Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

2. Заједница Влаха Србије - др Предраг Балашевић

1. Предраг Балашевић, 1974, доктор медицине, Бор, др. Миловановића 15/37
2. Горан Адамовић, 1962, дипл. електро инжењер, Боговина
3. Јасмина Глишић, 1976, дипл. филозоф, Голубац, Житковица
4. Драган Демић, 1975, дипл. правник, Рашанац  
5. Станиша Пауновић, 1947, дипл. правник, Кучево, Жике Поповића 25
6. Исидора Ивановић, 1977, историчар уметности, Брестовац, С. Горњаковића  46
7. Радисав Димитријевић, 1958, правник, Лубница
8. Анта Нонић, 1945, проф. Физичке културе, Бигреница
9. Наташа Пајкић, 1975, лекар опште праксе, Боговина
10. Тихан Матасаревић, 1945, пензионер, Кладово, Кључка 81
11. Драгомир Драгић, 1944, дипл. инжењер машинства, Бор, 3. октобар 172
12. Милица Нешић, 1942, пензионер, Неготин, 12. септембар 8А/1
13. Ветерин Будимировић, 1952, пензионер, Мелница
14. Драги Чичић, 1959, пољопривредник, Породин
15. Анкица Јоновић, 1958, трговац, Црнајка
16. Живорад Труцић, 1964, пољопривредник, Мала Јасикова  
17. Синиша Поповић, 1954, хирург, Кладово, Сремска 28
18. Биљана Траиловић, 1986, студент, Буковска
19. Илија Ликуцић, 1956, грађевински предузетник, Лазница
20. Миливоје Стангачиловић, 1943, пензионер, Бор, 28. март 13/5
21. Бисерка Пујицић, 1967, цариник, Бор, Моше Пијаде  76/310
22. Кристивој Рајковић, 1961, пољопривредник, Бобово
23. Драгана Живковић Обрадовић, 1964, дип. инжењер рударства, Бор, 9. бригаде 5/24

Da li ovo znači da je FKV na istoj listi sa bivšim "neprijateljima" ili je to samo moj utisak? Možda neko poznaje situaciju pa je može malo razjasniti nama neobaveštenima.
Hvala!

Хајпре захваљујем ујка Пауну што је поставио ову листу. Листа је одлична!
Премда је незахвално то чинити, издвојио бих два имена са листе, притом не доводећи у питање квалитет, људске и моралне вредности преосталих 21 предложених кандидата.

5. Станиша Пауновић 1947 0501947763538 дипл. правник Кучево, Жике Поповића 25

11. Драгомир Драгић 1944 2810944751016 дипл. инжењер машинства Бор, 3. октобар 172

Драго ми је што су се на листи коју предводи др Балашевић нашли Станиша Пауновић - наш чувени бата Стаки, бард и некрунисани краљ влашког мелоса,

али још ми је драже што се на листи нашао и Драгомир Драгић, председник ФКВ. Замерио бих једино др Балашевићу - састављачу листе што се Драгомир Драгић није нашао бар на 2. месту, ако већ није постављен за носиоца листе,  јер се ради о човеку који својим квалитетима то заслужује.

Vidim pojavljuju se dileme oko učešća FKV na listi sa onima koje je smatrao svojim protivnicima?
Kažem protivnicima. Ne, neprijateljima.

Najpre moram da se izvinim zbog podužeg odsustva, i očekivanja nekih da se ponudi nekakvo objašnjenje povodom prethodnog pitanja.
Pošto i sada žurim, evo u najkraćem kako vidim nastalu "stvar" i dokle je "dogurala".

Nakon uspešno održane panel diskusije, na kojoj su učestvovali predstavnici gotovo svih (pa i suprotstavljenih) opcija:-političkog, kulturološkog   i privrednog  vlaškog establišmenta , gde je FKV zatražio da se svi javno izjasne o ponudjenoj platformi za rad NS (ili da eventualno ulože svoje primedbe).
Za čudo stavovi su bili toliko slični da je teško bilo prepoznati dojučerašnje medjusobne suprotstavljenosti. Pristup FKV svi su podršali, ali je ostalo da svoje zaključke I pismene saglasnosti sa dokumentom dostave naknadno.  Da li je to u nekim glavama bilo samo deklarativno, to će se videti nakon izbora. A i jeli neko nešto dostavio?

Posle ovakvog ishoda PANELA bilo je jasno da će sve opcije koje budu kandidovale svoje članove  želeti da imaju FKV na svojoj listi. I ušlo se u takve razgovore (prirodno) najpre sa dr. Balaševićem, jer (realno) od te  liste po proceni mnogih, ima od strane birača najviše očekivanja.
FKV je jedno kratko vreme razmišljao da ide sa svojom (skraćenom) listom. Brzo je odustao da ne bi izdelio praktično isto biračko telo.

Jedini uslov FKV bio je, ukoliko bude na nekoj listi ( kao i u slučaju doktorove),da osim poštovanja duha platforme,  da na toj listi ne budu populisti koji se javno deklarišu I predstavljaju Rumunima I koji javno delaju u propagandističko - uvezenoj ideologiji -"VLASI-RUMUNI".  Doktor je još na samoj tribini sve to prihvatio,  čak je brzo sa liste skinuo jedog takvog kandidata (ili se taktički taj sam skinuo, ne znam?). Bilo je razgovora  da unutar liste još neki "radikalni" likovi odstupe. Pa je i to  ovaj nosilac trebalo da uredi. FKV je tražio da bar svoja dva vrsna člana (znači osim Dragića još jedan) budu na listi sa sigurnim prolazom, kako bi postojala minimalna  garancija da novokonstituisani  savet  neće opet nekuda odlutati. Ovaj drugi (da ne bude zabune, ne radi se o meni) je bio potreban i zbog odsutnosti Dragića iz zemlje u  toku samog izbornog procesa.  Lista je predata  nadležnom organu samo sa jednim kandidatom FKV, I to na 11. mestu?

Pošto sam dosta odsustvovao vidim da su se stvari prilično zakomplikovale.  Vidim da Roman Global Njuz ne gubi vreme i situaciju preko svojih ovdašnjih "dopisnika" dodatno zakuvava I sve to želi da internacionalizuje.

Nosilac liste dr Balašević  nikako da predje neke rubikone.  Još uvek usaglašava stavove unutar svoje  grupe(ili liste?). Mnogi principijelni dogovori još uvek su na "Veruj, make mi". Nikako da se pojave u nekoj formi na papiru.  Slutim da tu mnogo šta nije dobro.  Poručio bih Dragiću da se okane svega , ali se plašim da ne izreknem loš savet.

CitatJedini uslov FKV bio je, ukoliko bude na nekoj listi ( kao i u slučaju doktorove),da osim poštovanja duha platforme,  da na toj listi ne budu populisti koji se javno deklarišu I predstavljaju Rumunima I koji javno delaju u propagandističko - uvezenoj ideologiji -"VLASI-RUMUNI".  Doktor je još na samoj tribini sve to prihvatio,  čak je brzo sa liste skinuo jedog takvog kandidata (ili se taktički taj sam skinuo, ne znam?). Bilo je razgovora  da unutar liste još neki "radikalni" likovi odstupe. Pa je i to  ovaj nosilac trebalo da uredi.

Ja lično ne vidim nikakvu razliku između onih koji se javno izjašnjavaju kao Rumuni i populišu i onih koji to misle i na taj način delaju, ali se paze kako da to javno serviraju. Štaviše oni prvi su bar iskrenim, njihov stav je jasan i ne mogu se očekivati nedoumica i neprijatna iznenađenja. I iskreno, za mene kao osobu koja scenu posmatra od spolja, ne postoji nijedna sumnja da su Balašević i njegov entourage upravo ti kojoi delaju po ideologiji "VLASI-RUMUNI". To je još jednom potvrđeno i njihovom poslednjom izjavom o Diskriminaciji Vlaha u Petrovcu, gd je diskriminisan grupa nazvana "vlaško-rumunska nacionalna manjina":

CitatPovodom alarmantnog stanja ljudskih i manjinskih prava vlaške-rumunske nacionalne manjine u severoistočnoj Srbije obraćamo vam se, a kako bi predupredili loš razvoj događaja.

Moram, na žalost da kažem, da je po mom mišljenju bilo jako naivno verovati da će neko tek onako preko noći promeniti svoje stavove koji su očigledni već izvestan niz godina, i što j najgore, verovati mu na reč. Prvi znaci da vuk dlaku menja ali ćud ne, su već evidentni samim tim što je FKV u samom startu prevaren time što je umesto dogoverenih 2 upisan na listu samo 1 njihov član.

U ovom slučaju ukoliko pobedi Balaševićeva lista, jedino što ja lično mogu da se nadam je da će populacija koja se sa njima ne slaže sprečiti njihove "reforme" jednostavnim bojkotom. Jer, budimo relni, oni koji su protiv Balaševićeve politike su mnogo brojniji od onih koji će za njega glasati. Podsetimo se šta se desilo u Ranovcu i ostalim selima sa uvođenjem rumunskog u škole.

Госпођо Нено, немојте много да бринете јер ми који Влахе сматрамо за Румуне а не за неку нову народност типа Срби-Црногорци, пошто видим да смо изманипулисани, на следећем попису становништва нећемо више да се изјашњавамо као Власи него као Румуни.

Друго што можемо да урадимо је да повратимо своја стара румунска презимена.

И наравно да научимо румунски књижевни језик, историју верујем да већина нас зна.

Неће вам нико више сметати у вашим намерама да ваш програм изведете до краја, једино је питање какав ће став заузети Реп. Србија према Власима и влашком питању, што се нас уопште више неће тицати.

Мислим да је поштено да свако гледа своја посла и ако сам био велики поборник за јединство Влаха без обзира на убеђење, ипак мислим да је подела неминовна.

Поздрав!

G-dine Volcea,

Moram da priznam da ne razumem šta ste hteli da kažete vašim odgovorom. Verujem da svi oni koje koga ova tema dotiče žele

Citatјединство Влаха без обзира на убеђење

, ali je problem da svako to jedinstvo želi na svoj način. Vaš model je, ako sam dobro razumela, uzeti u bloku današnju savremenu rumusku kulturu i jezik i jednostavno ga nakalemiti. Moj stav je da je to pogrešno jer se ne razlikuje od onoga što je srpska vlada ovde radila od polovine XIX veka pa na ovamo - nametnula srpski jezik i kulturu i radila na tome da se regionalna-lokalna kultura izgube. Ono što ja smatram, je da prvo treba proučiti i spasiti sve ono što je regionalno, tipično "naše" jer je to ono što većina ljudi ovde osećaju svojim jedinim identitetom, i to postaviti kao osnovu kasnijeg obogaćivanja (leksičkog i kulturnog). A i vi, na primer, ne možete poricati specifičnost ove populacije u odnosu na današnju rumunsku kulturu i današnji rumunski narod.

Tako da izrazom Vlasi-Rumuni, ja prevashodno smatram upravo ovaj stav koji sam objasnila: nakalemiti u bloku današnju rumunsku kulturu i jezik, a ne pridajem ovome nikakav negativan značaj, u smislu "ne želim da me porede sa Rumunima".

Drugo, to menjanje prezimena, ne znam po čemu to predstavlje neki "prorumunski gest", pa to sam i sama mislila da uradim kada mi takav korak ne bude predstavljao previše birokratskih komplikacija.

A naravno, ako je vaš stav da mi po svaku cenu moramo kulturno i jezički da se prilagodimo današnjem rumunskom modelu, i ja mislim da je najlogičnije da počnete da se izjašnjavate kao Rumun.

PS. Ja se ne brinem, nego razmišljam i izražavam svoj stav.

Citat: nena poslato 01.05.2010. 10:10

Ja lično ne vidim nikakvu razliku između onih koji se javno izjašnjavaju kao Rumuni i populišu i onih koji to misle i na taj način delaju, ali se paze kako da to javno serviraju. Štaviše oni prvi su bar iskrenim, njihov stav je jasan i ne mogu se očekivati nedoumica i neprijatna iznenađenja. I iskreno, za mene kao osobu koja scenu posmatra od spolja, ne postoji nijedna sumnja da su Balašević i njegov entourage upravo ti kojoi delaju po ideologiji "VLASI-RUMUNI". To je još jednom potvrđeno i njihovom poslednjom izjavom o Diskriminaciji Vlaha u Petrovcu, gd je diskriminisan grupa nazvana "vlaško-rumunska nacionalna manjina":

Пошто је г-ђа Нена дотакла ово питање, ја бих се само надовезао наводећи пример оних који се на попису изјашњавају као Срби, који се тако осећају а који у јавност, поготово након почетка расправе о Власима у Савету Европе, упадљиво наступају као Власи који су "јако забринути" за језик, културу и сам етнички идентитет ове заједнице.
Тих, након расправе у Већу Европе, "напрасно забринутих" Влаха има и на овом форуму и лако их је препознати ако се обрати пажња на датум њихове регистрације. Баш не могу нешто да верујем да су случајно у то време купили компјутер и открили да се о Власима дискутује на интернет форумима.

Мени су, искрено и од срца, много дражи они Власи који се декларишу као Срби - јер су бар искрени, за разлику од ових прикривених који нам сервирају лажну забринутост.

Толико о томе.

CitatПошто је г-ђа Нена дотакла ово питање, ја бих се само надовезао наводећи пример оних који се на попису изјашњавају као Срби, који се тако осећају а који у јавност, поготово након почетка расправе о Власима у Савету Европе, упадљиво наступају као Власи који су "јако забринути" за језик, културу и сам етнички идентитет ове заједнице.
Тих, након расправе у Већу Европе, "напрасно забринутих" Влаха има и на овом форуму и лако их је препознати ако се обрати пажња на датум њихове регистрације. Баш не могу нешто да верујем да су случајно у то време купили компјутер и открили да се о Власима дискутује на интернет форумима.

Мени су, искрено и од срца, много дражи они Власи који се декларишу као Срби - јер су бар искрени, за разлику од ових прикривених који нам сервирају лажну забринутост.

Ovde na Forumu je očigledno mnogo popularno aludirati umesto jasno reći na koga se cilja i zašto. Neću ni da kometrarišem Vladov stav o proceni ljudi, njihovih stavova i rada po datumima prijave na Forumu, mislim da je izlišno tražiti u tome logiku. A ovo nije prvi put sa se g-din Vlad žali što su ljudi koji nisu izgledali zainteresovani za ovo pitanje, to kasnije postali. Za mene je, pak, to napredak u širenju svesti o značaju sopstvene kulture. Ali zato i postoje forumi i sloboda izražavanja da oni kao ja (novajlije) i Vlad (kamen tmeljac) iznesu slobodno svoje mišljenje!

Sa trajim!

Citat: nena poslato 01.05.2010. 11:27


G-dine Volcea,

Moram da priznam da ne razumem šta ste hteli da kažete vašim odgovorom. Verujem da svi oni koje koga ova tema dotiče žele

Citatјединство Влаха без обзира на убеђење

, ali je problem da svako to jedinstvo želi na svoj način. Vaš model je, ako sam dobro razumela, uzeti u bloku današnju savremenu rumusku kulturu i jezik i jednostavno ga nakalemiti. Moj stav je da je to pogrešno jer se ne razlikuje od onoga što je srpska vlada ovde radila od polovine XIX veka pa na ovamo - nametnula srpski jezik i kulturu i radila na tome da se regionalna-lokalna kultura izgube.Ono što ja smatram, je da prvo treba proučiti i spasiti sve ono što je regionalno, tipično "naše" jer je to ono što većina ljudi ovde osećaju svojim jedinim identitetom, i to postaviti kao osnovu kasnijeg obogaćivanja (leksičkog i kulturnog). A i vi, na primer, ne možete poricati specifičnost ove populacije u odnosu na današnju rumunsku kulturu i današnji rumunski narod.

Tako da izrazom Vlasi-Rumuni, ja prevashodno smatram upravo ovaj stav koji sam objasnila: nakalemiti u bloku današnju rumunsku kulturu i jezik, a ne pridajem ovome nikakav negativan značaj, u smislu "ne želim da me porede sa Rumunima".

Drugo, to menjanje prezimena, ne znam po čemu to predstavlje neki "prorumunski gest", pa to sam i sama mislila da uradim kada mi takav korak ne bude predstavljao previše burokratskih komplikacija.

A naravno, ako je vaš stav da mi po svaku cenu moramo kulturno i jezički da se prilagodimo današnjem rumunskom modelu, i ja mislim da je najlogičnije da počnete da se izjašnjavate kao Rumun.

PS. Ja se ne brinem, nego razmišljam i izražavam svoj stav.

Мислим да сам био јасан али да покушам поново да објасним.


Ono što ja smatram, je da prvo treba proučiti i spasiti sve ono što je regionalno, tipično "naše" jer je to ono što većina ljudi ovde osećaju svojim jedinim identitetom, i to postaviti kao osnovu kasnijeg obogaćivanja (leksičkog i kulturnog).
Ово што ви желите, желим и ја, међутим са друге стране немогу да прихватим одвајање од румунског идентитета и културе.

što je srpska vlada ovde radila od polovine XIX veka pa na ovamo - nametnula srpski jezik i kulturu i radila na tome da se regionalna-lokalna kultura izgube.
Ово нећу да оправдавам као шо то овде људи раде па смо сада ми из тог разлога посебни наводно у односу на остале и признате Румуне.

Значи и ја сам за пручавање, спашавање и унапређивање типично нашег регионалног културног блага које наравно људи доживљавају као своје али не и као својим јединим идентитетом.
Стално се ово регионално појављује као оправдање за све што је Србија и Југославија годинама наметала нашим прецима, зашто то да оправдавамо и да се хвалимо садашњим стањем које нас наводно одваја од Румуна.
Поред овога што сам горе навео за шта се залажем а слажете се и ви са тиме, против сам ограђивања од румунског националног идентитета и културе.

Citat: nena poslato 01.05.2010. 11:41
A ovo nije prvi put sa se g-din Vlad žali što su ljudi koji nisu izgledali zainteresovani za ovo pitanje, to kasnije postali. Za mene je, pak, to napredak u širenju svesti o značaju sopstvene kulture. Ali zato i postoje forumi i sloboda izražavanja da oni kao ja (novajlije) i Vlad (kamen tmeljac) izesu slobodno svoje mišljenje!

Sa trajim!

Nije prvi put i neće biti ni poslednji! G-dina Vlada jako nervira licemerije i prevrtljivost, a najviše mu smeta kada mu lekcije o Vlasima i njihovim pravima drže oni koji su do juče aktivno učestvovali u sveobuhvatnoj asimilaciji naroda koga bi sad da brane od asimilacije. G-din Vlad na internet forumima o Vlasima i vlaškom pitanju diskutuje već 10-ak godina i vrlo dobro zna da je do rasprave u SE na jednoj strani bilo ljudi koji su se osećali Vlasima i bili potpuno svesni svog etničkog porekla i onih drugih koji su govorili "možda smo Vlasi, ali smo na prvom mestu Srbi".
G-din Vlad sa ponosom ističe da je zajedno sa grupom svoj prijatelja početkom devedesetih u Švajcarskoj osnovao Vlaški kulturni klub "Valja Timokuluj". Da su nam u to vreme, ali i kasnije, na bilo koji način u realizaciji projekata koji su se ticali očuvanja naše kulturne baštine i etničkog identiteta, pomagali i Vlasi koji nisu "ni Srbi ni Rumuni već samo Vlasi", ne bih danas imao problem sa njima i njihovim stavom i ne bi njihovo pojavljivanje smatro najobičnijim licemerijem i farsom.

Ako neko g-dina Vlada ubedi da je masovno pojavljivanje "zabrinutih" Vlaha na internet forumima (ne samo na ovom) tik nakon rasprave o Vlasima u SE čista slučajnost, onda će g-din Vlad prestati da izražava sumnju u iskrenost i dobronamernost novopečenih zabrinutih pripadnika vlaške manjine.

P.S

G-din Vlad ne ubraja g-đa nenu u novopečeno-zabrinute Vlahe, i ne razume zbog čega se ona prepoznala u prozivci upućenoj njima.

CitatG-din Vlad ne ubraja g-đa nenu u novopečeno-zabrinute Vlahe, i ne razume zbog čega se ona prepoznala u prozivci upućenoj njima.

"Prepoznala se"  iz više razloga: zbog toga što je vaš odgovor direktno vezan za njenu intervenciju, zato što vi aludirate umesto da jasno kažete na koga mislite i zbog toga što je ovo datum njene registracije na forum:  05.02.2010. (s tim što ovom datumu treba dodati nešto više meseci, a ne bih znala koliko tačno, koji ne rezultiraju zbog havarije u kojoj se izgubilo sve do juna -jula prošle godine).

Ali u svakom slučaju, mislim da nema nikakvog smisla umanjivati mišljenje onih koji su ovu svest razvili kasnije u odnosu na vas. Nisu svi ljudi isti, ni po obrazovanju, ni po senzibilitetu. A sudeći po onome u kakvoj smo atmosferi po pitanju nekog vlaškog identiteta živeli, ne može se očekivati da će svi neke stvari uvideti istom brzinom i na isti način. A s obzirom, ponavljam po hiljaditi put, koliko se NSVNM u ovih 4 godine trudio da komunicira sa Vlasima i da im objasni svrhu njegovog postojanja, još smo i dobri generalno gledano.

Citat: nena poslato 01.05.2010. 12:50

CitatG-din Vlad ne ubraja g-đa nenu u novopečeno-zabrinute Vlahe, i ne razume zbog čega se ona prepoznala u prozivci upućenoj njima.

"Prepoznala se"  iz više razloga: zbog toga što je vaš odgovor direktno vezan za njenu intervenciju, zato što vi aludirate umesto da jasno kažete na koga mislite i zbog toga što je ovo datum njene registracije na forum:  05.02.2010. (s tim što ovom datumu treba dodati nešto više meseci, a ne bih ynala koliko tačno, koji ne rezultiraju zbog havarije u kojoj se izgubilo sve do juna -jula prošle godine).

Ali u svakom slučaju, mislim da nema nikakvog smisla umanjivati mišljenje onih koji su ovu svest razvili kasnije u odnosu na vas. NIsu svi ljudi isti, ni po obrazovanju, ni po senzibilitetu. A sudeći po onome u kakvoj smo atmosferi po pitanju nekog vlaškog identiteta živeli, ne može se očekivati da će svi neke stvari uvideti istom brzinom i na isti način. A s obzirom, ponavljam po hiljaditi put, koliko se NSVNM u ovih 4 godine trudio da komunicira sa Vlasima i da im objasni svrhu njegovog postojanja, još smo i dobri generalno gledano.

Odgovor g-dina Vlada na intervenciju gospođe nene nije imao za cilj da aludira na njenu pojavu kao paradigme za model Vlaha koji je g. Vlad opisao. Još jednom naglašavam da mi je žao što se g-đa nena u tome prepoznala.
G-din Vlad iz pristojnosti ne želi nikoga da imenuje i smatra da je sasvim dovoljno što je izneo datum njihovog nastupa na raznim internet forumima, blogovima i u rubrici "komentari" internet-izdanja pojedinih štampanih i elektronskih medija u Srbiji.

Namera g-dina Vlada nikada nije bila umanjivanje važnosti bilo čijeg mišljenja, već izražavanje sumnje u iskrenost  navodne zabrinutosti za očuvanje etničkog identiteta Vlaha.
Takođe, g-din Vlad smatra da je, ako ništa drugo, od pada Miloševićevog režima do pokretanja rasprave u SE bilo dovoljno vremena da  svako kome je očuvanje identite ovdašnjih Vlaha na srcu oglasi ili na bilo koji  način  izrazi neslaganje sa asimalcionom politikom koja se vodila prema Vlasima.

Što se tiče rada Nacionaln Saveta vlaške manjine, g-dinu Vladu ne pada ni na kraj pameti da negira činjenicu da NSVNM nije bio na visini zadatka koji mu je bio postavljen, pa samim tim i za činjenicu koju g-đa nena u svojoj poslednjoj rečenici navodi.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi611.photobucket.com%2Falbums%2Ftt198%2FVlad_22%2FDecorated%2520images%2F28668_124584020903592_1245681309051.jpg&hash=ee5361accc97577941bf7c9e0c0507aefc0d3983)

А, ево и носилаца листе:

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi611.photobucket.com%2Falbums%2Ftt198%2FVlad_22%2F28668_124584027570258_1245681309051.jpg&hash=d4083f3a5fc24e9078c23773470f8846105005b5)

G.G. ,,ZAJEDNICA VLAHA SRBIJE - Dr Predrag Balašević"

PROGRAM I CILJEVI

Nadležnosti nacionalnih saveta su striktno određene zakonom i one podrazumevaju:

1. Kulturu
2. Službenu upotreba jezika
3. Informisanje
4. Obrazovanje,

Te će se i naš nacionalni savet isključivo njima baviti.

KULTURA

U nadležnosti koja se tiče kulture, Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine ima najviše mogućnosti da neometano štiti interese vlaške nacionalne manjine, čuva tradiciju i običaje koji su nas održali hiljadama godina na ovim prostorima, kao i da kulturu podiže na viši nivo kroz osnivanje ustanova kulture koje će potvrđivati naš nacionalni identitet.

