom, ej! Razumem vas al vas ne shvatam - ama, ni jednog. O čemu vi, jadni pišete? Pa ja se ne bunim ni na citate moldavskog, francuskog, nemačkog, ruskog, latinskog, engleskog, hebrejskog, latinskog, rumunskog... čitam i šta ima veze sa mozgom i šta nema, i odgovaram kako mislim da treba (prema svecu i tropar)- a vi odreda prišivate ono što ja nikada nisam kao posledicu vršilaca radnje u svojim rečenicama konstatovao. Mački o rep sve te vaše kvalifikacije i klevetanja. Neću biti obavezan da odgovaram na to ni pred sudom-do Haga!  

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 14:47

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 14:24

    Molim subjekat. Pitanje ne proizilazi iz ...

Нешто се премишљам: можда је питање у вези са "шје" збиља било претешко за Вас, па ево, онда да га преформулишем:

Може ли из Вашег ЦЕЛОКУПНОГ ТЕКСТА, са свим његовим, субјектима, предиктима, номинативима, генитивима, зарезима, тачкама ...итд ... 
да се схвати
да заступате тезу о постојању "če" варијанте у влашкиим говорима?

ДА или НЕ?

Subjekat je samo jedan i u nominativu je UVEK. Nisam u obavezi da odgovorim, ali, moje dobro srce odgovara na ničim izazvano pitanje sa -NE.

Znam da postoji jedan popriličan broj sela u kojima se govori "čă", ali to prepuštam B.Č. da u najvećem miru i zadovoljstvu sakuplja primere.

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 14:50

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 14:47

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 14:24

    Molim subjekat. Pitanje ne proizilazi iz ...

Нешто се премишљам: можда је питање у вези са "шје" збиља било претешко за Вас, па ево, онда да га преформулишем:

Може ли из Вашег ЦЕЛОКУПНОГ ТЕКСТА, са свим његовим, субјектима, предиктима, номинативима, генитивима, зарезима, тачкама ...итд ... 
да се схвати
да заступате тезу о постојању "če" варијанте у влашкиим говорима?

ДА или НЕ?

Subjekat je samo jedan i u nominativu je UVEK. Nisam u obavezi da odgovorim, ali, moje dobro srce odgovara na ničim izazvano pitanje sa -NE.

Хвала Богу, а и Вама, наравно, што смо коначно добили један кратак, јасан и категоричан одговор!
Из тог одговора се види да се Вама као аутору поруке - порука омакла, и да поред све њене очигледности и свеколике јасноће - негирате њено суштинско значење!
Није редак сличај да аутор и порука буду у раскораку!

Препуштам Вас сада другима, ако желе да изнесу своје мишљење, а ја ћу се овим одговором позабавити касније, у виду мало целовитијег погледа на актуелни језички тренутак!
Живи били, г. Caslave!

Citat: Volcae poslato 06.06.2011. 23:18

Naše Ĉ nije isto što i srpsko Č, kao što ni banatsko (ungurjansko) Ć nije isto srpskom Ć, možda ovako shvatite.

I dodajem da Srbi koji dobro poznaju Vlahe, za sve Vlahe kažu da su Vlasi prepoznatljivi po tome što NE RAZLIKUJU srpsko Č i Ć!
[/quote]

Da li je Naše "č" = srpsko "č"? Imam pravo da (se) pitam, jer je pitanje proisteklo iz nominativa.
Tebe neću da opterećujem pitanjem da te ne bih jeftino pustio niz vodu, a pretpostavljam da me ti bar znaš ako ja tebe ne znam. Zato nastavljam dalje monolog na latinici i srpskom ne bi li me bolje razumeo.

Ako jeste, to znači da su oba slova "č".
Ako nije, to znači da jedno od njih nije "č".

(Verovatno si mislio na slova ("m=m")...)

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 10:28
Ја, пак, мислим да би било врло корисно да се по питању тврдње g. Caslava да влашки језик у својој тзв. "унгурјанској" варијанти (како сам га ја разумео), садржи облик "ше фаш", укључе и остали говорници те варијанте, који барем толико познају свој матерњи језик да нас могу уверити да тога има, или нема!

Пошто се на Флоруму расправа о влашком језику углавном води на српском, на жалост, нисам сигуран да је још неко - сем Vlada и dPasujoni-та - са тог говорног подручја?
Да појасним.
Директно питам обојицу:
ДА ЛИ ЈЕ ИСТИНА ОВО ШТО Г. ЧАСЛАВ ТВРДИ?

Na direktno pitanje - direktan odgovor! U mom kraju kažemo Śe faśi. Za Še faši nisam čuo. Kada budem dolazio u Srbiju - pitaću starije u selu da li se nekada govorilo "Še faši" pa ću i to da postavim na f(l)orum. Za "zdrăvenjiu" sam naveliko krenuo da se raspitujem. Audio snimak obavezno stavljam na f(l)orum.
Imam prijatelje, rodbinu i poznanike u opštinama : Veliko Gradište, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Golubac, Jagodina, Ćuprija, Despotovac. Sve Vlasi-Ungureani.
A, pošto imam prijatelja rodom iz Banata, čiji se govor uopšte ne razlikuje od govora Vlaha u pomenutim opštinama, zamoliću i njega da mi odgovori na pomenuta pitanja.

To se još niko (da ne razlikujem "č" i "ć") nije usudio da mi kaže. Taj defekt je sigurno iz maternjeg jezika gde majke (a i očevi) ne primenjuju u svakodnevnom govoru jasnu glasovnu artikulaciju. Imam tezu i o tome ali bojim se da bi vam toliko "nauke" u dva dana jako štetilo.

Mali prilog započetoj temi:

Staniša Paunović - Śe faśi daico, śe lucrieḑî.

Čist ungureanski govor!

http://www.youtube.com/watch?v=JdeaFSMRpfk

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 15:43

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 10:28
Ја, пак, мислим да би било врло корисно да се по питању тврдње g. Caslava да влашки језик у својој тзв. "унгурјанској" варијанти (како сам га ја разумео), садржи облик "ше фаш", укључе и остали говорници те варијанте, који барем толико познају свој матерњи језик да нас могу уверити да тога има, или нема!

Пошто се на Флоруму расправа о влашком језику углавном води на српском, на жалост, нисам сигуран да је још неко - сем Vlada и dPasujoni-та - са тог говорног подручја?
Да појасним.
Директно питам обојицу:
ДА ЛИ ЈЕ ИСТИНА ОВО ШТО Г. ЧАСЛАВ ТВРДИ?

Sve gore citirano bacite u vodu uz veliko izvinjenje ili se vraćam vlaškom na ćirilici! Bar ispoštujte note uljudnosti. Ako sam ja prihvatio da budem JASAN onda se i vi manite podmetačina i onda ćemo se ko ljudi siti ispomagati u nalaženju kvalitetnog načina komunikacije. Fer?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 16:05
Sve gore citirano bacite u vodu uz veliko izvinjenje ili se vraćam vlaškom na ćirilici! Bar ispoštujte note uljudnosti. Ako sam ja prihvatio da budem JASAN onda se i vi manite podmetačina i onda ćemo se ko ljudi siti ispomagati u nalaženju kvalitetnog načina komunikacije. Fer?

Caslave, na šta se ovo konkretno odnosi? Nisam baš najbolje razumeo: ko kome treba da se izvini i o kakvim se podmetačinama radi?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 15:38

Citat: Volcae poslato 06.06.2011. 23:18
Naše Ĉ nije isto što i srpsko Č, kao što ni banatsko (ungurjansko) Ć nije isto srpskom Ć, možda ovako shvatite.

Citat: Volcae poslato 07.06.2011. 08:57
I dodajem da Srbi koji dobro poznaju Vlahe, za sve Vlahe kažu da su Vlasi prepoznatljivi po tome što NE RAZLIKUJU srpsko Č i Ć!

Da li je Naše "č" = srpsko "č"? Imam pravo da (se) pitam, jer je pitanje proisteklo iz nominativa.
Tebe neću da opterećujem pitanjem da te ne bih jeftino pustio niz vodu, a pretpostavljam da me ti bar znaš ako ja tebe ne znam. Zato nastavljam dalje monolog na latinici i srpskom ne bi li me bolje razumeo.

Ako jeste, to znači da su oba slova "č".
Ako nije, to znači da jedno od njih nije "č".

(Verovatno si mislio na slova ("m=m")...)

Lepo sam rekao da mi (Vlasi carani) imamo Ĉ (ce, ci), primer Ce faci?
Dok Vlasi ungurjani imaju glas koji se kod nas retko čuje, mada može i kod nas da se nađe a to je glas Ć, na primer Unđe će duś?
Ukratko da ponovim to su dva glasa koji nisu identični sa srpskim Č(Ч) i Ć(Ћ).
Nije nikakav nedostatak, zbog kojeg bi trebali posetiti lekara, takav je naš jezik.
A ja sam već rekao svoje o ovim glasovima, vidi ovde
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1063.msg5706#msg5706

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 09:36
Nama se ovde neprestano govori da je cilj ovog novog Saveta da spasi vlaške govore i da Vlasi treba da pišu na svom narodnom govoru, a ne na nekom tamo "stranom rumunskom" jeziku, čija je gramatika preuzeta iz španskog jezika.

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali  i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".

Uzmimo na primer poslednji komentar g-dina Caslava:

CitatХе,хе... Нај грижје дје здрăвјењија мја. Пје тоатје ље фак дупă рйнду дји ла сат. Бјау нума о криглă дје пивă ку дјамњасарă дупă ун тенис ку бăјецй. Пјерд нума дји ла дој, три ученич дјин йнăинтје дје вро доозăч дје ањ. Ам дје тоатје  йн касă да ши пи дје лăтурј  йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц.
   Дје љимбă, дје скрис- кум год о фи! Њич дје рйнду ăста ка ши дје рйнду трјекут њима ну о сă тје йнтрјебје њич пје тјиње да њич пје миње кум о сă фије скрисă љимба ноастă- ја рăмйндје тот аста. Чје ну са лăсат "Ворба ноастрă" аич ундје је пољимитă, ку ћирилица скријатă? Румйњија сă фије йн грижје ку румйњи јеј. Ној карје њам ардјикат сă ње фăчјем Савету носту ну сйнтјем поданичи румйњ. Авјем алта атресă. Куј је дје фрăкат капу сă йш ил фрăчје. Јеу ши ку во пивă мăј мулт аштјепт сă ми сă рăзвјерсă  чаца дјин йнăинтја ојкилор ши сă ми сă дјеступје урјејкиљи дје атйта лармă фăкутă дјин куткурјезату гăињилор дјин бăтăтура тоиља, пинтру ун уоу моаље.

.......

Kao što se iz ovoga jasno vidi, više od polovine reči novog "standardnog" vlaškog jezika se razlikuje od govora Vlaha-Ungurjana. Kako će onda, ovaj "standardni" jezik, koji se stvara da bi "spasio naše dijalekte", sačuvati govor mojih predaka, koji se govorio stotinama godina unazad?
Šta bi se dogodilo kada bi se za standard uzelo ungureansko narečije? Govor bi sačuvali Ungurjani, a izgubili bi ga Bufani, Munćani i Carani.

Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.

Da se vratimo na temu!

Mogu li Ungurjani da sačuvaju svoj govor standardizovanim vlaškim jezikom?

Sve zavisi kako se standardizacija vlaškog jezika bude radila!

Ukoliko se ne uradi pažljivo, promišljeno i  ako se bude prelamalo preko kolena kao sa uvođenjem rumunskog jezika tokom prošlog saziva NS VNM ne piše nam se dobro.

Zamalo da i sadašnji NS VNM krene istom stranputicom isključujuči vlašku latinicu, ali činjenica da to nije učinjeno budi nadu da su krenuli pravim putem.

S obzirom da pojedinci iz NS uključeni u proces standardizacije, nadam se, posredno ili neposredno prate rad ovog Foruma mogli bismo da jednom suvislom i ozbiljnom raspravom damo svoj doprinos tom procesu.

Po meni standardizacija na svom početku treba da sadrži minimum elemenata koji će omogućiti smislenu komunikaciju između Vlaha, bez obzira na razlike u govoru koje postoje ne samo između Krajinaca i Braničevaca, već i između meštana susednih vlaških sela.

Osnovni element je vlaško pismo i ćirilično i latinično.

Vlaško je i jedno i drugo ukoliko služi za zapisivanje vlaškog jezika i ima znakove (slova) karakteristične za vlaški jezik.

Zašto je potrebno vlaško pismo, a nije dovoljno srpsko ili rumunsko pismo (npr. srpska ili rumunska abeceda)?
Zato što vlaško pismo treba da sadrži znakove prilagođene vlaškom jeziku, a da pri tom budu poznati većini VLAHA.
Teoretski može  i ovako:
स्थानीय समिति पिछले दो वर्षों में गतिविधि की रिपोर्ट के बैठे अध्यक्ष की शुरुआत में.

ili ovako:
La începutul şedinţei preşedintele comitetului local a prezentat raportul de activitate din ultimii doi ani.

No, s obzirom da je preko 90% vlaha pismeno na srpskom jeziku, a velika većina vlaha ne poznaje rumunsku latinicu i rumunski književni jezik mnogo je jednostavnije ovako:

Kînd a înśeput sjednjica predsjednjiku lu komitetu lokal a prezentuit śe sa lukrat duoj anj înurma.

I tako, korak po korak...

O ФАЧЈЕМ, (O FAĈEM), O FAŚEM...

Citat: Volcae poslato 07.06.2011. 16:36
Dok Vlasi ungurjani imaju glas koji se kod nas retko čuje, mada može i kod nas da se nađe a to je glas Ć, na primer Unđe će duś?

Имају и Власи - Унгурјани нешто од Мунћана! Предвече кажемо "Dîn đe sara". Иначе где Мунћани употребљавају đe ми користимо dă.

Citat: dPasujoni poslato 07.06.2011. 16:43
No, s obzirom da je preko 90% vlaha pismeno na srpskom jeziku, a velika većina vlaha ne poznaje rumunsku latinicu i rumunski književni jezik mnogo je jednostavnije ovako:

Па, оно, кад мало боље размислим, 95% Влаха не познаје ни енглеску латиницу па, упркос томе што им је једноставније да користе "оба српска писма", енглески не пишу ћирилицом ни "српском латиницом".
Зашто? Не знам. Вероватно важе нека правила како да се одређени језици записују.

Citat: dPasujoni poslato 07.06.2011. 16:43
Kînd a înśeput sjednjica predsjednjiku lu komitetu lokal a prezentuit śe sa lukrat duoj anj înurma.
I tako, korak po korak...

O ФАЧЈЕМ, (O FAĈEM, O FAŚEM...

dPasujoni

И на крају, корак по корак, стигнемо до овога:

Коло-н ваље ла фрундзаре
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну -
Баш је добар за каśулу!

Изгледа да ће "голубињски" дијалекат да нам послужи за стандардизацију. Видите како га сви разумемо. Чак ће и Срби моћи да га уче!
Кад су браћа Срби могли да се "солидаришу" са нама и да гласају на изборима за ВНС, зашто се и они не би питали у вези стандардизације. Што да стандардизовани "влашки језик" не буде лак за учење и Србима?

Citat: dPasujoni poslato 07.06.2011. 16:43

ili ovako:
La începutul şedinţei preşedintele comitetului local a prezentat raportul de activitate din ultimii doi ani.

No, s obzirom da je preko 90% vlaha pismeno na srpskom jeziku, a velika većina vlaha ne poznaje rumunsku latinicu i rumunski književni jezik mnogo je jednostavnije ovako:

Kînd a înśeput sjednjica predsjednjiku lu komitetu lokal a prezentuit śe sa lukrat duoj anj înurma.

I tako, korak po korak...

Хајде да се барем на првом кораку не саплићемо о основне ствари!
Не могу да верујем да g. dPasujoni са свим својим стажом у овој области, не уочава где реши?

Шта је језик, а шта писмо?
И шта у ствари у горњим примерима Власи не разумеју:

începutul     : înśeput
şedinţei       : sjednjica
preşedintele : predsjednjiku
comitetului   : komitetu
local           : lokal
prezentat    : prezentuit  
doi ani        : duoj anj

А као реч "raportul" неће разумети??!

Без речи сам остао када сам прочитао ову реченицу која се као пример (ваљда тог будућег стандарда) наводи:

Kînd a înśeput sjednjica predsjednjiku lu komitetu lokal a prezentuit śe sa lukrat duoj anj înurma

Она је толико ружна,
толико накарадна
толико неприродна
да ми се наметнула грешна мисао како је боље да Власи као народ потпуно нестану,
него да дођу у ситуацију да овако говоре!

ПС. Овако су прошле године на Радио Мајданпеку читали вести у емисији на влашком језику.
А онда им се једнога дана телефоном јавио неки радник из Рудника, и рекао:

"ХОЋЕТЕ ЛИ ДА ПРЕКИНЕТЕ ДА БРУКАТЕ ВЛАХЕ, ИЛИ ЈА ДА ВАМ ДОЂЕМ, И ДА ВАМ БАЦИМ БОМБУ У СТУДИО?"

Касније сам случајно упознао тога човека. Из неког је села у Горњем Пеку.
"Auḑ, na măĭ putut să traĭesk đi ruşîńe la lukru! Atîta ma amarît ku bajuokurļi fîrtaţa-ĭ miĭ, şî Sîrbi, şî Rumîńi!"

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 17:41

Без речи сам остао када сам прочитао ову реченицу која се као пример (ваљда тог будућег стандарда) наводи:

Kînd a înśeput sjednjica, predsjednjiku lu komitetu lokal a prezentuit śe sa lukrat duoj anj înurma

Она је толико ружна,
толико накарадна
толико неприродна
да ми се наметнула грешна мисао како је боље да Власи као народ потпуно нестану,
него да дођу у ситуацију да овако говоре!

