Mogu li Ungurjani da sačuvaju svoj govor standardizovanim vlaškim jezikom?

[Vlad]

Nama se ovde neprestano govori da je cilj ovog novog Saveta da spasi vlaške govore i da Vlasi treba da pišu na svom narodnom govoru, a ne na nekom tamo "stranom rumunskom" jeziku, čija je gramatika preuzeta iz španskog jezika.

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali  i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".

Uzmimo na primer poslednji komentar g-dina Caslava:

Хе,хе... Нај грижје дје здрăвјењија мја. Пје тоатје ље фак дупă рйнду дји ла сат. Бјау нума о криглă дје пивă ку дјамњасарă дупă ун тенис ку бăјецй. Пјерд нума дји ла дој, три ученич дјин йнăинтје дје вро доозăч дје ањ. Ам дје тоатје  йн касă да ши пи дје лăтурј  йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц.
    Дје љимбă, дје скрис- кум год о фи! Њич дје рйнду ăста ка ши дје рйнду трјекут њима ну о сă тје йнтрјебје њич пје тјиње да њич пје миње кум о сă фије скрисă љимба ноастă- ја рăмйндје тот аста. Чје ну са лăсат "Ворба ноастрă" аич ундје је пољимитă, ку ћирилица скријатă? Румйњија сă фије йн грижје ку румйњи јеј. Ној карје њам ардјикат сă ње фăчјем Савету носту ну сйнтјем поданичи румйњ. Авјем алта атресă. Куј је дје фрăкат капу сă йш ил фрăчје. Јеу ши ку во пивă мăј мулт аштјепт сă ми сă рăзвјерсă  чаца дјин йнăинтја ојкилор ши сă ми сă дјеступје урјејкиљи дје атйта лармă фăкутă дјин куткурјезату гăињилор дјин бăтăтура тоиља, пинтру ун уоу моаље.

Evo spiska reči za koje tvrdim da ih nema u govoru Ungurjana:
- здрăвјењија
- дјамњасарă
- ученич
- доозăч
- пăјенц
- ардјикат
- сйнтјем
- рăмйндје
- поданичи
- атресă
- фрăчје
- рăзвјерсă
- тоиља


Evo i reči kojih ima kod Ungurjana ali se drugačije izgovaraju:
- грижје = грижâ
- ундје = унђе
- Пје = Прă
- тоатје = тоаће
- дји = дă
- дјин = дîн
- йнăинтје = нăинће
- чје = śе
- во = ва
- Њич = Њиś
- тје = ће
- скријатă = скрисă
- фрăкат = фрекат
- Јеу = Јо
- аштјепт = ашћепт
- чаца - śаца
- дјеступје = дăступе
- пинтру = прîнту

A ove dve rečenice ovde, uprkos nekoliko puta ponovljenom išitavanju, nisam uspeo da dešifrujem: "Ам дје тоатје  йн касă да ши пи дје лăтурј  йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц."
Ove dve rečenice ću odštampati i pokazati rođacima i prijateljima, čiji je maternji jezik govor Vlaha-Ungurjana. Baš me zanima koliko li će njih uspeti da razume šta je Caslav hteo da kaže a rezultate ću postaviti na forum. Razmišljam da napravim tonski zapis, čisto da se vidi koliko oni kojima ovo treba da bude "maternji jezik", odnosno jezik koji će da spase njihovo narečije, razumeju "svoj" budući "maternji jezik".

Kao što se iz ovoga jasno vidi, više od polovine reči novog "standardnog" vlaškog jezika se razlikuje od govora Vlaha-Ungurjana. Kako će onda, ovaj "standardni" jezik, koji se stvara da bi "spasio naše dijalekte", sačuvati govor mojih predaka, koji se govorio stotinama godina unazad?
Šta bi se dogodilo kada bi se za standard uzelo ungureansko narečije? Govor bi sačuvali Ungurjani, a izgubili bi ga Bufani, Munćani i Carani.

Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.

[Paun]

Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ...

Власи Царани, боље рећи: Олтенци, чине једва 1/3 укупне влашке популације на територији источне Србије, која спада под јурисдикцију ВНС-а.
Толико о "омеру".