Zajednica Vlaha Srbije - Dr Predrag Balašević će odrediti nepokretna kulturna dobra i to nekad velelepne, a sada ruiniranirane rimske gradove za mesta od osobitog značaja za vlašku nacionalnu manjinu, jer su ti gradovi potvrda našeg bivstovanja na ovim prostorima i potvrda značaja naše kulture za ceo civilizovani svet.

Zajednica Vlaha Srbije - Dr Predrag Balašević će kroz budući saziv Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manijne nastaviti da finasijski pomaže kulturno umetnička društva koja se bave očuvanjem vlaškog folklora i običaja, takođe će nastaviti da finasijski pomaže manifestacije koje se bave zaštitom kulture i običaja vlaškog naroda.

SLUŽBENA UPOTREBA JEZIKA

Ovo je veoma bitna nadležnost koja se odnosi na uvođenje našeg maternjeg jezika u državne i lokalne institucije Republike Srbije i za sada se može ostvariti u četiri opštine u severoistočnoj Srbiji i to u Kučevu, Žagubici, Boru i Boljevcu. Verujemo da će se posle popisa 2011. godine broj opština u kojima će vlaška nacionalna manjina ispunjavati zakonski uslov povećati. GG ,,Zajednica Vlaha Srbije- Dr Predrag Balašević" će se zalagati za uvođenje našeg maternjeg jezikau službenu upotrebu u sve napred navedene opštine, te će na taj način državni organi i organi lokalne samouprave u kojima postoji zakonski uslov biti obavezne da prime pripadnike vlaške nacionalne manjine na rad po principu pozitivne diskriminacije, što će zaposliti jedan deo srednje i visoko obrazovanih Vlaha. Drugi pozitivni pomak je što će Vlasi moći sva dokumenta dobiti na svom jeziku, naravno ako to žele, ali je bitno da imaju takvu mogućnost. Svi toponimi i nazivi  naselja će se upisivati i na srpskom i na našem maternjem jeziku, što će olakšati rad katastarskim službama.

INFORMISANJE

Svesni smo činjenice da su mediji u 21-om veku osnov za obaveštavanje građana te ćemo se sa tim u skladu zalagati svom snagom da se pokrenu mediji na našem maternjem jeziku. Trudićemo se da se osnujemo eletronske medije na maternjem jeziku, kao i da unapredimo novinsko izdavačku delatnost, koja skoro i da ne postoji, ako izuzmemo mali broj objavljenih publikacija. Nastavićemo da podržavamo sve elektronske medije koje imaju u svom programu emisije na našem maternjem jeziku.

OBRAZOVANJE

GG ,,Zajednica Vlaha Srbije - Dr Predrag Balašević" će se zalagati da se u obrazovni sistem Republike Srbije uvede naš maternji jezik, jer se na drugi način naš jezik ne može više očuvati. Vlasi više ne žive izolovani od većinskog naroda, kao što je to bio slučaj u prošlosti, pa je sada neophodno da deca svoj maternji jezik uče u školi. Učenje maternjeg jezika u školi je od neprocenjivog značaja za očuvanje i nadogradnju našeg jezika, koji je u proteklim decenijama naglo erodirao i izgubio veliki broj reči. Naravno, ovo dodatno pravo koje vlaška nacionalna manjina može konzumirati je po Ustavu i zakonima Republike Srbije. Moramo naglasiti da pravo na obrazovanje na maternjem jeziku nije obaveza, tako da oni koji ne žele da uče svoj maternji jezik u školi to i ne moraju. GG ,,Zajednica Vlaha Srbije - Dr Predrag Balašević" će u skladu sa svojim mogućnostima stipendirati telentovanu decu i na taj način doprineti napretku naše zajednice u različitim naučnim oblastima.

---

Izvor:
Poslato uredniku Floruma mejlom iz izbornog štaba liste.

 Izbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji se približavaju pa je kampanja sve žesća. Za sada su rekorderi , kandidati za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, sa devet priznatih lista. Lista broj dva Zajednica Vlaha Srbije-dr Predrag Balašević se bori da nastavi kontinuitet u vođenju Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, pošto je Balašević zamenik predsednika aktuelnog Nacionalnog saveta.
Oni su juče imali svoje predstavljanje u Zaječaru, danas su u Kladovu a več sutra su Ćupriji i Svilajncu.

Dr Balašević je na tribini u Kladovu predstavio kandidate sa svoje liste gde participiraju i dvojica kladovljana, Tihan Matasarević predsednik opštinskog odbora Vlaške demokratske stranke Srbije za Kladovo i Dr. Siniša Popović, bivši predsednik Opštine Kladovo.

Tihan Matasarević je na početku diskusije pozvao pripadnike vlaške zajednice da izađu i glasaju za listu broj dva, a ne za takozvane privremene Vlahe.

Dr Predrag Balašević je skrenuo pažnju na važnost dana 06. jun za vlašku zajednicu, govorio je o kvalitetu svoje liste, velikom broju listi, kao i o "potrebi" političara večinskog naroda da se mešaju u Nacionalne savete manjina. Pohvalio je rad svojih ljudi u Kladovu i najavio da će barem jedan kandidat iz Kladova "uči" u Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine. Kritikovao je nastupe onih, koji su sada "postali" Vlasi, da u ime svojih lista daju politička obečanja o zapošljavanju, putevima a neznajuči da se Nacionalni savet  isključivo bavi zaštitom jezika, kulture, informisanjem i obrazovanjem svoje zajednice.

U večernjim satima dr Predrag Balašević je gostovao na lokalnoj televiziji u Kladovu.

Izvor:
http://www.timocpress.info/sr/?p=2579
(26.05.10)

CitatG.G. ,,ZAJEDNICA VLAHA SRBIJE - Dr Predrag Balašević"

PROGRAM I CILJEVI

Program je pristojno sročen.... Može se videti jedno insistiranje na MATERNJEM JEZIKU, čije je očuvanje i nadogradnja jedan od najvažnijih ciljeva ove liste.... Samo, pitam se, zašto nisu objasnili ljudima da je po nihovom mišljenju NAŠ MATERNJI JEZIK zapravo  KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK, mislim da bi bilo korektnije prema biračima. Takođe mogu da primetim, da se u svrhu dobijanja što boljih rezultata na izborima napustio naziv koji su ranije koristili za Vlahe iz Istočne Srbije, a koji je VLAŠKO-RUMUNSKA NACIONALNA MANJINA.

Za one koji nisu u toku, neka slobodno pogledaju ovo par diskusija sa preciznim stavom i programom koje ova lista zapravo podržava; obratite posebnu pažnju na MATERNJI JEZIK koji žele da uvedu, kako i uz pomoć koga.... (vesti su s kraja aprila 2010, dakle vrlo, vrlo aktuelne...osim ako nisu u međuvremenu totalno promenili stav....Ah, o ovome bi mogao da nas izvesti Vlad, pošto mogu da primetim da je u konstantnom kontaktu sa glavnim nosiocima ove liste, te im je neka vrsta portaparola....I treba da mu budemo zahvalni zbog toga, pošto nas niko iz ove garniture nije udostojio svoje intervencije!)

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=639.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=639.0)

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=614.30
(http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=614.30)

Citat: Vlad poslato 27.05.2010. 14:25
...
Lista broj dva Zajednica Vlaha Srbije-dr Predrag Balašević se bori da nastavi kontinuitet u vođenju Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, pošto je Balašević zamenik predsednika aktuelnog Nacionalnog saveta.
...

Kontinuitet u čemu?

Šta su oni za ove četiri godine uradili da bi im sada dali podršku da nastave u tome?

Treba im kontinuitet u trošenju državnih para i mlaćenju prazne slame?


Domnul Vlad, navedite nam konkretne stvari koje su za Vlahe uradili sadašnji članovi NS sa liste br.2.

Citat: nena poslato 28.05.2010. 14:48

Program je pristojno sročen.... Može se videti jedno insistiranje na MATERNJEM JEZIKU, čije je očuvanje i nadogradnja jedan od najvažnijih ciljeva ove liste.... Samo, pitam se, zašto nisu objasnili ljudima da je po nihovom mišljenju NAŠ MATERNJI JEZIK zapravo  KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK, mislim da bi bilo korektnije prema biračima.

Нисам сигуран да је баш тако, али нисам овлашћен да тумачим "шта је писац хтео да каже".
Упутио сам позив г. Демићу, од кога сам добио Пограм, да нам се прикључи и разјасни шта у овом програму подразумевају под "матерњим језиком". Колико сам успео да схватим, не мисле на књижевни румунски, већ, напротив, на језик којим говоре Власи ....

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:08

        Domnul Vlad, navedite nam konkretne stvari koje su za Vlahe uradili sadašnji članovi NS sa liste br.2.

Не би било коректно да Domnul Vlad полаже рачуне у туђе име, можда би једино могао да нам помогне да се обавестимо колико на овој листи има чланова који су били активни у старом саставу Савета?

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:08

      Treba im kontinuitet u trošenju državnih para i mlaćenju prazne slame?

А од оваквих коментара - уздржите се колико год је могуће, молићу фино! >:(

Citat: nena poslato 28.05.2010. 14:48

Program je pristojno sročen.... Može se videti jedno insistiranje na MATERNJEM JEZIKU, čije je očuvanje i nadogradnja jedan od najvažnijih ciljeva ove liste.... Samo, pitam se, zašto nisu objasnili ljudima da je po nihovom mišljenju NAŠ MATERNJI JEZIK zapravo  KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK, mislim da bi bilo korektnije prema biračima. Takođe mogu da primetim, da se u svrhu dobijanja što boljih rezultata na izborima napustio naziv koji su ranije koristili za Vlahe iz Istočne Srbije, a koji je VLAŠKO-RUMUNSKA NACIONALNA MANJINA.

nena,

kao i uvek odlično zapažanje i uz to izneseno na suptilan način!

Dao sam i ja svoje viđenje istog pitanja, ali je iz nekog razloga fraća Paun to izbrisao. ;D

Elem, da vidimo šta lista br.2 u stvari hoće:

Citat
....
U nadležnosti koja se tiče kulture, Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine ima najviše mogućnosti da neometano štiti interese vlaške nacionalne manjine, čuva tradiciju i običaje koji su nas održali hiljadama godina na ovim prostorima, kao i da kulturu podiže na viši nivo kroz osnivanje ustanova kulture koje će potvrđivati naš nacionalni identitet.

Pitanje je zašto NS VNM nije u prethodne četiri godine iskoristio te "najviše mogućnosti da neometano štiti interese vlaške nacionalne manjine, čuva tradiciju i običaje", te da "kulturu podiže na viši nivo" i koje je su to ustanove kulture osnovane u ovom periodu?

CitatSLUŽBENA UPOTREBA JEZIKA

Ovo je veoma bitna nadležnost koja se odnosi na uvođenje našeg maternjeg jezika u državne i lokalne institucije Republike Srbije...

Koji je to "naš maternji jezik"?

Da već ne znamo da se misli na KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK, sam Program, kao što nena reče, je korektno napisan i nema mu se formalno šta zameriti.

Zapravo bih voleo da nisam u pravu, i da ljudi sa ove liste, jednog dana počnu da propagiraju uvođenje VLAŠKOG JEZIKA!

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 15:36

Не би било коректно да Domnul Vlad полаже рачуне у туђе име, можда би једино могао да нам помогне да се обавестимо колико на овој листи има чланова који су били активни у старом саставу Савета?

Onda nije korektno ni da domnul Vlad nastupa u tuđe ime na Forumu iznoseći u svom postu:

Citat: Vlad poslato 27.05.2010. 14:25
Izbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji se približavaju pa je kampanja sve žesća. Za sada su rekorderi , kandidati za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, sa devet priznatih lista. Lista broj dva Zajednica Vlaha Srbije-dr Predrag Balašević se bori da nastavi kontinuitet u vođenju Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, pošto je Balašević zamenik predsednika aktuelnog Nacionalnog saveta.
...
Izvor:
http://www.timocpress.info/sr/?p=2579
(26.05.10)

To što je sve navedeno kao citat, ne znači da domnul Vlad ne treba da svoje mišljenje o tekstu koji je sam postavio!

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:54

Dao sam i ja svoje viđenje istog pitanja, ali je iz nekog razloga fraća Paun to izbrisao. ;D

Нисмо деца, ваљда толико можемо да учинимо у овом моменту и на овом месту: да дискусија о појединим листама има свој логичан ред. Ми не дајемо своја виђења појединих проблема, јер се нисмо ми кандидовали! Листе нуде своје програме и ми постављамо питања у вези са нејасним или недовољно јасним моментима из тих програма, с циљем да формирамо став који ћемо преточити у глас на бирачком месту.

То је суштина ове дебате.
Свакако да има места - а и потребе, да се изнесе коментар на поједине детаље из програма, али треба бити пажљив да коментар не одвуче ток дебате негде на страну. Рецимо, под Паунову гумицу за брисање!  :-X

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 16:04
Onda nije korektno ni da domnul Vlad nastupa u tuđe ime na Forumu iznoseći u svom postu:

Е, за ово г. д'Пасујоњи имаш један жути картон, јер си ти, а не domnul Vlad направио флорумски фаул: Влад је - као што може видети свако ко "не спава на часу" - пренео текст из једног гласила, које извештава о предмету наше дебате, и тиме допринео да се информишемо како ствари теку ... Као администратор, подржавам и подстичем чланове Флорума да дају такав допринос дискусији, кад год су у прилици. Истовремено користим гумицу кад год видим да се такав допринос не даје ...

Înţaļeź, ba?

CitatНисам сигуран да је баш тако, али нисам овлашћен да тумачим "шта је писац хтео да каже".
Упутио сам позив г. Демићу, од кога сам добио Пограм, да нам се прикључи и разјасни шта у овом програму подразумевају под "матерњим језиком". Колико сам успео да схватим, не мисле на књижевни румунски, већ, напротив, на језик којим говоре Власи ....

Naravno, treba sačekati šta je pisac hteo da kaže... Ali je činjenica da g-din Vlad često potencira da se čuo sa Demićem, Jankom, Markom i sadržaj tih razgovora iznosi na forum. Na primer, istina da je dokument o diskriminaciji koji je on publikovao ovde na forumu dana 26.04.2010, obelodanjen pre konferencije za štampu koju su Demić i Balašević održali u Beogradu sutradan 27.04.2010. Dakle, ekskluziva! A i da nismo pozvali g-dina Vlada da nam ovo objasni, on bi to već sam uradio. Ja sam to više onako iz nestrpljenja da čujem šta se zaista desilo, ali i zato što znam da od početka našeg bavljenja izborima za NS još niko sa ove nije intervenisao.

Što se tiče MATERNJEG JEZIKA, ja sam među nasrećnijima ako su zaista napustili ideju o uvođenju rumunskog. Ali treba staviti akcenat na to koju su politiku vodili od kada je prvi savet počeo s radom do pre nepunih mesec dana, a na biračima će naravno biti da li će poverovati ovako drastičnoj promeni stavova ili ne. Sve je bitno!!

Citat: nena poslato 28.05.2010. 14:48


Ah, o ovome bi mogao da nas izvesti Vlad, pošto mogu da primetim da je u konstantnom kontaktu sa glavnim nosiocima ove liste, te im je neka vrsta portaparola....I treba da mu budemo zahvalni zbog toga, pošto nas niko iz ove garniture nije udostojio svoje intervencije!)

Niste baš u pravu. G-din Vlad je u kontaktu sa svojim velikim prijateljem, Draganom Demićem, čoveka koga je upoznao na jednom internet forumu pre 10 godina, u vreme kada su mnogi od onih koji  sada kritikuju tog istog Demića bili mali Vlasi a veliki Srbi.

On je jedina osoba sa ove liste sa kojim imam kontakt. Toliko o tome.

Gospodin Vlad smatra da je trebalo da se jasno navede da je jezik koji trebamo da učimo u školi RUMUNSKI KNJIŽEVNI JEZIK u kombinaciji sa izučavanjem lokalnih narečija RUMUNSKOG KNJIŽEVNOG JEZIKA koje smatram našim maternjim jezikom.

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:08



Domnul Vlad, navedite nam konkretne stvari koje su za Vlahe uradili sadašnji članovi NS sa liste br.2.

dPasujoni

Gospodine
,

Da ste pažljivije čitali moje komentare, uočili biste da sam prilično vremena utrošio kritikujući rad aktuelnog saziva NSV.

Više puta sam isticao da je moglo i moralo bolje.

Ali!!!!!!

Ne sporim da su uradili dosta toga dobrog.

Pošto sam u žurbi, navešću samo najbitniju stvar:

Doveli su do toga da na ovim izborima imamo rekordan broj lista prijavljenih za izbore.

Drugim rečima, naterali su mnoge izjašnjene i ubeđene Srbe da se, makar za trenutak, sete da su Vlasi!


I da nisu ništa drugo uradili, ovo bi bilo dovoljno.

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 17:32
Gospodin Vlad smatra ...

Али би било đi mare dobîndă да некако дођемо до "сматрања" господе са листе numărol doi!
Đi aĭa aşćetăm, aşćetăm ... Ka nu dă uala-n fuok!

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:54
Pitanje je zašto NS VNM nije u prethodne četiri godine iskoristio te "najviše mogućnosti da neometano štiti interese vlaške nacionalne manjine, čuva tradiciju i običaje", te da "kulturu podiže na viši nivo" i koje je su to ustanove kulture osnovane u ovom periodu?

Bez namere da opravdavam njihove propuste, kojih je svakako bilo, činjenica je da ne znate da gotovo dve godine nakon osnivanja, Nacionalni savet nije bio registrovan.
To praktično znači da nisu dobijali nikakva sredstva.
Činjenica je, takođe, da iza njih ne stoje bogati tajkuni vlasnici svega i svačega niti partijske centrale koje raspolažu ogromnim novcem koje se u budžet slivaju od nas, poreskih obveznika.
Bez para se ništa ne može napraviti, ako do sada niste shvatili vreme je da shvatite.

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:54
Koji je to "naš maternji jezik"?

Da već ne znamo da se misli na KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK, sam Program, kao što nena reče, je korektno napisan i nema mu se formalno šta zameriti.

Zapravo bih voleo da nisam u pravu, i da ljudi sa ove liste, jednog dana počnu da propagiraju uvođenje VLAŠKOG JEZIKA!

dPasujoni

Pročitajte još jednom šta je Paun Durlić napisao na Vikipediji

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 16:04


To što je sve navedeno kao citat, ne znači da domnul Vlad ne treba da svoje mišljenje o tekstu koji je sam postavio!

dPasujoni

Domnu Vlad ne beži od diskusije, to ste do sada mogli da zaključite.

Mišljenje nisam dao zato što me je Paun zamolio da se što je više moguće suzdržim od komentarisanja kako bismo dali prostor kandidatima sa prijavljenih lista da sami predstave svoj program.

Inače, za Vašu informaciju, d-nul Vlad potpuno podržava sve što stoji u tom tekstu, a navedeno je da su izjavili ljudi sa liste broj 2!

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 17:32

...G-din Vlad je u kontaktu sa svojim velikim prijateljem, Draganom Demićem, čoveka koga je upoznao na jednom internet forumu pre 10 godina, u vreme kada su mnogi od onih koji  sada kritikuju tog istog Demića bili mali Vlasi a veliki Srbi.

Упознајте г. Демића у правом светлу:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm (http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm)

Citat: nena poslato 28.05.2010. 16:40

Da me Paun nije zamolio da se, koliko je moguće, suzdržim od sebi poznate "ornamentike" ...

Сматрао сам (а и даље сматрам) да је био неопходно увести неки ред у дебате. Молба за ову врсту уздржавања односила се на ону "фазу" када нисмо имали основне претпоставке за разговор (програм, портпарол и сл.)

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 15:36
Не би било коректно да Domnul Vlad полаже рачуне у туђе име, можда би једино могао да нам помогне да се обавестимо колико на овој листи има чланова који су били активни у старом саставу Савета?

Koliko je meni poznato, samo se njih troje nalazi na ovoj listi (ne računajući Dragića).

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 18:03
Koliko je meni poznato, samo se njih troje nalazi na ovoj listi (ne računajući Dragića).

Балашевић, Демић, Глишићева?

ПС. Било би добро да се допреми нека слика листе бр. 2 са бољом резолуцијом од оне коју си ти поставио овде:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=640.msg2931#msg2931 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=640.msg2931#msg2931)

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 18:06
Балашевић, Демић, Глишић?
ПС. Било би добро да се допреми овда нека слика листе бр. 2 са бољом резолуцијом од оне коју си ти поставио.

Da. Njih troje. Trebali su na listi DS-a da se nađu Živa Lazić i Ivica, ali je, kako sam čuo, sa vrha blokirano da oni budu na listi.

Što se tiče slike, skinuo sam je sa neta. Tražio sam od njih da mi pošalju snimke emisija na kojima su gostovali kao i materijal sa kojim su nastupali u kampanji. Na moju žalost, došao sam do zaključka da oni uopšte ne shvataju šta znači internet. Ništa od toga do danas nisam dobio!

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 18:13
   Da. Njih troje.

Надам се да ће уважени domnu(l) d'Pasujoni приметити да је ово премало за неки "континуитет"?
Or kă ma mint uoki?!

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 16:04
Onda nije korektno ni da domnul Vlad nastupa u tuđe ime na Forumu iznoseći u svom postu:

Ако на форум преносим шта сам на интернету нашао, а тиче се кампање листе број 2, онда наступам у туђе име ??? ??? ???
Па, пренео сам и оно што је господин (друг) Тића рекао за скупштинском говорницом, и не видим да сам наступио у његово име.

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 18:22
Па, пренео сам и оно

Mi sampare kă смо ово око преноса, разјаснили?

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 18:24

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 18:22
Па, пренео сам и оно

Mi sampare kă смо ово око преноса, разјаснили?

ок. Видео сам у међувремену. Избриши тај пост.

CitatНадам се да ће уважени domnu(l) d'Pasujoni приметити да је ово премало за неки "континуитет"?
Or kă ma mint uoki?!

Radi se o kontinuitetu programa a ne ličnosti. Tako da ako je program onaj stari, kako tvrdi Vlad, i te kako ima kontinuiteta! Svi oni koji su na toj listi su, pre svega, prihvatili program.

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 15:54


Koji je to "naš maternji jezik"?

Da već ne znamo da se misli na KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK, sam Program, kao što nena reče, je korektno napisan i nema mu se formalno šta zameriti.

Zapravo bih voleo da nisam u pravu, i da ljudi sa ove liste, jednog dana počnu da propagiraju uvođenje VLAŠKOG JEZIKA!

dPasujoni

Било би лепо да господин   
прочита ово:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=434.0

Kom stablu pripada "vlaški"? Najpre treba imati u vidu da je vlaški jezik "jezik" samo kada se govor(i) Vlaha Srbije posmatra(ju) iz ugla službenog, srpskog jezika. Kada se, međutim, uđe u njegovu "kožu", dakle: kada se nauči, naročito kada se istovremeno nauči i još ponešto iz oblasti naukâ o jeziku – onda se lako zapazi da je reč o govorima, odnosno narečjima, iliti dijalektima, koji pripadaju rumunskom književnom jeziku! Svaka druga klasifikacija vlaških govora dovelo bi u pitanje ne samo obaveštenost takvih "klasifikatora", već i dalo dosta povoda da se otvoreno posumnja i u njihovu zdravu pamet!

Citat: nena poslato 28.05.2010. 18:34
Radi se o kontinuitetu programa a ne ličnosti.

Ma gasîş?  ;D

Citat: nena poslato 28.05.2010. 18:34
Radi se o kontinuitetu programa a ne ličnosti. Tako da ako je program onaj stari, kako tvrdi Vlad, i te kako ima kontinuiteta! Svi oni koji su na toj listi su, pre svega, prihvatili program.

Тачно тако! Јако је битно да су се на листи појавили нови људи. Није био проблем у програму, него у људима!
Конкретно: Било је пуно јавашлука коме се морало стати на пут!

Написао бих у вези програма још нешто:
До сада смо, на моју велику жалост, били у прилици да видимо програме само 3 од девет пријављених листа.
Ово је до сада једини програм где се људима не обећавају: асфалт, бандере, новац из фондова Европске Уније и сличне тривијалности за које свако зна да нису надлежности Националног савета.
Чак и да немају никакав програм, само због овога бих се определио  за ову листу на изборима!

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 18:38

Svaka druga klasifikacija vlaških govora ...

O, duamńe, Vlad!
Kîtă roşaţă tu strîvĭeşć aiśa, do kĭorîaşće lumĭa, bre, bato śĭerĭu đi roşaţă?!

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 18:49


O, duamńe, Vlad!
Kîtă roşaţă tu strîvĭeşć aiśa, do kĭorîaşće lumĭa, bre, bato śĭerĭu đi roşaţă?!

O pun, mâ, uicâ, să să vadâ măi bińe.

Било би свима нама много боље када бисмо више читали оно што пишу они који су позванији од нас да суде о томе ко смо и којим језиком говоримо, уместо да се овде играмо етнолога и етимолога .

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 17:32

Gospodin Vlad smatra da je trebalo da se jasno navede da je jezik koji trebamo da učimo u školi RUMUNSKI KNJIŽEVNI JEZIK u kombinaciji sa izučavanjem lokalnih narečija RUMUNSKOG KNJIŽEVNOG JEZIKA koje smatram našim maternjim jezikom.