Pošto, manje-više tako govore i kako je to realan jezik kojim vlasi govore i na kome se odlično sporazumevaju, jel se to nama neko stidi što je Vlah?  :o

Rumunska opcija još uvek stoji u rezervi! :'(

CitatLa începutul şedinţei preşedintele comitetului local Vlastimir Babic a prezentat raportul de activitate din ultimii doi ani. În analiza sa Vlastimir Babic a concluzionat ca acest comitet local al PDRS a lucrat bine şi că decizia de-a întra în conducera locală din comuna (raionul) Cucevo a fost hotarăre bună în ciuda faptului că în prezent există mici probleme în funcţionarea coaliţiei şi speră că aceste probleme se vor depaşi şi că la alegerile urmatoare se va merge de pe poziţia puterii.Dupa adoptarea raportului delegaţii au ales noua conducere.

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1062.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1062.0)

Vlasta Babić, a i većina vlaha iz Kučeva i okoline:

Ne kažu:  La începutul şedinţei
ali govore: Kînd a pornjit sjednjica

Ne kažu:   preşedintele
ali govore: predsjednjiku
Ne kažu: Cucevo
ali govore: Kućeva

Ne kažu: comuna
ali govore: opšîna

Ne kažu: raionul
ali govore: rejonu

......

8)

Citat: dPasujoni poslato 07.06.2011. 18:20

Pošto, manje-više tako govore i kako je to realan jezik kojim vlasi govore i na kome se odlično sporazumevaju, jel se to nama neko stidi što je Vlah?

Ово је апсурд до бола, и показује колико се не разуме суштина проблема.
Јер.
Ако се том "стандардизацијом" узме као "стандард" оваква ругоба од језика,
овако ружна и запуштена језичка мешавина у којој се већ сада једва овде-онде чује понека влашка реч,
чему онда "стандардизација"?!?!?

Ако НИ У ТВОЈОЈ ГЛАВИ као присталици тога, у овоме тренутку нема НИ ЗРАЧКА ИДЕЈЕ да би се под "стандардизацијом" најпре требало разумети
ЈЕБЕНО КРВАВ,
ЈЕБЕНО ДУГОТРАЈАН И
ЈЕБЕНО ТЕМЕЉАН РАД
на ЧИШЋЕЊУ И ОЗДРАВЉЕЊУ ЈЕЗИКА,

e, atunśa, fraţîĭe, o beļirîm!

(Ove 'sovke koristim dok se ne uvede standardizaciona jezička policija, posle ću da budem fin!)

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 17:32

Па, оно, кад мало боље размислим, 95% Влаха не познаје ни енглеску латиницу па, упркос томе што им је једноставније да користе "оба српска писма", енглески не пишу ћирилицом ни "српском латиницом".
Зашто? Не знам. Вероватно важе нека правила како да се одређени језици записују.

Zato engleski uče u školama kao strani jezik!

Zato će i rumunski ako budu hteli učiti kao strani jezik, ali nisam neki optimista (pre će kineski :D)

Мада мислим да смо прерано и на погрешном месту почели разговор о стандардизацији.
Бесмислено је, чини ми се, полемисати о нечему што је неко замислио, а своју замисао није обелоданио.
А ни место није погодно, јер назив ове Владове конференције само делимично захвата проблем.
Требало би неком од нас да се посрећи да дође до платформе НВС-а са којом се служе они који раде на "стандардизацији", па да отвори нову тему ...

Већ сам написао да сам више пута то покушавао, без успеха.
Не иде ми у главу зашто се о једној ствари од толико великог јавног интереса, разговара у дубокој илегали?

Citat: dPasujoni poslato 07.06.2011. 18:49

   Zato će i rumunski ako budu hteli učiti kao strani jezik, ali nisam neki optimista (pre će kineski :D)

Политичари се "увлаче" народу да му зајашу на грбачи, интелектуалци га оријетнишу на "зној и сузе" да би се узвисио и ишао у корак с временом.
Којој групи ти припадаш?

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 19:01

Политичари се "увлаче" народу да му зајашу на грбачи, интелектуалци га оријетнишу на "зној и сузе" да би се узвисио и ишао у корак с временом.
Којој групи ти припадаш?

Politikom se ne bavim, a nisam nešto ni za "znoj i suze", pre sam za onaj stari rok hit: "ostaću slobodan neću se vezati..."

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 18:55
Мада мислим да смо прерано и на погрешном месту почели разговор о стандардизацији.
Бесмислено је, чини ми се, полемисати о нечему што је неко замислио, а своју замисао није обелоданио.
А ни место није погодно, јер назив ове Владове конференције само делимично захвата проблем.
Требало би неком од нас да се посрећи да дође до платформе НВС-а са којом се служе они који раде на "стандардизацији", па да отвори нову тему ...

Већ сам написао да сам више пута то покушавао, без успеха.
Не иде ми у главу зашто се о једној ствари од толико великог јавног интереса, разговара у дубокој илегали?

Nije prerano, ako sačekamo svršen čin i nekakvu konačnu verziju, možemo biti u prilici da se razočaramo.

Ovako možemo se nadati da će neko pročitati i uzeti u obzir to što budemo napisali.

Možda to bude ako ne osnova, onda dobar dodatak nekoj platformi, ako postoji?

Nisam, uprkos tome što sam više puta čitao ovu "standardizovanu vlašku ćirilicu" na "standardizovanom vlaškom jeziku", uspeo da razumem šta je Caslav hteo da kaže. Sumnjam da bi neko od Vlaha-Ungurjana mogao da razume. Ali! Za ovu diskusiju je ova ćirilica od velike koristi.

Evo spiska reči kojih nema kod Ungurjana:

- оцăрă
- нăпăдујирја
- суцйња
- йндăмăњалă
- рăстјинду
- адăпасă
- лаур
- дйндуш

Ostalo spada u grupu reči kojih Ungurjani izgovaraju drugačije. Ali, nije to najveći problem! Na stranu što ovo neće da doprinese očuvanju govora Vlaha-Ungurjana, nego što je ovo ovde napisano teško razumljivo za bilo kog Ungurjana. U ime Bufana i Munćana ne želim da govorim. Možda oni i mogu da razaznaju šta je Caslav želeo da poruči.

Opet postavljam pitanje:
Kako će govornicu banatskog govora (Ungurjani) uz pomoć ovakvog standarda (ako ovo bude standard) moći da sačuvaju svoj autentični govor?

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29
Nisam ...uspeo da razumem šta je Caslav hteo da kaže ..

Порука г. Caslava из које си извукао наведене непознате речи, обрисана је због тога што је садржала низ увреда!
Користим прилику да свима скренем пажњу да ћу и у будуће брисати без икакве опомене и без икаквог објашњења, све оне поруке које садрже увреде било какве врсте и по било којој основи!

Форум је део сајта који носи моје име, где долази јако велики број људи привучен разновсрним темама које се на сајту могу наћи, а од покретања Флорума долази и због влашке проблематике, која све више интересује наше људе. Брисањем порука у којима се сем увреда, простаклука, инсинуација и празнословља не налази ништа друго, желим да сачувам онај ниво свога сајта који се од мене очекује. Потпуно сам свестан да се преко сајта шаље у свет и слика о нама Власима, па је и то једна обавеза више да се поведе рачуна о томе како сами себе приказујемо том свету!  

Citat: dPasujoni poslato 07.06.2011. 18:49
Zato engleski uče u školama kao strani jezik!

Из овога се да закључити да ће ново-стандардни влашки језик бити третиран као дијалекат српског језика! Поштеније је да то кажете него да се смишљају разни изговори који су тужни и духовити у исто време, попут овог "Власи у српском користе оба писма, па могу то да примене и на влашком" :(

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29

- оцăрă
- нăпăдујирја
- суцйња
- йндăмăњалă
- рăстјинду
- адăпасă
- лаур
- дйндуш

- оцăрă / o ţâră http://dexonline.ro/definitie/%C5%A3%C3%A2r%C4%83 (http://dexonline.ro/definitie/%C5%A3%C3%A2r%C4%83)
- нăпăдујирја / od srp. napadati (nije vlaška reč)
- суцйња / ?
- йндăмăњалă / ?
- рăстјинду / răstind http://dexonline.ro/definitie/răsti (http://dexonline.ro/definitie/r%C4%83sti)
- адăпасă / adăpase http://dexonline.ro/definitie/adăpa (http://dexonline.ro/definitie/ad%C4%83pa)
- лаур / laur http://dexonline.ro/definitie/laur (http://dexonline.ro/definitie/laur)
- дйндуш / dând http://dexonline.ro/definitie/dat (http://dexonline.ro/definitie/dat)

Citat: Volcae poslato 07.06.2011. 21:09
- оцăрă / o ţâră http://dexonline.ro/definitie/%C5%A3%C3%A2r%C4%83 (http://dexonline.ro/definitie/%C5%A3%C3%A2r%C4%83)
- нăпăдујирја / od srp. napadati (nije vlaška reč)
- суцйња / ?
- йндăмăњалă / ?
- рăстјинду / răstind http://dexonline.ro/definitie/răsti (http://dexonline.ro/definitie/r%C4%83sti)
- адăпасă / adăpase http://dexonline.ro/definitie/adăpa (http://dexonline.ro/definitie/ad%C4%83pa)
- лаур / laur http://dexonline.ro/definitie/laur (http://dexonline.ro/definitie/laur)
- дйндуш / dând http://dexonline.ro/definitie/dat

Nije mi namera bila da osporim da su te reči rumunske. Govor naših Carana je identičan govoru Oltenaca. Ono što sam želeo da kažem je da, ako već nameravaju da standardizuju vlaški jezik, neka bar kažu zašto im ta standardizacija treba. Izgovori tipa "standardizujemo vlaški jezik da bi sačuvali autentični govor Vlaha" su nebulozni, nedobronamerni i na kraju krajeva - neistiniti!

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29

Evo spiska reči kojih nema kod Ungurjana:

- оцăрă
- нăпăдујирја
- суцйња
- йндăмăњалă
- рăстјинду
- адăпасă
- лаур
- дйндуш

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

- оцăрă                    - o cîră, (un pik, un zdrob)
- нăпăдујирја            -năpădujiră la jeal ka kînji.
- йндăмăњалă           - să ne faśem îndămînjală, sî nje îndămînjem,  sî nje aźutăm
- адăпасă                  - îš adapasă boji la rîu

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

Ово је типична грешка у коју се упада када се полази од лоше дефиниције језика.
А када се омане у дефиницији језика, то вам је као када умирућем пацијенту дајемо погрешну дијагнозу,
па уместо да га спасимо, ми га урнишемо до краја!

А када се омане и у стратегији очувања језика са "нетачном дијагнозом",
онда језик доживи фрас, претвори се у наказу коју је мрско гледати,
па онда имате стање као у оном примеру из Мајданпека где се човеку толико смучило
да је припретио да ће бомбом ућутати локални радио, буду ли га и даље вређали таквим сурогатом од језика
јер језик као што је влашки може живети само ако га људи воле, и ако се радо буду служили њиме ...

Шта писац хоће да каже?
Ако се влашки језик дефинише онако како једино може - као дијалекат
(не морамо помињати којег језика, ако је некима мрско, важно је знати да дијалекат нужно иде уз неки језик),
онда ћемо схватити шта недостаје овој реченици:

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

па као што ћемо уз тачну дијагнозу додати прави лек -
овде ћемо додати тачно одредиште у свету Унгурјана где је записивач те речи чуо!

рецимо:
Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana: У ЗВИЖДУ!

али и то уз ВЕЕЕЕЕЕЕЛИКУ ВЕЛИКУ меру опреза, нарочито уколико је аутор овакве реченице аматер, или не познаје терен довољно добро!
Јер не мора да значи да се све те речи чују у целом Звижду!
Можда се у понечем разликују и тамо идући од села до села?

У дијалектима је сачувана археологија једнога језика, она је често бољи водич кроз историју народа, него класична историја која се ослања на писане изворе. Што је већи број различитих артефаката, и што је прецизније место где се они ископавају, све је јаснија слика прошлости тога народа, а онда је јасније ко је, какав је и зашто такав је!

Е, сад замислимо како на то стање делује идеја о стандардизацији?
Струка ископа локалитет, а локалитет крцат различитим предметима, давно заборављеним на другим странама, све сам бисер до бисера ... Чудо од богатства!

Али, наиђе "стандардизатор" па кад виде то огромно шареноло, намршти се ко небо пред олују, забаци мало главу у страну, заузме позу коју замишља да ће имати на споменику који ће му подићи усред престонице, па онако с висине, рече:

- Не може! Ово шаренило је неподношљиво! Мотка у руке, и да се разлупају сви ови предмети, уникати, који не личе ни на који други!

Ха, а који су предмети остали јер испаде да личе један на други?
Ех, беху то неки балони од пластике, неке сломљене дечје играчке са бувљака код Кинеза, читава гомила крша из неког аутосервиса, екрани телевизора ...

И од тога направише језик, и dPasujoni беше силно обрадован!

//У наставку приче Бог пушта кишу, киша пада 40 дана и ноћи и цео се такав свет удави у Потопу ...

Аша в-а спуње Ноје ал востру!
У Панчеву, на путу за Банат!

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29

Evo spiska reči kojih nema kod Ungurjana:

- оцăрă
- нăпăдујирја
- суцйња
- йндăмăњалă
- рăстјинду
- адăпасă
- лаур
- дйндуш

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

- оцăрă                    - o cîră, (un pik, un zdrob)
- нăпăдујирја            -năpădujiră la jeal ka kînji.
- йндăмăњалă           - să ne faśem îndămînjală, sî nje îndămînjem,  sî nje aźutăm
- адăпасă                  - îš adapasă boji la rîu

dPasujoni

Ако се добро разумемо, ово је први корак ка постизању стандарда (бар по нама неколицини) како би смо уместо гледања са стуба срама ка понору, учинили нешто што нама самима треба да отклони границе и атласе. Манимо се локализовања људи по угледу на ископине. Ископине се не мешају и не покрећу. Ископине међу собом не кореспондирају и не гледају у будућност. То чине само људи. У понор нека иду атласи са границама и свим другим политичким и назовиисторијским смицалицама.
Један од корака ка постављанју темеља програмских активности у том смеру може да буде
лексичка систематизација:
- речи које сви поседујемо у истоветном облику и које сви примењујемо мењајући их према истим правилима
- речи које сви поседујемо у сличном облику и које сви примењујемо мењајући их према истим правилима
- речи које се користе у одређеном облику (као локализми ), а које се дају подвести под постојеће
(законе) правила
- речи које се користе у облику који не допушта у свим врстама промене примену постојећих правила (закона)
- нове речи (неологизми), које се користе у одређеном облику, а које се мењају по уобичајеним
правилима 
- нове речи (неологизми), које се користе у одређеном облику, а које се (због обесмишљавања) не подвргавају променама по предвиђеним правилима. 

Ја бар познајем још неколике људе који су у тим областима нешто урадили.

Охрабрујем "истраживања"  и напоре "у свим лингвистичким дисциплинама" свих "учених као и неуких"
јер влахолога нигде а "талентованих и мудрих", оних других "очајника"-колико вам је воља. 
Будите сигурни да ћете да имате три сигурне присталице за почетак. (Не рачунам оних четворо из моје фамилије са избанованим рачунарима и још неких 6-7 рачунара у које је треснуо форумски гром?! ) иначе је то одмах додај још четири + (ајде заокружимо) 6...
Што рече г. dPasujoni негде (нек ми не замери што не цитирам) ~ Дај да ми направимо платформу па ће то неко ваљда прочитати и узети у разматрање... Потез можда очајника(а), али ће мо бар рекавши терет са душе наше скинути.

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 16:10
Охрабрујем "истраживања"  и напоре "у свим лингвистичким дисциплинама" свих "учених као и неуких"
јер влахолога нигде а "талентованих и мудрих", оних других "очајника"-колико вам је воља. 
Будите сигурни да ћете да имате три сигурне присталице за почетак. (Не рачунам оних четворо из моје фамилије са избанованим рачунарима и још неких 6-7 рачунара у које је треснуо форумски гром?! ) иначе је то одмах додај још четири + (ајде заокружимо) 6...
Што рече г. dPasujoni негде (нек ми не замери што не цитирам) ~ Дај да ми направимо платформу па ће то неко ваљда прочитати и узети у разматрање... Потез можда очајника(а), али ће мо бар рекавши терет са душе наше скинути.

Koji to MI?
Kakvi platformu kad smo polarizovani, politikanstvo sitnicarenje i sebicni interesi su uzeli maha,
i jos imamo sluzbene babice koje nas nadgledaju pride ?

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 09:30
Ako Vama nešto nije jasno, podelite to sa svojim istomišljenicima. Moje bliskomišljenike izbanovaste skoro sve, ili se sami džentlmenski povukoše.

Citat: caslav poslato 07.06.2011. 10:40
Ja znam zašto menjate moje navode, ili ih sečete tamo gde vam to odgovara. Jedino se ovde lopta diže i posle trećeg odskakivanja od podloge i bude "regularno".

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 16:10
Будите сигурни да ћете да имате три сигурне присталице за почетак. (Не рачунам оних четворо из моје фамилије са избанованим рачунарима и још неких 6-7 рачунара у које је треснуо форумски гром?! ) иначе је то одмах додај још четири + (ајде заокружимо) 6...

Поштовани г. Caslave, најљубазније Вас молим да се од овог момента почнете уздржавати од оваквих инсинуација, иначе ћете се придружити Вашим "истомишљеницима"! Нарочито оном који ће се због низа клевета и увреда на мој рачун, ускоро наћи пред судом! Претпостављам да имате међу пријатељима и некога адвоката, замолите га да Вам стручно објасни шта је инсинуација, шта увреда, шта клевета, да не помињем у овом тренутку Ваш вулгарни речник, који Вам не прилични као просветном раднику! Преко тога тренутно прелазим, мада су се неки чланови Флорума оправдано побунили!

Немам обичај, нити обавезу, да некога овако јавно опомињем, али у Вашем случају чиним изузетак. Поштујте то!