А на твоју дилему како ћеш сачувати свој аутентични говор, која је, према свему судећи, и дилема оне 2/3 преосталих Влаха "нецарана", одговор би могао да буде следећи:

1) Прогласите се за већину мањине,
2) Формирајте свој ВНС, па ... Да идем даље?
3) Онда ће да се отцепе Поречани, па Црноречани, па Хомољци ...
4) и тако редом ... и
5) на крају ће СВАКА КУЛМА моћи да се стандардизује по својој вољи, онако како је то већ урадио ЉБК на својој кулми, званој Кулмја Лу Śуљин ...

Сă трајаскă Цара румîњаскă,
да нуој - вај ђи нуој:
сă фије аша кум ња урсат Урса!
Хм?  ::)
Да пуаће-фи кă њ-а урсат вр-ун УРС?!  :o

[Volcae]

Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.

Ja još nisam čuo ni jednu reč o tome kako če VNS da sačuva vlaške govore, ako mi je promaklo pokaži slobodno gde i kako če sačuvati vlaške govore.
Inače Časlava i ja imam problem da razumem, previše pesnički piše i improvizuje, valjda mu je to deo standardizacije. :)
Nije samo što ne bih mogao da izgovaram reči kao ungurjani nego ne bih mogao ni Časlavove reči da izgovorim npr. ovo чје, on ima višak J, pa se razbacuje s njime ne samo kod ove reči ima i drugih.

Ne možete da pročitate pravi govor Vlaha carana ako uzmete Časlava za primer, njegovo pisanje ruši lepotu, čistoću i autentičnost tog govora.
Ja se nešto ne trudim da pišem, baš iz tog razloga da ne zabrljam negde a on insistira na tom pisanju koje nema nikakvu vrednost, nema ni sadržaj a nema ni pismo koje koristi nikakvu vrednost.

Ovo ču reči u svoje ime, sumnjam da če Vlasi prihvatiti govore drugih Vlaha za svoj maternji jezik!

Rumunski je odbačen iz političkih razloga što je loše i pogrešno, a o očuvanju vlaških govora nije bilo ni reči što je isto tako loše i pogrešno.
Treča loša stvar je eto neki novi vlaški književni jezik, koga još treba i da čekamo pošto još ne postoji, koliko godina i koja če korist biti od tog jezika, ne zna se, moje je mišljenje da je to gubljenje vremena a možda neko i dobije na vremenu.

[caslav]

Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete. 
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)   

[Paun]

Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...

Свезнајући, у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

[dPasujoni]

Evo spiska reči za koje tvrdim da ih nema u govoru Ungurjana:
- здрăвјењија
- дјамњасарă
- ученич
- доозăч
- пăјенц
- ардјикат
- сйнтјем
- рăмйндје
- поданичи
- атресă
- фрăчје
- рăзвјерсă
- тоиља

Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!

Săm fic vuoj mije zdrăvenjorj!

Jej îs ućenjiśi a mjej!

Juo am dodzăś dî anj! :'(

Nuje kasă  fîrdă pajenc.

Dă la o vrjeamje în kuoaś jeal śoa a-rîđikat kapu în sus.

La śe atresă îc tramăt karća?


Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!



dPasujoni

[Volcae]