Da li ovo treba da shvatimo kao neku vrstu 'priznanja' da gospoda sa liste br.2 na čelu sa Predragom Balaševićem 'igraju' prljavo i oportunistički kako bi pokupila što više glasova? Odnosno da obmanjuju javnost i birače koji tumače program onako kako je napisan? Ovaj predlog da se predaje KNJIŽEVNI RUMUNSKI SA IZUČAVANJEM LOKALNIH NAREČJA je zamazivanje očiju, to je isto kao i naš nekadašnju Srpskohrvatski jezik koji se kao bajagi predavo u školi... baš me zanima koliko ste vi hrvatskog naučili? Par tekstova i 3 pesme za dve godine, u najboljem slučaju!!!

Citat: nena poslato 28.05.2010. 19:04
Da li ovo treba da shvatimo kao neku vrstu 'priznanja' da gospoda sa liste br.2 na čelu sa Predragom Balaševićem 'igraju' prljavo i oportunistički kako bi pokupila što više glasova?

Nipošto! Izneo sam svoje mišljenje koje zastupam već 10 godina.
Mnogo prljavije igraju oni koji ljudima govore kako će im asfaltirati puteve, postaviti bandere i otvoriti nova radna mesta, iako svi znamo da Savet nije nadležan za tako nešto!

Citat: nena poslato 28.05.2010. 19:04
Odnosno da obmanjuju javnost i birače koji tumače program onako kako je napisan?

Njihovi birači vrlo dobro znaju koji program oni zastupaju. Koliko je meni poznato, ovaj program se ne nalazi na plakatama koje aktivisti VDSS lepe po vlaškim selima.

Citat: nena poslato 28.05.2010. 19:04
Ovaj predlog da se predaje KNJIŽEVNI RUMUNSKI SA IZUČAVANJEM LOKALNIH NAREČJA je zamazivanje očiju, to je isto kao i naš nekadašnju Srpskohrvatski jezik koji se kao bajagi predavo u školi... baš me zanima koliko ste vi hrvatskog naučili? Par tekstova i 3 pesme za dve godine, u najboljem slučaju!!!

Ovo što ste napisali nema nikakvih dodirnih tačaka sa mojom tezom da se u našim školama uporedo uči književni rumunski i naši dijalekti. To je lako izvodljivo a ujedno baca u vodu i navodnu zabrinutost da bi se učenjem književnog rumunskg izgubili naši dijalekti.
Zamolite, uostalom, raleg-a da Vam pošalje program FKV od pre 10-ak godina. Dragić je to vrlo lepo objasnio.

Treba li da postavim ono što Paun piše o načinu na koji se uče dijalekti?

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 19:16

To je lako izvodljivo a ujedno baca u vodu i navodnu zabrinutost da bi se učenjem književnog rumunskg izgubili naši dijalekti.

Пошто је ово - макар само између редова - на мој рачун, а не одговара истини, ево, још једно, по ко зна који пут, понављам своје гледиште:

1) Немам ништа против тога да се у школама учи књижевни румунски.
2) Али имам против аргумената којим се предлагачи користе када говоре о овоме, а то су:
  арг. 1) књижевни румунски треба да се учи у школама јер је то матерњи језик наших Влаха,
      (примедба: књижевни румунски је, због своје природе, страни језик за наше Влахе, према томе нема елементарне услове да се назове матерњим језиком, јер је матерњи језик онај језик којим човек говори до поласка у школу);
  арг. 2) књижевни румунски ће подстицајно деловати на наше дијалекте, које ми осећамо као свој матерњи језик;
      (примедба: наши дијалекти су мртви, или у добоком самртном ропцу, и књижевни језик не може да их оживи, јер је иначе задатак књижевног језика да дијалекте гуши и убија. Да би оживели, дијалекти морају сами себи да дају вештачко дисање, а да би потом опстали у животу, морају редовно, сами за себе, да раде гимнастику, и то на чистом ваздуху, ван тескобних школских учионица).

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 20:10

Пошто је ово - макар само између редова - на мој рачун, а не одговара истини, ево, још једно, по ко зна који пут, понављам:

Pošto sam otkazao fizioterapiju, odgovoriću na ovaj tvoj komentar dok sam još za tastaturom laptopa.

Ovo uopšte nije bilo na tvoj - već na račun gospođe Nene! Ona je u više navrata pominjala da bismo književnim rumunskim jezikom izgubili naše dijalekte.
Ono što si ti u više navrata napisao - sa čime se 100% slažem - jeste da se dijalekti upravo standardizacijom "ubijaju". Delim tvoje mišljenje da se dijalekti jedino mogu sačuvati govorom, a ne pisanjem.

Pod paralelnim učenjem naših dijalekata i književne norme podrazumevao sam ono što se primenjuje u Švajcarskoj, gde nastavnik sa decom komunicira na dijalektu, dok se zadaci postavljaju i rešavaju na književnom nemačkom.
Zašto to ne bi moglo da se primenjuje i kod nas? Ako oni nisu izgubili ništa od svojih dijalekata, zašto bi to sa nama bio slučaj?

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 20:10

   арг. 2) књижевни румунски ће подстицајно деловати на наше дијалекте, које ми осећамо као свој матерњи језик;
       (примедба: наши дијалекти су мртви, или у добоком самртном ропцу, и књижевни језик не може да их оживи, јер је иначе задатак књижевног језика да дијалекте гуши и убија. Да би оживели, дијалекти морају сами себи да дају вештачко дисање, а да би потом опстили у животу, морају редовно, сами за себе, да раде гимнастику, и то на чистом ваздуху, ван тескобних школских учионица).

Баш зато што су у ропцу, не треба губити време на стандардизацију чији је једини циљ куповина времена.

Да будем прецизнији:

Док будемо довршили стандардизацију 2287. године, неће више бити оних који ће говорити влашки. Власи који су остали у Србији причаће српски, док ће гастарбајтери да говоре италијански, немачки, француски, шведски....

Иначе, ускоро ћу на youtube да поставим филм "Ćińereaţa frîntă" чисто да се види у којој су мери банаћани-Румуни изгубили свој говор учењем књижевног румунског језика у школи.

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 18:45

Citat: nena poslato 28.05.2010. 18:34
Radi se o kontinuitetu programa a ne ličnosti. Tako da ako je program onaj stari, kako tvrdi Vlad, i te kako ima kontinuiteta! Svi oni koji su na toj listi su, pre svega, prihvatili program.

Тачно тако! Јако је битно да су се на листи појавили нови људи. Није био проблем у програму, него у људима!
Конкретно: Било је пуно јавашлука коме се морало стати на пут!

Domnul Vlad, problem možda jeste bio u ljudima, ali je još uvek i u Programu?

Šta će se pre promeniti, jal ljudi, jal Program videćemo, ali zar je trebalo čekati nove izbore da bi se tome stalo na put?

Što se tiče lamentiranja nad sudbinom VLAŠKOG JEZIKA, on će živeti dok ga bude u svakodnevnom razgovoru među ljudima i u pesmama poput ove:

Sa pus dušmanji pră Sîrbije

Lălă Doamnje, Sîntă Marije
kare šćije śe o să fije?

Sa pus dušmanji pră Sîrbije
să o manîśe să număj fije,
vajđe dă anoastră Sîrbije!

Dî la zavrnjit dušmanji
sa pus pră nuoj ka korkanji.

Dzîva noapća numa bat
kinu anuostru aprind šă sparg
fira Doamnje luor dă kap.

Nu măj puot să stau în luok,
păn Sîrbija îm arđe în fuok!

Punjem mujkică în traśtă
šî ma skuoală măj dănuopće,
kă ma duk mujkă la uoastă.

Ma duk mujkică la uoastă
prîntu Sîrbijoara anuoastră!

Ma duk mujkă la razbuoj
prîntu naruok lu tuoc nuoj,
makră să nu vin napoj.

Dă mulće uorj dă kînd să šćije
dušmanji a dat prîstă Sîrbije!

Tuot a vrut să o porobaskă,
ljeaźa a vrut sîm se zatrjaskă,
să nu să măj jej pomenjaskă.

Sîrbji a mjers dîn rat în rat,
cara lu dušmanj n-a dat!

Nu amăj fuost, ńiś nu o să fije,
Sîrbu anuostru ruob să fije,
dušmanji trîabje sî šćije!


Tako je to iz perspektive narodnog pesnika izgledalo pre desetak godina, u burnim vremenima koja su nas tada snašla! (Bilo, ne povratilo se!)

Citat: nena poslato 28.05.2010. 19:04

Da li ovo treba da shvatimo kao neku vrstu 'priznanja' da gospoda sa liste br.2 na čelu sa Predragom Balaševićem 'igraju' prljavo i oportunistički kako bi pokupila što više glasova? Odnosno da obmanjuju javnost i birače koji tumače program onako kako je napisan? Ovaj predlog da se predaje KNJIŽEVNI RUMUNSKI SA IZUČAVANJEM LOKALNIH NAREČJA je zamazivanje očiju, to je isto kao i naš nekadašnju Srpskohrvatski jezik koji se kao bajagi predavo u školi... baš me zanima koliko ste vi hrvatskog naučili? Par tekstova i 3 pesme za dve godine, u najboljem slučaju!!!

nena,

ako sam dobro razumeo smatrate  oportunističkom i "prljavom igrom" činjenicu da lista br.2 iako u stvari želi uvođenje književnog rumunskog jezika kao zvaničnog jezika za VLAHE, to isto ne čini otvoreno!

Kako sebe smatraju VLASIMA imaju potpuno pravo da imaju svoje ciljeve i viziju svih problema vezanih za VLAHE.
Hoću reći, smatram potpuno legitimnim i ispravnim njihovo zalaganje za uvođenje KNJIŽEVNOG RUMUNSKOG JEZIKA kao zamena za VLAŠKI JEZIK, ali to treba i otvoreno da iznesu u svom Programu a ne da se kriju iza neodređenih pojmova tipa naš jezik, maternji jezik. Time u najmanju ruku unose zabunu, a zapravo obmanjuju VLAHE.

Neko je na Forumu, još prošle godine komentarisao da će se kako se Izbori budu približavali naši VLARUMUNI sve više ogrtati "Vlaškom kožom", kao u onoj izreci o "vuku u jagnjećoj koži".

ili      "Vuk dlaku menja..."

Samo dPasujoni ostaje

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 20:58
Domnul Vlad, problem možda jeste bio u ljudima, ali je još uvek i u Programu?

Зато што не обећавају бандере и асфалт као СПС-овци и ови Чаславови?

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 20:58
Šta će se pre promeniti, jal ljudi, jal Program videćemo, ali zar je trebalo čekati nove izbore da bi se tome stalo na put?

Промениће се и програм и људи јер је тако одлучено на врху. Погледајте шта раде Мађарима, који су куд и камо организованији од нас.
Да ли знате колико је факултетски образованих људи имала листа <<Б>> која се противила "румунизацији" на Електорској скупштини, одржаној 2006. године?
Погледајте колико сада листа имамо и ко је све на њима.

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 20:58
Što se tiče lamentiranja nad sudbinom VLAŠKOG JEZIKA, on će živeti dok ga bude u svakodnevnom razgovoru među ljudima i u pesmama poput ove:

Прочитајте шта о влашком језику и у каквом се стању налази тај влашки језик каже ујка Паун Дурлић.

Citat: dPasujoni poslato 28.05.2010. 20:58
Tako je to iz perspektive narodnog pesnika izgledalo pre desetak godina, u burnim vremenima koja su nas tada snašla! (Bilo, ne povratilo se!)

dPasujoni

Ко о чему баба о уштипцима ;)

Poštovani prijatelji,

Ovim forumom sam odusevljen...mislim da nije jedan od hiljadu običnih foruma sa kojima se susrećemo na netu svakodnevno ,već je jedinstven po tome što se ima pročitati pregršt tekstova koji otvaraju vidike nas koji jesmo vlasi a neznamo puno o nama samima,ili smo na onoj jednoj rečenici iz udžbenika istorije za 7 razred ako se ne varam ..Vlasi su bili stočari ...i to je to.

Nebih dalje o mom oduševljenju,već Vam želim da istrajete sa ovim forumom i da nam pomognete da kroz diskusiju koju vodite iskristališemo neke stvari i saznamo što neznamo.

E sada,mislim da je  gospodina koji je napisao ili prepisao pesmu gore ustvari rekao sve o listi Zajednica Vlaha Srbije.

Za informaciju to je pesma gospodina Staniše Paunovića kandidata sa ove liste,pesma je ispevana u teškim vremenima ove naše zemlje Srbije,ako je pročitate pažljivo shvatićete sve.

Mislim da ovu listu dosta osporavaju oko navodne Rumunizacije,a ja to shvatam čitajući ovaj forum kao nazovi neki  separatizam,i mislim da je to totalno bez veze,nema pojma sa realnošću.Više je to kao neki politički zanos,gubljenje kompasa,to jest izražavanje na neki šoumenski način,recimo Vuk Drašković u mladjim danima ili kako mi to kažemo jednostavnije paljenje mase,a rezultat takve retorike je tresla se gora rodio se miš.

Mislim da odgovore na Vaša pitanja i nedoumice možete naći i u drugim pesmama dotičnog gospodina Paunovića recimo La nuoj Rumnj din Srbije,oprostićete mi što pišem ovako jer drugačije neznam,nisam učio,pa neka to bude zadatak novog Nacionalnog  Saveta da nam se ne dešavaju ovakve stvari,da ne umemo da pišemo a govorimo i pevamo na našem jeziku.

Znači umetnici se kroz svoja dela izražavaju,ja ih bar tako tumačim i shvatam,pa pokušajte i Vi.Jedno znam...mi smo narod koji voli da peva i  igra,a ko igra i peva zlo ne misli.

A ko nevoli da sluša pesme (imali takvog),bilo je predstavljanja programa liste na RTV Zvižd i u Kučevu.Gosti su bili Dr.Predrag Balašević i Mr.Staniša Paunović .Pa ko voli da tako nešto čuje i vidi nek izvoli,moram Vam reći da je vrlo interesantno.Probaću da postavim,mada je internet kod nas vrlo loš tako da nisam siguran da ću uspeti.

U svakom slučaju  neka administrator ili neko ko se bavi tim poslom kontaktira RTV Zvižd.
Naravno ako postoji interesovanja za time,i sigurno će dobiti snimak te emisije.

Pozdrav

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 20:26

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 20:10

Пошто је ово - макар само између редова - на мој рачун, а не одговара истини, ево, још једно, по ко зна који пут, понављам:

Pošto sam otkazao fizioterapiju, odgovoriću na ovaj tvoj komentar dok sam još za tastaturom laptopa.

Ovo uopšte nije bilo na tvoj - već na račun gospođe Nene! Ona je u više navrata pominjala da bismo književnim rumunskim jezikom izgubili naše dijalekte.
Ono što si ti u više navrata napisao - sa čime se 100% slažem - jeste da se dijalekti upravo standardizacijom "ubijaju". Delim tvoje mišljenje da se dijalekti jedino mogu sačuvati govorom, a ne pisanjem.

Pod paralelnim učenjem naših dijalekata i književne norme podrazumevao sam ono što se primenjuje u Švajcarskoj, gde nastavnik sa decom komunicira na dijalektu, dok se zadaci postavljaju i rešavaju na književnom nemačkom.
Zašto to ne bi moglo da se primenjuje i kod nas? Ako oni nisu izgubili ništa od svojih dijalekata, zašto bi to sa nama bio slučaj?

G-dine Vlad, objasnite mi, molim Vas, razliku između eventualne standardizacije naših dijalekata i uveđenja kniževnog rumunskog, koji je u stvari jedan stardandizovani jezik, kao i po čemu je prva štetna a druga Bogom dana?

Citat: nena poslato 29.05.2010. 00:41
G-dine Vlad, objasnite mi, molim Vas, razliku između eventualne standardizacije naših dijalekata i uveđenja kniževnog rumunskog, koji je u stvari jedan stardandizovani jezik, kao i po čemu je prva štetna a druga Bogom dana?

Kratko i jasno: Za standardizaciju je potrebno mnogo vremena, para, ljudi, tehnike... koje mi nemamo! Naš govor raspolaže sa fondom od ne više od 3000 (tri hiljde) reči. Tih 3000 reči su izvorno RUMUNSKE! Da bismo standardizovali "vlaški jezik", moramo imadi bar 10 000 reči. To znači da bismo morali da pozajmimo još 7 hiljada reči. Ako ih pozajmimo iz nama bliskih jezika, francuskog, latinskog i italijanskog, dobijamo KNJIŽEVNI RUMUNSKI JEZIK.
U čemu je onda razlika i zašto bismo to radili osim sa ciljem da se po svaku cenu udaljimo od Rumuna i postanemo "lak plen" za asimilaciju (srbizaciju).

Vi, g Vlad, (ako vlaški ima 3000 reči) zvučite apsolutno neupućeno. Gde Vi živite gospodine čoveče i kojim li se zanimanjem bavite i šta li Vi pod vlaškim jezikom podrazumevate. Pa mi, Vlasi, jedino ne priznajemo u rumunskom reči koje su kao npr: deja, abandonat, şomaj, divorsat, gelos, participant, artificient... Objasnite mi, molim vas, zašto bih ja takvo pakovanje jezika uzeo kao 30 posto svog maternjeg jezika, ci Vous savez de quoi pazlez maintenant?
Merci beaucoup.  

Citat: armin poslato 29.05.2010. 07:53
Vi, g Vlad, (ako vlaški ima 3000 reči) zvučite apsočutno neupućeno.

Проблем тзв. "стандардизације влашког језика" заслужује посебну тему.
Признајем да не разумем у потпуности шта значи овај појам када се "укрсти" са нашим дијалектима.  :(
Ја сам "влашки језик" дефинисао као "популарни (дакле: општенародни) српски назив за румунске дијалекте којима, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије". Пошто би наставак разговора о овоме, у оквиру дебате о листи бр. 2, лако могао да је "прегази", предлажем да ви, госн. armin, или Vlad, или неко трећи, отвори посебну тему у конференцији посвећеној језику.

Овде би, чини ми се, од веће користи било да нам се званичници листе бр. 2 придруже и разреше дилеме које су, у погледу језика, јако добро уочене!

Citat: Paun poslato 29.05.2010. 09:21
Овде би, чини ми се, од веће користи било да нам се званичници листе бр. 2 придруже и разреше дилеме које су, у погледу језика, јако добро уочене!

Čekajući Godoa..... Ali nadajmo se da se varam!

Asteptĭnd pje Godo vinje mjerjeu Gode, komsiju mjeu la kitje un rjekiu. Vă las în voja bună finkă jel nu sufără internjetu - brje komśiulje brje, śje m.... mja s trjebuje cîje politaika ja ḑe internjet. Lasă tje mâ în .... ku alja trjeburi. Ako sam pogodio / pogodio.,.. a on se smeje /Om bâtrn da śaśev, tje spun la njepottu ka tje zoc ku zukârija luj...

Dok čekamo Godoa, ili koga God ...
Da isprobamo novu mogućnost Floruma koju sam upravo dodao:
emitovanje mp3 audio fajlova, (u editoru ikonica sa plavim zvučnikom)!

Vitomir Stanojević, Mihajlovo kolo ...
Or, pi rumîńaśće: ka đi/d'i/дј/dă bătrîńaţă!
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/mp3/23-Vitomir-Stanojevic-Mihajlovo-Kolo.mp3[/mp3]
Iz fonoteke Muzeja u Majdanpeku:
50 bisera vlaške muzike!

Citat: pekton poslato 29.05.2010. 00:38
Poštovani prijatelji,
...
E sada, mislim da je  gospodina koji je napisao ili prepisao pesmu gore ustvari rekao sve o listi Zajednica Vlaha Srbije.

Za informaciju to je pesma gospodina Staniše Paunovića kandidata sa ove liste,pesma je ispevana u teškim vremenima ove naše zemlje Srbije,ako je pročitate pažljivo shvatićete sve.
...

G-dine pekton,

Kao jedan od poštovalaca pevačkog opusa g-dina Paunovića, a kako su veliki izgledi da g-din Paunović kao drugi na listi 2. bude član novog saziva NS VNM, nadam se da ste u pravu!

To bi pre svega značio veliki "kopernikanski obrt" u politici koju zastupa lista 2., ako su tačne tvrdnje da ona teži kontinuitetu sa radom prethodnog saziva NS VNM.

Izvinjavam se što nisam naveo da je autor ove pesme g-din Staniša Paunović.

Pesma je više bila primer vitalnosti VLAŠKOG JEZIKA koji je i u takvim prilikama u kakvoj je nastala ova pesma, našao adekvatan vokabular kao odgovor na istorijski trenutak!

Dakle, za one koji su ga već "sahranili", VLAŠKI JEZIK je vrlo živ i jako vitalan, a to je najbitnije!

S poštovanjem,

Citat: Paun poslato 29.05.2010. 09:21
Пошто би наставак разговора о овоме, у оквиру дебате о листи бр. 2, лако могао да је "прегази", предлажем да ви, госн. armin, или Vlad, или неко трећи, отвори посебну тему у конференцији посвећеној језику.

Слажем се! Што се тиче отварања "посебне теме" о фонду речи којима расплаже наш вокабулар, мислио сам да је паметније сачекати да се заврше избори а да се до избора у дискусији концентришемо на програме које износе пријављене листе и уопште све што се односи на изборе.

Citat: Paun poslato 29.05.2010. 09:21
Овде би, чини ми се, од веће користи било да нам се званичници листе бр. 2 придруже и разреше дилеме које су, у погледу језика, јако добро уочене!

Управо тако.

Citat: dPasujoni poslato 29.05.2010. 19:41
Dakle, za one koji su ga već "sahranili", VLAŠKI JEZIK je vrlo živ i jako vitalan, a to je najbitnije!
S poštovanjem,

dPasujoni

Господине dPasujoni , можете ли да прецизирате на кога се конкретно нодноси ово: "za one koji su ga već "sahranili", VLAŠKI JEZIK"?

Citat: Vlad poslato 29.05.2010. 20:42
   Што се тиче отварања "посебне теме" о фонду речи

Не мислим само "о фонду речи", него о тој толико мистериозној "стандардизацији" ....

Citat: Vlad poslato 29.05.2010. 20:42
   Управо тако.

У, бре, какви сте: нико да похвали иновацију са музиком, и избор колцета за поправку расположења ... :'(
Ево, за "поправни испит", један снимак из 1972. године, "Црноречје у песми и игри" ...
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/mp3/30-Crnorecje-Kolo-Gajdasko.mp3[/mp3]

Citat: Paun poslato 29.05.2010. 21:04


У, бре, какви сте: нико да похвали иновацију са музиком, и избор колцета за поправку расположења ... :'(
Ево, за "поправни испит", један снимак из 1972. године, "Црноречје у песми и игри" ...
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/mp3/30-Crnorecje-Kolo-Gajdasko.mp3[/mp3]

Па, таман сам мислио да ти пошаљем пп да питам како уопште функционише "нова опција"  ;) Морам најпре да поставим МП3 фајл негде или како?

Поздрав

Citat: Vlad poslato 29.05.2010. 21:12
Па, таман сам мислио да ти пошаљем пп да питам како уопште функционише "нова опција"  

Исто као и фотографија:
негде мора да буде постављен .mp3 фајл, прекопира се комплетна путања до њега и "пастира" у едитор, замасти се ku şokîćiļi или rćiļi (зависи како се где зове), и кликне на иконицу са звучником ...

И, да не заборавим, док се слуша музика и цевчи ладно пивце, каже се "Să traĭaskă maĭstor Paun, uom bun şî prĭabun!" јер без тога овај фпорумски плејер неће да ради!

Citat: Vlad poslato 29.05.2010. 20:59

Господине dPasujoni , можете ли да прецизирате на кога се конкретно нодноси ово: "za one koji su ga već "sahranili", VLAŠKI JEZIK"?

Prepoznaće se i sami, poput Vas!

Citat: dPasujoni poslato 29.05.2010. 21:28


Prepoznaće se i sami, poput Vas!

Да ли сте мислили и на ово:

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 20:10


       (примедба: наши дијалекти су мртви, или у добоком самртном ропцу, и књижевни језик не може да их оживи, јер је иначе задатак књижевног језика да дијалекте гуши и убија. Да би оживели, дијалекти морају сами себи да дају вештачко дисање, а да би потом опстали у животу, морају редовно, сами за себе, да раде гимнастику, и то на чистом ваздуху, ван тескобних школских учионица).

Citat: pekton poslato 29.05.2010. 00:38
A ko nevoli da sluša pesme (imali takvog),bilo je predstavljanja programa liste na RTV Zvižd i u Kučevu.Gosti su bili Dr.Predrag Balašević i Mr.Staniša Paunović .Pa ko voli da tako nešto čuje i vidi nek izvoli,moram Vam reći da je vrlo interesantno.Probaću da postavim,mada je internet kod nas vrlo loš tako da nisam siguran da ću uspeti.

U svakom slučaju  neka administrator ili neko ko se bavi tim poslom kontaktira RTV Zvižd.
Naravno ako postoji interesovanja za time,i sigurno će dobiti snimak te emisije.