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27
Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

Ајде и то да видимо  :D :P

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27
- оцăрă                    - o cîră, (un pik, un zdrob)

Ţîrа=Цîра=Cîra постоји. То је мрва на влашком. О је на влаком једна. "o cîră" како пише г-дин уредник dPasujoni би била на влашком једна мрва.
Али! Овде се ради о једној речи "оцăрă". Е, то не постоји код Унгурјана! У српском се каже једна мрва. Али реч једнамрва (спојено) то не постоји!

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27
- нăпăдујирја            -năpădujiră la jeal ka kînji.

Ово је тек бисер. У рангу је са "влашким" изразима типа:
Даунладујалă (скидање програма са интернета)
Онемогућалă (онемогућавање)
Слâвијала лу Ускрс и сличним.

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27
- йндăмăњалă           - să ne faśem îndămînjală, sî nje îndămînjem,  sî nje aźutăm

Проверио сам. Постоји. Повлачим је из групе "непостојећих" речи  :)

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 17:11

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27
- оцăрă                    - o cîră, (un pik, un zdrob)

Ţîrа=Цîра=Cîra постоји. То је мрва на влашком. О је на влаком једна. "o cîră" како пише г-дин уредник dPasujoni би била на влашком једна мрва.
Али! Овде се ради о једној речи "оцăрă". Е, то не постоји код Унгурјана! У српском се каже једна мрва. Али реч једнамрва (спојено) то не постоји!

ȚẤRĂ s. f. (Pop.) Ruptură, zdreanță. ◊ Loc. adj. și adv. O țâră = puțin, nițel. ◊ Expr. A se face țâră = a) a se rupe, a se face bucăți; b) a se ghemui de frică. – Et. nec.

http://dexonline.ro/lexem/%C8%9B%C3%A2r%C4%83/56416 (http://dexonline.ro/lexem/%C8%9B%C3%A2r%C4%83/56416)

ПС.1 Не знам како ће се радити на речнику било ког влашког дијалекта, без коришћења румунске литературе.
ПС.2 Не знам како ће се користити румунска литература, без познавања румунског језика ...
ПС.3 Не знам како бих се осећао да сам dPasujoni и да сам изјавио како Власи немају потребе за њим ...
ПС.4 А што се тиче речи "ţîră" у Горњем Поречу чуо сам и дем. "(o) ţîrikiţă" ...

Kopiĭ, fiţ oţîrikiţă măĭ kuminţ!

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 14:16

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

Ово је типична грешка...

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29

Evo spiska reči kojih nema kod Ungurjana:

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

dPasujoni

Velika greška bi bila kada bi Vladovu poruku koja se poziva na neku obrisanu poruku ostavio bez komentara.

Pogotovu što Vlad decidirano tvrdi da navedenih reči "nema kod Ungurjana".

Na navedenim primerima pokazao sam da bar nekih od  navedenih reči ima i kod Ungurjana! 8)

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 14:16
...
рецимо:
Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana: У ЗВИЖДУ!

Kada bi ovaj tvoj komentar imao svrhu utvrđivanja istine i kad ne bi predstavljao samo "Vladovu logističku podršku", još bi i mogao da ga uvažim.

Mislim da si u zadnje vreme zanemario ulogu "nepristrasnog domaćina", da ne govorim o "nepristrasnosti" nekoga ko se bavi naučnim radom.

To ću ti na primeru i pokazati, i kao svaki pristojan gost u tuđoj kući pitati da li je moje prisustvo na Florumu postalo nepoželjno! ???

Primer "nepristarsnosti":

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29
...
Evo spiska reči kojih nema kod Ungurjana:

Vladova poruka je napisana juče u 20:29!
:-X

Citat: Paun poslato 07.06.2011. 20:41

Citat: Vlad poslato 07.06.2011. 20:29
Nisam ...uspeo da razumem šta je Caslav hteo da kaže ..

Порука г. Caslava из које си извукао наведене непознате речи, обрисана је због тога што је садржала низ увреда!

U 20:41 od Pauna saznajemo da je originalna poruka iz koje je sačinjen spisak reči obrisana.

Nema nikakvih komentara na Vladovu tvrdnju:

CitatEvo spiska reči kojih nema kod Ungurjana

Citat: Volcae poslato 07.06.2011. 21:09

- оцăрă / o ţâră http://dexonline.ro/definitie/%C5%A3%C3%A2r%C4%83 (http://dexonline.ro/definitie/%C5%A3%C3%A2r%C4%83)
- нăпăдујирја / od srp. napadati (nije vlaška reč)
- суцйња / ?
- йндăмăњалă / ?
- рăстјинду / răstind http://dexonline.ro/definitie/răsti (http://dexonline.ro/definitie/r%C4%83sti)
- адăпасă / adăpase http://dexonline.ro/definitie/adăpa (http://dexonline.ro/definitie/ad%C4%83pa)
- лаур / laur http://dexonline.ro/definitie/laur (http://dexonline.ro/definitie/laur)
- дйндуш / dând http://dexonline.ro/definitie/dat (http://dexonline.ro/definitie/dat)

U 21:09 Volcae potvrđuje da se većina tih reči nalazi u "dexonline", pri čemu ni on nije čuo šta je "îndămînjala", verovatno ne pamti vreme kada su se ljudi ispomagali, pa ni odgovarajuću reč ne prepoznaje.
Takođe pogrešno zaključuje da "năpădujiră" nije VLAŠKA reč samo zato što potiče iz srpskog jezika. :o

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

- оцăрă                    - o cîră, (un pik, un zdrob)
- нăпăдујирја            -năpădujiră la jeal ka kînji.
- йндăмăњалă           - să ne faśem îndămînjală, sî nje îndămînjem,  sî nje aźutăm
- адăпасă                  - îš adapasă boji la rîu

Danas u 12:27 dPasujoni (moja malenkost) primećuje da po njegovom "skromnom mišljenju" nekih od navedenih reči sa Vladovog spiska ipak ima i u govoru Ungurjana. (16 sati kasnije!)


Danas u 14:16 gotovo 18 sati posle Vladove poruke Paun nema primedbi na Vladovu tvrdnju:

Evo spiska reči kojih nema kod Ungurjana

ali zato ima na ono što je napisao dPasujoni:

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 14:16

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 12:27

Evo spiska reči kojih ima kod Ungurjana:

Ово је типична грешка...

Da, sve ovo je tipična greška!

Ја не могу да тврдим да су енглези створивши један "пăљиш" језик на темељу француског дијалекта langue d'oc држали француски речник пред очима. Додуше, не могу да кажем да и нису и нешто готице срицали, па и латински речник сигурно консултовали због израза високе дипломатије, медицине и клера. Тек и данас се праве енглези пишући највећим делом као французи а изговарају се као енглези. Још је голема ујдурма испала у доњем дому када је један од "доњих џентлмена" затражио да избаце све француске речи из енглеског речника смерно погледавши грб на коме стоји "God save the King" где је до 17. века стајало "Dieux est mon droit".

Ето, да ме убијете, ја у то да су ове речи наше, домаће, влашке- просто не верујем. Мора опет неко од џентлмена из доњег дома (мислим бре на енглески парламент), да затражи да се све француске речи избаце из енглеских речника. ( preşedintele comitetului local, a prezentat raportul de activitate din ultimii ... a concluzionat, comitet local, decizia de-a întra în conducera locală din comuna, prezent există, coaliţiei, speră, adoptarea raportului delegaţii). Е, извин'те Енглези, леба вам.

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 17:11

Ово је тек бисер. У рангу је са "влашким" изразима типа:
Даунладујалă (скидање програма са интернета)
Онемогућалă (онемогућавање)
Слâвијала лу Ускрс и сличним.

Daunlodujală?! nu am audzît, ma o săm dau în gînd dî ja kînd daunloduj vrun program dî la internet.

Onemogućala?! Baš je slută!

Slavjala lu Uskrs!? Njiś asta nu am audzît. Da jeastă: Praznjiku să slavim!

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04

Kada bi ovaj tvoj komentar imao svrhu utvrđivanja istine i kad ne bi predstavljao samo "Vladovu logističku podršku", još bi i mogao da ga uvažim.

Ово је тврдња без икакве основе, и могао збиља мало пажљивије да пратиш дискусије!
Моја интервенција била је више него јасна: када су у питању дијалекти, тј. ако влашки језик дефинишемо као дијалекат, онда треба избегавати уопштавања типа "код Унгирјана има", или "Код Унгурајана нема". То се може рећи ТЕК када би се спровела коплетна, систематска истраживања, па се извукле оне појаве за које смо се на тај уверили да су општег типа јер су свуда присутне! Јако је корисно да се све етнографске појаве барем прецизно убицирају, то је онај стварни, први корак у сваком послу чији је циљ упознавање карактеристика једнога народа.

На било ком другом форуму може било ко да изнесе било шта, може и овде, само док одређена гледишта не добију критичну масу због претераног лаицизма. Нарочито ако су такви лаицизми већ ушли у политички програм Влашког савета, или се "загревају" поред игралишта и чекају да уђу на терен! И да почну да крљају, јер за њих правила игре не важе.

Е, тако неће да може, јер би се у том случају моја улога учинила апсурдном!
Приступање влашком језику као посебном језику у лингвистичком смислу, а не као дијалекту румунског језика, веома је велико огрешење о научну истину, и не може се од мене очекивати да ћу без икакве интервенције да гледам са стране, одржавам софвтвер као неки хауз мајстор, итд ...

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04

Mislim da si u zadnje vreme zanemario ulogu "nepristrasnog domaćina", da ne govorim o "nepristrasnosti" nekoga ko se bavi naučnim radom.

Одговорио сам ти горе!

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04
Na navedenim primerima pokazao sam da bar nekih od  navedenih reči ima i kod Ungurjana! 8)

Slabo ste to pokazali 8) Umete Vi i bolje :D
Pokazali ste želju da se solidarišete sa g-dinom Caslavom i ništa više. I to ste uradili vrlo trapavo, pa je, po Caslava, bilo bolje da ga uopšte niste "branili"  ;)

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04
U 21:09 Volcae potvrđuje da se većina tih reči nalazi u "dexonline", pri čemu ni on nije čuo šta je "îndămînjala", verovatno ne pamti vreme kada su se ljudi ispomagali, pa ni odgovarajuću reč ne prepoznaje.

U "dexonline" se nalaze reči sa celokupnog Dakorumunskog prostora. To nije nikakva garancija da nužno moraju da budu svrstane u reči koje poznaju naši Vlasi govornici banatskog dijalekta.
Što se tiče izraza "îndămînjala", da ste pažljivije čitali moje prethodne komentare, videli biste da sam uvek isticao da je moj fond vlaških reči daleko siromašniji od fonda reči mojih roditelja, a o poređenju sa fondom reči njihovih i roditelja njihovih roditelja da i ne govorim.

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04
Takođe pogrešno zaključuje da "năpădujiră" nije VLAŠKA reč samo zato što potiče iz srpskog jezika. :o

Ako je ta reč "vlaška", onda su vlaške i reči koje sam naveo u prethodnom komentaru. Ali, ako baš hoćete, zašto bismo stali na tome. Onda su vlaške reči i reči iz nemačkog jezika koje naši gastarbajteri prilagođavaju svom govoru.
Zašto vlaške reči ne bi onda bile i:
Štemplujit
Bezecujit
Čekirit
Manevrisât
Beštelujit

Pređite granicu i poslušajte kako Vam govore Ungurjani u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji. Hoće li se i one nađi u tom standardizovanom jeziku? Bila bi šteta. Pola Vlaha živi i radi "privremeno" van granica Republike Srbije.

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 18:25

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04

Kada bi ovaj tvoj komentar imao svrhu utvrđivanja istine i kad ne bi predstavljao samo "Vladovu logističku podršku", još bi i mogao da ga uvažim.

Ово је тврдња без икакве основе, и могао збиља мало пажљивије да пратиш дискусије!

Osnova je vrlo jasna i egzaktna:

Na Vladovu pogrešnu tvrdnju da određenih reči nema kod Ungurjana, nisi uopšte odreagovao sličnom primedbom ni posle 18 sati.

Nije Vlad nigde navodio Stižane, Braničevce, Homolje, Pomoravlje ili Zvižd, već Ungurjane uopšte. :o

Činjenica da pojedinih reči ima kod "Ungurjana" makar u jednom delu, pobija ovu  Vladovu tvrdnju!!!!

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 18:25
На било ком другом форуму може било ко да изнесе било шта, може и овде, само док одређена гледишта не добију критичну масу због претераног лаицизма. Нарочито ако су такви лаицизми већ ушли у политички програм Влашког савета, или се "загревају" поред игралишта и чекају да уђу на терен! И да почну да крљају, јер за њих правила игре не важе.

Hvala na komplimentu! :)

Što ne reče da sam dostigao "kritičnu masu", da smanjim malo s obzirom da je kritična masa uslov za nuklearnu reakciju posle koje dolazi eksplozija atomske bombe! :'(

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:55

Osnova je vrlo jasna i egzaktna:
Na Vladovu pogrešnu tvrdnju da određenih reči nema kod Ungurjana, nisi uopšte odreagovao sličnom primedbom ni posle 18 sati.

Све ти је у оном одговору, не губи више време са тим!

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 18:25
На било ком другом форуму може било ко да изнесе било шта, може и овде, само док одређена гледишта не добију критичну масу због претераног лаицизма. Нарочито ако су такви лаицизми већ ушли у политички програм Влашког савета, или се "загревају" поред игралишта и чекају да уђу на терен! И да почну да крљају, јер за њих правила игре не важе.


Hvala na komplimentu! :)

Što ne reče da sam dostigao "kritičnu masu", da smanjim malo s obzirom da je kritična masa uslov za nuklearnu reakciju posle koje dolazi eksplozija atomske bombe! :'(

Оцена о критичној маси није се односила ни на ког појединачно, него на одређена гледишта.
Шат те је омело да то запазиш?
Навео сам пример: гледиште да је влашки језик посебан језик у лингвистичком смислу ...
Колико је ко томе појединачно доприносио, нисам бројао!
А када гледишта, нарочито погрешна, почну да се нагињу у страну, ваља их вратити на место ...
Влашки језик мора се прецизно дефинисати пре него што се с њим било шта уради.
Па и стандардизација.

---

---

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:55

    Na Vladovu pogrešnu tvrdnju ... nisi uopšte odreagovao sličnom primedbom ni posle 18 sati.

Ово сам морао да издвојим.
Обојица имамо дебело искуство у раду са децом основне школе.
У ком беше разреду они почну да правдају слабе оцене тврдњом да их наставник мрзи, и да воли више неког другог у разреду?
О-ш ти у ћоше због овога?!
:)

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 18:54
Pokazali ste želju da se solidarišete sa g-dinom Caslavom i ništa više. I to ste uradili vrlo trapavo, pa je, po Caslava, bilo bolje da ga uopšte niste "branili"  ;)

Samo sam se solidarisao sa istinom da niste bili u pravu kada ste tvrdili da pojedinih reči iz caslavovog caranskog nema kod Ungurjana!?

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 18:54

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04
Takođe pogrešno zaključuje da "năpădujiră" nije VLAŠKA reč samo zato što potiče iz srpskog jezika. :o

Ako je ta reč "vlaška", onda su vlaške i reči koje sam naveo u prethodnom komentaru. Ali, ako baš hoćete, zašto bismo stali na tome. Onda su vlaške reči i reči iz nemačkog jezika koje naši gastarbajteri prilagođavaju svom govoru.
Zašto vlaške reči ne bi onda bile i:
Štemplujit
Bezecujit
Čekirit
Manevrisât
Beštelujit

Pređite granicu i poslušajte kako Vam govore Ungurjani u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji. Hoće li se i one nađi u tom standardizovanom jeziku? Bila bi šteta. Pola Vlaha živi i radi "privremeno" van granica Republike Srbije.

Ako su to reči koje su vlasi uvrstili u svoj govor, ako se tim rečima koriste u komunikciji na VLAŠKOM onda su to VLAŠKE reči bez obzira iz kog jezika te reči dolaze!

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 18:54
Pređite granicu i poslušajte kako Vam govore Ungurjani u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji. Hoće li se i one nađi u tom standardizovanom jeziku? Bila bi šteta. Pola Vlaha živi i radi "privremeno" van granica Republike Srbije.

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:13
Ako su to reči koje su vlasi uvrstili u svoj govor, ako se tim rečima koriste u komunikciji na VLAŠKOM onda su to VLAŠKE reči bez obzira iz kog jezika te reči dolaze!

dPasjuoni,
Само си ми бадава потрошио фарбу за велика слова, а ниси одговорио на кључни део Владовог питања, пардон, на питање мог "пулена", "истомишљеника", "штићеника" и форумску "симпатију"! А оно гласи:

Hoće li se i one nađi u tom standardizovanom jeziku?

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:13
Samo sam se solidarisao sa istinom da niste bili u pravu

Много пута сте се, г-дине уредниче dPasujoni, до сада "солидарисали" са истином, само она никако није хтела да се "солидарише" са Вама.  8)
Увек сте се некако налазили у "раскораку" са истином, на супротној страни.

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:13
Ako su to reči koje su vlasi uvrstili u svoj govor, ako se tim rečima koriste u komunikciji na VLAŠKOM onda su to VLAŠKE reči bez obzira iz kog jezika te reči dolaze!

Други се боре против таквих појава. Брину да им језик не "оболи" због таквих туђица. Ви их својатате. Личите помало на баштована који залива коров. Нешто по систему: "Коров је, али је у мојој башти, зато га и заливам!".
Вама је битно да се створи језик који би се на све могуће начине разликовао од румунског. Дај да направимо, ако треба, есперанто језик од влашког, ал' да се разликује од румунског.

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 19:24

Hoće li se i one nađi u tom standardizovanom jeziku?

A što ne bi ako su VLAŠKE ???

(da ne trošim farbu)

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:38

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 19:24

Hoće li se i one nađi u tom standardizovanom jeziku?

A što ne bi ako su VLAŠKE ???

(da ne trošim farbu)

Фарбу да купиш за своје паре, и то црну!
А може и из фонда за стандардизацију!
И да се због оваквог гледишта офарбаш у црно!
Цео.
Дебело!
У више слојева!

