Nama se ovde neprestano govori da je cilj ovog novog Saveta da spasi vlaške govore i da Vlasi treba da pišu na svom narodnom govoru, a ne na nekom tamo "stranom rumunskom" jeziku, čija je gramatika preuzeta iz španskog jezika.
Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".
Uzmimo na primer poslednji komentar g-dina Caslava:
Хе,хе... Нај грижје дје здрăвјењија мја. Пје тоатје ље фак дупă рйнду дји ла сат. Бјау нума о криглă дје пивă ку дјамњасарă дупă ун тенис ку бăјецй. Пјерд нума дји ла дој, три ученич дјин йнăинтје дје вро доозăч дје ањ. Ам дје тоатје йн касă да ши пи дје лăтурј йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц.
Дје љимбă, дје скрис- кум год о фи! Њич дје рйнду ăста ка ши дје рйнду трјекут њима ну о сă тје йнтрјебје њич пје тјиње да њич пје миње кум о сă фије скрисă љимба ноастă- ја рăмйндје тот аста. Чје ну са лăсат "Ворба ноастрă" аич ундје је пољимитă, ку ћирилица скријатă? Румйњија сă фије йн грижје ку румйњи јеј. Ној карје њам ардјикат сă ње фăчјем Савету носту ну сйнтјем поданичи румйњ. Авјем алта атресă. Куј је дје фрăкат капу сă йш ил фрăчје. Јеу ши ку во пивă мăј мулт аштјепт сă ми сă рăзвјерсă чаца дјин йнăинтја ојкилор ши сă ми сă дјеступје урјејкиљи дје атйта лармă фăкутă дјин куткурјезату гăињилор дјин бăтăтура тоиља, пинтру ун уоу моаље.
.......
Kao što se iz ovoga jasno vidi, više od polovine reči novog "standardnog" vlaškog jezika se razlikuje od govora Vlaha-Ungurjana. Kako će onda, ovaj "standardni" jezik, koji se stvara da bi "spasio naše dijalekte", sačuvati govor mojih predaka, koji se govorio stotinama godina unazad?
Šta bi se dogodilo kada bi se za standard uzelo ungureansko narečije? Govor bi sačuvali Ungurjani, a izgubili bi ga Bufani, Munćani i Carani.
Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.
Da se vratimo na temu!
Mogu li Ungurjani da sačuvaju svoj govor standardizovanim vlaškim jezikom?Sve zavisi kako se standardizacija vlaškog jezika bude radila!
Ukoliko se ne uradi pažljivo, promišljeno i ako se bude prelamalo preko kolena kao sa uvođenjem rumunskog jezika tokom prošlog saziva NS VNM ne piše nam se dobro.
Zamalo da i sadašnji NS VNM krene istom stranputicom isključujuči vlašku latinicu, ali činjenica da to nije učinjeno budi nadu da su krenuli pravim putem.
S obzirom da pojedinci iz NS uključeni u proces standardizacije, nadam se, posredno ili neposredno prate rad ovog Foruma mogli bismo da jednom suvislom i ozbiljnom raspravom damo svoj doprinos tom procesu.
Po meni standardizacija na svom početku treba da sadrži minimum elemenata koji će omogućiti smislenu komunikaciju između Vlaha, bez obzira na razlike u govoru koje postoje ne samo između Krajinaca i Braničevaca, već i između meštana susednih vlaških sela.
Osnovni element je vlaško pismo i ćirilično i latinično.
Vlaško je i jedno i drugo ukoliko služi za zapisivanje vlaškog jezika i ima znakove (slova) karakteristične za vlaški jezik.
Zašto je potrebno vlaško pismo, a nije dovoljno srpsko ili rumunsko pismo (npr. srpska ili rumunska abeceda)?
Zato što vlaško pismo treba da sadrži znakove prilagođene vlaškom jeziku, a da pri tom budu poznati većini VLAHA.
Teoretski može i ovako:
स्थानीय समिति पिछले दो वर्षों में गतिविधि की रिपोर्ट के बैठे अध्यक्ष की शुरुआत में.ili ovako:
La începutul şedinţei preşedintele comitetului local a prezentat raportul de activitate din ultimii doi ani.No, s obzirom da je preko 90% vlaha pismeno na srpskom jeziku, a velika većina vlaha ne poznaje rumunsku latinicu i rumunski književni jezik mnogo je jednostavnije ovako:
Kînd a înśeput sjednjica predsjednjiku lu komitetu lokal a prezentuit śe sa lukrat duoj anj înurma.I tako, korak po korak...
O ФАЧЈЕМ, (O FAĈEM), O FAŚEM...