Pozdrav

Требало би да сутра добијем тај снимак, тако да ћу га ускоро поставити на [youtube]. Не исплати се са конекцијом у Србији да уопште постављаш клипове од неколико стотина МБ на youtube
Поздрав

Гостовање др Предрага Балашевића и  Станише Пауновића на локалној кучевачкој ТВ станици

http://www.youtube.com/watch?v=XW0z9pMV9sM

http://www.youtube.com/watch?v=QV261fNmlnk

http://www.youtube.com/watch?v=d-L1IGOkbcs

http://www.youtube.com/watch?v=_5sWXCFV4Pw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=gx1F-IGE2Z0

http://www.youtube.com/watch?v=Vmtl2fBHJ1Y

http://www.youtube.com/watch?v=HbWnTjam6Kk

Zajednica Vlaha Srbije - dr Predrag Balašević na Facebook-u

http://www.facebook.com/pages/Zajednica-Vlaha-Srbije/124568130905181?ref=mf

Lepo rečeno nema šta!

Sve ćestitke mr Paunoviću, jer vidim da je ostao na svojim ranijim stavovima i nadam se da će kao novi član Saveta uspeti da dobar deo onoga što je rekao i ostvari.

A doslovno je rekao da se zalaže:

- za standardizaciju VLAŠKOG JEZIKA
- za uvođenje standardizovanog  VLAŠKOG JEZIKA u škole

Nadam se takođe da dr Balašević kao nosilac liste i neko ko se zalagao za uvođenje RUMUNSKOG JEZIKA kao maternjeg jezika VLAHA, uočava veoma bitnu razliku između uvođenja RUMUNSKOG JEZIKA i "standardizacije VLAŠKOG JEZIKA uz korišćenje elemenata rumunskog jezika kao jezika nama bliskog naroda", da parafraziram gospodina Paunovića.

Ako nije samo predizborna demagogija, u celom nastupu se uočava nastojanje da se načini vidan otklon od onoga što su donedavno pričali Žurž, Janković, pa i dr Predrag Balašević. Nijednom nije spomenuta "čuvena" ideja da je VLAH sinonim za Rumune  u Istočnoj Srbiji. Ako izuzmemo pominjanje "rumunizacije", rumuni i Rumunija gotovo da i nisu pomenuti.

Zato su reči VLAH, VLAŠKI korišćene jako često i vrlo afirmativno, što je za svaku pohvalu!

Ostaje i utisak, da je pri tome gospodin Staniša Paunović bio iskreniji u zalaganju za VLAHE i VLAŠKO!

U svakom slučaju, ako ostanu na ovim predizbornim obećanjima, želim i ljudima sa ove VLAŠKE liste puno uspeha!

Web prezentacija Zajednica Vlaha Srbije - dr Predrag Balašević

http://www.zajednicavlahasrbije.com/index.html

Da sam Milka Babović, prokomentarisao bih: 3 za umjetnički dojam, a 3- za tehničku izvjedbu. :)
Ali za dobru volju, za uvažavanje činjenice da je internet postao ravnopravan ostalim medijima, čista petica.
I jedan veliki minus za nedostatak interaktivnosti. Dvosmerna komunikacija je ustvari najveća prednost interneta u odnosu na ostale medije i glupo je ne iskoristiti je.

Citat: RainDog poslato 02.06.2010. 15:04
Da sam Milka Babović, prokomentarisao bih: 3 za umjetnički dojam, a 3- za tehničku izvjedbu. :)
Ali za dobru volju, za uvažavanje činjenice da je internet postao ravnopravan ostalim medijima, čista petica.
I jedan veliki minus za nedostatak interaktivnosti. Dvosmerna komunikacija je ustvari najveća prednost interneta u odnosu na ostale medije i glupo je ne iskoristiti je.

А ја бих само додао: једна велика јединица што су се сетили да презентацију пусте три дана пред одржавање избора.
Добро је само што су укапирали да интернет има огромну моћ коју треба искористити.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2010. 09:50
Lepo rečeno nema šta!

Sve ćestitke mr Paunoviću, jer vidim da je ostao na svojim ranijim stavovima i nadam se da će kao novi član Saveta uspeti da dobar deo onoga što je rekao i ostvari.

A doslovno je rekao da se zalaže:

- za standardizaciju VLAŠKOG JEZIKA
- za uvođenje standardizovanog  VLAŠKOG JEZIKA u škole

Nadam se takođe da dr Balašević kao nosilac liste i neko ko se zalagao za uvođenje RUMUNSKOG JEZIKA kao maternjeg jezika VLAHA, uočava veoma bitnu razliku između uvođenja RUMUNSKOG JEZIKA i "standardizacije VLAŠKOG JEZIKA uz korišćenje elemenata rumunskog jezika kao jezika nama bliskog naroda", da parafraziram gospodina Paunovića.

Ako nije samo predizborna demagogija, u celom nastupu se uočava nastojanje da se načini vidan otklon od onoga što su donedavno pričali Žurž, Janković, pa i dr Predrag Balašević. Nijednom nije spomenuta "čuvena" ideja da je VLAH sinonim za Rumune  u Istočnoj Srbiji. Ako izuzmemo pominjanje "rumunizacije", rumuni i Rumunija gotovo da i nisu pomenuti.

Zato su reči VLAH, VLAŠKI korišćene jako često i vrlo afirmativno, što je za svaku pohvalu!

Ostaje i utisak, da je pri tome gospodin Staniša Paunović bio iskreniji u zalaganju za VLAHE i VLAŠKO!

U svakom slučaju, ako ostanu na ovim predizbornim obećanjima, želim i ljudima sa ove VLAŠKE liste puno uspeha!

dPasujoni

А шта ће бити са увођењем румунског језика, нису ваљда одустали?

Какав стандардизован влашки језик?:
-које наречје планирају да стандардизују?
-које писмо ће имати тај нови влашки језик?
-из ког језика ће се преузети речи, суфикске, префиксе итд. за стандардизацију језика?
итд.

Citat: Volcae poslato 02.06.2010. 18:09
А шта ће бити са увођењем румунског језика, нису ваљда одустали?
Какав стандардизован влашки језик?:
-које наречје планирају да стандардизују?
-које писмо ће имати тај нови влашки језик?
-из ког језика ће се преузети речи, суфикске, префиксе итд. за стандардизацију језика?
итд.

Slušaj malo pažljivije šta Staniša priča ili sačekaj da prekucam šta je Staniša rekao u toj emisiji.

Pozdrav

O gledištu liste dr Predraga Balaševića na jezičko pitanje Vlaha istočne Srbije, govori Dragan Demić, dipl. pravnik iz Rašanca u opštini Petrovac na Mlavi, i jedan od kandidata na listi za sastav novog Nacionalnog saveta. Demić je istovremeno jedan od visokih činovnika ovoga Saveta, jer se od njegovog osnivanja nalazi na mestu šefa Sekretarijata. Razgovor vodi dipl. etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku, u svojstvu administratora Floruma "Vlasi Srbije".

Razgovor je snimljen u Manastirici, u nedelju 30. maja 2010. godine, gde je g. Durlić toga dana snimao osvećenje krsta, na mestu gde meštani planiraju dizanje bogomolje, u kojoj će se služiti na vlaškom jeziku, a koja će pripadati jurisdikciji rumunske pravoslavne crkve. (Videti: http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=703.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=703.0) )


http://www.youtube.com/watch?v=rjr4VpRYwHo

Sjajan intervju. Konkretna pitanja, konkretni odgovori.

Gotovo 2 meseca sam se klanjao interneta, ne bih li (u strahu)zaobišao ovakve iskrenosti.

FKV je, podsetiću podržao listu br.2. Jedan od uslova te podrške je i da i ovaj gospodin, kao i još nekoliko ekstremnih boraca za uvodjenje rumunskog književnog jezika u školski sistem učenja maternjeg jezika Vlaha ne bude na konačnoj listi. Da,  i da će se uzeti u obzir Platforma za rad NS koju je izradio FKV:
Ovaj vrli pravnik je ostao na listi, uveravanjem njenog nosioca da se on neće pitati o tome, budući da se Savet od takve ideje i sopstvene odluke već odrekao.
Hvala im ipak na iskrenosti i (ne)doslednosti. Jer,skoro da su mogli to da nam saopšte i posle izbora.

Да не бисмо речи Станише Пауновића прилагођавали нашим погледима на влашко питање, одлучио сам да направим својеврсни стенограм , односно да Станишине речи прекуцам.

Мислим да је то што је Станиша рекао, уједно и став листе број 2, коју предводи Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије.

Ево шта Станиша каже о "румунизацији":

CitatPodstakle su me reči g-dina Balaševića oko te rumunizacije. Ta rumunizacija je izmišljena stvar, sračunata na etiketiranje ove opcije, koja se iskreno zalaže za vlašku stvar.

CitatAki mi dozvolite, ja bih zamolio sve ljude koji su uključeni u ovaj posao kojeg upravo radimo – da napuste taj pojam ,,rumunizacije". Nećemo se mi rumunizirati, ali ne želimo ni dalje da se srbizujemo.

CitatNormalno. Ja opet kažem, pošto ćemo ovo, verovatno, privesti kraju ovaj razgovor, nema rumunizacije. I prestanimo sa tim. Nema rumunizacije! Ima samo  usporavanja do zaustavljanja srbizacije Vlaha. I nipodaštavanja tog življa kroz to. To je osnovno što želim da kažem

Шта Станиша мисли о нашој "сличности" са Румунима

Citatmi se sa Rumunima, sa kojima ja tvrdim da smo jedan isti narod. Bili su oni jedan period vremena kod nas, išli smo i mi tamo, išao sam i ja, pevao sam na veseljima tamo, u Rumuniji. I konačno stekao uverenje da smo mi jedan narod, ali da je politika postavila Dunav za među među nama. Pa su se oni tamo nadalje razvijali, a mi ovamo stagnirali pa čak i nazadovali.  Zaostajali.

Шта Станиша каже о стандардизацији влашког језика

Citat
E, sad, mi da bismo se mogli izraziti na jedan savremeni način, mi na prvom mestu mora da imamo svoj jezik.
Ja sam za da srpski jezik i dalje ostane službeni jezik u Republici Srbiji. Ali se zalažem za to, da se naš vlaški jezik verifikuje, standardizuje, kako se to kaže, i da bude priznat jezik. I da mi smemo svojim jezikom na svim tim – našim – manifestacijama, i kulturnim i političkim, da nastupimo na svom jeziku

CitatDakle ja se zalažem da...imamo i mi umne glave, čak rekao bih da ih imamo i među lingvistima, koji  su kadri da taj naš jezik za sada taj obični jezik kojim se mi služimo u običnom govoru, da ga malo osavremene, malo preurede...pri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio. Ako me shvatate šta hoću da kažem.

CitatDa bi se vlaški narod mogao dalje razvijati, osnovni preduslov jeste da ima svoj priznati jezik. Bez jezika ne. Mi govorimo o nekoj razlici među nama pa kažemo krajinci su jedan dijalekt, borani drugi, mi odavde homoljci treći, Bufani, tamo, oni, ne znam, pak četvrti i tako dalje.

CitatZašto je to tako?
Zato što nismo imali školu na svom jeziku.
Škola je ta koja niveliše te razlike.
Pa zar u srpskom jeziku nema tih raznih dijalekata. Pa šta je pirot. Bio sam. Živeo sam tamo. U tom kraju. Pa Niš, pa Vranje, pa zar nema razlike među njima u govoru. Ali, u javnim nastupima, nema razlike, zato što je škola na srpskom jeziku... srpski jezik je to na neki način iznevelisala. Prema tome, toga će biti i kod nas. Ako budemo dobili svoj jezik zašto se zalažemo.

Сматрам да су ове станишине речи од посебног значаја да би се схватило за шта се залаже листа др Предрага Балашевића:

Citatpri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio.

Овде се налази целокупан текст

Voditelj:
Gospodine Paunoviću, ja Vas znam, odnosno svi Vas znamo, kao jednog vrsnog umetnika čoveka svestrano obrazovanog i mislim da bi bilo jako interesantno pitanje da Vas, ovako na početku, pitam šta Vas je recimo motivisalo da se i Vi uključite u ovaj ozbiljan posao koji je pred Vama i sutra do izbora a i posle.


Staniša Paunović – Bata Staki:
Vidite, ja sam prihvatio ponudu da nudem na listi koju prezentuje, tj.  čiji je nosilac doktor Predrag Balašević, zato što stranku doktora Balaševića – Vlašku demokratsku stranku Srbije – naglašavam ovo Srbije, i doktora Balaševića na čelu te stranke, trenutno smatram i doživljavam, kao najozbiljniju političku snagu u Srbiji koja radi na iskrenoj, pravoj emancipaciji srp..., ovoga vlaškog življa.
Taj trend, u sadašnjim uslovima, mislim da više nije moguće zaustaviti. Nije moguće više potiskivati neke druge etničke grupacijei tećiti ka nekoj njihovoj em.. asimilaciji u pretežni deo stanovništva. Konkretno, u Srbiji, proces asimalicije Vlaha mora se zaustaviti i upravo zato sam i prihvatio da budem na toj listi da bismo, nadalje, da rehabilitujemo sve one vrednosti, sve one posebnosti, koje karakterišu vlašku etničku grupaciju. Ja sam za svojih četrdeset godina umetničkoga rada – na planu muzike – mislim dosta doprineo očuvanju jednog kulturnog segmenta ove vlaške nacionalne grupacije, a to je muzika. Moja su ostvarenja na tom planu uglavnom bila u pravcu očuvanja tih pravih vrednosti vlaške izvorne, narodne muzike. I, mislim da sam na tom planu postigao dosta rezultata.

Voditelj:
Čuli smo gospodina Balaševića, pomenuo je mlade i njihovu ulogu u ovom procesu. Koliko su mladi danas spremni, edukovani, sposobni i voljni da se prihvate ovog ozbiljnog zadatka.
Da upravo te vrednosti o kojima smo pričali i pričaćemo, podignu na pravi nivo?

Staniša Paunović:
Pa, ja mislim da uz jedno, ovako, svesrdno zalaganje nas odraslih, u tom pravcu, da ćemo uspeti  da i našu omladinu, koja je, na žalost, kao i druga omladina u Srbiji, čini mi se skrenula u neki kič, pored ostalog i na planu muzike, da vratimo na ono što je autentično vlaško. Da vremenom učinimo izvesnu korekciju u tom pravcu.

Voditelj:
Dobro, gospodine Paunoviću, da Vas malo zamolim za komentare i na ovu našu temu, mlade pominjemo često, imamo problem sa njihovim uključivanjem i edukacijom po ovom pitanju, međutim imamo problem što mladi nisu u našim sredinama, što su bukvalno sela i naselja ostala bez njih. Kako gledate na taj problem i kako gledate na taj problem i kako, u stvari, njih zadržati ovde i uključiti u sve ovo što sad hoćemo da uradimo. Kako ih vratiti, na kraju krajeva, u svoje mesto.

Staniša Paunović – Bata Staki:
Ja mislim da će u perspektivi doći do povratka naših mladih ljudi, od kojih je gro otišao...

Voditelj:
Trbuhom za kruhom.

Staniša Paunović – Bata Staki:
trbuhom za kruhom, ali kojiko ja vidim, menjaju se uslovi. Pa, više ni tamo gde su otišli ne teče med i mleko. Moje je neko predviđanje da će se naši mladi ljudi početi postepeno vraćati  u svoj zavičaj sa stvaranjem, ovde u zavičaju, prihvatljivih uslova, za egzistiranje tih ljudi.  Tako da, očekujem u izvesnoj budućnosti da će naši mladi ljudi početi da se vraćaju i u Srbiju, pa i naši, mladi Vlasi u ove krajeve  koje naseljava naš - vlaški živalj.
To je neko moje viđenje budućnosti.
 
Voditelj:
Treba samo da im se ponude ti sadržaji koji su upravo za mlade vrlo bitni, i kulturna događanja kao što smo pomenuli više puta.

Staniša Paunović – Bata Staki:
A, kad... Podstakle su me reči g-dina Balaševića oko te rumunizacije. Ta rumunizacija je izmišljena stvar, sračunata na etiketiranje ove opcije, koja se iskreno zalaže za vlašku stvar.
I, uspe li ta lista, da prevagne u Nacionalnom savetu, tvrdim da će ovaj trend, ako ne biti potpuno zaustavljen, onda za neko vreme zasigurno usporen.
I, ljudi, koji se zalažu u tom pravcu, čine to po nekoj direktivi, odozgore sa vrha svojih partija. Kao angažovani, profesionalni političari. Premda sam rekao, ovaj, da...sebi postavio u zadatak da ne pominjem nikoga, ja sam slušao nastup nosioca ove druge liste Socijalističke partije, gospodina  Miletića Tiće Mihajlovića, sa kojim sam imao nekoliko susreta do sada...ali ja nisam znao da je on Vlah.
Ja njega nikad nisam čuo da govori vlaški, ja njega nikad nisam čuo- još manje – da peva, ili da igra vlaško kolo ... iznenadio me je kad se on odjednom pojavio na čelu te liste. Tako da... a znam da je on narodni poslanik, jedan od značajnih ljudi u Socijalističkoj partiji, i ja njegovo delovanje shvatam kao realizaciju nekog političkog stava koji potiče sa vrha njegove partije.
I smatram, da će preuzimanjem stvari u Nacionalnom savetu od te i sličnih opcija usporiti ovaj trend ka daljoj emancipaciji vlaškog življa na ovim prostorima.

Staniša Paunović – Bata Staki:
Aki mi dozvolite, ja bih zamolio sve ljude koji su uključeni u ovaj posao kojeg upravo radimo – da napuste taj pojam ,,rumunizacije". Nećemo se mi rumunizirati, ali ne želimo ni dalje da se srbizujemo.
Želimo da se zaustavi ta asimilacija vlaškog življa u srpski živalj. Srbija ostaje naša otadžbina, voljena naša otadžbina. Mi smo odavde, mi smo domoroci i to niko pametan ne može i ne sme da ospori. To je činjenica! I mi ostajemo ovde! Naši su očevi, dedovi, pradedovi, ginuli za ovu grudu i ona je naša. I doviđenja! Oko toga ne sme dalje da bude diskusije. E, sad, da se nadovežem na reči gospodina Balaševića. Nama, da bismo se dalje kulturno emancipovali i uzdigli, da naše kulturno izražavanje ne bude samo u pesmi u onom... u onoj igri natrontani sa onim šubaretinama i onom našom...od pre možda stotinu i više godina, ovaj, na vlaškoj narodnoj nošnji, koja po nekad...moram to reći, čak i komično, jer...druga su sada vremena. Teži se novo i  saveremenijem.
E, sad, mi da bismo se mgli izraziti na jedan savremeni način, mi na prvom mestu mora da imamo svoj jezik.
Ja sam za da srpski jezik i dalje ostane službeni jezik u Republici Srbiji. Ali se zalažem za to, da se naš vlaški jezik verifikuje, standardizuje, kako se to kaže, i da bude priznat jezik. I da mi smemo svojim jezikom na svim tim – našim – manifestacijama, i kulturnim i političkim, da nastupimo na svom jeziku.
Mi sada... ja sam gledao, i u predizbornoj kampanji i...ljude koji su bili angažovani na tim poslovima, da su ljudi započinjali malo na vlaškom, da bi potom preokrenuli na srpski jezik.  Jer, mi nemamo... mi se sa Rumunima, sa kojima ja tvrdim da smo jedan isti narod. Bili su oni jedan period vremena kod nas, išli smo i mi tamo, išao sam i ja, pevao sam na veseljima tamo, u Rumuniji. I konačno stekao uverenje da smo mi jedan narod, ali da je politika postavila Dunav za među među nama. Pa su se oni tamo nadalje razvijali, a mi ovamo stagnirali pa čak i nazadovali.  Zaostajali. Dakle ja se zalažem da...imamo i mi umne glave, čak rekao bih da ih imamo i među lingvistima, koji  su kadri da taj naš jezik za sada taj obični jezik kojim se mi služimo u običnom govoru, da ga malo osavremene, malo preurede...pri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio. Ako me shvatate šta hoću da kažem.

Voditelj:
Gospodin Balašević je u prethodnom obraćanju rekao, čini mi se, da su politički uslovi bili takvi a i okolnosti bile takve da se nije moglo ranije krene napred. Da li Vi mislite sad, gospodine Paunoviću da je, ta politička situacija i ta klima u našoj zemlji sada odgovarajuća i to može da se upravo odradi.
Staniša Paunović;
Ja mislim da može. Srbija se demokratski veoma zahuktala, i ja mislim da te demokratske trendove, na svakom planu, pa i na tom etničkom, više nije moguće zaustaviti. I mi svi skupa, idemo u pravcu Evrope. I to je preduslov da uđemo u tu evropu. Nema više onog nipodaštavanja drugih, uzdizanja sebe, omalovažavanja drugih...to evropa savremena, čini mi se, ne trpi. I preduslov je, čini mi se, i za ulazak u Evropu priznavanje prava i užim nacionalnim grupacijama. U okviru drugih država. Ja tako vidim.

Voditelj:
Ja bih sada gospodina Stanišu Paunovića radije naterao da nam nešto lepo otpeva ili izrecituje, onako kako samo on to zna i ume, međutim, pošto je ovo ozbiljna priča... da Vas zamolim za još jedan odgovor na još jedno interesantno pitanje, Vi ste i magistar pravnih nauka, čovek koji može da nam kaže da li Srbija sa ovim ujedinjenjem Vlaha dobija i može da napreduje dalje.

Staniša Paunović;
Svakako. Svakako da dobija Srbija. Dobija pre svega na toj fundamentalnoj civilizacijskoj ideji, poštovanja sloboda i prava svakog da se izrazi onako kako se sam oseća. Ne može se to sputavati više, odnosno ako se čini, to je nešto što je nazadno. Nešto što je suprotno osnovnim civilizacijskim postavkama. Mora se svakome dati pravo da se nacionalno izrazi onako kako to on oseća. I tu je tačka.

Voditelj:
Da li to znači i priznavanje Srbije kao države, pravne države u svetu. Je l' tako?

Staniša Paunović;
Normalno. Ja opet kažem, pošto ćemo ovo, verovatno, privesti kraju ovaj razgovor, nema rumunizacije. I prestanimo sa tim. Nema rumunizacije! Ima samo  usporavanja do zaustavljanja srbizacije Vlaha. I nipodaštavanja tog življa kroz to. To je osnovno što želim da kažem. Da bi se vlaški narod mogao dalje razvijati, osnovni preduslov jeste da ima svoj priznati jezik. Bez jezika ne. Mi govorimo o nekoj razlici među nama pa kažemo krajinci su jedan dijalekt, borani drugi, mi odavde homoljci treći, Bufani, tamo, oni, ne znam, pak četvrti i tako dalje.

Zašto je to tako?
Zato što nismo imali školu na svom jeziku.
Škola je ta koja niveliše te razlike.
Pa zar u srpskom jeziku nema tih raznih dijalekata. Pa šta je pirot. Bio sam. Živeo sam tamo. U tom kraju. Pa Niš, pa Vranje, pa zar nema razlike među njima u govoru. Ali, u javnim nastupima, nema razlike, zato što je škola na srpskom jeziku... srpski jezik je to na neki način iznevelisala. Prema tome, toga će biti i kod nas. Ako budemo dobili svoj jezik zašto se zalažemo.

Citat: Paun poslato 02.06.2010. 20:22
Demić je istovremeno jedan od visokih činovnika ovoga Saveta, jer se od njegovog osnivanja nalazi na mestu šefa Sekretarijata. Razgovor vodi dipl. etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u

Није баш тачно! Демић је на место секретара дошао уместо Андреје Недељковића из Пожаревца, сада доктора правних наука. Момак је био студент генерације на правном факултету у Београду, са просеком 9.8. Касније је посттипломске студије наставио у Амстердаму и Болоњи.
Морам само да напоменем да се Андреја није повукао ни због какве румунизације и сличних будалаштина, што ће разочараним, вечитим кандидатима за улазак у Савет сигурно пасти на памет, већ због постдипломских студија. Иначе, Андреја, који сада ради при мисији ОЕБС-а у Београду, био је један од заговарача увођења румунског књижевног језика у школе.

Citat: Volcae poslato 02.06.2010. 18:09

А шта ће бити са увођењем румунског језика, нису ваљда одустали?

Какав стандардизован влашки језик?:
-које наречје планирају да стандардизују?
-које писмо ће имати тај нови влашки језик?
-из ког језика ће се преузети речи, суфикске, префиксе итд. за стандардизацију језика?
итд.

Biće da sam ja pogrešno čuo ili razumeo, ali u delu koji je postavljen u 74. odgovoru,  od 8 do 9 minuta, gospodin Paunović doslovno kaže:

.... "Mi, da bi se mogli izraziti na jedan savremen način, mi na prvom mestu treba da imamo svoj jezik. SVOJ JEZIK!
Ja sam za, da srpski jezik i dalje ostane službeni jezik u Republici Srbiji, ali se zalažem zato da se naš VLAŠKI JEZIK verifikuje, STANDARDIZUJE, kako se to kaže, je li i da bude priznat jezik i da mi smemo svojim jezikom na svim tim našim manifestacijama, kulturnim i političkim da nastupamo"....

Ako je ovo zalaganje za uvođenje rumunskog jezika, onda ni crno nije više crno, već po potrebi može biti i BELO!

Ne trebam naglašavati da je to manje-više ono za što se, pored ostalog i lično zalažem!

Inače, za one koji ne prate najpažljivije diskusije na forumu, ponoviću još jednom šta je Staniša rekao:

Citatpri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio.