ПС.1 Срећа твоја што те одлично знам, и знам када тераш шегу, а када си озбиљан!
ПС.2 Сад могу да одговорим на оно питање на које не стигох ономад: да ли си постао сувишан на Флоруму?
Одговор: Не, забога! Ко би нас онда увесељавао ???
8)

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04

U 21:09 Volcae potvrđuje da se većina tih reči nalazi u "dexonline", pri čemu ni on nije čuo šta je "îndămînjala", verovatno ne pamti vreme kada su se ljudi ispomagali, pa ni odgovarajuću reč ne prepoznaje.
Takođe pogrešno zaključuje da "năpădujiră" nije VLAŠKA reč samo zato što potiče iz srpskog jezika. :o

Ja sam ih barem našao u dex online, sajt koji vi pretpostavljam, ne tvrdim, nikada ne otvarate.

Lepo sam stavio znak upitnika i zahvaljujem se na objašnjenju, mada sumnjam da kada ste me onda pitali za vor šta znači, da niste znali. Mislim da ste se pretvarali da ne znate šta je vor!

Zašto pogrešno zaključujem kada i sami kažete da potiče iz srpskog jezika, znamo svi da takvih reči ima, ja se izvinjavam eto ako sam pogrešio i rekao da nije prava vlaška reč!

Mada ipak mislim da je naša TĂBĂRÎ http://dexonline.ro/definitie/tăbărî (http://dexonline.ro/definitie/t%C4%83b%C4%83r%C3%AE) i ako potiče od staroslovenske reči taborŭ.

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 19:32

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:13
Ako su to reči koje su vlasi uvrstili u svoj govor, ako se tim rečima koriste u komunikciji na VLAŠKOM onda su to VLAŠKE reči bez obzira iz kog jezika te reči dolaze!

Други се боре против таквих појава. Брину да им језик не "оболи" због таквих туђица. Ви их својатате. Личите помало на баштована који залива коров. Нешто по систему: "Коров је, али је у мојој башти, зато га и заливам!".
Вама је битно да се створи језик који би се на све могуће начине разликовао од румунског. Дај да направимо, ако треба, есперанто језик од влашког, ал' да се разликује од румунског.

Ništa ja ne svojatam što VLASI nisu odavno usvojili!

Nuje vina a mja!
Nu mis davină!

Uzgred  reč "vina" je slovenskog porekla tj srpska i ruska!

Kada bi smo izbacili  sav "korov" iz bilo kog jezika pa i rumunskog jezika bio bi osakaćen.

Takođe, treba imati u vidu da je korov ono što ne umemo da upotrebimo i iskoristimo, a ne ono što je samo po sebi nekorisno!

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:51
Uzgred  reč "vina" je slovenskog porekla tj srpska i ruska!
Kada bi smo izbacili  sav "korov" iz bilo kog jezika pa i rumunskog jezika bio bi osakaćen.

Коров су, Господине, позајмице које потискују речи које већ имамо у нашем говору. Нико никада није имао ишта против речи словенског порекла у нашем језику. Проблем су оне које преузимамо без икакве потребе, које проглашавамо за влашке само да би сутра доказали да се језик којим говоримо "разликује" од румунског. Шта ће нам разумињит, пливајит, здравља... када имамо инцăљес, нотăит, сăнăтаћа...

Citat: Volcae poslato 08.06.2011. 19:48

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:04

U 21:09 Volcae potvrđuje da se većina tih reči nalazi u "dexonline", pri čemu ni on nije čuo šta je "îndămînjala", verovatno ne pamti vreme kada su se ljudi ispomagali, pa ni odgovarajuću reč ne prepoznaje.
Takođe pogrešno zaključuje da "năpădujiră" nije VLAŠKA reč samo zato što potiče iz srpskog jezika. :o

Ja sam ih barem našao u dex online, sajt koji vi pretpostavljam, ne tvrdim, nikada ne otvarate.

Lepo sam stavio znak upitnika i zahvaljujem se na objašnjenju, mada sumnjam da kada ste me onda pitali za vor šta znači, da niste znali. Mislim da ste se pretvarali da ne znate šta je vor!

Zašto pogrešno zaključujem kada i sami kažete da potiče iz srpskog jezika, znamo svi da takvih reči ima, ja se izvinjavam eto ako sam pogrešio i rekao da nije prava vlaška reč!

Mada ipak mislim da je lepša TĂBĂRÎ http://dexonline.ro/definitie/ (http://dexonline.ro/definitie/t%C4%83b%C4%83r%C3%AE) i ako potiče od staroslovenske reči taborŭ.

Dex online nije spomenut u negativnom kontekstu.
Koristim sve čega se setim, evo pre neki dan sam uključio i Gugl prevodilac, ne bi li saznao šta je na "mom maternjem" (po Vama) napisano o dešavanjima u Kučevu! :P

Za "vor" stvarno nisam čuo, a ni trenutno ne mogu da se setim šta beše?

Ako sam dobro razumeo predlažeš "tăbărî" kao  sinonim za "năpădujiră", što je primer kako da obogatimo svoj vlaški rečnik i to pozdravljam kao i tvoj rad na pronalaženju sajtova i literature!

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 19:44

ПС.1 Срећа твоја што те одлично знам, и знам када тераш шегу, а када си озбиљан!

8)

Ma ne teram šegu nego imam malo slobodnog vremena pa ti trošim farbu! :'(

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:55
Na Vladovu pogrešnu tvrdnju da određenih reči nema kod Ungurjana, nisi uopšte odreagovao sličnom primedbom ni posle 18 sati.

Činjenica da pojedinih reči ima kod "Ungurjana" makar u jednom delu, pobija ovu  Vladovu tvrdnju!!!!

Da ima ih jedna od 6
i kakav je to dokaz da ste bili u pravu, ne to je dokaz vase delimicnog znanja ili preciznije neznanja.

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 20:04

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 19:51
Uzgred  reč "vina" je slovenskog porekla tj srpska i ruska!
Kada bi smo izbacili  sav "korov" iz bilo kog jezika pa i rumunskog jezika bio bi osakaćen.

Коров су, Господине, позајмице које потискују речи које већ имамо у нашем говору. Нико никада није имао против речи словенског порекла у нашем језику. Проблем су оне које преузимамо без икакве потребе, које проглашавамо за влашке само да би сутра доказали да се језик којим говоримо "разликује" од румунског. Шта ће нам разумињит, пливајит, здравља... када имамо инцăљес, нотăит, сăнăтаћа...

Овом појавом бави се социолингвистика. Она открива читаве комплексе разлога за упад речи из страног језика. А реч је, наравно, о књижевним језицима који имају читаве армије у одбрамбеном система. Ону годину језика, коју је прогласила Европска унија (види више: http://www.lektor.rs/zanimljivosti.html) проглашена је на иницијативу француског председника, који је у име те велике нације, са монументално великим језичким тековинама, дигао узбуну због стања у свом књижевном језику, који се толико унаказио због помодног утицаја енглеског да су га људи назвали "франглиш".

Ја сам тада реаговао пројектом "Аскултац поваста мја" ...
О томе другом приликом, жао ми је што тренутно нема више времена ...

Citat: Vlad poslato 08.06.2011. 20:04
Koров су, Господине, позајмице које потискују речи које већ имамо у нашем говору. Нико никада није имао ишта против речи словенског порекла у нашем језику. Проблем су оне које преузимамо без икакве потребе, које проглашавамо за влашке само да би сутра доказали да се језик којим говоримо "разликује" од румунског.

A koju to reč imamo za "dounloaduj" reč koju ti spomenu u jednoj od prošlih poruka ???

Kod nas ljudi govore trukujit, štămpujit - a neki to zamenjuju sa tiparit ???

Kod nas ljudi kažu porînka, a nisam primetio da vama smeta mesaž ???

Ako već govorite o tuđicama budite nepristrasni bez obzira o kojim tuđicama  se radi!

8)



 

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 16:10

Један од корака ка постављанју темеља програмских активности у том смеру може да буде
лексичка систематизација:

- речи које сви поседујемо у истоветном облику и које сви примењујемо мењајући их према истим правилима

- речи које сви поседујемо у сличном облику и које сви примењујемо мењајући их према истим правилима

- речи које се користе у одређеном облику (као локализми ), а које се дају подвести под постојеће
(законе) правила

- речи које се користе у облику који не допушта у свим врстама промене примену постојећих правила (закона)

- нове речи (неологизми), које се користе у одређеном облику, а које се мењају по уобичајеним
правилима  

- нове речи (неологизми), које се користе у одређеном облику, а које се (због обесмишљавања) не подвргавају променама по предвиђеним правилима.  

.....

Што рече г. dPasujoni негде (нек ми не замери што не цитирам) ~ Дај да ми направимо платформу па ће то неко ваљда прочитати и узети у разматрање... Потез можда очајника(а), али ће мо бар рекавши терет са душе наше скинути.

Mislim da treba nešto uraditi, pogotovu kada bude usvojen standard za pismo(a).

Hajde da vidimo šta imamo sa čime raspolažemo kao početnom osnovom za dalji rad.

Pre sistematizacije treba krenuti sa konkretnim pisanjem na vlaškom jeziku, kako bi smo utvrdili što veći fond reči, a istovremeno ispravljati ono što se utvrdi kao nedostatak.

Dakle, pristalica sam kontinuiranog rada na vlaškom jeziku, bez "VELIKIH REZOVA" uz fino podešavanje nedostataka.

Svaki VELIKI, GRANDIOZNI zahvat tipa uvođenja rumunskog književnog jezika od strane starog NS VNM ili (hvala Bogu) samo najavljeno isključivanje vlaške latinice kao vlaškog pisma, vodi urušavanju i sakaćenju vlaškog jezika.

Što se tiče lingvista i stručnjaka njihova će uloga vremenom biti sve veća!

Treba što više naših školovanih Vlaha uključiti i podržavati u radu, s tim da niko nema tapiju i isključivo pravo da odlučuje o Vlasima i vlaškom jeziku!

Mnogi koji glorifikuju ulogu struke, zaboravljajući da arhitekta i građevinci grade kuću po pravilima struke, ali i prema želji domaćina!

To što nisu svi VLASI jezički stručnjaci to ne znači da nemaju pravo da odlučuju o svom jeziku!


Nadam se da će i Forum dati svoj doprinos! 8)

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 20:12

Dex online nije spomenut u negativnom kontekstu.
Koristim sve čega se setim, evo pre neki dan sam uključio i Gugl prevodilac, ne bi li saznao šta je na "mom maternjem" (po Vama) napisano o dešavanjima u Kučevu! :P

Za "vor" stvarno nisam čuo, a ni trenutno ne mogu da se setim šta beše?

Ako sam dobro razumeo predlažeš "tăbărî" kao  sinonim za "năpădujiră", što je primer kako da obogatimo svoj vlaški rečnik i to pozdravljam kao i tvoj rad na pronalaženju sajtova i literature!

Maternji jezik nam je narodni rumunski što je jednako narečju jednog jezika i nije jezik, dok je književni jezik u pravom smislu reči jezik.
Pošto ste protiv književnog jezika ostaje vam jedino da guglate i dalje.

Ne predlažem ja ništa sem da naučiš barem narodni rumunski za koji imaš uslove, tăbărî je vlaška reč.
Kakav sinonim za "năpădujiră", ta reč je nakaza od reči i ne može biti vlaška, takvih reči imamo za izvoz.

a năpădi
http://www.dexonline.news20.ro/cuvant/napadi.html

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 18:22


Ето, да ме убијете, ја у то да су ове речи наше, домаће, влашке- просто не верујем. Мора опет неко од џентлмена из доњег дома (мислим бре на енглески парламент), да затражи да се све француске речи избаце из енглеских речника. ( preşedintele comitetului local, a prezentat raportul de activitate din ultimii ... a concluzionat, comitet local, decizia de-a întra în conducera locală din comuna, prezent există, coaliţiei, speră, adoptarea raportului delegaţii). Е, извин'те Енглези, леба вам.

председнику комитетулуј ал локал, а предстăвит рапорту дје активитет дјин задњи ...  :)

Citat: Viorel Dolha poslato 08.06.2011. 22:05
a năpădi
http://www.dexonline.news20.ro/cuvant/napadi.html

Mulţumesc!

îndemâneală, îndemânare
http://www.webdex.ro/online/dictionar/%C3%AEndem%C3%A2nat

Citat: Volcae poslato 08.06.2011. 21:46
Maternji jezik nam je narodni rumunski što je jednako narečju jednog jezika i nije jezik, dok je književni jezik u pravom smislu reči jezik.
Pošto ste protiv književnog jezika ostaje vam jedino da guglate i dalje.

Da bi uopšte mogla da se vodi smislena rasprava na ovu temu treba najpre definisati šta je književni jezik, narodni govor, šta su dijalekti...
Bez toga će nam se lako desiti da svaki zaseok poželi da ima svoj "jezik", po nekom svom "standardu" koji će biti produkt razno-raznih fobija i filija.

susţine
http://www.webdex.ro/online/dictionar/sus%C8%9Binea

poruncă
http://www.webdex.ro/online/dictionar/porunc%C4%83

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 20:12

Citat: Volcae poslato 08.06.2011. 19:48

Zašto pogrešno zaključujem kada i sami kažete da potiče iz srpskog jezika, znamo svi da takvih reči ima, ja se izvinjavam eto ako sam pogrešio i rekao da nije prava vlaška reč!

Mada ipak mislim da je lepša TĂBĂRÎ http://dexonline.ro/definitie/ (http://dexonline.ro/definitie/t%C4%83b%C4%83r%C3%AE) i ako potiče od staroslovenske reči taborŭ.

Dex online nije spomenut u negativnom kontekstu.
Koristim sve čega se setim, evo pre neki dan sam uključio i Gugl prevodilac, ne bi li saznao šta je na "mom maternjem" (po Vama) napisano o dešavanjima u Kučevu! :P

Za "vor" stvarno nisam čuo, a ni trenutno ne mogu da se setim šta beše?

Ako sam dobro razumeo predlažeš "tăbărî" kao  sinonim za "năpădujiră", što je primer kako da obogatimo svoj vlaški rečnik i to pozdravljam kao i tvoj rad na pronalaženju sajtova i literature!

dPasujoni

тăбарă - наваљује, нагће, напаствује,
сă тăбăрйсă- обрушаваше се (вербално, физички)
сă тăбăрйсă о пјатрă (плоаје)- поче да бије град, (киша)

аву напад-  АЈДЕ ЗАМЕНИТЕ СА  "tăbărî"
нăпăдујирјец дји ла центру - АЈДЕ ЗАМЕНИТЕ СА  "tăbărî"

тăбарă (подразумева неочекиван атак и неки од хаотичних и изненадних облика поменутих радњи)
нăпăдује (у фижичком облику и вербалном) подразумева припремљен атак
пуње пје миње (прјепуње) - набеђује, намеће

Ми користимо и једно и друго. Брига ме и за речнике и у њих ретко да кад завирим. Али знам да све то негде мора да стоји, ако нигде другде - онда бар код мене.

Богат је влашки језик. Обезвредише га и послаше на бувљак они који га не воле и не познају.
Судећи по дискусијама, видим огромне празнине...

a stampa
http://www.webdex.ro/online/dictionar/stampa

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 21:21

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 16:10

Један од корака ка постављанју темеља програмских активности у том смеру може да буде
лексичка систематизација:

- речи које сви поседујемо у истоветном облику и које сви примењујемо мењајући их према истим правилима

- речи које сви поседујемо у сличном облику и које сви примењујемо мењајући их према истим правилима

- речи које се користе у одређеном облику (као локализми ), а које се дају подвести под постојеће
(законе) правила

- речи које се користе у облику који не допушта у свим врстама промене примену постојећих правила (закона)

- нове речи (неологизми), које се користе у одређеном облику, а које се мењају по уобичајеним
правилима  

- нове речи (неологизми), које се користе у одређеном облику, а које се (због обесмишљавања) не подвргавају променама по предвиђеним правилима.  

.....

Што рече г. dPasujoni негде (нек ми не замери што не цитирам) ~ Дај да ми направимо платформу па ће то неко ваљда прочитати и узети у разматрање... Потез можда очајника(а), али ће мо бар рекавши терет са душе наше скинути.

Mislim da treba nešto uraditi, pogotovu kada bude usvojen standard za pismo(a).

Hajde da vidimo šta imamo sa čime raspolažemo kao početnom osnovom za dalji rad.

Pre sistematizacije treba krenuti sa konkretnim pisanjem na vlaškom jeziku, kako bi smo utvrdili što veći fond reči, a istovremeno ispravljati ono što se utvrdi kao nedostatak.

Dakle, pristalica sam kontinuiranog rada na vlaškom jeziku, bez "VELIKIH REZOVA" uz fino podešavanje nedostataka.

Svaki VELIKI, GRANDIOZNI zahvat tipa uvođenja rumunskog književnog jezika od strane starog NS VNM ili (hvala Bogu) samo najavljeno isključivanje vlaške latinice kao vlaškog pisma, vodi urušavanju i sakaćenju vlaškog jezika.

Što se tiče lingvista i stručnjaka njihova će uloga vremenom biti sve veća!

Treba što više naših školovanih Vlaha uključiti i podržavati u radu, s tim da niko nema tapiju i isključivo pravo da odlučuje o Vlasima i vlaškom jeziku!

Mnogi koji glorifikuju ulogu struke, zaboravljajući da arhitekta i građevinci grade kuću po pravilima struke, ali i prema želji domaćina!

To što nisu svi VLASI jezički stručnjaci to ne znači da nemaju pravo da odlučuju o svom jeziku!


Nadam se da će i Forum dati svoj doprinos! 8)

dPasujoni

Сасвим, сасвим, сасвим тако.

И нормално, сви који се буду конструктивно залагали за напредак тога што се буде установило као сагласје - моћи ће (уколико не могу да се адекватно изражавају) да изаберу себи најближу могућност изражавања, а без икаквих забрана и подсмевања).