Imate razloga da kao zagovornici rumunskog književnog jezika "skačete" na pojavu glasa "j", koga kao što znamo nema u pisanom obliku u rumunskom jeziku, a koji je jedna od razlika.
Tu su zvučnu vrednost dosadašnji naši predlagači označavali " ' " (apostrofom) ili francuskim akcentom koji podseća na (dugo uzlazni) akcenat, umanjujući ili sasvim marginalizujući njegov značaj.
Suglasnik "j" je u nekim delovima gde se vlaški govori, pa i u delovima Srbije na jugu ostao po strani od jotovanja (tj-ć) tjinje, tjamă, pitjit, pjetjek, bjetje - što je prisutno i primenjivo kao pravilo na sve reči vlaškog jezika i podjednako dobro figurira u "čje" kao i u "šje" oblicima govora. Da istaknem slogovne ekvivalente (dečje, vučje) koji postoje i u svremenom srpskom književnom jeziku. Izgovorite puni volumen sloga počev na "š" i to isto uradite na "č" i dobićete sami rezultat u osnovi beznačajne razlike, a mnogo veće postojeće sličnosti nego na "če", "će", "cie" (uz nezaobilazni prizvuk samoglasnika "i") koji daje drugačiji prizvuk rečima.
Glas "j" u slogu obezbeđuje potrebnu mekoću izgovora (svejedno da li je "čje"-"šje" varijanta) kako u početnim - tako i u slogovima u sredini reči, a samim tim prirodnije vezivanje kao i promenu akcenatske dužine ili samog akcenta (u dvosložnim rečima) a samim tim i drugačiji odnos metrike i ritma reči u vlaškom jeziku, svejedno koje grupacije.
Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...
Evo vam samo jedne digresije o "suvišnom j"  - pa vi pitajte i lingviste i koga hoćete.  
To vam verovatno odgovara i na pitanja "caransko-ungurjanskih" i drugih sasvim nepotrebnih vrzinih kola i smicalica koje vidi se ko postavlja. Postavljanje opšte prihvatljivog ostavlja sasvim dovoljno mesta za ono što se opire svemu što se kao kalup nameće. (Slučaj sa galicizmima u francuskom jeziku. Ni jedna reforma francuskog jezika ih nije ukinula-niti će, a nije da ne mogu bez njih.)  

,,Din punct de vedere al graiului, teritoriul locuit de aceşti Români se împarte în două părţi: una mai mare, la Vest, care aparţine graiului bănăţean, şi a doua la Est, în Craina, în care se vorbeşte un graiu foarte apropiat de cel din partea apuseană a Olteniei".
,,Deosebirea dintre cele două graiuri o constitue mai ales felul în care se pronunţă sunetele t, d, urmate de e, i, şi africatele ĉ, ĝ (ce, ge). În localităţile cu graiu bănăţean, în loc de t, d (urmate de e, i) se rosteşte ć, dź, iar în loc de ĉ, ĝ (ce, ge), ś, ź. În localităţile care ţin de graiul oltenesc, ĉ, ĝ se rostesc ca în limba literară (ce, ge), dar t, d (urmate de e, i) devin t', d', ca în Vestul Olteniei şi prin Transilvania".

Ioan Pătruţ : Folklor dela românii din Sârbia, Anuarul Arhivei de Folklor, VI, 1942, p. 331

preuzeto iz:
Cultura populară a românilor din Timoc
– încercare de periodizare a cercetărilor etnologice
Annemarie SORESCU MARINKOVIĆ
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=750.0

vidi i ovu temu:
AFI - Fonetska transkripcija rumunskih dijalekata (Transcrierea fonetică)
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=773.0

[Paun]

...
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!
...
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Хајде, врли "стандардизатори", кажите како се свуда на влашком каже "здрав", "здраво", "здравље"?
Да ли је могуће да да вам се осећање за матерњи језик толико дегенерисало?!
Ако је ово "мустра" која показује у ком правцу ћете гурати "стандардизацију", куку нама!

[Volcae]

...
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!
...
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Хајде, врли "стандардизатори", кажите како се свуда на влашком каже "здрав", "здраво", "здравље"?
Да ли је могуће да да вам се осећање за матерњи језик толико дегенерисало?!
Ако је ово "мустра" која показује у ком правцу ћете гурати "стандардизацију", куку нама!

SĂNĂTOS, SĂNĂTOS, SĂNĂTAT'E

[Volcae]

Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!

Săm fic vuoj mije zdrăvenjorj!

Jej îs ućenjiśi a mjej!

Juo am dodzăś dî anj! :'(

Nuje kasă  fîrdă pajenc.

Dă la o vrjeamje în kuoaś jeal śoa a-rîđikat kapu în sus.

La śe atresă îc tramăt karća?


Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

ZDRĂVÉNIE s. f. Forță, tărie, vigoare. (din zdravăn)
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/zdr%C4%83venie

UCENÍC, -Ă, ucenici, -ce, s. m. și f. 1. Persoană (tânără) care învață o meserie lucrând în producție sub îndrumarea unui meșter sau urmând o școală profesională. 2. Adept și continuator al unui savant, al unui filozof, al unui artist; p. ext. începător într-o activitate; discipol, elev. – Din sl. učenikŭ.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/UCENICI

DOUĂZÉCI num. card. Număr având în numărătoare locul între nouăsprezece și douăzeci și unu. ◊ (Adjectival) Douăzeci de cărți. ◊ (Cu valoare de num. ord.) Secolul douăzeci. ◊ (Intră în componența num. adverbial) De douăzeci de ori. ◊ (Intră în componența num. distributiv) Câte douăzeci de mașini. ◊ (Substantivat) Cinci de douăzeci. [Pr.: do-uă-] – Două + zeci.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/dou%C4%83zeci

ARIDICÁT, -Ă adj. v. ridicat.
Sursa: DEX '98
http://dexonline.ro/definitie/aridicat
http://dexonline.ro/definitie/ridicat

A ima ih i u Rumuniji, a ta grupa reči ima da nam bude a măi tare d'in toat'e, kako si je ono nazvao "grupu reči koje se drugačije izgovaraju".  :)

[Paun]

SĂNĂTOS, SĂNĂTOS, SĂNĂTAT'E

Ма знају то и они јако добро, него им је "стандардизација" ударила у главу!
Није аргумент "тако се говори у народу", јер то "како се говори у народу" је основа за ПАНИКУ!
То је тај ЈАСНИ знак ДУБОКЕ језичке некрозе због које се ЦЕЛА ОВА ПРИЧА и покреће!

Због чега је основа сваке здраве језичке политике сакупљање народних умотворина, и због чега то треба да раде даровити људи?
Па управо због ове пошасти: да се у већ оболели језик не увуку нове болештине, сада заслугом самих језичких "посленика"!

Како би изгледао час влашког језика на коме би учитељ Caslau говорио деци: "Ученјичилор, чје идеје авјец ин памјету востру?"

Ако се овакав стандард усвоји, предлажем да као обавезна лектира у таквој школи буде ова песмица из Голубиња:

Коло-н ваље ла фрундзаре
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну -
Баш је добар за каśулу!

[Vlad]

Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!

Domnu dPasujoni poaće câ sa fi şî înbolnâvit, or înbećejît, dar aia numâ prîntu śe nu stâ bun cu SĂNÂTAĆEA. Dar Zdrăveńia va fi vro muiare dîn sat dâ la ial, ca cum iastâ mulţî lu care ľi numiľi Zdraucu (Zdravko).

La noi RUMÂŃI sâ mâi ḑîśe şî: sănâtaće şî năroc, sătâće şî aviare... dar şî muieriľi, lu ai vii, dau dâ pomanâ šî-n sănâtaće.

Jej îs učenjiśi a mjej!

Ńiś dâ asta n-am mâi auḑît. Şćiu câ la noi, în pârţîľi noaştre lu copi care mierg la şcoalâ, ľi sâ spuńe câ-s ŞCOLARI, dar la fiaće ľi sâ ḑîśe ŞCOLARIŢÂ.
Dâr câ ie vorba dâ o minśunâ cu "Učeniśi" sâ viađe şî prîn aia câ Unguriańi n-au "Č". Tot śe ie luvat dîn sârbiaşće, unđe iastâ "Č", Rumâńi noştri scimbâ în "Ć". Prâ aia sâ cunosc Rumâńi noştri cînd porńesc sâ vorbascâ sârbiaşće câ nu-s Sârbi.

Iastâ şî-un cîncćic a lu Nicola Petrović Coľiţâ unđe cântă:
La Mâidan, la Mâidan
Frumoasâ mîndruţâ am
La mâidan ie Şcolâriţâ
Io mâ duc ia-m dâ guriţâ

Dar n-am mâi auḑît sâ cînće dâ "Učeniţâ". Aia nuie la noi - Unguriańi!

Nuje kasă  fîrdă pajenc.

Io şćiu câ toatâ casa are PÂRIEŢÎ. Dâ pâienţî - n-am mâi auḑît. Poaće cînd ńe v-ar stândărdiza ľimba, atunśa sâ va auḑî şî dâ ńiscar "Pajenci", draśi s-âl şćie  :-\

La śe atresă îc tramăt karća?