Posebno bih podvukao ovo:
Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio

U međuvremenu je Paun postavio intervju sa gospodinom Demićem, pa je sve jasno što se tiče uvođenja Rumunskog jezika umesto VLAŠKOG jezika. U pitanju je samo sevesni ili nesvesni pokušaj obmanjivanja birača pričom o VLASIMA i VLAŠKOM JEZIKU, dok se "ispod žita" i dalje protura "rumunizacija"!

SINONIMIJA ILI HOMONIMIJA, PITANJE JE SAD?

U izjavi D. Demića, koji nas Vlahe, lepo na pravdi Boga i bez pardona, proglasi debilima, provlači se svo vreme jedna velika neistina!

Zapravo je to opšti stav onih koji zagovaraju "rumunizaciju" i uvođenje rumunskog jezika kao maternjeg jezika VLAHA!

Radi se o onoj čuvenoj izjavi:

Vlasi na na svom maternjem jeziku za sebe kažu: "JO MIS RUMÎN!" "NOJ NJIS RUMÎNJ!"

Radi se zapravo i veštoj manipulaciji rečima, gde se svesno zaobilazi činjenica da se zapravo govori:

"JO MIS RUMÎN DÎN SÎRBIJE!"
"NOJ NJIS RUMÎNJ DÎN SÎRBIJE!"

a često se kaže i "RUMÎNJI ANUOŠTRI!Î"


DAKLE,

RUMÎN DÎN SÎRBIJE je isto što i RUMÎN DÎN ROMÂNJIJE,

koliko je PETROVAC NA MLAVI isto što i PETROVAC NA MORU!

Мислим да је Демић био јасан да јаснији не може да буде. Сећам се избора из 1992. године када је Милан Панић, тадашњи премијер, једном приликом изјавио да, цитирам:"Милошевић шаље своје псе да лају по опозицији и Милану Панићу, уместо да смогне храбрости да то сам учини" завршен цитат. Недуго затим је сада покојни Стефан Грубач, перјаница Милошевићевог "патриотског новинарства", на ТВ дневнику(где би другде?), осуо паљбу по Милану Панићу оптуживши га да, опет цитирам "Цео српски народ назива псима".
Сличан пример имамо и на овом форуму, где се симпатизерима листе коју предводи Тића Михајловић, причињава да је Драган Демић Влахе назвао дебилима.

Румâњи ноштри и Румâњи дîн Србије су, пре свега, географске одреднице, попут Србин из Српске или Србин из Чикага.

Ја не спорим да постоји разлика између Румâн дîн Сâрбије и Румâн дîн Румâњије.
Додаћу само: та разлика је таман толика, као када Србин из Шумадије за себе каше да је Србин -шумадинац, а онај из Лике да је Србин-личанин.

Наравно, у јеку предизборне кампање је у Србији још увек све дозвоњено, па и овакве језичке акробације.

Нека нам Господ поживи нашег Драгана Демића бар 100 годна.

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2010. 07:33
SINONIMIJA ILI HOMONIMIJA, PITANJE JE SAD?

U izjavi D. Demića, koji nas Vlahe, lepo na pravdi Boga i bez pardona, proglasi debilima, provlači se svo vreme jedna velika neistina!

Zapravo je to opšti stav onih koji zagovaraju "rumunizaciju" i uvođenje rumunskog jezika kao maternjeg jezika VLAHA!

Radi se o onoj čuvenoj izjavi:

Vlasi na na svom maternjem jeziku za sebe kažu: "JO MIS RUMÎN!" "NOJ NJIS RUMÎNJ!"

Radi se zapravo i veštoj manipulaciji rečima, gde se svesno zaobilazi činjenica da se zapravo govori:

"JO MIS RUMÎN DÎN SÎRBIJE!"
"NOJ NJIS RUMÎNJ DÎN SÎRBIJE!"

a često se kaže i "RUMÎNJI ANUOŠTRI!Î"


DAKLE,

RUMÎN DÎN SÎRBIJE je isto što i RUMÎN DÎN ROMÂNJIJE,

koliko je PETROVAC NA MLAVI isto što i PETROVAC NA MORU!

dPasujoni

Nema razlike i ne izražavamo se tako nego ovako:

Io sânt rumân
El estă rumân din Voivodina or el estă rumân din Rumâńie
Io vobesc rumâńeşte, rumâńii din Rumâńie vorbesc rumâńeşte

ovako stoje stvari i mi ne pravimo razliku uopšte na maternjem jeziku između nas i Rumuna, na maternjem jeziku svi smo Rumuni i govorimo istim jezikom odnosno rumunskim jezikom.

Jedino kada hoćemo da se ogradimo od rumuna koristimo naziv vlah, vlaški i dr. i to nerade svi već samo oni koji se iz nekog razloga namerno ograđuju od ostalih rumuna.

Citat: Vlad poslato 03.06.2010. 12:56

Румâњи ноштри и Румâњи дîн Србије су, пре свега, географске одреднице, попут Србин из Српске или Србин из Чикага.

Ја не спорим да постоји разлика између Румâн дîн Сâрбије и Румâн дîн Румâњије.
Додаћу само: та разлика је таман толика, као када Србин из Шумадије за себе каше да је Србин -шумадинац, а онај из Лике да је Србин-личанин.

Наравно, у јеку предизборне кампање је у Србији још увек све дозвоњено, па и овакве језичке акробације.

Нека нам Господ поживи нашег Драгана Демића бар 100 годна.

Baš se pitam kako bi reagovao Srbin iz Like kad bi mu neko odredio da više ne može da govori svojim narečjem srpskog jezika nego da mora da počne da koristi ekavicu. S obzirom da je ekavica zvanični - književni srpski jezik, a onaj njihov samo jedan od mnogih dijalekata....

Citat: Volcae poslato 03.06.2010. 13:01

Nema razlike i ne izražavamo se tako nego ovako:

Io sânt rumân
El estă rumân din Voivodina or el estă rumân din Rumâńie
Io vobesc rumâńeşte, rumâńii din Rumâńie vorbesc rumâńeşte

ovako stoje stvari i mi ne pravimo razliku uopšte na maternjem jeziku između nas i Rumuna, na maternjem jeziku svi smo Rumuni i govorimo istim jezikom odnosno rumunskim jezikom.

Jedino kada hoćemo da se ogradimo od rumuna koristimo naziv vlah, vlaški i dr. i to nerade svi već samo oni koji se iz nekog razloga namerno ograđuju od ostalih rumuna.

Moji VLASI se izražavaju ovako:

"Juo mis rumîn!

Jeal je rumîn dîn Banat, or jeal je roumân dîn Rumânjije!

Juo vorbăsk rumînjeašće, românji dîn Românjije vorbâsk românešte."

Svi koji ne prave razliku između sebe i rumuna, i govore istim rumunskim jezikom jesu RUMUNI i to im niko ne brani!

Svi koji prave razliku između sebe i rumuna, govore VLAŠKIM JEZIKOM i smatraju sebe VLASIMA, jesu VLASI!

Onaj ko sebe smatra rumunom na svom maternjem jeziku, jeste rumun bez obzira kako se naziva na drugim jezicima i za njega su ti drugi izrazi sinonimi!

Međutim, ne možete sebe smatrati VLAHOM koji se razlikuje od rumuna, a istovremeno biti rumun!

U srpskom jeziku VLAH i rumun nisu sinonimi, u Zakonu o nacionalnim manjinama VLAH i rumun nisu sinonimi.
To su dva zasebna pojma, kao oznaka dva posebna entiteta, zato i postoje dva odvojena Nacionalna saveta za VLAHE i za rumune.

Ukoliko bi pojam VLAH bio samo geografska odrednica, a nije, tada bi s punim pravom mogli da tražimo i nacionalne savete pomoravskih rumuna, NS braničevskih rumuna, NS timočkih rumuna...
Kad već tražite odvojene NS vojvođanskih rumuna i NS rumuna iz istočne Srbije.

Zakonodavac je poštujući pravo svake manjine da se stara o sebi, svom jeziku i svojoj kulturi, ispravno uočio i postojanje ljudi koji sebe smatraju posebnim entitetom i u odnosu na rumune i u odnosu na srbe, te sebe na srpskom jeziku nazivaju VLASIMA, a na svom maternjem VLAŠKOM JEZIKU: RUMÎNJI DÎN SÎRBIJE, RUMÎNJI ANUOŠTRI, VLASI...

Onaj ko sebe smatra rumunom nema prava da prisvajaući za sebe i naziv VLAH, onemogućava jednu nacionalnu manjinu u ovom slučaju VLAŠKU, da se sama brine o svom jeziku, kulturi i tradiciji, te da joj nameće rešenja!

Dakle, kako po Zakonu o N. manjinama svaka nacionalna manjina ima svoj nacionalni savet, ne može jedna (rumunska ili bilo koja druga) nacionalna manjina imati dva Nacionalna saveta.
Sledi zaključak da, pod uslovom da ste u pravu, bilo koji građanin Srbije može tražiti ukidanje NS VLAŠKE nacionalne manjine, jer nije u skladu sa Zakonom!

Hvala Bogu, pa to nije tako i niste u pravu!

NACIONALNI SAVET VLAŠKE NACIONALNE MANJINE postoji zato što u Srbiji žive ljudi koji sebe smatraju posebnim entitetom - VLASIMA i žele da sami brinu o sebi, svom VLAŠKOM JEZIKU, svojoj VLAŠKOJ KULTURI i svojoj VLAŠKOJ TRADICIJI

Pa evo i na srpskom da kažem da bude jasnije, ja sam Rumun a moj maternji jezik je rumunski jezik.

VLAHII SUNT ROMÂNI ŞI PUNCTUM

VLASI SU RUMUNI I TAČKA

Citat: Volcae poslato 03.06.2010. 16:06
Pa evo i na srpskom da kažem da bude jasnije, ja sam Rumun a moj maternji jezik je rumunski jezik.

VLAHII SUNT ROMÂNI ŞI PUNCTUM

Dragi Volcae!

To što sebe smatrate Rumunom i što ste Rumun, je Vaše pravo i niko Vam to ne spori!

Štaviše, ja Vam ne sporim ni ovu Vašu drugu izjavu, u kojoj Vi smatrate da su Vlasi u stvari Rumuni, jer svako ima pravo na svoje mišljenje!

Ono što je po meni sporno, je da ljudi koji tvrde da su VLASI, koristeći sva prava koji VLASI kao POSEBAN entitet imaju u Srbiji, iistovremeno smatraju sebe RUMUNIMA, negirajući ta ista prava VLASIMA.

Izvinite, ali to se nekako kosi sa zdravom pameću!

Citat: nena poslato 03.06.2010. 15:05
Baš se pitam kako bi reagovao Srbin iz Like kad bi mu neko odredio da više ne može da govori svojim narečjem srpskog jezika nego da mora da počne da koristi ekavicu. S obzirom da je ekavica zvanični - književni srpski jezik, a onaj njihov samo jedan od mnogih dijalekata....

Одлично што сте узели овај пример.
Можете ли да ми одговорите на следећа питања:
Да ли и личанима треба да стандардизујемо лички језик, који није екавски, ако је по Вама једино екавица српска?
Који то језик Личани уче у школи?
Јесу ли изгубили ишта од свог наречија њиховим неучењем у школи?

Поздрављам Вас и очекујем Ваш одговор

Citat: Volcae poslato 03.06.2010. 16:06
Pa evo i na srpskom da kažem da bude jasnije, ja sam Rumun a moj maternji jezik je rumunski jezik.

VLAHII SUNT ROMÂNI ŞI PUNCTUM

VLASI SU RUMUNI I TAČKA

Наравно да јесу!

По питању језика је то неспорно!
По питању порекла - такође!

Политика нас је поделила на Влахе и Румуне а сада би да нам одузму и савет како би озваничили ту поделу.

Још само ово да истакнем:

Најобичнија лаж је да се Власи на свом матерњем језику зову Власи

Још већа лаш је да Власи Румуне зову Români, Roumâni... а Румунију Româńia

Овакве се лажи на овом форуму упорно понављају, да би се Гебелсовим методама, лаж која се понови 100 пута, 101. пут претворила у истину.

Citat

Политика нас је поделила на Влахе и Румуне а сада би да нам одузму и савет како би озваничили ту поделу.

Nacionalni savet Rumunske nacionalne manjine je posledica postojanja rumunske nacionalne manjine u Srbiji kao posebnog entiteta.

Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine je posledica postojanja VLAŠKE nacionalne manjine u Srbiji kao posebnog entiteta.

Ukoliko bi bla tačna tvrdnja, a nije, da su VLASI i rumuni jedan entitet, prestaje i potreba za postojanjem dva nacionalna saveta, jer ne bi postojale dve, već jedna manjina!

Dakle, ne radi o oduzimanju, već o borbi za očuvanje VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA.

Citat

Nacionalni savet Rumunske nacionalne manjine je posledica postojanja rumunske nacionalne manjine u Srbiji kao posebnog entiteta.

Nacionalni savet Vlaške nacionalne manjine je posledica postojanja VLAŠKE nacionalne manjine u Srbiji kao posebnog entiteta.

Podela na Vlahe i Rumune je čisto politička. I Rumuni u Banatu su bili popisivani kao Vlasi i Vlasi u severoistočnoj Srbiji su bili popisivani kao Rumuni.

Narod je isti! Jezik je isti! Politika je ta koja je stvorila podele.
Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine postoji zato što se u Srbiji na popisu izjasnilo 34 000 Rumuna.
Vlaški nacionalni savet postoji zato što se na popisu izjasnilo 40 000 Vlaha.

Nigde u zakonu ne piše da Vlasi moraju da negiraju istorijske i lingvističke činjenice da bi napravili svoj savet.

To, jednostavno nije tačno!

Citat
Ukoliko bi bla tačna tvrdnja, a nije, da su VLASI i rumuni jedan entitet, prestaje i potreba za postojanjem dva nacionalna saveta, jer ne bi postojale dve, već jedna manjina!

Gluposti!
Nacionalni saveti se osnivaju na osnovu izjašnjavanjana na popisu.
Nigde ne piše da Vlasi, ako kažu da govore rumunski i da su istog porekla kao i Rumuni, nemaju pravo na svoj savet.
Šta bi bilo da u Srbiji živi austrijska nacionalna manjina? Da li bi bili primorani da standardizuju austrijski jezik?

Citat

CitatDakle, ne radi o oduzimanju, već o borbi za očuvanje VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA.

Radi se o očiglednom pokušaju preuzimanja Nacionalnog saveta. Inače se u celu priču ne bi uključili vrlo uticajni političari, istaknuti članovi stranaka većinskog naroda, koji su se javno deklarisali kao Srbi i za koje svi koji ih poznaju tvrde da ih nikada nisu čuli ni da govore vlaški, kamo li da čine nešto da se očuva identitet naroda u čije ime sada nastupaju.

Vlaški identitet se ne čuva lažima i izmišljanjem

CitatНајобичнија лаж је да се Власи на свом матерњем језику зову Власи...

Juo mis Vla!
Tu  ješ Vla!
Jeal je  Vla!

Nuoj njis VLASI!
Vuoj vis  VLASI!
  Jej   îs  VLASI!

CitatVLAHII SUNT ... (rumunski)
         VLASI SU...      (srpski)

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2010. 17:17
Juo mis Vla!
Tu  ješ Vla!
Jeal je  Vla!
Nuoj njis VLASI!
Vuoj vis  VLASI!
  Jej   îs  VLASI!

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=384.0

На својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него Румунима: Rumân једнина, и Rumâń множина! Па ако би коза - ко зна из којих раузлога - хтела мало да лагуцка, мало да прикрива, мало да набија главу у песак, рог не може јер прилично штрчи па се види из далека, зато и даље говори истину! На науци је да даје објективне и истините дефиниције, а дефиниција коју сам ја дао овде о Власима је управо таква! Она је истовремено и остензивна, и дексриптивна, и историјска и културно-генетска! Дабоме, није помодно-политичка и не кокетира са самозваним и свеприсутним лаицизмом, и баш због тога је више не треба дирати!

Citat...Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine postoji zato što se u Srbiji na popisu izjasnilo 34 000 Rumuna.
  Vlaški nacionalni savet postoji zato što se na popisu izjasnilo 40 000 Vlaha....

Zato što tih 40 000 Vlaha ne smatra sebe Rumunima, inače bi se izjasnili kao Rumuni.

Zašto bi neko tvrdio da se zove Juova, ako mu je ime Jon?

Zašto bi se na popisu izjasnio kao VLAH, ako smatra da je Rumun?

Zato što velika većina pre svega sebe vidi kao VLAHE, koji su manje ili više bliski Rumunima ili Srbima!

Ako ste pre svega VLAH, možete naginjati na jednu (rumunsku) ili drugu (srpsku) stranu, ali ste PRE SVEGA VLAH i deo ste VLAŠKOG etničkog korpusa, odnosno pripadate VLAŠKOJ NACIONALNOJ MANJINI.

Ako smatrate da ste Rumun u Srbiji i izjašnjavate se kao Rumun, onda ste pre svega Rumun i deo ste rumunskog etničkog korpusa, odnosno pripadate Rumunskoj nacionalnoj manjini.

Kada bi SVI smatrali i izjašnjavali se kao Rumuni, ne bi bilo VLAHA, pa ni osnova za postojanje Nacionavnog Saveta VLAŠKE NM, za šta se pojedini članovi bivšeg NS VNM otvoreno zalažu!!!!

CitatZato što tih 40 000 Vlaha ne smatra sebe Rumunima, inače bi se izjasnili kao Rumuni.

Da su malo više edukovani, da pod "Rumunom" ne vide isključivo državljanina Republike Rumunije, da su se na popisu izjašnjavali na svom maternjem jeziku, izjasnili bi se kao Rumuni.

Normalno bi bilo da se na popisu Vlasi i Rumuni upisuju u istu popisnu kolonu, pošto se radi o jednom te istom narodu

CitatZašto bi neko tvrdio da se zove Juova, ako mu je ime Jon?

Ako su nekome roditelji na rođenju dali ima Jova, onda je on Jova. Ako je neko Fric, onda je Fric. Druga stvar je kako je došlo do toga da ime Jova(n) potisne izvorno vlaško Jon.

Citat
Zašto bi se na popisu izjasnio kao VLAH, ako smatra da je Rumun?

1. Zato što je navikao da na srpskom bude Vlah
2. Zato što je na srpskom Vlah sinonim za Rumun

Citat
Zato što velika većina pre svega sebe vidi kao VLAHE, koji su manje ili više bliski Rumunima ili Srbima!

Vlasi nisu bliski Rumunima nego su Rumuni. Sa Srbima su dobre komšije i dobri prijatelji

CitatKada bi SVI smatrali i izjašnjavali se kao Rumuni, ne bi bilo VLAHA, pa ni osnova za postojanje Nacionavnog Saveta VLAŠKE NM, za šta se pojedini članovi bivšeg NS VNM otvoreno zalažu!!!!

Nacionalni savet će postojati dok ima izjašnjenih Vlaha! Uloga Vlaškog nacionalnog saveta nije da falsifikuje istorijske i lingvističke činjenice zarad nečijih kompleksa i neznanja.
Nacionalni savet treba da pomogne svom narodu da spozna ko je i kojim jezikom govori.

CitatНа својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него: Rumân једнина, и Rumâń множина!

Nisu doduše VLASI upotrebljavali ni izraze koje koristi g-din Demić:

Citataša să dzîśe pră ljimba anuoastră:
ljimba litrerală
komunitata Rumînjilor dîn Sîrbije
problematika dă aljeźerj
jeastă rumunizaacije
srbizacijă
debilizacijă,
nu nji săm nuoj debilj
ljimba materna
generacije alje măj ćinjerje
învăc kopilu prîstă karton netvork
standardu anuostru
ministerul edukacije Sîrbije
nu adus dećizije, odlukă
disciplina să kjamă
"Limba maternă ku elementurj dă kultura nacionala"
a trekut seminarurj la katedra dă romanistikă  

Ma koliko to bilo kome smetalo ili ne, jezici se menjaju!

Citat
Normalno bi bilo da se na popisu Vlasi i Rumuni upisuju u istu popisnu kolonu, pošto se radi o jednom te istom narodu

Upravo o tome pričam, kada bi se Vlasi i Rumuni upisivali u istu popisnu kolonu, imali bi samo jedan NACIONALNI SAVET.

To bi vodilo ukidanju VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA!

NS VLAŠKE NAIONALNE MANJINE postoji zbog onih koji se smatraju VLASIMA koji NISU Rumuni!

Nekima je teško da shvate, ali u Srbiji žive VLASI koji ni genetski, ni kulturno, ni jezički nisu Rumuni.

CitatZato što je na srpskom Vlah sinonim za Rumun

Na srpskom Vlah nije sinonim za Rumun!

Gospodine dPasujoni

zelim da budem prosto otvoren, Vlaska nacija nepostoji, Timocki Vlasi su prosto Rumuni

u nauci je uspostavljeno da postoje cetri Istocno Romanska jezika, odnosno Rumunski, Armnjski, R'm'rski (u Istri) i Meglansko Vlaski (tkz. Meglansko rumunski), TIMOCKI VLASKI JEZIK NEPOSTOJI

Posto Timocki Rumuni, to jest Vlasi, nemaju svoj poseban jezik, jer Carani govore potpuno isti dijalekt sa Oltencima, a Ungurjani govore potpuno isti dijalekt sa Banacanima (Rumunskim), oni nisu posebna nacija vec Rumuni

Znaci ni danasnji Srbi ni Rumuni, u tim krajevima nisu tu od Adama i Eve, vec su doseljeni prije 200 do 300 godina. Srbi su vecinom Kosovci, posto govore Kosovsko Resavskim dijalektom Srpskog jezika, a Rumuni su podjeljeni u dvi grupe, Ungurjane iz Ugarske(Banata) i Carane (Cara Rumâneaskâ, Vlaska, odnosno Oltenija).

etnonim Român je knjizevna kovanica, Rumunskog knjizevnog jezika, a svi Rumuni, bili oni iz Moldavije, Vlaske, Erdelja, govorili su RUMÂŃ, RUMÂN; knjizevni etnonim rOmân je uveden, da bi se vise isteklo Rimsko kulturno nasljedje. Isto tako etnonim "Srbi" je Vukova kovanica, jer su prije 200 godina bili Srbi svi bili Srblji, Srbljem.

Gospodine dPasujoni ma koliko se jezici menjali, pretpostavljam da mislite na veliki broj stranih reči koje su ušle u naš jezik, žao mi je to ne menja stvari.

Lingvistika je veoma precizna nauka i na osnovu rumunskih govora i narečja može da da veoma precizan odgovor kog su porekla te etničke zajednice koje govore razna arhaična rumunska narečja:

1.etnički rumuni
2.rumunizovano stanovništvo - nerumunskog porekla

u našem slučaju naši preci su etnički rumuni a u drugim slučajevima ima i govornika isto tako arhaičnih dakorumunskih govora u Hrvatskoj, BiH, zapadnoj Srbiji pa i u istočnoj Srbiji, Mađarskoj i Slovačkoj npr. koji su potomci nerumunskog stanovništva koje je rumunizovano, a poreklom su iz današnje Rumunije.

Linvistika je ponavljam veoma precizna i kada se radi o tako "propalim" rumunskim govorima.

P.S. Možda bi bilo dobro da se upoznate sa nekim radovima poznatih lingvista npr. sa radovima Emila Petrovića

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
Gospodine dPasujoni

zelim da budem prosto otvoren, Vlaska nacija nepostoji, Timocki Vlasi su prosto Rumuni
....
Znaci ni danasnji Srbi ni Rumuni, u tim krajevima nisu tu od Adama i Eve, vec su doseljeni prije 200 do 300 godina. Srbi su vecinom Kosovci, posto govore Kosovsko Resavskim dijalektom Srpskog jezika, a Rumuni su podjeljeni u dvi grupe, Ungurjane iz Ugarske(Banata) i Carane (Cara Rumâneaskâ, Vlaska, odnosno Oltenija).
...

I ja iskren da budem ne mislim da postoji VLAŠKA nacija, ako je bude jednog dana mi to nećemo sigurno doživeti!

Postoje Timočki, Braničevski, Homoljski, Pomoravski VLASI koji sigurno nisu Rumuni!

Postoje VLASI koji su poreklom Kosovci!

Postoje VLASI koji su poreklom Srbi
i VLASI koji su poreklom Rumuni,
kao i VLASI koji su poreklom Nemci...

I svejedno svi su VLASI!



 

CitatUpravo o tome pričam, kada bi se Vlasi i Rumuni upisivali u istu popisnu kolonu, imali bi samo jedan NACIONALNI SAVET.

Управо тако. Док то не буде случај, биће два национална савета

Citat
To bi vodilo ukidanju VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA!

Тачно!

Citat
NS VLAŠKE NAIONALNE MANJINE postoji zbog onih koji se smatraju VLASIMA koji NISU Rumuni!

Нетачно! Национални савет влашке мањине постоји због изјашњених Влаха. Нигде у закону то не стоји. То је чиста измишљотина и покушај оправдавања асимилације овог народа.

CitatNekima je teško da shvate, ali u Srbiji žive VLASI koji ni genetski, ni kulturno, ni jezički nisu Rumuni.

Тачно! Али су они у огроооооомној мањини у односу на оне који су у сваком погледу Румуни.