Citat: Viorel Dolha poslato 08.06.2011. 22:27
susţine
http://www.webdex.ro/online/dictionar/sus%C8%9Binea

poruncă
http://www.webdex.ro/online/dictionar/porunc%C4%83

ној : суцйњем -  ми под(д)ржавамо

вој : сусцйњецăл - ви над(д)ржавајте

ла ној : порйнкă, порйнчит, препорйнчит - порука, поручено, препоручен

ла дв ну штјиу кум во фи : "месаж", ???   ???   ???  ??? 

ајд сă пробим ку "порункă "  ???

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 22:29
Богат је влашки језик. Обезвредише га и послаше на бувљак они који га не воле и не познају.
Судећи по дискусијама, видим огромне празнине...

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fth827.photobucket.com%2Falbums%2Fzz192%2Fdenistephenson%2FFUNNY%2FCOMEBACKS%2Flaughs%2Fth_laughter-lol-animation-smiley.gif&hash=cb89cff778477f07571a10485d8989762109455e)

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 22:42


Сасвим, сасвим, сасвим тако.

И нормално, сви који се буду конструктивно залагали за напредак тога што се буде установило као сагласје - моћи ће (уколико не могу да се адекватно изражавају) да изаберу себи најближу могућност изражавања, а без икаквих забрана и подсмевања).

a zašto meni to "saglasje" toliko sablasno liči na "koncentrovanu vladu"
"sabornost"
I što ranije niste pomenuli taj imaginarni dečiji strah od podsmevanja, bar da znamo šta vas boli i sa kim imamo posla.
8)

Citat: Paun poslato 08.06.2011. 19:10

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:55

А када гледишта, нарочито погрешна, почну да се нагињу у страну, ваља их вратити на место ...
Влашки језик мора се прецизно дефинисати пре него што се с њим било шта уради.
Па и стандардизација.

А када гледишта, нарочито погрешна, почну да се нагињу у страну, ваља их вратити на место ...

Закључујем КОНАЧНО ДА НЕКО ИСПРАВИ КОСИ ТОРАЊ у Пизи. Питање: КО?

Ко је тај ко ће успомену на "слободно падање тела" да доведе "у висак"?

Ово ме подсети на један чланак који је Лајпцишки новинар објавио о Бетовену који је "тако", дуго чепркао по разрешењима и везама својих неуобичајених структура ... "Нека га неко заустави! Шта он то још премеће по немачкој музици-кад је већ све урађено?"

Да би се нешто дефинисало, прво мора да се најшире могуће све истражи, упореди и тек онда донесу корпе са правилима промена која важе у целом белом свету. На основу већ постојеће методологије све се поставља како треба да буде. Онда схватите да су све дефиниције о свим категоријама речи и свим променама већ написане. Узмемо оне за које имамо грађу- а оставимо оне за које немамо грађу. Онда већ може да се сагледа шта је то што смо урадили. Ако то не буде требало никоме- наметнути се не може па макар имало све светске сертификате, препоруке и дефиниције. Џабе нам вера, труд и рад. Дете је лепо снажно... али...

Имамо две могућности. (Можда и још неколико.)
1. Да почнемо да зидамо кулу а неко, кад је сазидамо и готова буде, да прати нагибање.
2. Да не радимо ништа на плану куле, јер можемо да користимо било коју кулу. 

Citat: Absinth poslato 08.06.2011. 23:31

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 22:42


Сасвим, сасвим, сасвим тако.

И нормално, сви који се буду конструктивно залагали за напредак тога што се буде установило као сагласје - моћи ће (уколико не могу да се адекватно изражавају) да изаберу себи најближу могућност изражавања, а без икаквих забрана и подсмевања).

a zašto meni to "saglasje" toliko sablasno liči na "koncentrovanu vladu"
"sabornost"
I što ranije niste pomenuli taj imaginarni dečiji strah od podsmevanja, bar da znamo šta vas boli i sa kim imamo posla.
8)

?????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 23:02
ној : суцйњем -  ми под(д)ржавамо

вој : сусцйњецăл - ви над(д)ржавајте

ла ној : порйнкă, порйнчит, препорйнчит - порука, поручено, препоручен

ла дв ну штјиу кум во фи : "месаж", ???   ???   ???  ???  

ајд сă пробим ку "порункă "  ???

Domnule caslav, vrei, te rog, să nu mai fi ridicol?

Zici că se zice la voi "suţînem" şi la noi (România) "susţîneţăl" - asta e culmea... E o minciună!

la al "vostru" susţînem se zice în limba română literară SUSŢINEM. Iar toata România zice acasă "susţînem". Ori nu cunoaşteţi mai nimic despre limba română cum se vorbeşte ea în RO, ori nu sînteţi onest.

Pentru al dumitale "porucă" cu sensul de "mesaj" în limba românească avem: ştire (din latină), veste(din slavă veche) sau cu sensul de postare/mesaj scris undeva: înscris, trimitere. "Poruncă" înseamnă ordin, comandă în limba literară de azi, dar DEX arată că în trecut a avut şi sensul de "comunicare de interes public".

Citat: caslav poslato 08.06.2011. 23:02

Citat: Viorel Dolha poslato 08.06.2011. 22:27
susţine
http://www.webdex.ro/online/dictionar/sus%C8%9Binea

poruncă
http://www.webdex.ro/online/dictionar/porunc%C4%83

ној : суцйњем -  ми под(д)ржавамо

вој : сусцйњецăл - ви над(д)ржавајте

ла ној : порйнкă, порйнчит, препорйнчит - порука, поручено, препоручен

ла дв ну штјиу кум во фи : "месаж", ???   ???   ???  ??? 

ајд сă пробим ку "порункă "  ???

Boldovano mesto iz Caslav-ove poruke, moglo bi se opisati sledećim rečima: "akutni lapsus razuma".

Neka mi g. d'Pasujoni oprosti ukoliko sam u ovakvoj "premetačini" delova njegovog teksta (platforme) narušio njegovu zamisao.
Sredio sam to samo zbog svog "premišljanja, i razmišljanja unutar prostora koji se rascvetava". Možda mu se dopadne isticanje suštine koju je on sam napisao, ali ovakvim redosledom.
//
Mnogi koji glorifikuju ulogu struke, zaboravljajući da arhitekta i građevinci grade kuću po pravilima struke, ali i prema želji domaćina!
Dakle, pristalica sam kontinuiranog rada na vlaškom jeziku, bez "VELIKIH REZOVA" uz fino podešavanje nedostataka.
Treba što više naših školovanih Vlaha uključiti i podržavati u radu, s tim da niko nema tapiju i isključivo pravo da odlučuje o Vlasima i vlaškom jeziku! To što nisu svi VLASI jezički stručnjaci to ne znači da nemaju pravo da odlučuju o svom jeziku!
Što se tiče lingvista i stručnjaka njihova će uloga vremenom biti sve veća!
Hajde da vidimo šta imamo sa čime raspolažemo kao početnom osnovom za dalji rad.
Pre sistematizacije treba krenuti sa konkretnim pisanjem na vlaškom jeziku, kako bi smo utvrdili što veći fond reči, a istovremeno ispravljati ono što se utvrdi kao nedostatak.
Mislim da treba nešto uraditi, pogotovu kada bude usvojen standard za pismo(a).
Nadam se da će i Forum dati svoj doprinos! 8)

//

Hvatam priključak ...
Standardu pisma mora da predstoje opsežna fonetska pojašnjavanja u svim govorima kako ne bi ispalo da imamo Volcae-ovu paletu glasova "č", "ć" ili, da na osnovu prethodnih radova koji su lokalno bili usmereni, neke glasove sa kojima su se istraživači rvali, smestimo tamo gde im je zaista mesto ili ih označimo kao izuzetne vrednosti toga kraja i kao takve ih sačuvamo u zapisima. Uostalom o tome završnu reč ima struka. Noj să sucînjem struka.

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 08:44

Domnule caslav, vrei, te rog, să nu mai fi ridicol?

Zici că se zice la voi "suţînem" şi la noi (România) "susţîneţăl" - asta e culmea... E o minciună!

la al "vostru" susţînem se zice în limba română literară SUSŢINEM. Iar toata România zice acasă "susţînem". Ori nu cunoaşteţi mai nimic despre limba română cum se vorbeşte ea în RO, ori nu sînteţi onest.

DV Roău, n-am nimic înpotrivă contra limba română literară. Nici nu râd. Limba română e o limbă preferată în rare ocaziuni de citit pănă în zilele de az. Cine râde de limba fie cui-va priviţi, cred.

A SUSŢINEA (rom) - SOUSTENIR (fr) în scris
A SUSŢINEA (rom) - SUTîNIR (fr)      în zîs fonetic

Diferenţa e clară-sau nu?

N-am nici atâtă timp, atâta stire, da nici atâtea ambiţii să mă fărâm cu limbile îngrijate or unde în lume.


 

Diferenţa întră "su" şi "sus" există, sau nu?

sousmarine (sumaren) - sau susmaren?

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 11:07
DV Roşu, n-am nimic înpotrivă contra limba română literară. Nici nu râd. Limba română e o limbă preferată în rare ocaziuni de citit pănă în zilele de az. Cine râde de limba fie cui-va priviţi, cred.

A SUSŢINEA (rom) - SOUSTENIR (fr) în scris
A SUSŢINEA (rom) - SUTîNIR (fr)      în zîs fonetic

Diferenţa e clară-sau nu?

N-am nici atâtă timp, atâta stire, da nici atâtea ambiţii să mă fărâm cu limbile îngrijate or unde în lume.

Ce treabă avem acuma cu franceza? Aţi susţinut (!) că între cum se zice la rumânii din Sîrbie şi cum se zice la românii din România este o diferenţă. V-am arătat, luând de bun şi adevărat ce aţi scris despre cum se pronunţă vorba la voi (suţînem), că în România zicem sus-ţinem, nu altfel (nu susţîneţâl).  
 
 
PS susţîneţâl este ortografiat în lb. romană susţineţi-l (adică "îl susţineţi pe el") este o formă de imperativ. Echivalentul de la "voi" ar fi "suţîneţâ-l" - asta dacă e bun ce ai scris despre cum pronunţaţi "voi".

PPS. franc. este soutenir (fara -s-), adică NU soustenir.
Sensul exista în limba română şi înainte de adaptare în stil francez. Se zicea "ţînem sus (şi tare) că...".

Citat: Volcae poslato 08.06.2011. 21:46
1.Maternji jezik nam je narodni rumunski što je jednako narečju jednog jezika i nije jezik, dok je književni jezik u pravom smislu reči jezik.
2.Pošto ste protiv književnog jezika ostaje vam jedino da guglate i dalje.

3.Ne predlažem ja ništa sem da naučiš barem narodni rumunski za koji imaš uslove, tăbărî je vlaška reč.
4.Kakav sinonim za "năpădujiră", ta reč je nakaza od reči i ne može biti vlaška, takvih reči imamo za izvoz.

1.Evo definicije iz "one druge korpe" a od pametnog čoveka...

2.Ne razumem u potvrdnom. Razumeću možda u odričnom obliku?
Pošto ste za književni jezik ostaje vam jedino da ne gudlate i dalje.
3. Ne razumem ni ovo.
4. Ovo sam valjda opovrgao?

Časlave da bi bili u stanju da normalno komuniciramo, neophodno je da poruke citirate kako treba, vama je več prešlo u naviku, da namerno ili slučajno poruke citirate na taj način da se nezna više ni šta je neko napisao ni šta ste vi napisali.

Ljubazno vas molim da poruke citirate kako treba, da bi mogli da ostvarimo normalnu komunikaciju.

Drugo mislim da sam dosta vremena izgubio na ovoj temi za koju ne dam ńici doi bańi, pošto ja imam književni jezik, narodni jezik, pismo kojim se zapisuje i književni i narodni jezik, pa me ovakva tema uopšte ne zanima.

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 12:17

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 11:07

PPS. franc. este soutenir (fara -s-), adică NU soustenir.

soutenir (fara -s-) / am făcut -s- - greseală. Multumesc! Scuzaţi!

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 12:54
Časlave da bi bili u stanju da normalno komuniciramo, neophodno je da poruke citirate kako treba, vama je več prešlo u naviku, da namerno ili slučajno poruke citirate na taj način da se nezna više ni šta je neko napisao ni šta ste vi napisali.

Ljubazno vas molim da poruke citirate kako treba, da bi mogli da ostvarimo normalnu komunikaciju.

Drugo mislim da sam dosta vremena izgubio na ovoj temi za koju ne dam ńici doi bańi, pošto ja imam književni jezik, narodni jezik, pismo kojim se zapisuje i književni i narodni jezik, pa me ovakva tema uopšte ne zanima.

taktika dezorijentacije i dezinformacije?
Uglavnom odaje se utisak da služe za mlaćenje prazne slame ... Kako bi se oduzelo što više vremena ...

Citat: Absinth poslato 09.06.2011. 13:01

taktika dezorijentacije i dezinformacije?
Uglavnom odaje se utisak da služe za mlaćenje prazne slame ... Kako bi se oduzelo što više vremena ...

Uz to ide i pesničko izražavanje koje je nerazumljivo i ružno, kao i neke nove reči koje sam izmišlja npr. суцйњем!

Voleo bih možda i ja da pišem kao Eminescu, ali bez alata (u ovom slučaju jezika) nema zanata.

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 12:54
Ljubazno vas molim da poruke citirate kako treba, da bi mogli da ostvarimo normalnu komunikaciju.
Drugo mislim da sam dosta vremena izgubio na ovoj temi za koju ne dam ńici doi bańi, pošto ja imam književni jezik, narodni jezik, pismo kojim se zapisuje i književni i narodni jezik, pa me ovakva tema uopšte ne zanima.

U redu.
Vidim da te stvarno ne zanima, *******************

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 13:06

Citat: Absinth poslato 09.06.2011. 13:01

Voleo bih možda i ja da pišem kao Eminescu, ali bez alata (u ovom slučaju jezika) nema zanata.

Aко волиш Еминеску-а, а ти стави нешто од његове поезије по твом личном избору, ал да си то стварно прочитао - и спаси душу тиме.

Citat: Absinth poslato 08.06.2011. 20:20

Citat: dPasujoni poslato 08.06.2011. 18:55
Na Vladovu pogrešnu tvrdnju da određenih reči nema kod Ungurjana, nisi uopšte odreagovao sličnom primedbom ni posle 18 sati.

Činjenica da pojedinih reči ima kod "Ungurjana" makar u jednom delu, pobija ovu  Vladovu tvrdnju!!!!

Da ima ih jedna od 6
i kakav je to dokaz da ste bili u pravu, ne to je dokaz vase delimicnog znanja ili preciznije neznanja.

Au, pa ti ne umeš ni da brojiš! :o

Citat: Volcae poslato 08.06.2011. 21:46
Maternji jezik nam je narodni rumunski što je jednako narečju jednog jezika i nije jezik, dok je književni jezik u pravom smislu reči jezik.
Pošto ste protiv književnog jezika ostaje vam jedino da guglate i dalje.

Ne predlažem ja ništa sem da naučiš barem narodni rumunski za koji imaš uslove, tăbărî je vlaška reč.
Kakav sinonim za "năpădujiră", ta reč je nakaza od reči i ne može biti vlaška, takvih reči imamo za izvoz.

Citat: Viorel Dolha poslato 08.06.2011. 22:05
a năpădi
http://www.dexonline.news20.ro/cuvant/napadi.html

Da ne poznajete VLAŠKI JEZIK, to smo odavno zaključili, a zahvaljujući Dolhi Viorelu vidimo da ne poznajete ni rumunski jezik! :o

Na stranu to da niste proverili dex online kada ga tako često koristite! ;)

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 14:54
Da ne poznajete VLAŠKI JEZIK, to smo odavno zaključili, a zahvaljujući Dolhi Viorelu vidimo da ne poznajete ni rumunski jezik!

Na stranu to da niste proverili dex online kada ga tako često koristite! ;)

Domnule Pasuioni, lăsaţi vorba a rea, că nu aduce multe. Că un rumân din Sîrbie nu ştie perfect limba lui nu e de ruşine, e mai de ruşine când de a lui limbă să leapădă şi caută să pună vorbe sîrbeşti acolo unde sînt vorbe vechi şi bune rumâneşti... Aia îi mai de ruşine decât că nu ştie o vorba ori alta...  
 
Dacă aţi fi înţeles să înveţe copii la şcoală limbă românească aţi vedea bine şi limpede că vorbele rumâneşti sunt toate româneşti. Că nu am ieşit noi din praful de pe drum, tot din limbă rumânească.

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 08:44

... să nu fi ridicol?

La nuoj să dzîśe: Nu će faśa dî rîs!

Još jedan divan primer suštinske razlike zbog koga  je naš jezik - VLAŠKI JEZIK!

Ne radi se samo o različitom vokabularu ili samo o različitom izgovoru pojedinih reči, već o suštinskim razlikama u strukturi rečenice!

Prevod sa rumunskog:

Ne budi smešan!

Prevod (doslovan) sa vlaškog:

Nemoj se praviti za smeh!

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 10:38
Neka mi g. d'Pasujoni oprosti ukoliko sam u ovakvoj "premetačini" delova njegovog teksta (platforme) narušio njegovu zamisao.
Sredio sam to samo zbog svog "premišljanja, i razmišljanja unutar prostora koji se rascvetava". Možda mu se dopadne isticanje suštine koju je on sam napisao, ali ovakvim redosledom.
//
Mnogi koji glorifikuju ulogu struke, zaboravljajući da arhitekta i građevinci grade kuću po pravilima struke, ali i prema želji domaćina!

Dakle, pristalica sam kontinuiranog rada na vlaškom jeziku, bez "VELIKIH REZOVA" uz fino podešavanje nedostataka.

Treba što više naših školovanih Vlaha uključiti i podržavati u radu, s tim da niko nema tapiju i isključivo pravo da odlučuje o Vlasima i vlaškom jeziku! To što nisu svi VLASI jezički stručnjaci to ne znači da nemaju pravo da odlučuju o svom jeziku!

Što se tiče lingvista i stručnjaka njihova će uloga vremenom biti sve veća!

Hajde da vidimo šta imamo sa čime raspolažemo kao početnom osnovom za dalji rad.