Ńiś dâ "aTresa" nu sa mâi auḑît pana acuma. Şćiu câ la carće sâ scrie ADRIESA. La vorbe care ľe luvâm dîn alće pârî noi ľe mâi "moiem". La pesak i ḑîśem piesâc, la mera, cîta vruńi care nu ḑîc mâsură, i spun mierâ, lu metar i spuńem mietâr, lu deo i spuńm dieu şî aşa mâi dâparće.

Atresa nu sa mâi vorbit la noi. Care şći d-aiś încolo. Âşća care-s la pućeare în Savet, vrĭeu şî numiľi sâ ńe scimbe: dâ la Rumâńi śî Rumńe, vrie sâ ńe facâ ńiscar Valahi şî Vălâhiţâ. Va scimba şî asta.

Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Ja mislim da Vi grešite. A to sam, nadam se, uspeo i da dokažem.

[dPasujoni]

...
Nu mis bun ku zdrăvenjija, śoa mam bolnavit!
...
Mislim da označene reči ipak treba uvrstiti u grupu reči koje se drugačije izgovaraju, a iz navedenih primera je očigledno da ih ima i u  Zviždu i u Braničevu!

Бесмислица!
Треба у старту стуцати у главу оваке несувисле идеје!
Ако уопште хоћете било шта здраво да урадите са своја дебело оболела наречја, онда то може бити само избацивање са "списка" оних српских речи за које у говору још увек постоје живе, праве, јасне и здраве влашке речи!

Хајде, врли "стандардизатори", кажите како се свуда на влашком каже "здрав", "здраво", "здравље"?
Да ли је могуће да да вам се осећање за матерњи језик толико дегенерисало?!
Ако је ово "мустра" која показује у ком правцу ћете гурати "стандардизацију", куку нама!

Zdrăvenjor mis ma nušću pănă kînd ku atîca duoktorj!

Ne želim da bilo kome namećem šta i kako da govori.

Ništa ja ne guram, samo ukazujem da po pitanju navedenih reči Vlad ne govori istinu!

Nisam čak rekao da mi se sviđa što VLASI tako govore, ali tako govore.

Šta je pravo, a šta krivo zavisi od ugla gledanja, odnosno i od onog koji gleda!

Sve reči koje su utkane u govor vlaha jesu VLAŠKE REČI bez obzira na poreklo!

Postavimo srbima pitanje:

"Vi ste zdrăvenjorj?"

da vidimo da li će razumeti tu "srpsku" reč: Zdrăvenjor!


dPasujoni

[Volcae]

SĂNĂTOS, SĂNĂTOS, SĂNĂTAT'E

Ма знају то и они јако добро, него им је "стандардизација" ударила у главу!
Није аргумент "тако се говори у народу", јер то "како се говори у народу" је основа за ПАНИКУ!
То је тај ЈАСНИ знак ДУБОКЕ језичке некрозе због које се ЦЕЛА ОВА ПРИЧА и покреће!

Због чега је основа сваке здраве језичке политике сакупљање народних умотворина, и због чега то треба да раде даровити људи?
Па управо због ове пошасти: да се у већ оболели језик не увуку нове болештине, сада заслугом самих језичких "посленика"!

Како би изгледао час влашког језика на коме би учитељ Caslau говорио деци: "Ученјичилор, чје идеје авјец ин памјету востру?"

Ако се овакав стандард усвоји, предлажем да као обавезна лектира у таквој школи буде ова песмица из Голубиња:

Коло-н ваље ла фрундзаре
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну -
Баш је добар за каśулу!

Golubinje je stvarno poznato po svom govoru, mislim da večina Vlaha i ako nikada nisu bili u Golubinju, čuli su za govor Golubinjana.

[Paun]

Zamislite izgovor vlaških reči kao u primerima "če fač", "će fać", "še faš", "će fač"...

Свезнајући, у ком се делу планете земље говори ово še faš"?

Госпон Caslau је иновирао свој метод избегавања директног одговора на директна питања: сада на јавно питање, одговара приватним порукама!
Зато понављам молбу да нам каже где се говори še faš"?
Да уђе у дијалектолошки атлас док још има времена!