CitatNa srpskom Vlah nije sinonim za Rumun!

На српском Влах јесте синионим за Румуна и то пише у сваком српском етимолошком речнику.

Citat
Postoje Timočki, Braničevski, Homoljski, Pomoravski VLASI koji sigurno nisu Rumuni!

Наравно! Питање је колики је њихов удео?

CitatPostoje VLASI koji su poreklom Kosovci!

Postoje VLASI koji su poreklom Srbi
i VLASI koji su poreklom Rumuni,
kao i VLASI koji su poreklom Nemci...

I svejedno svi su VLASI!

И њихов удео је можда око петина. Обавезно погледати Извештај Егзарха Максима Радковића! Ни у једном селу где егзарх бележи мешано становништво - Србе и Влахе - данас не живе Власи. Свугде су се Власи претапали у Србе - нигде обрнуто! Говорим, наравно, за његов извештај. То нас јасно упућује на закључак да су не-Власи морали бити у огромној  мањини у односу на Влахе, тамо где се дешавало да се они порумуне, односно повлаше.

Predlažem mali predah ...
Primer vlaške mitološke pesme iz kulta plodnosti.
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/mp3/21-Milan-Rasancanu-Cusu.mp3[/mp3]

A budućem vlaškom ministru prosvete predlažem da ovu pesmu nekako ugura u nastavni program.  ;D
Jer ako ona ne privoli mlade Vlahe da uče vlaški, atunśa o suflarîm în dudă!

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fmuzika%2Fmilan_002.jpg&hash=23ab332dcc678067438b10ad86374822cb557223)

Fotka sa snimanja pesme, u Rašancu.
Bilo je to na Veliki petak 2005.
Na slici, s leva na desno:
Aleksandar Repedžić, student etn. i antropologije,
(trenutno visi na listi br. 3, i na korak je do diplomskog)
Biljana Bojković, student etnomuzikologije
(trenutno u RTS-u, već radi diplomski,
Naša zajednička dela
http://www.paundurlic.com/radovi/hajduk_veljko.htm (http://www.paundurlic.com/radovi/hajduk_veljko.htm),
http://www.paundurlic.com/radovi/pesma_o_svecima.htm (http://www.paundurlic.com/radovi/pesma_o_svecima.htm))
Mošu Milan Rašancanu, laptarju, bogdapruost s-ăĭ fiĭe!
O vrednosti njegovog repertoara:
http://www.paundurlic.com/radovi/pesma_o_svecima.htm (http://www.paundurlic.com/radovi/pesma_o_svecima.htm)
http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm (http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm)
Mošu Paun, ovdašnji ...
Snimio Bora Krčmarević, dokumentarista Muzeja u Majdanpeku

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
zelim da budem prosto otvoren, Vlaska nacija nepostoji, Timocki Vlasi su prosto Rumuni

Управо тако. До тог закључка долази свако ко покушава неутрално да сагледа ствари.

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
u nauci je uspostavljeno da postoje cetri Istocno Romanska jezika, odnosno Rumunski, Armnjski, R'm'rski (u Istri) i Meglansko Vlaski (tkz. Meglansko rumunski), TIMOCKI VLASKI JEZIK NEPOSTOJI

И ово је тачно. Отвори ли се било који домаћи или светски лексикон или енциклопедија који дотичу ово питање, свуда ће се наи исти одговор!

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
Posto Timocki Rumuni, to jest Vlasi, nemaju svoj poseban jezik, jer Carani govore potpuno isti dijalekt sa Oltencima, a Ungurjani govore potpuno isti dijalekt sa Banacanima (Rumunskim), oni nisu posebna nacija vec Rumuni

Одлично запажање!
Да су Власи не знам колико аутохтони... да су овде од постанка света...да нису имали никакве везе са Румунима, да су, што би се рекли самоникли, бар би им се језик разликовао од Румунског.
Погледајмо пример Срба и Бугара или Хрвата и Словенаца и биће нам све јасно.

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
Znaci ni danasnji Srbi ni Rumuni, u tim krajevima nisu tu od Adama i Eve, vec su doseljeni prije 200 do 300 godina. Srbi su vecinom Kosovci, posto govore Kosovsko Resavskim dijalektom Srpskog jezika, a Rumuni su podjeljeni u dvi grupe, Ungurjane iz Ugarske(Banata) i Carane (Cara Rumâneaskâ, Vlaska, odnosno Oltenija).

Управо тако. Одлично си обавештен! Постоје и документи којим се ово може лако доказати.

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
etnonim Român je knjizevna kovanica, Rumunskog knjizevnog jezika, a svi Rumuni, bili oni iz Moldavije, Vlaske, Erdelja, govorili su RUMÂŃ, RUMÂN; knjizevni etnonim rOmân je uveden, da bi se vise isteklo Rimsko kulturno nasljedje. Isto tako etnonim "Srbi" je Vukova kovanica, jer su prije 200 godina bili Srbi svi bili Srblji, Srbljem

Браво. Феноменално!
Ако се погледају стари списи, односно зачеци писања на румунском, нигде се не среће никакав Ромâн.

Postovani Gospodine dPasujoni i Gospodine Vlad

Prvo moramo definisati sta podrazumjevamo pod terminom narod ili etnos. U slucaju Rumuni a i Srba, ova dva naroda, pa i vecina drugih evropskih naroda, jedino se mogu definisati kao etnosi u smislu jezicno-kulturne zajednice, a ne krve zajednice. Mozda necete da se slozite sa mojim misljenjem, ali i Rumuni i Srbi su najmanje sastavljenji od 1000 krvnih etnosa. Samo pogledajte kolko raznih Y hromasomnih grupa medju nama ima, kolko invazija na balkanu, a u slucaju Rumuna, kolko raznih kolonista i veterana, sa svih strana svijeta od mnogih krvno-etnickih grupa. Samo u evropi bi se mogli Baskici definisati kao krvna nacija, jer svi djele 90 posto potomstva od jedne Y hromasomne grupe, a njihov je jezik vise od 6000 hiljada godina star.

Znaci ja bih sebe deklarirao kao etnicki (u jezicno, kulturnom smislu) Srbin, ali ja svoje krvno-etnicko Y HROMASOMNO porijeklo po ocevoj liniji neznam, sto znaci da neznam svoje krvno etnicko porijeklo; ali dali sam ja manje Srbin, ako sam potomak Kelta, Ilira, Balta, ili bilo koje druge krvne nacije, kad mi je maternji jezik SRPSKI.

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 21:35
Postovani Gospodine dPasujoni i Gospodine Vlad

Мислим да би, ипак, било боље да о овоме отвориш посебну тему.

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2010. 21:03

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 20:11
Gospodine dPasujoni

zelim da budem prosto otvoren, Vlaska nacija nepostoji, Timocki Vlasi su prosto Rumuni
....
Znaci ni danasnji Srbi ni Rumuni, u tim krajevima nisu tu od Adama i Eve, vec su doseljeni prije 200 do 300 godina. Srbi su vecinom Kosovci, posto govore Kosovsko Resavskim dijalektom Srpskog jezika, a Rumuni su podjeljeni u dvi grupe, Ungurjane iz Ugarske(Banata) i Carane (Cara Rumâneaskâ, Vlaska, odnosno Oltenija).
...

I ja iskren da budem ne mislim da postoji VLAŠKA nacija, ako je bude jednog dana mi to nećemo sigurno doživeti!

Postoje Timočki, Braničevski, Homoljski, Pomoravski VLASI koji sigurno nisu Rumuni!

Postoje VLASI koji su poreklom Kosovci!

Postoje VLASI koji su poreklom Srbi
i VLASI koji su poreklom Rumuni,
kao i VLASI koji su poreklom Nemci...

I svejedno svi su VLASI!

dPasujoni

 

Kao što rekoh lingvistika je veoma precizna pa prema tome nepostoje Vlasi srpskog porekla (ni kosovskog ni bilo kojeg drugog porekla), to je srpska politika pisala i našu istoriju i pišu je i dan danas ima preko 100 godina od kada je to započeto.
I sam si izneo ovo na temi koju si otvorio http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=600.0

ДЕМОГРАФИЈА, књ. VI, 2009.
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ АНТРОПОГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА
НЕГОТИНСКЕ КРАЈИНЕ ДО XX ВЕКА

Jasno se vidi da se ta politika vodi i dan danas, godina je 2009 i rad se sastoji od raznih ranijih radova koji su tu upotrebljeni i tako se i dan danas sve te istorijske laži ponovo ponavljaju, neko nije odustao od falsifikovanja naše istorije.

Ja u detalje ne bih išao i izneo sve što znam jer sam od onih koji zna da prašta i da ne gleda u prošlost šta se sve izdešavalo i kako je sprovedena ta prva faza koja bi se nazvala srbizacija.
Samo bih rekao da se ne radi samo o falsifikovanju istorije nego je bilo i drugih stvari, mnogo gorih stvari koje ja opraštam i o kojima uopšte nerazmišljam.
A to je samo još jedan dokaz više koliko je Srbiji bilo stalo da se naša istorija falsifikuje.

Ako ste nešto na današnje mešovite brakove mislili, to je normalna pojava.

Ja postujem svacije misljenje o definiciji narodnosti i etnosa

Ali bih mozda najbolje da pitamo gospodina Pauna kao etnografa, da nam on da definiciju narodnosti, odnosno etnosa.

Citat: Volcae poslato 03.06.2010. 21:45
mnogo gorih stvari koje ja opraštam i o kojima uopšte nerazmišljam.
A to je samo još jedan dokaz više koliko je Srbiji bilo stalo da se naša istorija falsifikuje.

Svi znaju da je sprovodjena jedna vrsta tihe Srbizacije, ali niko nije Rumune istocne Srbije strpao u crkvu, kao sto je to bilo u gradu Glini, Banija, pa poceo psovati Vlasku majku, kao sto su Ustase Srbima, tokom zlocina koji se dogodio u toj crkvi.

Ja svakako osudjujem nasilno denacionaliziranje, ali VLA VLA PS PS, sigurnu nije tolko drasticno, kao kada su Ustase urlikale Srbima, vlasku (hrvati inace zovu sve krajiske srbe, vlasima) majku.

Citat

CitatNS VLAŠKE NAIONALNE MANJINE postoji zbog onih koji se smatraju VLASIMA koji NISU Rumuni!

Нетачно! Национални савет влашке мањине постоји због изјашњених Влаха. Нигде у закону то не стоји. То је чиста измишљотина и покушај оправдавања асимилације овог народа.

Tačno!

...Национални савет влашке мањине постоји због изјашњених Влаха...

A među tim "izjašnjenim Vlasima ima znatan broj onih ...koji se smatraju VLASIMA koji NISU Rumuni!...

Nebitan je broj,
dvadeset hiljada,
desest hiljada,
ili samo jedna hiljada,

MI VLASI, SEBE VIDIMO KAO POSEBNU VLAŠKU MANJINU U SRBIJI, I IMAMO PRAVO NA SVOJ Nacionalni Savet VLAŠKE Nacionalne manjine.

Po čemu bi bilo ko imao prava da traži prava za "svoju" manjinu kojoj pripada, ako ta ista prava uskraćuje drugoj manjini?

Citat: Vlad poslato 03.06.2010. 16:42

Citat: nena poslato 03.06.2010. 15:05
Baš se pitam kako bi reagovao Srbin iz Like kad bi mu neko odredio da više ne može da govori svojim narečjem srpskog jezika nego da mora da počne da koristi ekavicu. S obzirom da je ekavica zvanični - književni srpski jezik, a onaj njihov samo jedan od mnogih dijalekata....

Одлично што сте узели овај пример.
Можете ли да ми одговорите на следећа питања:
Да ли и личанима треба да стандардизујемо лички језик, који није екавски, ако је по Вама једино екавица српска?
Који то језик Личани уче у школи?
Јесу ли изгубили ишта од свог наречија њиховим неучењем у школи?

Поздрављам Вас и очекујем Ваш одговор

1. Ako bi Srbi iz Like iz bilo kojih kulturnih, političkih ili ne znam kojih god razloga izrazili težnju i želju da se njihov dijalekt počne koristiti i u zvaničnim ustanovama, po meni imaju pravo na to. Ali, kako mi se čini, s obzirom da govore štokavski, što je osnova i standardnog hrvatskog, ne mislim da se zvanični jezik drastično razlikuje od onog što oni govore. U hrvatskoj su po pitanju jezika 'nadrljali' kajkavci i čakavci. Ekavica je zvanični jezik u Srbiji a ne jedino narečje kojim govore Srbi. Na kraju, naravno da ne smatram da bi Ličanima trebalo proturiti ekavski. I, moram da priznam, ne razumem baš ovo pitanje.

2. Pretpostavljam da u školi uče književni hrvatski (koji je baziran na štokavskom narečju).

3. Svi dijalekti na svetu su izgubili, gube i gubiće sve više svoja svojstva i sve će se više približavati zvaničnim jezicima.

Citat
Kao što rekoh lingvistika je veoma precizna pa prema tome nepostoje Vlasi srpskog porekla (ni kosovskog ni bilo kojeg drugog porekla), to je srpska politika pisala i našu istoriju i pišu je i dan danas ima preko 100 godina od kada je to započeto.

Kad govorim o VLASIMA, kosovskog, srpskog i nemačkog porekla, ne govorim o knjigama već o živim ljudima (čitavim porodicama i familijama) koji u svom porodičnom predanju, čuvaju sećanje na pretke poreklom srbe, nemce ili sećanje na svoje kosovsko poreklo koje je sadržano u porodičnoj slavi VIDOVDANU.

I VEĆINA SU VLASI!

Citat: nena poslato 03.06.2010. 22:34
I, moram da priznam, ne razumem baš ovo pitanje.

Питање је врло једноставно. Зашто личанима не бисмо стандардизовали језик, ако сви знамо да се њихов локални говор разликује од стандардног српског језика? Зашто не и пироћанцима, врањанцима, војвођанима...?
Пазите, у Србији се инсистира на томе да Власи, који говоре наречија румунског књижевног језика, морају да имају свој "стандардизовани" влашки језик.
Зашто онда не крену, па у том стилу, најпре стандардизују говоре српског језика, чисто да нам дају пример који бисмо следили.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 22:34
2. Pretpostavljam da u školi uče književni hrvatski (koji je baziran na štokavskom narečju).

Срби личани у школи уче књижевни српски језик.
Сматрате ли да им се, на тај начин, чини неправда?

Citat: nena poslato 03.06.2010. 22:34
3. Svi dijalekti na svetu su izgubili, gube i gubiće sve više svoja svojstva i sve će se više približavati zvaničnim jezicima.

У реду. Слажем се. Да ли то значи да ми требамо да им дамо пример како, стандардизацијом локалних говора, и њиховим учењем у школи, уместо учењем књижевног језика, чувамо дијалекте?
Да ли је то циљ стандардизације за коју се залажете?

Skoro svi Srbi u Hrvatskoj, osim onih oko Vukovara, govore Istocno Hercegovackim dijalektom Srpskog Jezika, na kojome je baziran Srpski knjizevni jezik. Ali nasi govori nisu potpuno isti, posto se Istocno Hercegovacki dijeli na dvi grupe, jadna Hercegovacko Crnogorska, gjde postoji kao i u Rumunskim govorima istocne Srbije, zvukovi ś i ź, sto crnogorci oce da standardizuju. Govori sjeverne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Slavonije i Bosanske Krajine su vrlo bliski.
Da vam dam primjer (koristicu cirilicu posto nisam podesio latinicu)

narodni jezik;     Преша куњ преко муста па слумијо нугу, (ili) ђе гоћ пођеш, ваје пази (ili) кашње ћу доћи (ili) шњим је она у вези
standardni jezik; Presao konj preko mosta pa je slomio nagu, gdje god podjes, uvjek pazi, kasnije cu doci, snjim je ona u vezi

Ja negovorim cisto narodni, ali uvjek koristim naprimjer ђе, umjesto gdje

CitatA među tim "izjašnjenim Vlasima ima znatan broj onih ...koji se smatraju VLASIMA koji NISU Rumuni!...

То нико не оспорава! Проблем је што се ово жели наметнути као матрица која се мора следити, без обзира на лингвистичке и историјске чињенице које говоре да су Власи у ствари етнички Румуни.

CitatMI VLASI, SEBE VIDIMO KAO POSEBNU VLAŠKU MANJINU U SRBIJI, I IMAMO PRAVO NA SVOJ Nacionalni Savet VLAŠKE Nacionalne manjine.

И ми, Власи, такође видимо себе као националну мањину у Србији и не негирамо историјске и лингвистичке чињенице.И ми, такође, имамо право на наш Национални савет ВЛАШКЕ МАЊИНЕ!
Само што нигде у закону не пише да се у то име требају измишљати нове теорије о нашем пореклу и нашем језику, нити игде стоји да они који инсистирају на историјским  и лингвистичким чињеницама треба да оснују посебан национални савет.

Влашки национални савет није искључива својина оних који би да негирају историјске и лингвистичке чињенице, нити постоји да би неко лечио комплексе путем тог савета

CitatПазите, у Србији се инсистира на томе да Власи, који говоре наречија румунског књижевног језика, морају да имају свој "стандардизовани" влашки језик.

U Srbiji VLASI insistiraju na svom VLAŠKOM JEZIKU, koji se u velikoj meri razlikuje od Rumunskog književnog jezika!

Oni koji sebe smatraju Rumunima nastoje da VLASIMA određuju kako će, a verovatno bi hteli da odlučuju i šta će da govore!

Pa dobro, i da priznamo neku posebnu vlasku naciju, postavlja se pitanje, sta ce vlaska djeca da uce u skoli

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, A ZOVEMO SEBE NA MATERNJEM JEZIKU RUMUNIMA, A NE VLASI?

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, A UNGURJANI SU DOSLI IZ BANATA, GOVORE ISTI DIJALEKT SA BANACANIMA, CARANI SU IZ OLTENIJE, GOVORE ISTI DIJALEKT SA OLTENCIMA, ALI IPAK NISMO MI ISTO STO SU BANACANI I OLTENCI?

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, NASI PRECI SU ZIVJELI U ISTOJ ZAJEDNICI SA BANACANIMA I NJIHOVIM PRECIMA, I SA OLTENCIMA I NJIHOVIM PRECIMA, TOKOM SREDNJEG VIJEKA, ALI IPAK MI NISMO ISTO STO I ONI?

Sve bih ovo bilo krajnje besmisleno, pseudoistorijsko, bas kao sto rade u Crnog Gori

CitatU Srbiji VLASI insistiraju na svom VLAŠKOM JEZIKU, koji se u velikoj meri razlikuje od Rumunskog književnog jezika!

Власи инсистирају и на увођењу књижевног румунског језика, па им држава то не допушта.
Власи који инсистирају на књижевном румунском језику били су велика већина у савету.
Држава нема право да се меша у то којим језиком треба да говоре власи као службеним нити да даје готова решења.

CitatOni koji sebe smatraju Rumunima nastoje da VLASIMA određuju kako će, a verovatno bi hteli da odlučuju i šta će da govore!

Ово је још једна у низу тешких лажи. Они који себе сматрају Румунима, партиципирају у Националном савету Румуна.
Држава настоји да Власима по сваку цену стандардизује влашки језик.

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 23:10
Pa dobro, i da priznamo neku posebnu vlasku naciju, postavlja se pitanje, sta ce vlaska djeca da uce u skoli

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, A ZOVEMO SEBE NA MATERNJEM JEZIKU RUMUNIMA, A NE VLASI?

;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D

:D :D :D :D :D :D :D :D

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 23:10
MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, A UNGURJANI SU DOSLI IZ BANATA, GOVORE ISTI DIJALEKT SA BANACANIMA, CARANI SU IZ OLTENIJE, GOVORE ISTI DIJALEKT SA OLTENCIMA, ALI IPAK NISMO MI ISTO STO SU BANACANI I OLTENCI?

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, NASI PRECI SU ZIVJELI U ISTOJ ZAJEDNICI SA BANACANIMA I NJIHOVIM PRECIMA, I SA OLTENCIMA I NJIHOVIM PRECIMA, TOKOM SREDNJEG VIJEKA, ALI IPAK MI NISMO ISTO STO I ONI?

Sve bih ovo bilo krajnje besmisleno, pseudoistorijsko, bas kao sto rade u Crnog Gori

Баш тако

CitatВласи инсистирају и на увођењу књижевног румунског језика, па им држава то не допушта.
Власи који инсистирају на књижевном румунском језику били су велика већина у савету.
Држава нема право да се меша у то којим језиком треба да говоре власи као службеним нити да даје готова решења.

Država je zvanično prihvatila odluku ondašnjeg NS VNM da Rumunski književni jezik bude "maternji jezik" VLAHA!

Zapelo je kod realizacije i činjenice da su se em javilo malo dece, em se dosta VLAHA protiv ovakve odluke bukvalno pobunilo!

Još jednom da razjasnimo:

Ako smatrate da ste VLAH i smatrate da su VLASI u stvari rumuni, onda ste zapravo RUMUN kojeg  su ti "nevaljali Srbi" prekrstili u VLAHA.

A ...Они који себе сматрају Румунима, партиципирају у Националном савету Румуна....

Ne možete čas biti VLAH, čas RUMUN i po potrebi se pozivati na sinonimiju koja ne postoji!

Gospodine dPasujoni

Kada su svi Rumâńi u Vlaskoj, Moldaviji i Erdelju prihvatili da budu Români, zasto nebi Rumâńi Istocne Srbije?

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 23:33
Gospodine dPasujoni

Kada su svi Rumâńi u Vlaskoj, Moldaviji i Erdelju prihvatili da budu Români, zasto nebi Rumâńi Istocne Srbije?

A zašto bi?

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2010. 23:08

CitatПазите, у Србији се инсистира на томе да Власи, који говоре наречија румунског књижевног језика, морају да имају свој "стандардизовани" влашки језик.

U Srbiji VLASI insistiraju na svom VLAŠKOM JEZIKU, koji se u velikoj meri razlikuje od Rumunskog književnog jezika!

Oni koji sebe smatraju Rumunima nastoje da VLASIMA određuju kako će, a verovatno bi hteli da odlučuju i šta će da govore!

dPasujoni

ŠTETA:
1.U Srbiji VLASI traže standardizaciju vlaškog jezika
2.U Srbiji VLASI insistiraju na tome da nisu Rumuni

KORISNO:
1.Vlasi treba da insistiraju na uvođenje jedinog standardizovanog dakorumunskog narečja (Muntenskog - precizno iz Muntenije) - rumunski jezik
2.Vlasi treba da insistiraju na tome da su Rumuni
3.potrebno je ozbiljno kultivisanje rumunskih narečja kojima govore Vlasi.
4.potrebno je sakupljeno dosadašnje kulturno blago sačuvati i dalje sakupljati.
Sve je to potrebno budućim generacijama a ne samo identitet i savremeni rumunski jezik, potrebno je i ovo drugo što sam naveo i sa time da se upoznaju i da čuvaju i zbog nas samih i zbog toga što je to kulturno blago celokupnog rumunskog naroda.

Sve što mi imamo lokalno je ustvari deo nacionalnog blaga i nacionalne zaostavštine celokunog rumunskog naroda koje je od neprocenjive vrednosti.
Znači netreba insistirati samo na nacionalnom identitetu i standardizovanom rumunskom jeziku.
Ako neko insistira samo na tome onda ne pravi štetu samo nama lokalno već celokupnom rumunskom narodu.

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2010. 23:33

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 23:33
Gospodine dPasujoni

Kada su svi Rumâńi u Vlaskoj, Moldaviji i Erdelju prihvatili da budu Români, zasto nebi Rumâńi Istocne Srbije?

A zašto bi?

Nacionalno opredeljenje je pravo svakog pojedinca, ali niko nema pravo da promjeni istorijske cinjenice, i istorijski proishod jednog entiteta po svojoj volji

Rumuni Istocne Srbije su bili Rumuni do 1921, kada je vec stvorena ona nesretna Jugoslavija, grobnica Srpskog naroda, koja nije samo htjela da pretvori Rumune u Vlahe, nego i Srbe u Jugoslave, sklavene, slave i neznam ti ja sta?

Citat
Država je zvanično prihvatila odluku ondašnjeg NS VNM da Rumunski književni jezik bude "maternji jezik" VLAHA!

Тек након тога што је државни врх схватио да ће у Стразбуру изгубити спор.
Обавезно прочитати шта је о томе рекао Милан Марковић, државни секретар за локалну управу у скупштини Србије.

CitatZapelo je kod realizacije i činjenice da su se em javilo malo dece, em se dosta VLAHA protiv ovakve odluke bukvalno pobunilo!

Јавило их се сасвим довољно да се са наставом крене у 14 школа. Са врха је све блокирано. Зна се тачно и ко је то блокирао.
Još jednom da razjasnimo:

CitatAko smatrate da ste VLAH i smatrate da su VLASI u stvari rumuni, onda ste zapravo RUMUN kojeg  su ti "nevaljali Srbi" prekrstili u VLAHA.

Наука тврди да је Влах синоним за Румуна. Наши преци су се пописивали као Румуни. Ми говоримо наречијима румунског језика. Наши преци су се доселили из Румуније.
Власи су једноставно Румуни.

Citat
Ne možete čas biti VLAH, čas RUMUN i po potrebi se pozivati na sinonimiju koja ne postoji!