Pre sistematizacije treba krenuti sa konkretnim pisanjem na vlaškom jeziku, kako bi smo utvrdili što veći fond reči, a istovremeno ispravljati ono što se utvrdi kao nedostatak.

Mislim da treba nešto uraditi, pogotovu kada bude usvojen standard za pismo(a).

Nadam se da će i Forum dati svoj doprinos! 8)

//

Nema zamerke, jer si odlično shvatio poentu!

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 15:24

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 08:44

... să nu fi ridicol?

La nuoj să dzîśe: Nu će faśa dî rîs!

Još jedan divan primer suštinske razlike zbog koga  je naš jezik - VLAŠKI JEZIK!

Ne radi se samo o različitom vokabularu ili samo o različitom izgovoru pojedinih reči, već o suštinskim razlikama u strukturi rečenice!

Ştiu eu cum se zice la voi. Şi la noi se zice aşa. Dar "nu fi ridicol" e mai scurt ca " nu te face de rîs". În orice limbă ai scrie poţi să scrii ceva ori "popular" ori literar. 
   
Eu tocmai asta încerc să arăt: NU este vocabular diferit, nici altceva. Aşa cum se vorbeşte "la voi" se vorbeşte şi la 7-8 milioane de români.

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 15:24
Još jedan divan primer suštinske razlike zbog koga  je naš jezik - VLAŠKI JEZIK!
Ne radi se samo o različitom vokabularu ili samo o različitom izgovoru pojedinih reči, već o suštinskim razlikama u strukturi rečenice!

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jedan-jezik-jedan-Bog-mnogo-prevodilaca.sr.html

Лингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости ,,присвајања" ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника ,,румунизације Влаха", каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може
прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш
саговорник.


Paun je, koliko me sećanje služi, već napisao da ukoliko Vas ne bi bilo na forumu, ne bi imao ko da nas uveseljava  :)

Vaše dosetke, među koje spada i "bavljenje lingvistikom", su zaista duhovite. Tu nema govora.
Ipak, stičem utisak da ste ponekad toliko duhoviti, da ta duhovitost kod mene izaziva iskreno sažaljenje.

Nakon ovoga što ste napisali, nakon ovih rečenica:

CitatJoš jedan divan primer suštinske razlike zbog koga  je naš jezik - VLAŠKI JEZIK!
Ne radi se samo o različitom vokabularu ili samo o različitom izgovoru pojedinih reči, već o suštinskim razlikama u strukturi rečenice!

meni ne preostaje ništa drugo nego da Vam poručim:
G-dine dPasujoni, Nemoj se praviti za smeh!, smejaće Vam se oni koji budu čitali šta pišete!

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 16:07
Aşa cum se vorbeşte "la voi" se vorbeşte şi la 7-8 milioane de români.

Asta-i trabe spus lu "priatenu" poporului românesc, Boris Tadici, la intălńirea vińitoare. Aduśeţ la întâlnire linguişci, dar şî vorbitori dîn poporul simplu şî spuneţî-i câ-n România trăiesc vro 20 pana la 25 de ori mai mulţî vorbitori de limba "vlaha" dâcăt în Serbia.

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 15:05

Dacă aţi fi înţeles să înveţe copii la şcoală limbă românească aţi vedea bine şi limpede că vorbele rumâneşti sunt toate româneşti. Că nu am ieşit noi din praful de pe drum, tot din limbă rumânească.

A што Ви не кажете нпр. личе, имају сличан призвук, од једног су рода, него " ...видели би сте бистро да су румунске речи све румунске!." Мало -сутра. Хоћете да кажете, да сте негде учили то да се и у време Дечебала доворило "дежа, абандона, диворса, ечетера, комплимент, изолације..." (може бити да јесте) Да су све те речи румунске и да ми, евентуално, немамо право на њих (ако смо род), е, то сем овде - нигде другде нисам имао прилике да чујем. Ни Турци, након петсто година владавине овим просторима нису условљавали да узмемо Турски, који је уистину у погледу лексике оставио приметан траг.
Каже се : "Хвала на понуди, свак нек изабере за себе."
Ми смо као генерације давно прошле кроз "перестројку језика! Наша деца - углавном неће морати. Пет шестина младе популације нам је ван и овде се споразумева са вршњацима, фамилијом и грађанством на оваквом влашком. Замислите, дођу њихови вршњаци, а наша деца говоре језик који је наједном тако неразумљив да сироти "гости" почињу да губе потребу за широм комуникацијом. Ко је спреман да то проклетство приреди својима - од свих вас који ово читате? Ко је још икада такве методе отуђивања једних од других икада посејао негде?  Каква би вам па то била политика ? То би био највећи вербални (и социјални) терор икада виђен. Тој нашој деци је довољно да говоре до два језика својих рођака и дедова а од страних језика нека сама бирају оне језике које ће говорити. Ако нисмо спремни да их унутар свог корпуса хомогенизујемо- манимо се ћорава посла, дижимо руке и рецимо У ПИЗДУ МАТЕРИНУ СВЕМУ!.

Citat: Vlad poslato 09.06.2011. 16:47
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jedan-jezik-jedan-Bog-mnogo-prevodilaca.sr.html

Лингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости ,,присвајања" ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника ,,румунизације Влаха", каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може
прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш
саговорник.


Paun je, koliko me sećanje služi, već napisao da ukoliko Vas ne bi bilo na forumu, ne bi imao ko da nas uveseljava  :)

Vaše dosetke, među koje spada i "bavljenje lingvistikom", su zaista duhovite. Tu nema govora.
Ipak, stičem utisak da ste ponekad toliko duhoviti, da ta duhovitost kod mene izaziva iskreno sažaljenje.

Nakon ovoga što ste napisali, nakon ovih rečenica:

CitatJoš jedan divan primer suštinske razlike zbog koga  je naš jezik - VLAŠKI JEZIK!
Ne radi se samo o različitom vokabularu ili samo o različitom izgovoru pojedinih reči, već o suštinskim razlikama u strukturi rečenice!

meni ne preostaje ništa drugo nego da Vam poručim:
G-dine dPasujoni, Nemoj se praviti za smeh!, smejaće Vam se oni koji budu čitali šta pišete!

Ne bi me čudilo, ne kaže se badava: "Lud se i na brašno smeje!" 8)

Toliko ste veseli da se "ubiste" od  dokazivanja kako nisam u pravu! :o

Dokazi idu po oprobanim komunjarskim šablonima tipa:

ne kažem to ja već neki akademik,
ne mislim ja već piše u knjizi,
ma nisam ja to, to je "nauka",
to se lepo "garnira" sa citatima i servira kao neka velika mudrost, ali bez sadržine.

Sad se eto pozivamo i na dnevnu štampu kao krucijalni dokaz!

Kada ni to nije dovoljno sledi diskreditacija sagovornika, pozivanje na njegovu nestručnost ili direktno omalovažavanje.

Sve su to po oprobanom receptu političkih škola iz komunističkih vremena!

Pri svemu tome zaboravljate da reči koje izlaze iz vaših usta najpre govore o vama, a tek potom o drugima!

Koliko slabo poznajete svoj jezik (pardon dijalekt) već ste pokazali,

Vaše mišljenje o meni me baš i ne zanima, a ponajmanje to na koje se "brašno" Vi smejete!

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 17:42
Toliko ste veseli da se "ubiste" od  dokazivanja kako nisam u pravu! :o

Заиста сам весео када доказујем да нисте у праву. Знате ли због чега? Зато што ме Ваше досетке поприлично орасположе. Понекад, на жалост, у томе претерате. Онда ми се промени расположење. Спопадне ме нека врста сажаљења. Баш као у претходном примеру.

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 17:42
Dokazi idu po oprobanim komunjarskim šablonima tipa ne kažem to ja već neki akademik,
ne mislim ja već piše u knjizi,
ma nisam ja to je "nauka",
to se lepo "garnira" sa citatima i servira kao neka velika mudrost, ali bez sadržine.

Грешите. Не каже то само "неки академик", то закључује свако ко прочита шта каже "неки академик" из неке области која га интересује. Студенти када полажу испите оцену добију на основу тога колико су научили од онога што им је на предавању рекао "неки академик".

Замислите да Вам у школи, на часу физике коју предајете, овим истим аргументима, Ваши ђаци оспоре оно што им предајете. Како бисте се тада осећали? Ви управо то радите обарајући постојеће тезе из области у којој сте потпуни лаик.

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 17:42
Sad se eto pozivamo i na dnevnu štampu kao krucijalni dokaz!

Дневна штампа је само пренела оно што сте до сада више десетина пута на форуму чули од Пауна.
Да ли Ви негирате да је новинар листа Политика контактирао некога у САНУ или сумњате у компетентност извора на кога се позива новинар тог листа?

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 17:42
Kada ni to nije dovoljno sledi diskreditacija sagovornika, pozivanje na njegovu nestručnost ili direktno omalovažavanje.
Sve su to po oprobanom receptu političkih škola iz komunističkih vremena!

Немојте само мени да инпутирате "комунистичко време" и "методе из комунистичког времена".
Ја сам био мали када је у бившој Југославији владао комунизам.

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 17:42
Koliko slabo poznajete svoj jezik (pardon dijalekt) već ste pokazali,

Нисам никад истицао да сам стручњак и велики познавалац сопственог матерњег језика (банатског дијалекта или наречија румунског језика). Не гурам се да вршим никакву "стандардизацију". То препуштам лингвистима. Било колико да је скромно моје познавање језика којим говорим(о), оно је бар за нисансу боље од Вашег. Ви се, колико видим, већ спремате да дате свој допринос стандардизацији. Нека нам је са срећом :D

Citat: dPasujoni poslato 09.06.2011. 14:54

Da ne poznajete VLAŠKI JEZIK, to smo odavno zaključili, a zahvaljujući Dolhi Viorelu vidimo da ne poznajete ni rumunski jezik! :o

Na stranu to da niste proverili dex online kada ga tako često koristite! ;)

@dPasujoni Hajde odgovori na ovo jednostavno pitanje, kada ste to vi i koji ste to vi, koji ste odavno zaključili da ja ne poznajem VLAŠKI JEZIK?

I šta je to po vama VLAŠKI JEZIK?

Od tebe sam imao prilike da čujem nebulozu JO MIS VLA, da li je to vaše poznavanje VLAŠKOG JEZIKA?

P.S.
Imate tri pitanja pa da vas čujem, valjda ste za toliko sposobni, pošto znam da ste svesni da ste Rumun, i da pored te svesti da ste Rumun i rumunskog porekla, vi izričito ovde na Forumu tvrdite da ste VLA i da sa Rumunima nemate nikakve veze, a ovo je stvarno zanimljivo i tačno i namerno iznosim da bi vas ljudi bolje upoznali i znali sa kime imaju posla!

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 13:33

Aко волиш Еминеску-а, а ти стави нешто од његове поезије по твом личном избору, ал да си то стварно прочитао

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fdigitool.dc.bmms.ro%3A8881%2F%2Fexlibris%2Fdtl%2Fd3_1%2Fapache_media%2FCVGXRT7XJ12MUIPG1DA34UP7VAC&hash=fd825fb63050562d41c74bd656301dadf213125c)

Mihai Eminescu : Luceafărul

http://digitool.dc.bmms.ro:1801/webclient/DeliveryManager?application=DIGITOOL-3&owner=resourcediscovery&custom_att_2=simple_viewer&pid=534059
http://digitool.dc.bmms.ro:8881/R/-?func=dbin-jump-full&object_id=534059&silo_library=GEN01

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 19:19
@dPasujoni Hajde odgovori na ovo jednostavno pitanje, kada ste to vi i koji ste to vi, koji ste odavno zaključili da ja ne poznajem VLAŠKI JEZIK?

I šta je to po vama VLAŠKI JEZIK?

Od tebe sam imao prilike da čujem nebulozu JO MIS VLA, da li je to vaše poznavanje VLAŠKOG JEZIKA?

P.S.
Imate tri pitanja pa da vas čujem, valjda ste za toliko sposobni, pošto znam da ste svesni da ste Rumun, i da pored te svesti da ste Rumun i rumunskog porekla, vi izričito ovde na Forumu tvrdite da ste VLA i da sa Rumunima nemate nikakve veze, a ovo je stvarno zanimljivo i tačno i namerno iznosim da bi vas ljudi bolje upoznali i znali sa kime imaju posla!

Volcae tvrdi da je ovo jednostavno pitanje (dakle jedno).
"Hajde odgovori na ovo jednostavno pitanje, kada ste to vi i koji ste to vi, koji ste odavno zaključili da ja ne poznajem VLAŠKI JEZIK?"
Verovatno tvrdi da je ovo jedna rečenica.
Ja bih ovo radije na njegovom maternjem jeziku čitao. Zašto bi se čovek tako postavljao na srpskom, njemu stranom jeziku, zar ne?
Hajde da te ne molim previše, pređi na rumunski pa da se kao ljudi objasnimo. Nisam tražio da mi "podižeš" zbirku pesama sa interneta. Imam ja Eminescu-a, Alecsandri-a, Bogzu, Stanescu-a ... u biblioteci svojoj. Hteo sam samo neku od "tvojih" (pretpostavljam) omiljenih pesama. Mani da mi preporučuješ da čitam to što ni prelistao nisi. Uredniče!

Volcae, izvini za Eminescu-a. Sitno je pa nisam video naslov.

Citat: Vlad poslato 09.06.2011. 16:59

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 16:07
Aşa cum se vorbeşte "la voi" se vorbeşte şi la 7-8 milioane de români.

Asta-i trabe spus lu "priatenu" poporului românesc, Boris Tadici, la intălńirea vińitoare. Aduśeţ la întâlnire linguişci, dar şî vorbitori dîn poporul simplu şî spuneţî-i câ-n România trăiesc vro 20 pana la 25 de ori mai mulţî vorbitori de limba "vlaha" dâcăt în Serbia.

Овде постоји много више објашњења о потребама за причање вицева, него у најбољим светским енциклопедијама тог жанра. Просто ми је жао да кварим угођај ширећи и разводњавајући вицкасто изречену суштину.

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 21:02
Овде постоји много више објашњења о потребама за причање вицева, него у најбољим светским енциклопедијама тог жанра. Просто ми је жао да кварим угођај ширећи и разводњавајући вицкасто изречену суштину.

Caslave,
manite vi viceve i enciklopedije. Dugujete nam odgovor na pitanje u vezi "nametanja" Vlasima termina "Rumun" od strane Evrope.
Jeste li voljni da o tome otvorimo diskusiju?

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 20:39

Volcae tvrdi da je ovo jednostavno pitanje (dakle jedno).
"Hajde odgovori na ovo jednostavno pitanje, kada ste to vi i koji ste to vi, koji ste odavno zaključili da ja ne poznajem VLAŠKI JEZIK?"
Verovatno tvrdi da je ovo jedna rečenica.
Ja bih ovo radije na njegovom maternjem jeziku čitao. Zašto bi se čovek tako postavljao na srpskom, njemu stranom jeziku, zar ne?
Hajde da te ne molim previše, pređi na rumunski pa da se kao ljudi objasnimo. Nisam tražio da mi "podižeš" zbirku pesama sa interneta. Imam ja Eminescu-a, Alecsandri-a, Bogzu, Stanescu-a ... u biblioteci svojoj. Hteo sam samo neku od "tvojih" (pretpostavljam) omiljenih pesama. Mani da mi preporučuješ da čitam to što ni prelistao nisi. Uredniče!

1. Şt'ii ce, d'eşchid'e oichi măi bun, şi poat'e vezî ce-am scris, orî ia-ţî oicheţî dacă nu vezî bun.
2. Eu am cit'it cart'ea lu Eminescu, Luceafărul când am fost mic, şi o am şi acuma.
3. Ce nu t'e las eu să scrii rumâńeşt'e ???

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 17:41
A што Ви не кажете нпр. личе, имају сличан призвук, од једног су рода, него " ...видели би сте бистро да су румунске речи све румунске!." Мало -сутра. Хоћете да кажете, да сте негде учили то да се и у време Дечебала доворило "дежа, абандона, диворса, ечетера, комплимент, изолације..." (може бити да јесте) Да су све те речи румунске и да ми, евентуално, немамо право на њих (ако смо род), е, то сем овде - нигде другде нисам имао прилике да чујем. Ни Турци, након петсто година владавине овим просторима нису условљавали да узмемо Турски, који је уистину у погледу лексике оставио приметан траг.
Каже се : "Хвала на понуди, свак нек изабере за себе."
Ми смо као генерације давно прошле кроз "перестројку језика! Наша деца - углавном неће морати. Пет шестина младе популације нам је ван и овде се споразумева са вршњацима, фамилијом и грађанством на оваквом влашком. Замислите, дођу њихови вршњаци, а наша деца говоре језик који је наједном тако неразумљив да сироти "гости" почињу да губе потребу за широм комуникацијом. Ко је спреман да то проклетство приреди својима - од свих вас који ово читате? Ко је још икада такве методе отуђивања једних од других икада посејао негде?  Каква би вам па то била политика ? То би био највећи вербални (и социјални) терор икада виђен. Тој нашој деци је довољно да говоре до два језика својих рођака и дедова а од страних језика нека сама бирају оне језике које ће говорити. Ако нисмо спремни да их унутар свог корпуса хомогенизујемо- манимо се ћорава посла, дижимо руке и рецимо У ПИЗДУ МАТЕРИНУ СВЕМУ!.

De ce îmi răspunzi pe sîrbește, domnule Caslav?
Prea bine ne înțelegem pe românește?

Eu am scris că vorbele rumânilor din Serbia sunt toate, toate și vorbe românești, toate sunt dintr-o limbă.
Nu, pe vremea lui Decebal dacii vorbeau limba lor, nu aveți de a face cu un protocronist sau cu un naționalist. Eu am un străbunic, un moș care a venit în România din rumânimea din Bulgaria, au fugit de război peste Dunăre. El când a trecut Dunărea avea 14 ani. S-a pierdut de neamul lui și a rătăcit în primul sat pe care l-a găsit, unde a fost luat "copil de suflet" de o familie de olteni. Vorbeau aceeași limbă!