Синонимија постоји. На српском смо Власи на свом матерњем смо Румуни. Као изјашњени Власи, и као грађани државе Србије који прихватамо српски назив за Румуне - Власи, имамо потпуно право да партиципирамо у Влашком националном савету

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom. Zatim, i današnji rumunski je nekada bio ljimba lu pakurar kao i današnji srpski. Tako da ne vidim razlog zašto i naša limba lu pakurar ne može da doživi isti progres.
Naravno, ovde će neko reći da je za to potrebno milion godina i da je to nemoguće jer su naši dijalekti polumrtvi.... Ali, s obtirom da postoje dijalektološke studije rumunskih dijalekata, čiji smo i mi deo, normiranje naših dijalekata je 80% urađena stvar. Zatim, ako su isti ovi dijalekti super funkcionalni i vitalni u Rumuniji (kako neko ovde tvrdi da dijelekti savršeno opstaju uprkos uticaju standardnog jezika), mi onda bukvalno imamo i odakle da uzimamo veliki deo onoga što fali našim govorima... Dakle, naši dijalekti vrlo lako mogu da se dograde i ožive, kada bi se to htelo!

2. G-din Demićevo objašnjenje nacionalnosti preko značenja rečenice Juo mis Rumin/Juo sint Rumin, je jedna od najbanalnijih definicija nacionalne pripadnosti i identiteta koju sam ikada i igde čula. D-din Demić zaboravlja da reči u svom razvoju, često menjaju značaj, obično u zavisnosti od socijalnih i istorijskih prilika ljudi koji se tim rečima služe (jedan primer koji mi pada na pamet, čisto ilustracije radi: reč 'franco', od imana naroda Franci, je u staroitalijanskom prvo značila 'slobodan', da bi sada u savrmenom italijanskom značila 'iskren'). Dakle, iz toga što mi kažemo Rumin (din Srbije) i Rumin (din Ruminjije) ne može se na tako banalan način zaključiti da svi oni koji koriste ovaj termin sebe automatski treba da identifikuju sa Rumunima. Jasno je da je reč o homonimima, zato se i specifikuje 'din Ruminie' ili 'din Srbije'.
Po ovoj Demićevoj logici bi danšnje Rumune trebalo da identifikijemo sa starim Rimljanima, s obzirom da se u rumunskom za oba ova naroda koristi reč ROMAN. Mislim da bi se mnogo ljudi silno nasmejalo ovakvom zaključku (osim rumunskih romanticnih nacionalista, naravno).
G-din Demić treba da izbegava ovako 'čudne' nastupe u kojima svodi identitet na lingvističke začkoljice, pogotovu što je bio jedan od čelnih ljudi NSVNM-a.

3. G-din Demić smatra da će korišćenje standardnog jezika da obogati naše dijalekte i da podstakne njihovo korišćenje, i onda nam dokazuje sasvim suprotno: da njegov sin u stvari usvaja književni rumunski (da la Bukurešt!) samim tim što gleda crtane filmove, te da on mora da ga koriguje u izgovoru! Zamislite onda koji bi uticaj na naše 'polumrtve' dijalekte imalo uvođenje književnog rumunskog jezika u škole, pogotovu kada se zna koliko je velik uticaj škole na celokupni razvoj dece. Nigde u svetu se nije desilo da je književni jezik oživeo dijalekte, već sasvim suprotno. Dijalekti se osiromašuju jer ih sve više potiskuje jezik koji je funkcionalniji, moderniji, kulturniji (zašto bi neko pričao in graju lu pakurar kind puoće sa fije kimjet ši sa vorbaska in limba literara?)... Naši dijalekti će se očuvati samo ako se koriste, uvođenje rumunskog će samo ubrzati njihov nestanak. Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Citat: Бошњанин poslato 03.06.2010. 23:10
Pa dobro, i da priznamo neku posebnu vlasku naciju, postavlja se pitanje, sta ce vlaska djeca da uce u skoli

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, A ZOVEMO SEBE NA MATERNJEM JEZIKU RUMUNIMA, A NE VLASI?

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, A UNGURJANI SU DOSLI IZ BANATA, GOVORE ISTI DIJALEKT SA BANACANIMA, CARANI SU IZ OLTENIJE, GOVORE ISTI DIJALEKT SA OLTENCIMA, ALI IPAK NISMO MI ISTO STO SU BANACANI I OLTENCI?

MI SMO VLASI, NISMO RUMUNI, NASI PRECI SU ZIVJELI U ISTOJ ZAJEDNICI SA BANACANIMA I NJIHOVIM PRECIMA, I SA OLTENCIMA I NJIHOVIM PRECIMA, TOKOM SREDNJEG VIJEKA, ALI IPAK MI NISMO ISTO STO I ONI?

Sve bih ovo bilo krajnje besmisleno, pseudoistorijsko, bas kao sto rade u Crnog Gori

VLASI NISU NACIJA!

Poseban etnicitet jesu, NACIJA nisu!

Sigurno neće učiti to što ste naveli, jer su to tipični STEREOTIPI o VLASIMA!

Nisu svi VLASI koje zovemo Ungurjanima došli iz Banata!

Nisu svi VLASI Carani došli iz Oltenije!

Sa kojima su sve naši preci živeli u srednjem veku, nažalost, još je nejasno i maglovito i toj "istorijskoj nauci" na koji se mnogi pozivaju!

Možda su i naši preci živeli zajedno u srednjem veku? ;)
 

Skime su zivjeli vasi preci svjedoci vas dijalekt. Kao sto znam da su moji preci davnom starinom iz hercegovine, jer mi je maternji dijalekt ISTOCNO HERCEGOVACKI

A sto se tice Ungurjana, neki su dosli iz Erdelja, odnosno Transilvanije, ali posto je vecina bila iz Banata, Ungurjani govore Banatskim dijalektom Rumunskog jezika. Nebi bas bio najivan, pa da vjerujem da su Vlasi jos tu od Tribala u besprekidu

Inaca kao sto sam reko, narod nije opste krv, nego kultura i jezik
Citao sam Rumunska geneticka istrazivanja, gdje se vidi da su Rumuni iz Transilvanije malo drugaci od onih iz Moldavije
Ali na kraju kraje ni Bosanski Srbi nisu potpuno iste krvi ko Srbijanci, cak su Bosanski Srbi blizi Bosanskim Muslimanima nego Srbijancima, ali jezik i kultura je jedna, SRPSKA

i kad koristim rijec nacija, mislim na etnos, ne na drzavu

CitatVLASI NISU NACIJA!

Тачно!

CitatPoseban etnicitet jesu, NACIJA nisu!

Тачно

CitatSigurno neće učiti to što ste naveli, jer su to tipični STEREOTIPI o VLASIMA!

??? ??? ???

Citat
Nisu svi VLASI koje zovemo Ungurjanima došli iz Banata!

Nisu svi VLASI Carani došli iz Oltenije!

Извор?
Зашто би онда били Царани и Унгуреани?
Царан=Цара Румуњаска=Влашка
Унгуреан=Угарска=Мађарска
Иначе, одакле су дошли, сведоче наши дијалекти, наша ношња, наше песме које певамо, наши обичаји... а они су идентични као у Олтенији и Банату и Трансилванији

CitatSa kojima su sve naši preci živeli u srednjem veku, nažalost, još je nejasno i maglovito i toj "istorijskoj nauci" na koji se mnogi pozivaju!

Магловито је за оне који не читају. за оне који читају, постоји јасна слика одакле су дошли и где су живели у средњем веку

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:00
Skime su zivjeli vasi preci svjedoci vas dijalekt. Kao sto znam da su moji preci davnom starinom iz hercegovine, jer mi je maternji dijalekt ISTOCNO HERCEGOVACKI

Не само дијалекат, него и ношња, митови, баладе, обичаји предања, веровања... све је пресликано, све је исто као у Банату, Олтенији и Трансилванији

CitatИзвор?
Зашто би онда били Царани и Унгуреани?

Nazivi su novijeg tipa i knjiškog karaktera, kod mene recimo niko ljude iz Negotina i okoline ne zove Carani, već Krajnjeancî!

Dalje u mom kraju niko ne kaže "Noj njis ungurjeanj!", ali postoje porodice koje nose prezime Ungurjanović (Ungurjeanji)!

Znači li to da su ove porodice "veći" Ungurjani, i zašto su samo oni zadržali taj naziv ako su svi VLASI mog kraja došli iz Mađarske (Ugarske)???

Zato su te priče tipični STEREOTIPI O VLASIMA!

NACIJA JE DANAS U SRBIJI SINONIM ZA ETNOS

ZATO SE KAZE, SAVJET NACIONALNE MANJINE, A NE, SAVJET ETNICKE MANJINE

Citat: Vlad poslato 04.06.2010. 00:10

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:00
Skime su zivjeli vasi preci svjedoci vas dijalekt. Kao sto znam da su moji preci davnom starinom iz hercegovine, jer mi je maternji dijalekt ISTOCNO HERCEGOVACKI

Не само дијалекат, него и ношња, митови, баладе, обичаји предања, веровања... све је пресликано, све је исто као у Банату, Олтенији и Трансилванији

Tacno tako, u slucaju Srba iz Hrvatske i BiH, imamo slicne nosnje sa crvenim kapama, slicne pjesme, pjevanje zvana ojkaca, i vecina slavi Svetog Djurdja kao krsnu slavu u Hrvatskoj i BiH, dok je u Srbiji Sveti Nikola najveca Krsna Slava.

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:15
Tacno tako, imamo slicne nosnje sa crvenim kapama, slicne pjesme, pjevanje zvana ojkaca, i vecina slavi Svetog Djurdja kao krsnu slavu u Hrvatskoj i BiH, dok je u Srbiji Sveti Nikola najveca Krsna Slava.

Код Срба се порекло може поуздано пратити управо на основу крсне славе. Мада је и пола Србије пореклом из Црне горе и Херцеговине.

Citat: Vlad poslato 04.06.2010. 00:18

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:15
Tacno tako, imamo slicne nosnje sa crvenim kapama, slicne pjesme, pjevanje zvana ojkaca, i vecina slavi Svetog Djurdja kao krsnu slavu u Hrvatskoj i BiH, dok je u Srbiji Sveti Nikola najveca Krsna Slava.

Код Срба се порекло може поуздано пратити управо на основу крсне славе. Мада је и пола Србије пореклом из Црне горе и Херцеговине.

I to porijeklom od Posrbljenih Romano-Ilira, odnosno Morlaka. Zato pripadamo Dinarskoj antropoloskoj rasi, i zato nas hrvati i muslimani jos zovu Vlasima.
Nasi ljudi zive tamo tipicno vlaski, vecina su pastiri, a nasi stari su imali i svoje katune u planinama, gdje su kroz godinu cuvali svoja stada.
Ali smo sada najveci SRBI jer nam je maternji jezik Srpski a ne Morlacki

Citat: Vlad poslato 03.06.2010. 22:50

Citat: nena poslato 03.06.2010. 22:34
I, moram da priznam, ne razumem baš ovo pitanje.

Питање је врло једноставно. Зашто личанима не бисмо стандардизовали језик, ако сви знамо да се њихов локални говор разликује од стандардног српског језика? Зашто не и пироћанцима, врањанцима, војвођанима...?
Пазите, у Србији се инсистира на томе да Власи, који говоре наречија румунског књижевног језика, морају да имају свој "стандардизовани" влашки језик.
Зашто онда не крену, па у том стилу, најпре стандардизују говоре српског језика, чисто да нам дају пример који бисмо следили.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 22:34
2. Pretpostavljam da u školi uče književni hrvatski (koji je baziran na štokavskom narečju).

Срби личани у школи уче књижевни српски језик.
Сматрате ли да им се, на тај начин, чини неправда?

Citat: nena poslato 03.06.2010. 22:34
3. Svi dijalekti na svetu su izgubili, gube i gubiće sve više svoja svojstva i sve će se više približavati zvaničnim jezicima.

У реду. Слажем се. Да ли то значи да ми требамо да им дамо пример како, стандардизацијом локалних говора, и њиховим учењем у школи, уместо учењем књижевног језика, чувамо дијалекте?
Да ли је то циљ стандардизације за коју се залажете?

Ako Ličani ili bilo ko drugi bude smatrao da treba da im se standardizuje jezik, to će tražiti. Isto tako, ako oni smatraju da je u redu da u školi uče srpski, to je njihova stvar i njihovo pravo.  Dakle, ne vidim razlog da sve trpate u isti koš. A to što mi govorimo rumunskim narečjima ne znači da treba da usvojimo standardni rumunski koji je baziran na munćenesk narečju, koje se između ostalog kako ispade, i ne govori kod nas Vlaha (Rumini din Srbije).

Što se tiče našeg potencijalnog  učenja dijalekata u školi, za Vlahe je to jednostavno učenje i čuvanje maternjeg jezika, a ne davanje nikakvog primera. Cilj standardizacije je očuvanje onog jezika koji Vlasi (Rumini din Srbije) osećaju svojim.  Ja ne vidim razlog zašto bi smo morali da učestvujemo u čuvanju - širenju zvaničnog rumunskog, zar je to viši cilj, plemenitiji jezik od ovoga što mi govorimo? Za mene ne, ali za vas koji se osećate Rumunom, da. Samo što ja vama ne negiram pravo da ako želite da učite rumunski to i činite, dok vi meni negirate pravo da učim i usavršavam ono što ja smatram maternjim jezikom. I nema tu nikakve nauke...

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:21
I to porijeklom od Posrbljenih Romano-Ilira, odnosno Morlaka. Zato pripadamo Dinarskoj antropoloskoj rasi, i zato nas hrvati i muslimani jos zovu Vlasima.
Nasi ljudi zive tamo tipicno vlaski, vecina su pastiri, a nasi stari su imali i svoje katune u planinama, gdje su kroz godinu cuvali svoja stada.
Ali smo sada najveci SRBI jer nam je maternji jezik Srpski a ne Morlacki

Тачно!
И ово је још један интересантан феномен. Више топонима са румунском основом има у Херцеговини него у североисточној Србији.
Толико о нашој "аутохтоности".

Cak sam procitao da je Gavrilo Princip, odnosno prezime Princip vlaskog porijekla
A gradonacelnik Dilas, pa onaj politicar Latas, obadva porijeklom Licanina, a ima indicija da su i ova dva prezimena Vlaska

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
Ako Ličani ili bilo ko drugi bude smatrao da treba da im se standardizuje jezik, to će tražiti.

Исто као што су у Србији дали Југословенима и Црногорцима.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
Isto tako, ako oni smatraju da je u redu da u školi uče srpski, to je njihova stvar i njihovo pravo. 

А зашто није исто када ми тражимо да нам матерњи језик буде румунски?
Зашто то онда није наше лично право, него нам то неко ускраћује?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
Dakle, ne vidim razlog da sve trpate u isti koš.

Зашто да не. Па и они говоре наречијем спског књижевног језика као што и ми говоримо наречијима румунског књижевног језика. У чему је проблем?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
A to što mi govorimo rumunskim narečjima ne znači da treba da usvojimo standardni rumunski koji je baziran na munćenesk narečju, koje se između ostalog kako ispade, i ne govori kod nas Vlaha (Rumini din Srbije).

Одлично!
Да ли је нама - Унгуреанима - матерњи језик банатски дијалекат румунског језика? Ако јесте, да ли то значи да њега треба да "стандардизујемо"? Ако да, да ли треба да стандардизујемо још и буфански, мунћански и царански?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
Što se tiče našeg potencijalnog  učenja dijalekata u školi, za Vlahe je to jednostavno učenje i čuvanje maternjeg jezika, a ne davanje nikakvog primera. Cilj standardizacije je očuvanje onog jezika koji Vlasi (Rumini din Srbije) osećaju svojim. 

Објасните ми у којој мери Царани осећају говор Унгерана својим?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
Ja ne vidim razlog zašto bi smo morali da učestvujemo u čuvanju - širenju zvaničnog rumunskog, zar je to viši cilj, plemenitiji jezik od ovoga što mi govorimo?

Не. Него је пракса свугде у свету да дијалекти имају свој књижевни језик.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
Za mene ne, ali za vas koji se osećate Rumunom, da

Одакле Вам то да се осећам Румуном? Ја се осећам Влахом, али тврдим да су Власи у погледу језика, порекла, веровања...чисти Румуни

Citat: nena poslato 04.06.2010. 00:25
. Samo što ja vama ne negiram pravo da ako želite da učite rumunski to i činite, dok vi meni negirate pravo da učim i usavršavam ono što ja smatram maternjim jezikom. I nema tu nikakve nauke...

Ко Вам то право негира? Сматрајте Ви шта год хоћете, али оставите да се језиком баве лингвисти.

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:31
Cak sam procitao da je Gavrilo Princip, odnosno prezime Princip vlaskog porijekla
A gradonacelnik Dilas, pa onaj politicar Latas, obadva porijeklom Licanina, a ima indicija da su i ova dva prezimena Vlaska

Када би само знао која су све презимена влашка...
Дедијер, Ђодан, Рачан, Беко, Рашула, Мамула, Тус, Тохољ, Буљан, Миљуш...

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom. Zatim, i današnji rumunski je nekada bio ljimba lu pakurar kao i današnji srpski. Tako da ne vidim razlog zašto i naša limba lu pakurar ne može da doživi isti progres.
Naravno, ovde će neko reći da je za to potrebno milion godina i da je to nemoguće jer su naši dijalekti polumrtvi.... Ali, s obtirom da postoje dijalektološke studije rumunskih dijalekata, čiji smo i mi deo, normiranje naših dijalekata je 80% urađena stvar. Zatim, ako su isti ovi dijalekti super funkcionalni i vitalni u Rumuniji (kako neko ovde tvrdi da dijelekti savršeno opstaju uprkos uticaju standardnog jezika), mi onda bukvalno imamo i odakle da uzimamo veliki deo onoga što fali našim govorima... Dakle, naši dijalekti vrlo lako mogu da se dograde i ožive, kada bi se to htelo!

2. G-din Demićevo objašnjenje nacionalnosti preko značenja rečenice Juo mis Rumin/Juo sint Rumin, je jedna od najbanalnijih definicija nacionalne pripadnosti i identiteta koju sam ikada i igde čula. D-din Demić zaboravlja da reči u svom razvoju, često menjaju značaj, obično u zavisnosti od socijalnih i istorijskih prilika ljudi koji se tim rečima služe (jedan primer koji mi pada na pamet, čisto ilustracije radi: reč 'franco', od imana naroda Franci, je u staroitalijanskom prvo značila 'slobodan', da bi sada u savrmenom italijanskom značila 'iskren'). Dakle, iz toga što mi kažemo Rumin (din Srbije) i Rumin (din Ruminjije) ne može se na tako banalan način zaključiti da svi oni koji koriste ovaj termin sebe automatski treba da identifikuju sa Rumunima. Jasno je da je reč o homonimima, zato se i specifikuje 'din Ruminie' ili 'din Srbije'.
Po ovoj Demićevoj logici bi danšnje Rumune trebalo da identifikijemo sa starim Rimljanima, s obzirom da se u rumunskom za oba ova naroda koristi reč ROMAN. Mislim da bi se mnogo ljudi silno nasmejalo ovakvom zaključku (osim rumunskih romanticnih nacionalista, naravno).
G-din Demić treba da izbegava ovako 'čudne' nastupe u kojima svodi identitet na lingvističke začkoljice, pogotovu što je bio jedan od čelnih ljudi NSVNM-a.

3. G-din Demić smatra da će korišćenje standardnog jezika da obogati naše dijalekte i da podstakne njihovo korišćenje, i onda nam dokazuje sasvim suprotno: da njegov sin u stvari usvaja književni rumunski (da la Bukurešt!) samim tim što gleda crtane filmove, te da on mora da ga koriguje u izgovoru! Zamislite onda koji bi uticaj na naše 'polumrtve' dijalekte imalo uvođenje književnog rumunskog jezika u škole, pogotovu kada se zna koliko je velik uticaj škole na celokupni razvoj dece. Nigde u svetu se nije desilo da je književni jezik oživeo dijalekte, već sasvim suprotno. Dijalekti se osiromašuju jer ih sve više potiskuje jezik koji je funkcionalniji, moderniji, kulturniji (zašto bi neko pričao in graju lu pakurar kind puoće sa fije kimjet ši sa vorbaska in limba literara?)... Naši dijalekti će se očuvati samo ako se koriste, uvođenje rumunskog će samo ubrzati njihov nestanak. Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Za kraj moram da podvučem ovaj nenin post koji sintetizuje suštinu ove naše male rasprave o jezičkim pitanjima, dajući pri tome odličnu analizu uzroka i posledica, pojedinih odluka na VLAŠKI JEZIK, a i na same VLAHE!

Noapća bună!

A za ove sto bih htjeli da standardizuju VLASKI JEZIK? KOJI JEZIK, CARANSKI ILI UNGURSKI DIJALEKT?

Inace treba imati u vidu da se Rumunski dijalekti svrstavaju u dvi nadgrupe; juznu i sjevernu. Dijalekt Carana, ondnoso Oltenski pripada Juznoj grupi zajedno sa Muntenskim, sto znaci da je dijalekt Carana blizi govoru sela oko Bukuresta, nego govoru Ungurjana, jer je govor Ungurjana, odnosno Banacana srodan sjevernoj Rumunskoj grupi dijalekata, zajedno sa dijalektima Transilvanije, Marmuresa i Moldavije. Znaci Caran ce biti blizi onome Rumunu iz Bukuresta :o a Ungurjan onome Rumunu iz Moldavije :o, nego jedni drugima, iako zive u jednoj bliskoj relaciji.

Citat: dPasujoni poslato 04.06.2010. 00:12

CitatИзвор?
Зашто би онда били Царани и Унгуреани?

Nazivi su novijeg tipa i knjiškog karaktera, kod mene recimo niko ljude iz Negotina i okoline ne zove Carani, već Krajnjeancî!

Dalje u mom kraju niko ne kaže "Noj njis ungurjeanj!", ali postoje porodice koje nose prezime Ungurjanović (Ungurjeanji)!

Znači li to da su ove porodice "veći" Ungurjani, i zašto su samo oni zadržali taj naziv ako su svi VLASI mog kraja došli iz Mađarske (Ugarske)???

Zato su te priče tipični STEREOTIPI O VLASIMA!

dPasujoni

UNGUREÁN, ungureni, s.m. 1. Denumire dată populației (românești) din Transilvania, în special celei din vecinătatea fostelor provincii istorice Țara Românească și Moldova.

Naziv dat (rumunskoj) populaciji iz Transilvanije, naročito onoj koja se nalazila u blizini bivšim istorijskim provincijama Vlaške i Moldavije.

http://dexonline.ro/definitie/ungurean


ȚĂRÁN s. sătean, (pop.) român, (înv. și reg.) mojic, poporan, (reg., mai ales în Banat) paur, (fam.) opincar, (peior.) mămăligar.
(narodni naziv) rumun

http://dexonline.ro/definitie/%C8%9B%C4%83ran

Nazivi su naprotiv veoma stari i kod nas su več počeli da nestaju, svi sebe naravno nazivamo rumâń a kada pravimo razliku između nas samih za sebe neznamo obično naziv več samo za druge, carani znaju za ungurjane, dok ungurjani znaju za carane a za sebe obično neznaju nazive jedino ako ih čuju jedni od drugih, u tom slučaju saznaju svoj naziv.

Albanci, odnosno Ściptari imaju problem sa standardizacijom jezika. Albanski je podjeljen u dva dijalekta, prilicno udaljena, GEG I TOSK. Vecina Albanaca su Gegi, ko ovi nasi na kosovu, ali posto je Enver Hodza bio Tosk, standard je krojen po drugu Hodzi

Sutra cu zapoceti temu o definiciji etnosa, gdje ce biti malo govora o jeziku, pa se diskusija moze nastaviti tamo. Bice pod sekcijom, identitet i etnogeneza

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom.

Тачно!
Само ми наведите у којој се то још земљи на свету у школи уче дијалекти уместо нормираног језика? Због чега се код нас по сваку цену жели експериментисати, ако не из чисто политичких разлога.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Zatim, i današnji rumunski je nekada bio ljimba lu pakurar kao i današnji srpski. Tako da ne vidim razlog zašto i naša limba lu pakurar ne može da doživi isti progres.

Зашто бисмо исмишљали нешто што већ постоји? Ако већ наводите пример српског језика, због чега се у Србији - у школама - не уче локални дијалекти?
Чему онда нормиран језик, ако и дијалекти могу да доживе "прогрес"?

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Naravno, ovde će neko reći da je za to potrebno milion godina i da je to nemoguće jer su naši dijalekti polumrtvi....

Да треба "милион" година, говоре искуства других језика.
Да су нам се језик губи, види свако ко прође влашким селима и чује на ком језику говоре наша деца.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Ali, s obtirom da postoje dijalektološke studije rumunskih dijalekata, čiji smo i mi deo, normiranje naših dijalekata je 80% urađena stvar.

То значи да бисмо имали 4 стандардна влашка језика у североисточној Србији?

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Zatim, ako su isti ovi dijalekti super funkcionalni i vitalni u Rumuniji (kako neko ovde tvrdi da dijelekti savršeno opstaju uprkos uticaju standardnog jezika), mi onda bukvalno imamo i odakle da uzimamo veliki deo onoga što fali našim govorima... Dakle, naši dijalekti vrlo lako mogu da se dograde i ožive, kada bi se to htelo!