Nu silește Roșu pe nimeni să învețe limba românească. Dacă dumneata crezi că nu merită, nu am eu ce să îți fac, mergi în pace și Dumnezeu să îți ajute. Eu cred ca trebuie să aibe dreptul ăsta acei tineri care își doresc să fie altceva decât niște cinici învinși de nedreptăți suferite și ani de frustrare.
Dumneata, cât pot eu să înțeleg, dacă ai citit în limba românească pe Eminescu, pe Stănescu sau pe Geo Bogza înseamnă destul de mult, îmi scot pălăria pentru asta.

Eu știu că mulți tineri rumâni și-au căutat o viață mai ușoară în Vest - și în România e la fel... Sunt 2-3 milioane de români plecați la lucru prin Italia, Spania, Germania, peste tot în Europa. Tocmai limba literară poate fi un pod între ei unii cu alții și între ei și restul românilor...  
Limba română literară este limbă oficială în Uniunea Europeană.

Vă mai spun atâta: România nu caută să ia bucăți din Serbia sau să fure cetățeni de la Serbia. România a învățat să apere comunitățile romanofone din regiune. E ceva ce este perceput ca o datorie istorică a statului național românesc.

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 17:41

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 15:05

Dacă aţi fi înţeles să înveţe copii la şcoală limbă românească aţi vedea bine şi limpede că vorbele rumâneşti sunt toate româneşti. Că nu am ieşit noi din praful de pe drum, tot din limbă rumânească.

A што Ви не кажете нпр. личе, имају сличан призвук, од једног су рода, него " ...видели би сте бистро да су румунске речи све румунске!." Мало -сутра. Хоћете да кажете, да сте негде учили то да се и у време Дечебала доворило "дежа, абандона, диворса, ечетера, комплимент, изолације..." (може бити да јесте) Да су све те речи румунске и да ми, евентуално, немамо право на њих (ако смо род), е, то сем овде - нигде другде нисам имао прилике да чујем. Ни Турци, након петсто година владавине овим просторима нису условљавали да узмемо Турски, који је уистину у погледу лексике оставио приметан траг.
Каже се : "Хвала на понуди, свак нек изабере за себе."
Ми смо као генерације давно прошле кроз "перестројку језика! Наша деца - углавном неће морати. Пет шестина младе популације нам је ван и овде се споразумева са вршњацима, фамилијом и грађанством на оваквом влашком. Замислите, дођу њихови вршњаци, а наша деца говоре језик који је наједном тако неразумљив да сироти "гости" почињу да губе потребу за широм комуникацијом. Ко је спреман да то проклетство приреди својима - од свих вас који ово читате? Ко је још икада такве методе отуђивања једних од других икада посејао негде?  Каква би вам па то била политика ? То би био највећи вербални (и социјални) терор икада виђен. Тој нашој деци је довољно да говоре до два језика својих рођака и дедова а од страних језика нека сама бирају оне језике које ће говорити. Ако нисмо спремни да их унутар свог корпуса хомогенизујемо- манимо се ћорава посла, дижимо руке и рецимо У ПИЗДУ МАТЕРИНУ СВЕМУ!.

Nemojte da se zadovoljavate sa malim i bednim,
nije dovoljno dva jezika zasto ne tri ili cetiri?
Zasto da nasa deca ne napreduju i stvore vise i bolje od nas
ZASTO LUPATE GLUPOSTI?

Citat: Absinth poslato 10.06.2011. 08:45

Citat: caslav poslato 09.06.2011. 17:41

Citat: Rosu poslato 09.06.2011. 15:05

Dacă aţi fi înţeles să înveţe copii la şcoală limbă românească aţi vedea bine şi limpede că vorbele rumâneşti sunt toate româneşti. Că nu am ieşit noi din praful de pe drum, tot din limbă rumânească.

A што Ви не кажете нпр. личе, имају сличан призвук, од једног су рода, него " ...видели би сте бистро да су румунске речи све румунске!." Мало -сутра. Хоћете да кажете, да сте негде учили то да се и у време Дечебала доворило "дежа, абандона, диворса, ечетера, комплимент, изолације..." (може бити да јесте) Да су све те речи румунске и да ми, евентуално, немамо право на њих (ако смо род), е, то сем овде - нигде другде нисам имао прилике да чујем. Ни Турци, након петсто година владавине овим просторима нису условљавали да узмемо Турски, који је уистину у погледу лексике оставио приметан траг.
Каже се : "Хвала на понуди, свак нек изабере за себе."
Ми смо као генерације давно прошле кроз "перестројку језика! Наша деца - углавном неће морати. Пет шестина младе популације нам је ван и овде се споразумева са вршњацима, фамилијом и грађанством на оваквом влашком. Замислите, дођу њихови вршњаци, а наша деца говоре језик који је наједном тако неразумљив да сироти "гости" почињу да губе потребу за широм комуникацијом. Ко је спреман да то проклетство приреди својима - од свих вас који ово читате? Ко је још икада такве методе отуђивања једних од других икада посејао негде?  Каква би вам па то била политика ? То би био највећи вербални (и социјални) терор икада виђен. Тој нашој деци је довољно да говоре до два језика својих рођака и дедова а од страних језика нека сама бирају оне језике које ће говорити. Ако нисмо спремни да их унутар свог корпуса хомогенизујемо- манимо се ћорава посла, дижимо руке и рецимо У ПИЗДУ МАТЕРИНУ СВЕМУ!.

Nemojte da se zadovoljavate sa malim i bednim,
nije dovoljno dva jezika zasto ne tri ili cetiri?
Zasto da nasa deca ne napreduju i stvore vise i bolje od nas
ZASTO LUPATE GLUPOSTI?

Caslav poate să-l mintă pe domnu Rosu, fiindcă el nu ştie că tineri rumânii nu vorbesc deloc limba rumânească.
Tinerii rumânii vorbesc între ei limba germană, franceză, suedeză... deci nici rumâneşte nici limba sârbă nu vorbesc.
Nu cunosc nici alfabetul chirilic care e aicea aşa de "dorit, iubit şi preferat".

Tot este vina a Noului Consiliu Naţional al vlahilor care este compus din nişte trădători de neam.

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 19:19
@dPasujoni Hajde odgovori na ovo jednostavno pitanje, kada ste to vi i koji ste to vi, koji ste odavno zaključili da ja ne poznajem VLAŠKI JEZIK?

I šta je to po vama VLAŠKI JEZIK?

Od tebe sam imao prilike da čujem nebulozu JO MIS VLA, da li je to vaše poznavanje VLAŠKOG JEZIKA?

P.S.
Imate tri pitanja pa da vas čujem, valjda ste za toliko sposobni, pošto znam da ste svesni da ste Rumun, i da pored te svesti da ste Rumun i rumunskog porekla, vi izričito ovde na Forumu tvrdite da ste VLA i da sa Rumunima nemate nikakve veze, a ovo je stvarno zanimljivo i tačno i namerno iznosim da bi vas ljudi bolje upoznali i znali sa kime imaju posla!

1. Svi članovi Foruma su se mogli uveriti u tvoje (ne)poznavanje VLAŠKOG JEZIKA.

2. VLAŠKI JEZIK je jezik kojim govore VLASI u Istočnoj Srbiji i njihovi rođaci na "privremenom radu" širom Evrope. Zasad je samo na nivou narodnog govora, ali daće Bog, biće i na nivou književnog jezika!

3. Moje poznavanje VLAŠKOG JEZIKA podrazumeva poznavanje preko 2.500 vlaških reči i pojmova i neprekidno korišćenje VLAŠKOG JEZIKA u komunikaciji s VLASIMA kroz dugi niz godina!

4. JO MIS VLA!  OVO je moj stav o mom etničkom identitetu!

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 19:19
P.S.
Imate tri pitanja pa da vas čujem, valjda ste za toliko sposobni, pošto znam da ste svesni da ste Rumun, i da pored te svesti da ste Rumun i rumunskog porekla, vi izričito ovde na Forumu tvrdite da ste VLA i da sa Rumunima nemate nikakve veze, a ovo je stvarno zanimljivo i tačno i namerno iznosim da bi vas ljudi bolje upoznali i znali sa kime imaju posla!

Na tri pitanja dobijaš četiri odgovora, ali ovaj Post scriptum zaslužuje poseban komentar!

1. Kako vi to znate da sam svesan da sam Rumun kada izričito tvrdim da sam VLA?

2. Nikada nisam tvrdio da sa rumunima nemam nikakve veze, a još manje da VLASI nemaju nikakve veze sa rumunima.

3. Ako sam dobro razumeo, PO TEBI, Bojan Aleksandrović ne može da tvrdi da je rumun, jer je svestan da je po majčinoj strani srpskog porekla?  :o

E, ovo jeste nebuloza!

Citat: dPasujoni poslato 10.06.2011. 16:00

1. Svi članovi Foruma su se mogli uveriti u tvoje (ne)poznavanje VLAŠKOG JEZIKA.

2. VLAŠKI JEZIK je jezik kojim govore VLASI u Istočnoj Srbiji i njihovi rođaci na "privremenom radu" širom Evrope. Zasad je samo na nivou narodnog govora, ali daće Bog, biće i na nivou književnog jezika!

3. Moje poznavanje VLAŠKOG JEZIKA podrazumeva poznavanje preko 2.500 vlaških reči i pojmova i neprekidno korišćenje VLAŠKOG JEZIKA u komunikaciji s VLASIMA kroz dugi niz godina!

4. JO MIS VLA!  OVO je moj stav o mom etničkom identitetu!

1. Umeš li ti da pišeš u svoje ime ili si nepismen?
2. Nesposoban si da definišeš vlaški jezik, isto kao što si i nesposoban da prihvatiš ISTINU, koja te previše BOLI.
3. Da od kojih su 2000 srpske reči, a ako znaš 500 vlaških mogao bi da častiš.
4. Da to je jedna od onih 2000 reči koje si pokupio kao korov iz srpskog jezika, samo što si ovu namerno pokupio.


A na tvoj postskriptum dobičeš odgovor nikada!  8)

Citat: Volcae poslato 10.06.2011. 16:28

A na tvoj postskriptum dobičeš odgovor nikada!  8)

Ma nisam ni tražio, ono je bio samo komentar!

Citat: Volcae poslato 10.06.2011. 16:28
Da od kojih su 2000 srpske reči, a ako znaš 500 vlaških mogao bi da častiš.

Radi pojašnjenja i objašnjenja za širi auditorijum:
Pred sobom držim jednu veliku svesku A4 formata sa crvenim koricama u kojoj na prvoj strani stoji pečat Muzejskog društva Majdanpek.

U svesci, velikim delom na "Paunici" zapisano preko 2000 vlaških reči i pojmova onako kako ih VLASI izgovaraju u ZVIŽDU.

Ispod pečata Paunovom rukom ispisan datum: 13.oktobar 1991.g.
Ispod takođe Paunova posveta "ЗАПИСУЈ КАО ШТО НАРОД ГОВОРИ..."

Е, pa narode poslednjih 20 godina upravo to činim.

Jedino se izgleda Paunu više ne sviđa kako VLASI govore!

Oписни придев "смешан", који би такво значење имао на влашком језику, није изграђен и уместо тога се "дје рйс" - "за бруку (срамоту)" понаша као придев у придевским променама "мăј -дје рйс", "ал мăј - дје рйс"

Јо (јеу) сйнт дје рйс ку тјиње.
Јо (јеу) сйнт мăј дје рйс ку тјиње (дјекйт фăрă тјинје).
Јо (јеу) сйнт ал мăј дје рйс ку тјиње.

Зато Власи за недвосмислену примену узимају српски придев "смешан" и граде:
Јо (јеу) сйнт смешан.
Јо (јеу) сйнт мăј смешан (дјекйт тјиње).
Јо (јеу) сйнт ал мăј смешан.

и разумеју се складно.

Реч "ridicol" која постоји као придев у савременом румунском, француском, и италијанском... Није се одомаћио, и не постоји "на влашком" и поред тога што постоје придеви са наставком "ол" (томол, потол...) као и именице са истим наставком: (етанол, пропанол, потрокол...)
Хоће ли Власи хтети "а", "б" или "ц" или узети све - на њима је самима.

Citat: dPasujoni poslato 10.06.2011. 16:00

Citat: Volcae poslato 09.06.2011. 19:19
@dPasujoni Hajde odgovori na ovo jednostavno pitanje, kada ste to vi i koji ste to vi, koji ste odavno zaključili da ja ne poznajem VLAŠKI JEZIK?

I šta je to po vama VLAŠKI JEZIK?

Od tebe sam imao prilike da čujem nebulozu JO MIS VLA, da li je to vaše poznavanje VLAŠKOG JEZIKA?

P.S.
Imate tri pitanja pa da vas čujem, valjda ste za toliko sposobni, pošto znam da ste svesni da ste Rumun, i da pored te svesti da ste Rumun i rumunskog porekla, vi izričito ovde na Forumu tvrdite da ste VLA i da sa Rumunima nemate nikakve veze, a ovo je stvarno zanimljivo i tačno i namerno iznosim da bi vas ljudi bolje upoznali i znali sa kime imaju posla!

1. Svi članovi Foruma su se mogli uveriti u tvoje (ne)poznavanje VLAŠKOG JEZIKA.

2. VLAŠKI JEZIK je jezik kojim govore VLASI u Istočnoj Srbiji i njihovi rođaci na "privremenom radu" širom Evrope. Zasad je samo na nivou narodnog govora, ali daće Bog, biće i na nivou književnog jezika!

3. Moje poznavanje VLAŠKOG JEZIKA podrazumeva poznavanje preko 2.500 vlaških reči i pojmova i neprekidno korišćenje VLAŠKOG JEZIKA u komunikaciji s VLASIMA kroz dugi niz godina!

4. JO MIS VLA!  OVO je moj stav o mom etničkom identitetu!
purple]sa rumunima nemam nikakve veze[/color], a još manje da VLASI nemaju nikakve veze sa rumunima.

4. MISLITE JO MIS RUMN (VLA) ?
3. Je li to po vama dovoljno za književni jezik ?
2.  Vlaški književni jezik već postoji od 1860 pisan latinicom a prvi sačuvani natpis je iz Juna 1521 na crkvenoj ćirilici.
Recite mi sa kim planirate da normirate hipotetički "vlaški književni jezik" sa dva tuceta političara i starcima zaostalim u vlaškim selima?
Zašto jasno i glasno ne kažete da mladi skoro nigde  u urbanim i retko u ruralnim područjima ne pričaju svoj maternji jezik zbog škole i shvatanja iz 19. Veka koja se primenjuju danas
u 21. Veku  baš u tim istim školama.
Deca nam se pripremaju da budu dobra političarima i službama a ne da uče i  izuče nešto , da imaju sopstveni stav i saznanja na čijim osnovama će  graditi nešto više i izmisliti nešto novo  do sada nevidjeno .
1. Ja sam član foruma i nešto mi nije jasna ova vaša tvrdnja.

Citat: Volcae poslato 10.06.2011. 09:22
Tot este vina a Noului Consiliu Naţional al vlahilor care este compus din nişte trădători de neam.

Oво је извод из "полититичког прогласа", или "програма" (хоћу да верујем) једног човека што нније проузроковано од било кога, било чим овде и вероватно представља врх свих свирања ... Немам времена да тражим условно последичну жицу реченог и да ја од тога направим мало видљивију зајебанцију, јер бих после од његове форумске заштите добио још једну "озбиљну опомену" дас су ми "стилска и друга изражајна средства" отишла у ккррц.  Очекујем да Паун на ово одговори тако да ми овде као евентуални "помагачи издајица рода свог" не би били осуђивани због онога што је "чиста поетика" у односу на ово.

Citat: Absinth poslato 11.06.2011. 13:56

Zašto jasno i glasno ne kažete da mladi skoro nigde  u urbanim i retko u ruralnim područjima ne pričaju svoj maternji jezik zbog škole i shvatanja iz 19. Veka koja se primenjuju danas
u 21. Veku  baš u tim istim školama.
Deca nam se pripremaju da budu dobra političarima i službama a ne da uče i  izuče nešto , da imaju sopstveni stav i saznanja na čijim osnovama će  graditi nešto više i izmisliti nešto novo  do sada nevidjeno .
1. Ja sam član foruma i nešto mi nije jasna ova vaša tvrdnja.

PS:
Da li ste znali za činjenicu da se nastavnicima učiteljima i vaspitačima u USA nakon 25 godina službe ukida pravo glasa i imaju pravo na penziju
(zbog psihičke preopterećenosti)

Ово је, да се запитамо, ЛОГИКА? На ово слободно може да реагује и Обама, схвативши да је ово атак на демократско америчко друштво. Ако ЦИА не спава ... Хало, ЦИА!!! Провери !!!

Citat: Volcae poslato 10.06.2011. 16:28

1. Umeš li ti da pišeš u svoje ime ili si nepismen?
2. Nesposoban si da definišeš vlaški jezik, isto kao što si i nesposoban da prihvatiš ISTINU, koja te previše BOLI.
3. Da od kojih su 2000 srpske reči, a ako znaš 500 vlaških mogao bi da častiš.
4. Da to je jedna od onih 2000 reči koje si pokupio kao korov iz srpskog jezika, samo što si ovu namerno pokupio.


A na tvoj postskriptum dobičeš odgovor nikada!  8)

Написа мој инкогнито земљак и остаде жив увесељавајући нас у овако ветровитим , прохладним вечерима.

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 09:36

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali  i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".

Limba românească

Mult e dulce şi frumoasă
Limba ce-o vorbim,
Altă limbă armonioasă
Ca ea nu găsim.
Saltă inima-n plăcere
Când o ascultăm
Şi pe buze aduce miere
Când o cuvântăm.
Românaşul o iubeşte
Ca sufletul său.
Vorbiţi, scrieţi româneşte,
Pentru Dumnezeu!

sursa:
http://www.nou-nascuti.ro/poezii-pentru-copii/pe-bancile-scolii/limba-romaneasca.html

N-avem nevoie de standardizaţie!  ;)

Citat: Volcae poslato 11.06.2011. 21:53
Limba românească

Mult e dulce şi frumoasă
Limba ce-o vorbim,
Altă limbă-armonioasă
Ca ea nu găsim.
Saltă inima-n plăcere
Când o ascultăm
Şi pe buze-aduce miere
Când o cuvântăm.
Românaşul o iubeşte
Ca sufletul său.
Vorbiţi, scrieţi româneşte,
Pentru Dumnezeu!

sursa:
http://www.nou-nascuti.ro/poezii-pentru-copii/pe-bancile-scolii/limba-romaneasca.html

N-avem nevoie de standardizaţie!  ;)

N-am altă śe spuńea dăcât:

Să trăiascâ ľimba româńească şî al primu întră noi la ăsta F(l)orum - fărtatu volcae

Citat: Vlad poslato 11.06.2011. 22:00

N-am altă śe spuńea dăcât:

Să trăiascâ ľimba româńească şî al primu întră noi la ăsta F(l)orum - fărtatu volcae

Furtate, furtate,
Dă-mi cojocu să trec Timocu,
Să-ţi fiu frate,
Să-mi fii frate ...
Până dincolo de moarte.

Citat: caslav poslato 11.06.2011. 21:03

Citat: Absinth poslato 11.06.2011. 13:56

Zašto jasno i glasno ne kažete da mladi skoro nigde  u urbanim i retko u ruralnim područjima ne pričaju svoj maternji jezik zbog škole i shvatanja iz 19. Veka koja se primenjuju danas
u 21. Veku  baš u tim istim školama.
Deca nam se pripremaju da budu dobra političarima i službama a ne da uče i  izuče nešto , da imaju sopstveni stav i saznanja na čijim osnovama će  graditi nešto više i izmisliti nešto novo  do sada nevidjeno .
1. Ja sam član foruma i nešto mi nije jasna ova vaša tvrdnja.

PS:
Da li ste znali za činjenicu da se nastavnicima učiteljima i vaspitačima u USA nakon 25 godina službe ukida pravo glasa i imaju pravo na penziju
(zbog psihičke preopterećenosti)

Ово је, да се запитамо, ЛОГИКА? На ово слободно може да реагује и Обама, схвативши да је ово атак на демократско америчко друштво. Ако ЦИА не спава ... Хало, ЦИА!!! Провери !!!

LOGIKA koja vama ne paše ili ne prija?
Šta da se radi  moderni svet se brzo menja, neko se prilagodi neko ne.
***
CIA snajka CIA
bolje CIA logika nego logika propalih pisaca i političara .

Citat: Volcae poslato 11.06.2011. 21:53

Citat: Vlad poslato 06.06.2011. 09:36

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali  i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".

Limba românească

Mult e dulce şi frumoasă
Limba ce-o vorbim,
Altă limbă-armonioasă
Ca ea nu găsim.
Saltă inima-n plăcere
Când o ascultăm
Şi pe buze-aduce miere
Când o cuvântăm.
Românaşul o iubeşte
Ca sufletul său.
Vorbiţi, scrieţi româneşte,
Pentru Dumnezeu!

sursa:
http://www.nou-nascuti.ro/poezii-pentru-copii/pe-bancile-scolii/limba-romaneasca.html

N-avem nevoie de standardizaţie!  ;)

Јетје кум сă пăстрјазă љимба унгурјењаскă, ши а фије куј нумитă.

Ако може Волцае да пише песме- што то Часлав не сме?

     
Дакă врјеј сă пăстрјез љимба
тје аскулц ку минтја лу Волцае
сă 'ц о баџје йн "банка шкољи"?

Сă вјез кă је "армониоасă"
ка љимба та а дја касă?

Аша пример дје "кувйнтат"
ње адучје ун "футјевйнт" йн сат.

(Посебан назив за ветар,
који сам само због риме и ритма унео.)

Citat: Absinth poslato 11.06.2011. 13:56

LOGIKA koja vama ne paše ili ne prija?
Šta da se radi  moderni svet se brzo menja, neko se prilagodi neko ne.
***
CIA snajka CIA
bolje CIA logika nego logika propalih pisaca i političara .

Ама, ја не браним да ово што пишете прија вама. Ја зарад јавности само хоћу да подвучем све оно што ви кажете. Ја волим да оне који не знају да играју сликам у свом природном оружењу и са срећним изразом на лицу. Они једино тада нису свесни да не знеју да играју. Уживају и веселе се док их камера прати. Ја вас сликам. Смешите се и уврћите... Ово је материјал за журнал који ће доћи. Требају ми такви ваши изрази и осмеси! Издржите што дуже!

Citat: caslav poslato 11.06.2011. 23:21
Аша пример дје "кувйнтат"
ње адучје ун "футјевйнт" йн сат.

(Посебан назив за ветар,
који сам само због риме и ритма унео.)

Браво, Цаславе! Свака Вам част. Дивно се изражавате. Као прави просветни радник  ;)

Citat: caslav poslato 11.06.2011. 08:23
Oписни придев "смешан", који би такво значење имао на влашком језику, није изграђен и уместо тога се "дје рйс" - "за бруку (срамоту)" понаша као придев у придевским променама "мăј -дје рйс", "ал мăј - дје рйс"

Јо (јеу) сйнт дје рйс ку тјиње.
Јо (јеу) сйнт мăј дје рйс ку тјиње (дјекйт фăрă тјинје).
Јо (јеу) сйнт ал мăј дје рйс ку тјиње.

Зато Власи за недвосмислену примену узимају српски придев "смешан" и граде:
Јо (јеу) сйнт смешан.
Јо (јеу) сйнт мăј смешан (дјекйт тјиње).
Јо (јеу) сйнт ал мăј смешан.

и разумеју се складно.

Реч "ridicol" која постоји као придев у савременом румунском, француском, и италијанском... Није се одомаћио, и не постоји "на влашком" и поред тога што постоје придеви са наставком "ол" (томол, потол...) као и именице са истим наставком: (етанол, пропанол, потрокол...)
Хоће ли Власи хтети "а", "б" или "ц" или узети све - на њима је самима.

Придев "комичан" је прерушивши се у српском језику, доспео у влашки језик са именицом "комичарј" али не и са истоветним акцентом и мења се:
сйнт комичан
     мăј комичан
   ал мăј комичан

Издвојио бих један већ запостављени, ретко коришћени придев "рйдјељњик" - "увек спреман да се смеје" (смешљив). Ако се ја питам - ништа му не фали а 100 посто је влашки. Није реклама! Власи бирају само то што разумеју. Важно је да им се то не наметне и да их ,,пропали политичари" и ,,никакви писци"  не уваљују у бруку своју.

Citat: Vlad poslato 11.06.2011. 23:41

Браво, Цаславе! Свака Вам част. Дивно се изражавате. Као прави просветни радник  ;)

Bar sam siguran da će te se manuti rečnika na kratko. Ovo je vlaški neologizam. Bar je logičan a može da se izvede u ungurjanskom ruhu "fušjevînt" gde bi još i šuštao u granama i osušenom lišću gde god prolazio, vetar taj.

Ne pitajte me da li imenici može da se izneologizuje i pridev. Neću ja, majke mi. Ajde nek neko drugi sredi pridev taj po ukusu našem al po ungurjanski "..... fata".

Citat: caslav poslato 12.06.2011. 00:17
Bar sam siguran da će te se manuti rečnika na kratko. Ovo je vlaški neologizam. Bar je logičan a može da se izvede u ungurjanskom ruhu "fušjevînt" gde bi još i šuštao u granama i osušenom lišću gde god prolazio, vetar taj.

Ма, нема шта! Дивно сте васпитани. Када деци будете предавали "стандардни" влашки језик, је л' ћете користити овакав речник?  8)

Citat: Absinth poslato 11.06.2011. 13:56

Recite mi sa kim planirate da normirate hipotetički "vlaški književni jezik" sa dva tuceta političara i starcima zaostalim u vlaškim selima?

Шта је овде све хипотеза? Шта је ближе потребама (како их ви зовете) заосталих стараца? Волцаеова (и чија све не) транс-поетика или живот такав какав је укорењен.

Citat: Vlad poslato 12.06.2011. 00:23

Citat: caslav poslato 12.06.2011. 00:17
Bar sam siguran da će te se manuti rečnika na kratko. Ovo je vlaški neologizam. Bar je logičan a može da se izvede u ungurjanskom ruhu "fušjevînt" gde bi još i šuštao u granama i osušenom lišću gde god prolazio, vetar taj.

Ма, нема шта! Дивно сте васпитани. Када деци будете предавали "стандардни" влашки језик, је л' ћете користити овакав речник?  8)

Ја сам ову реч чуо као неологизам и записао. Њено значење се да културно превести и као ветропир ако Вам је тако прикладније а то је на "унгурјанском" - фйшјевйнт - што је врло ветрошумеће разумљиво и на тамонеки "царански".

Има и "црвенбанских записа" - нисам ја -- мајке ми!

Citat: caslav poslato 12.06.2011. 00:40
Ја сам ову реч чуо као неологизам и записао. Њено значење се да културно превести и као ветропир ако Вам је тако прикладније а то је на "унгурјанском" - фйшјевйнт - што је врло ветрошумеће разумљиво и на тамонеки "царански".

Има и "црвенбанских записа" - нисам ја -- мајке ми!

Добро, Цаславе, знамо сви да Вам је циљ да оваквим доскочицама "спамујете" тему. Нисам администратор, па не могу да Вас спречим у томе. Ако Паун то дозвољава и ако Вам ово "спамовање" пружа задовољство - само напред! :D

Citat: Volcae poslato 10.06.2011. 09:22
Tot este vina a Noului Consiliu Naţional al vlahilor care este compus din nişte trădători de neam.

Citat: caslav poslato 11.06.2011. 19:59
Почело је пре овога.

Oво је извод из "полититичког прогласа", или "програма" (хоћу да верујем) једног човека што нније проузроковано од било кога, било чим овде и вероватно представља врх свих свирања ... Немам времена да тражим условно последичну жицу реченог и да ја од тога направим мало видљивију зајебанцију, јер бих после од његове форумске заштите добио још једну "озбиљну опомену" дас су ми "стилска и друга изражајна средства" отишла у ккррц.  Очекујем да Паун на ово одговори тако да ми овде као евентуални "помагачи издајица рода свог" не би били осуђивани због онога што је "чиста поетика" у односу на ово.
[/quote]

Читајте шта пише и даље, после овога. Ко овде (уводећи "свој српски израз - спамовање") па хајд и ја, "спамује" тему? Ја сам ипак говорио о могућности да се у "унгурјанском" (смишљеним са одређеним колоритом и разликама), а за који је d'Pasujoni ипах анализом речи које поседује осетио не као нуклеус затворен за промене (ако је то икад и био - што ја сматрам да није), већ као материју која се сама према својим потребама и мења. Ја сам тему коју сте Ви започели пратио врло позитивно и без политикантских поштапалица (не очекујем од Вас посебну захвалност- а ја бих се захвалио убог тога). Ако је тако и у будуће се буде испостављало, не спутавајте да се један природан еволуциони ток одвија по самој природи ствари. Само можете да испаднете смешни у очима других а  сутра прекосутра и у својим очима. Влашке придеве и именице о смеху још нисам привео крају... Следи део о активу кога се дохватио d'Pasujoni, све приказано до сад је било у пасиву. Научите нешто више о влашком ..... ... ........ (аутоцензура), а не да васцели свет мисли како то што ми имамо јесте једна ујдурма које само свеколики језици могу да покрпе. Уважавам Ваш неологизам "спануј" уз Паунов "потлуогу". Ко се буде петљао с "том стандардизацијом", а посматра нас овде, нек види да нисмо "туса мйцй дјипје потлуог", и да се чак и противећи томе дајемо свој допринос истој у смислу "негације негације".

Citat: caslav poslato 12.06.2011. 00:40

Ја сам ову реч чуо као неологизам и записао. Њено значење се да културно превести и као ветропир ако Вам је тако прикладније а то је на "унгурјанском" - фйшјевйнт - што је врло ветрошумеће разумљиво и на тамонеки "царански".

Има и "црвенбанских записа" - нисам ја -- мајке ми!

I zaista, velika, velika je vaša žestina i vrlina u govorenju prostih stvari sa mnogo, premnogo reči.

Vezano za hipotezu od malopre malo gore i još bliže,
Vidim da vam piščevi koreni nisu strani, samo iščekujem koji će od "naših" toga da se seti i penziju izradi
A iščitujete i protivnike samoproklamovanog lenog oca nacije samo što vi izgleda ništa tu ne razumete.
Kao što izgleda mi bučno ne razumete vaše sugradjane, seljane vaš narod vlaški/rumunski romanski i na koncu srbijanski


Glede tog nerazumevanja razumete vi njih - ali onako kako bi vi to voleli. Baš kao malo dete u bašti okruženo visokom ogradom od drenjina
koje se igra sličicama ... i onda sličice baci i krene da se igra šibicama ... a leto toplo sparno ...

Citat: Absinth poslato 12.06.2011. 10:15
Glede tog nerazumevanja razumete vi njih - ali onako kako bi vi to voleli. Baš kao malo dete u bašti okruženo visokom ogradom od drenjina
koje se igra sličicama ... i onda sličice baci i krene da se igra šibicama ... a leto toplo sparno ...

Има ли "црвенбанских записа"?

Citat: caslav poslato 12.06.2011. 18:42

Citat: Absinth poslato 12.06.2011. 10:15
Glede tog nerazumevanja razumete vi njih - ali onako kako bi vi to voleli. Baš kao malo dete u bašti okruženo visokom ogradom od drenjina
koje se igra sličicama ... i onda sličice baci i krene da se igra šibicama ... a leto toplo sparno ...

Има ли "црвенбанских записа"?

ne znam šta vam to znači ali ću guglovati pa ču otkriti.

Citat: Absinth poslato 12.06.2011. 10:15

Glede tog nerazumevanja razumete vi njih - ali onako kako bi vi to voleli. Baš kao malo dete u bašti okruženo visokom ogradom od drenjina
koje se igra sličicama ... i onda sličice baci i krene da se igra šibicama ... a leto toplo sparno ...

Rado ću pogledati ono što neko bude prilagao od narodnog stvaralaštva ljudi ovde i odavde, ili od vlastitog stvaralaštva nekog od talentovanih pojedinaca. U svakom zapisu se da naći reč, oblik reči ili struktura misli koja može da bude od višestruke koristi. Reči koje nisu napisane tako da ih naš običan čovek u svom okruženju razumeće samo oni koji su za to jezički I literarno pripremani. Gore istakniti "šibicari" su do sada sve već rekli. Mene zanimaju oni koji u našim regionima mogu da razvijaju toleranciju prema prihvatanju različitosti a kroz šta su već svi civilizovani prošli. U baštama koje Absynth zamišlja sede drugačiji tipovi ličnosti. Ličnosti po njegovoj meri a ne neko dete i ni po čemu neko kao ja. Ko god se bude bavio takvim analizama ličnosti – prvo će mu to pasti u oči. Ostajte u svojim odajama, ringovima i baštama koje slikate okružene visokim zidinama, mene u buduće neće zanimati bilo šta što je u vezi sa ekosistemima u kojima obitavate.

Citat: caslav poslato 13.06.2011. 06:04

Citat: Absinth poslato 12.06.2011. 10:15

Glede tog nerazumevanja razumete vi njih - ali onako kako bi vi to voleli. Baš kao malo dete u bašti okruženo visokom ogradom od drenjina
koje se igra sličicama ... i onda sličice baci i krene da se igra šibicama ... a leto toplo sparno ...

Rado ću pogledati ono što neko bude prilagao od narodnog stvaralaštva ljudi ovde i odavde, ili od vlastitog stvaralaštva nekog od talentovanih pojedinaca. U svakom zapisu se da naći reč, oblik reči ili struktura misli koja može da bude od višestruke koristi. Reči koje nisu napisane tako da ih naš običan čovek u svom okruženju razumeće samo oni koji su za to jezički I literarno pripremani. Gore istakniti "šibicari" su do sada sve već rekli. Mene zanimaju oni koji u našim regionima mogu da razvijaju toleranciju prema prihvatanju različitosti a kroz šta su već svi civilizovani prošli. U baštama koje Absynth zamišlja sede drugačiji tipovi ličnosti. Ličnosti po njegovoj meri a ne neko dete i ni po čemu neko kao ja. Ko god se bude bavio takvim analizama ličnosti – prvo će mu to pasti u oči. Ostajte u svojim odajama, ringovima i baštama koje slikate okružene visokim zidinama, mene u buduće neće zanimati bilo šta što je u vezi sa ekosistemima u kojima obitavate.

Da je ovo istina Vi se ne bi ovako http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1063.180 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1063.180) ovdenak ponašali ...

Absinth ne zamišlja, Absinth Zna . To sam tvrdio od početka, sve vas znam sve vas čitam, samo vi Ne Znate kako da mi umaknete . A ja čekam, čekam da padnu maske puritanstva evropejizma i čekam navale komadića i ćosićizma . Vi ste toliko dvosmisleni i zbunjeni da prosto ne znate gde ćete iz sopstveen kože.
Žao mi je. Da ste iole takvi kako tvrdite u podvučenoj tačci 1.
vi bi ste imali više razumevanja za komšije i braću od preko Dunava a i bogmi više razumevanja za komšije Srbe.

Priikom skraćivanja teksta došlo je do odstranjivanja dela rečenice bez koje se ne može u potpunosti razumeti sledeći deo teksta:

Rado ću pogledati ono što neko bude prilagao od narodnog stvaralaštva ljudi ovde i odavde, ili od vlastitog stvaralaštva nekog od talentovanih pojedinaca. U svakom zapisu se da naći reč, oblik reči ili struktura misli koja može da bude od višestruke koristi. Reči koje nisu napisane tako da ih naš običan čovek u svom okruženju razume kako po obliku, smislu ili napisane na drugačijem jeziku od njegovog govornog jezika, razumeće samo oni koji su za to jezički i literarno pripremani.