Да су дијалекти витални упркос стандардној норми, можемо закључити на примеру Румуна из Баната. Не требамо даље да идемо.
Ако већ они нису изгубили свој народни говор учењем књижевног румунског, због чега бисмо ми по сваку цену морали да стандардујемо наш говор који је идентичан говору банаћна.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
2. G-din Demićevo objašnjenje nacionalnosti preko značenja rečenice Juo mis Rumin/Juo sint Rumin, je jedna od najbanalnijih definicija nacionalne pripadnosti i identiteta koju sam ikada i igde čula. D-din Demić zaboravlja da reči u svom razvoju, često menjaju značaj, obično u zavisnosti od socijalnih i istorijskih prilika ljudi koji se tim rečima služe (jedan primer koji mi pada na pamet, čisto ilustracije radi: reč 'franco', od imana naroda Franci, je u staroitalijanskom prvo značila 'slobodan', da bi sada u savrmenom italijanskom značila 'iskren').

Ја из овога, што сте написали, закључујем да Срби из Босне нису исто што и Срби у Србији јер Серво или Сервус, Сервола, срећемо у различитим језицима и са различитим значењима.
Потпуно сте омашили.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Dakle, iz toga što mi kažemo Rumin (din Srbije) i Rumin (din Ruminjije) ne može se na tako banalan način zaključiti da svi oni koji koriste ovaj termin sebe automatski treba da identifikuju sa Rumunima.
Jasno je da je reč o homonimima, zato se i specifikuje 'din Ruminie' ili 'din Srbije'.

Прво, не кажемо РумИн него РумÂн. Друго, дîн Србије кажемо да бисмо нагласили да се ради о овдашњим Власима - а не о Румунима из Румуније.
Баш во наглашавање дîн Србије најбоље говори да се ради о синонимима  а не о хомонимима, јер у противном не би постојала потреба да наглашавамо да смо дîн Србије.
Постоји нешто што није наведено. Ми имамо обичај за неког Влаха, који је у наше село дошао из далека или из другог села, да кажемо Јал је Румâн дîн Вуковић или Волуја.
То не значи да у Вуковићу и Волуји живи други народ него у Кривељу или Лазници, већ на тај начин стављамо до знања да се ради о нашем саплеменику који није из нашег села.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Po ovoj Demićevoj logici bi danšnje Rumune trebalo da identifikijemo sa starim Rimljanima, s obzirom da se u rumunskom za oba ova naroda koristi reč ROMAN. Mislim da bi se mnogo ljudi silno nasmejalo ovakvom zaključku (osim rumunskih romanticnih nacionalista, naravno).

Одакле Вам то да се на румунском за оба народа користи исти термин. Румун је ROMÂN док је Римљанин ROMAN.
Иначе, оба термина су новијег датума зато што је до реформе Румун био RUMÂN а Римљанин RIMLJEN.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
3. G-din Demić smatra da će korišćenje standardnog jezika da obogati naše dijalekte i da podstakne njihovo korišćenje, i onda nam dokazuje sasvim suprotno: da njegov sin u stvari usvaja književni rumunski (da la Bukurešt!) samim tim što gleda crtane filmove, te da on mora da ga koriguje u izgovoru!

Не. Него Демић лепо наводи како се дијалекти чувају говором, док се књижевни језик учи у школи, односно слуша на телевизији.
Пример који је навео је одличан, и савршено обара тезу о наводном губитку наших дијалеката учењем књижевне норме.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Zamislite onda koji bi uticaj na naše 'polumrtve' dijalekte imalo uvođenje književnog rumunskog jezika u škole, pogotovu kada se zna koliko je velik uticaj škole na celokupni razvoj dece.

Само би подстакао нашу децу да више користе свој матерњи језик (наше дијалекте). Шта је ту спорно?

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Nigde u svetu se nije desilo da je književni jezik oživeo dijalekte, već sasvim suprotno. Dijalekti se osiromašuju jer ih sve više potiskuje jezik koji je funkcionalniji, moderniji, kulturniji (zašto bi neko pričao in graju lu pakurar kind puoće sa fije kimjet ši sa vorbaska in limba literara?)...

Нама овде прети асимилација и србизација. Наша деца говоре српски. Влашки не знају. Увођење књижевног језика би им помогло да схвате да језик којим говоре није језик чобана кога ионако нико не говори, већ да се ради о језику који има своју књижевну норму на којој се може комуницирати и на мало већем нивоу.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Naši dijalekti će se očuvati samo ako se koriste, uvođenje rumunskog će samo ubrzati njihov nestanak.

Наши дијалекти ће се изгубити стандардизацијом. Прочитајте шта Паун о томе каже.
Румунски књижевни језик ће само одложити потпуну србизацију.

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Како ће се то десити код нас, а није се десило у Банату, Олтенији и руралним деловима Румуније?
Још да нам то објасните...

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:42
A za ove sto bih htjeli da standardizuju VLASKI JEZIK? KOJI JEZIK, CARANSKI ILI UNGURSKI DIJALEKT?

А где је Мунћански који је нешто између? Шта је са Буфанима и њиховим говором.
Овде нам се упорно сервира прича како би књижевни румунски језик брзо избризао наше дијалекте, пошто се они разликују од књижевног румунског језика.
Да је говор Влаха хомоген, то би имало смисла. Али, како ћемо, забога драгога, да сачувамо говор Царана ако за стандард узмемо говор Унгуреана?
ИЛи обрнуто.
Онда бисмо требали да стандардизујемо 4 језика. па, ако имамо 4 језика, онда имамо и 4 нова народа.
Зашто би Власи онда били Власи ако говоре 4 "различита" језика од којих је сваки стандардизован?
Онда бисмо имали унгуреанску, буфанску, царанску и мунћанску националну мањину на простору источне Србије.

Citat: Бошњанин poslato 04.06.2010. 00:42
Inace treba imati u vidu da se Rumunski dijalekti svrstavaju u dvi nadgrupe; juznu i sjevernu. Dijalekt Carana, ondnoso Oltenski pripada Juznoj grupi zajedno sa Muntenskim, sto znaci da je dijalekt Carana blizi govoru sela oko Bukuresta, nego govoru Ungurjana, jer je govor Ungurjana, odnosno Banacana srodan sjevernoj Rumunskoj grupi dijalekata, zajedno sa dijalektima Transilvanije, Marmuresa i Moldavije. Znaci Caran ce biti blizi onome Rumunu iz Bukuresta :o a Ungurjan onome Rumunu iz Moldavije :o, nego jedni drugima, iako zive u jednoj bliskoj relaciji.

Управо тако!

Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

[

Citatquote author=Vlad link=topic=640.msg3219#msg3219 date=1275606697]

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom.

Тачно!
Само ми наведите у којој се то још земљи на свету у школи уче дијалекти уместо нормираног језика? Због чега се код нас по сваку цену жели експериментисати, ако не из чисто политичких разлога.

A nastojanje da se uvede rumunski nije politički razlog? Za vas ne, kao što za mene nije politički razlog standardizacija dijalekata.

CitatЗашто бисмо исмишљали нешто што већ постоји? Ако већ наводите пример српског језика, због чега се у Србији - у школама - не уче локални дијалекти?
Чему онда нормиран језик, ако и дијалекти могу да доживе "прогрес"?

Ono što postoji nije u duhu ljudi koji taj jezik nisu učili, a samim tim što ga nismo učili što za nas u praktičnom smislu ne postoji. U Srbiji je književni srpski jezik uveden ima već 150 godina, tako da verujem da s obzirom da se taj jezik već u potpunosti ukorenio malo je teže uraditi nešto poput standardizacije dijalekata. I nigde ne pise da ako postoji normiran jezik, ništo osim njega ne treba postojati niti koristiti kao zvaničan jezik, tako da ne vidim razlog zašto dijalekti ne bi doživeli progres. Dijalekti koji su, izmeeđu ostalog jedino što mnogi Vlasi doživljavaju kao svoj jezik.

CitatДа треба "милион" година, говоре искуства других језика.
Да су нам се језик губи, види свако ко прође влашким селима и чује на ком језику говоре наша деца.

To su samo izmišljotine. Jezik se razvija svakodnevno i čak ako od samog starta ne bude savršen - ništa strašno. Pa svi standardni jezici su imali fazu različitih verzija i nepravilnosti koje su se vremenom nivelisale.

Citat
То значи да бисмо имали 4 стандардна влашка језика у североисточној Србији?

To znači da u suštini sve različitosti naših dijalekata treba da budu priznate u normi tako da će svako moći da nastavi da govori kao i do sada. Što se tiče pisanog, čini mi se da je Dragić predložio jedno mnogo dobo rešenje gde se piše bez dijakritičkih znakova i gde svako u zavisnosti od govornog područja može da čita onako kako se u njegovoj zoni to radi. Mediji bi zatim omogućili da se međusobno razumemo pošto bi na njima trebalo da budu zastuplieni svi govori. Otprilike kao u bivšoj Jugoslaviji.
A s obzirom da razlike nisu toliko drastične i više se tiču izgovora, uopšte nije problem.

CitatДа су дијалекти витални упркос стандардној норми, можемо закључити на примеру Румуна из Баната. Не требамо даље да идемо.
Ако већ они нису изгубили свој народни говор учењем књижевног румунског, због чега бисмо ми по сваку цену морали да стандардујемо наш говор који је идентичан говору банаћна.

Zaboravljate da je književni rumunski u Bantu uveden kada je njihov dijalekt još uvek bio savršen i živ, što kod nas nije baš slučaj.

CitatЈа из овога, што сте написали, закључујем да Срби из Босне нису исто што и Срби у Србији јер Серво или Сервус, Сервола, срећемо у различитим језицима и са различитим значењима.
Потпуно сте омашили.

Naravno da sam omašila kad vi izvlačite rečenice iz konteksta. Ovo je samo bio uvod za rečenicu koju vi niste naveli a koja je bila srž celog pasusa. To da treba obratiti pažnju na značenje reči koju neko koristi a ne na njegovu formu.

CitatПрво, не кажемо РумИн него РумÂн. Друго, дîн Србије кажемо да бисмо нагласили да се ради о овдашњим Власима - а не о Румунима из Румуније.
Баш во наглашавање дîн Србије најбоље говори да се ради о синонимима  а не о хомонимима, јер у противном не би постојала потреба да наглашавамо да смо дîн Србије.
Постоји нешто што није наведено. Ми имамо обичај за неког Влаха, који је у наше село дошао из далека или из другог села, да кажемо Јал је Румâн дîн Вуковић или Волуја.
То не значи да у Вуковићу и Волуји живи други народ него у Кривељу или Лазници, већ на тај начин стављамо до знања да се ради о нашем саплеменику који није из нашег села.

G-dine Vlad, sad ćete me još i ubeđivati kako se kod mene u selu kaže Rumin? Izgovara se sa muklim 'i' ali nikako sa 'A' . To kako će neko ovu reč smatrati zavisi od njegovog identiteta.

CitatОдакле Вам то да се на румунском за оба народа користи исти термин. Румун је ROMÂN док је Римљанин ROMAN.
Иначе, оба термина су новијег датума зато што је до реформе Румун био RUMÂN а Римљанин RIMLJEN.

Izvinjavam se na ovom lapsusu, ali ja rumunski ne znam, i mogla sam da proverim kako se tačno piše pre nego što sam navela kao primer. Ali ovo što ste naveli vi kao info je vrlo zanimljivo: baš se pitam zašto su Rumuni morali da promene termin Rimljen, te toliko liči na termin za Roman? AH. NAUKA NAUKA!!!!

CitatНе. Него Демић лепо наводи како се дијалекти чувају говором, док се књижевни језик учи у школи, односно слуша на телевизији.
Пример који је навео је одличан, и савршено обара тезу о наводном губитку наших дијалеката учењем књижевне норме.

Samo što je zaboravio da navede da će isti da se izgube i sa uvođenjem rumunskog.

[/quote]
Само би подстакао нашу децу да више користе свој матерњи језик (наше дијалекте). Шта је ту спорно?
[/quote]

Podstakao bi decu da govore književni rumunski a ne dijalekte.

CitatНама овде прети асимилација и србизација. Наша деца говоре српски. Влашки не знају. Увођење књижевног језика би им помогло да схвате да језик којим говоре није језик чобана кога ионако нико не говори, већ да се ради о језику који има своју књижевну норму на којој се може комуницирати и на мало већем нивоу.

Ako Vlaški ne znaju, sa rumunskim u školama i maedijima ga nikada neće ni naučiti.
I sve primer do proimera oko nas kako je kniževni jezik uzdigao nivo dijelakata te više nisu smatrani jezikom neobrazovanih i seljaka/čobana...Kako da ne....

CitatНаши дијалекти ће се изгубити стандардизацијом. Прочитајте шта Паун о томе каже.
Румунски књижевни језик ће само одложити потпуну србизацију.

Ono što Paun misli je njegovo mišljenje koje neko može da deli ili ne. Ja ga ne delim.

Citat

Citat: nena poslato 03.06.2010. 23:57
Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Како ће се то десити код нас, а није се десило у Банату, Олтенији и руралним деловима Румуније?
Још да нам то објасните...

Desilo se sigurno do neke mere. Nijedan od ovih dijalekata sigurno nije onako savršen kakav je bio u momentu uvođenja rumunskog. A kao što sam rekla, kada je rumunski uveden ovi dijalekti su bili u punoj snazi i vitalnosti a ne kao naši, tako da je logično da još preživljavaju. Ali se konstantno osiromašuju što će dovesti do njihovog gublejna.

Citat: Volcae poslato 04.06.2010. 07:27
Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

G.dine Volcae, XIX vek je, hvala Bogu, davno prošao. Šta i kako Rumuni iz Bugarske čine, rade i misle po pitanju onoga što je njihova kultura i njihov jezik  je njihova stvar. Treba da pitamo i Kurtu i Murtu šta je za nas dobro i šta nam je potrebno?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 09:01

Citat: Volcae poslato 04.06.2010. 07:27
Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

G.dine Volcae, XIX vek je, hvala Bogu, davno prošao. Šta i kako Rumuni iz Bugarske čine, rade i misle po pitanju onoga što je njihova kultura i njihov jezik  je njihova stvar. Treba da pitamo i Kurtu i Murtu šta je za nas dobro i šta nam je potrebno?

Gosp. Neno radi se o etničkoj zajednici koja se vodi kao Vlasi a ne kao rumuni i govore dva rumunska narečja (oltenski i muntenski) upitanju su Carani.
Vidite sada je XXI vek a vi nepoznajete ni svoj narod gde živi a izigravate nekog stručnjaka.

A ovo što sam boldovao nemojte ubuduče takve izraze da upotrebljavate jer ču da uzvratim i neče vam biti nimalo prijatno.

Citat: Volcae poslato 04.06.2010. 09:11

Citat: nena poslato 04.06.2010. 09:01

Citat: Volcae poslato 04.06.2010. 07:27
Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

G.dine Volcae, XIX vek je, hvala Bogu, davno prošao. Šta i kako Rumuni iz Bugarske čine, rade i misle po pitanju onoga što je njihova kultura i njihov jezik  je njihova stvar. Treba da pitamo i Kurtu i Murtu šta je za nas dobro i šta nam je potrebno?

Gosp. Neno radi se o etničkoj zajednici koja se vodi kao Vlasi a ne kao rumuni i govore dva rumunska narečja (oltenski i muntenski) upitanju su Carani.
Vidite sada je XXI vek a vi nepoznajete ni svoj narod gde živi a izigravate nekog stručnjaka.

A ovo što sam boldovao nemojte ubuduče takve izraze da upotrebljavate jer ču da uzvratim i neče vam biti nimalo prijatno.

Ono što sam ja pokušala da kažem je da ono što rade Vlasi u Srbiji nije problem Vlaha iz Bugarske. Nigde ne piše da moramo da ih konsultujemo po pitanju onoga što mi želimo da sprovedemo u Srbiji, jer njih to ionako ne dotiče. Važi i suprotno.  Zatim, nema ničega vulgarnog ili uvredljivog u izrazu 'i Kurta i Murta', zna se kada se koristi i šta znači. A ako smatrate da treba da uzvraćate na način koji meni ne bi trebalo da bude prijatan, to je vaše pravo, dovoljno je da prepoznate granicu pristojnosti.

Ps. A šta vi izigravate ovde na Forumu? S obzirom da neko ko izražava svoje mišljenje 'izigrava stručnjaka'?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 09:27
Ono što sam ja pokušala da kažem je da ono što rade Vlasi u Srbiji nije problem Vlaha iz Bugarske. Nigde ne piše da moramo da ih konsultujemo po pitanju onoga što mi želimo da sprovedemo u Srbiji, jer njih to ionako ne dotiče. Važi i suprotno.  Zatim, nema ničega vulgarnog ili uvredljivog u izrazu 'i Kurta i Murta', zna se kada se koristi i šta znači. A ako smatrate da treba da uzvraćate na način koji meni ne bi trebalo da bude prijatan, to je vaše pravo, dovoljno je da prepoznate granicu pristojnosti.

Ps. A šta vi izigravate ovde na Forumu? S obzirom da neko ko izražava svoje mišljenje 'izigrava stručnjaka'?

Vi niste ni pomenuli Vlahe iz Bugarske jer neznate za njih.


Šipikovo je do 1919. godine kao i još 7 vlaških sela pripadalo Bugarskoj u Bugarskoj je ostalo 35 vlaških sela na obali Timoka i Dunava u oblasti Vidina i još toliko sela uz duž same obale Dunava prema Crnom moru.

Eto oni su meni poznati a tebi nisu i drugo treba da se konsultujete jer govorite o Vlasima kao posebnoj etničkoj grupi a da pritom delite te iste Vlahe o kojima navodno brinete, ili možda nisu Vlasi ungurjani kao što ste vi pa vas ne zanimaju?

1. ja ne izigravam stručnjaka na ovom forumu, nego volim da saznajem stvari sa ovog foruma koji je veoma poučan i ima dosta kvalitetnog materijala o Vlasima
2. trudim se da budem i od koristi za ovaj forum sada koliko mi to polazi za rukom neznam
3. pošto sam najobičniji građanin ove države i pripadnik ove zajednice, što znači da nisam nigde politički ili u bilo kom drugom smislu aktivan, pratim i interesujem se za ovo što nas Vlahe očekuje od naših predstavnika

Citat: Volcae poslato 04.06.2010. 09:49

Vi niste ni pomenuli Vlahe iz Bugarske jer neznate za njih.

Šipikovo je do 1919. godine kao i još 7 vlaških sela pripadalo Bugarskoj u Bugarskoj je ostalo 35 vlaških sela na obali Timoka i Dunava u oblasti Vidina i još toliko sela uz duž same obale Dunava prema Crnom moru.

Eto oni su meni poznati a tebi nisu i drugo treba da se konsultujete jer govorite o Vlasima kao posebnoj etničkoj grupi a da pritom delite te iste Vlahe o kojima navodno brinete, ili možda nisu Vlasi ungurjani kao što ste vi pa vas ne zanimaju?

1. ja ne izigravam stručnjaka na ovom forumu, nego volim da saznajem stvari sa ovog foruma koji je veoma poučan i ima dosta kvalitetnog materijala o Vlasima
2. trudim se da budem i od koristi za ovaj forum sada koliko mi to polazi za rukom neznam
3. pošto sam najobičniji građanin ove države i pripadnik ove zajednice, što znači da nisam nigde politički ili u bilo kom drugom smislu aktivan, pratim i interesujem se za ovo što nas Vlahe očekuje od naših predstavnika

Nisam shvatila da se ovde na Forumu bavimo panvlaškim pitanjem... Hvala što ste me o ovome obavestili! A hvala i što se brinete za moju kulturu pa mi izlažete ove informacije! Iskreno, nisam znala koliki je broj vlaških sela u Bugarskoj, ali sada kad ste mi otvorili oči da se ovde ne diskutuje o emancipaciji Vlaha u Srbiji nego i onih u Bugarskoj i sve to preko našeg NSNVM-a, potrudiću se da se informišem i o ovome!

Citat: nena poslato 04.06.2010. 22:37

Nisam shvatila da se ovde na Forumu bavimo panvlaškim pitanjem... Hvala što ste me o ovome obavestili!

Nema na cemu!

Ma Vlaha ti ima svagdje

I Radovan Karadzic, Vuk Karadzic, Jovan Cvijic a i Zivojin Misic su ti VLASI ???

Kako, pa sve ove porodice, pored jos drugih, pripadaju plemenu Drobnjaka, koji se u srednjovjekovnim dokumentima spominju kao VLASI DROBNJACI

Kad Raso izadje iz haga, mogao bih se i on kandidovati za nacionalni savjet Vlaha ;D, a da je Vuk jos ziv :'(, mozda bi i on standardizovao Vlaski jezik

Citat: nena poslato 04.06.2010. 22:37
Nisam shvatila da se ovde na Forumu bavimo panvlaškim pitanjem... Hvala što ste me o ovome obavestili! A hvala i što se brinete za moju kulturu pa mi izlažete ove informacije! Iskreno, nisam znala koliki je broj vlaških sela u Bugarskoj, ali sada kad ste mi otvorili oči da se ovde ne diskutuje o emancipaciji Vlaha u Srbiji nego i onih u Bugarskoj i sve to preko našeg NSNVM-a, potrudiću se da se informišem i o ovome!

Bave se pravi Vlasi odnosno timocki rumuni, kao i sve druge nacionalne manjine u svetu evo uzmite za primer Cincare koji i te kako saradjuju i imaju cak i svoj jedinstveni Armanski Nacionalni Savet, pored lokalnih politickih i kulturnih organizacija koje imaju u raznim drzavama u kojima zive.

"Vlaska" kultura je rumunska kultura pa prema tome mi nemamo posebnu kulturu.

Na emacipaciji Vlaha ili timockih rumuna radili su i radice i dalje jedino ljudi koji su protiv asimilacije timockih Rumuna u Srbe i koji su protiv ocuvanja trenutnog stanja u kojem se nalazi "vlaska" kultura.

Za sada se jedino ******************************* zalaze za ocuvanje "vlaske" kulture, dok druge liste sluze samo da bi se borile za ocuvanje trenutnog stanja u kojem se "vlaska" kultura nalazi, dok im do ocuvanje te kulture uopste nije ni stalo, vazi i za podrsku koju imaju u narodu, jedino im je stalo do ocuvanja trenutnog stanja a ne i do "vlaske" kulture.

У току је предизборно ћутање!
Молим да се оно и овде поштује!
То значи, без директног помињања конкретне листе!

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
A nastojanje da se uvede rumunski nije politički razlog? Za vas ne, kao što za mene nije politički razlog standardizacija dijalekata.

Za Vas je to, svakako, politički razlog! Za bilo koga drugog, ko zna da lingvisti naš govor svrstavaju u arhaična narečija RUMUNSKOG KNJIŽEVNOG JEZIKA, to je najnormalnija pojava.
Nigde se u svetu ne uče u školi dijalekti, već književni jezik koji je izmišljen zato, da bi se učio u školi i da bi objedinjavao sve dijalekte jednog jezika.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Ono što postoji nije u duhu ljudi koji taj jezik nisu učili, a samim tim što ga nismo učili što za nas u praktičnom smislu ne postoji.

Sasvim je normalno da ne "postoji nije u duhu ljudi" jer ga nisu učili u školi. Upravo iz tog razloga treba da bude uveden u škole.
Ovde nije reč o tome da li je nešto "u duhu ljudi" već o činjenici da se nigde na svetu u školi ne uče dijalekti.
O čemu mi ovde pričamo?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
I nigde ne pise da ako postoji normiran jezik, ništo osim njega ne treba postojati niti koristiti kao zvaničan jezik, tako da ne vidim razlog zašto dijalekti ne bi doživeli progres. Dijalekti koji su, izmeeđu ostalog jedino što mnogi Vlasi doživljavaju kao svoj jezik.

Nigde se u svetu to ne praktikujue! Jeste li se zapitali zašto? Nije valjda da je ceo svet neupućen i da misli zlo svojim dijalektima osim nas, odnosno vas koji biste da pošto-poto standardizujete naš jezik.
Da se ne lažemo, ne protura se ta standardizacija iz prevelike brige prema jeziku i dijalektima Vlaha, već da bi se Vlasi definitivno odvojili od Rumuna.
Čista politička odluka!

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
To su samo izmišljotine. Jezik se razvija svakodnevno i čak ako od samog starta ne bude savršen - ništa strašno. Pa svi standardni jezici su imali fazu različitih verzija i nepravilnosti koje su se vremenom nivelisale.

Nisu to izmišljotine već činjenice koje uporno pokušavate da obezvredite.
Vi govorite o "svim standardnim jezicima" ne navodeći pritom da i naši dijalekti imaju svoj standardni jezik - književni rumunski jezik!
Zašto bismo morali da standardizujemo ono što je već urađeno?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
To znači da u suštini sve različitosti naših dijalekata treba da budu priznate u normi tako da će svako moći da nastavi da govori kao i do sada.

To je već urađeno u književnom rumunskom jeziku. Zašto bismo to morali da radimo ponovo? Zar se u Rumuniji i našem banatu, uvođenjem književnog rumunskog jezika nešto promenilo? Naravno da nije. Prema tome, ovo što Vi ovde iznosite predstavlja kucanje na otvorena vrata.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Što se tiče pisanog, čini mi se da je Dragić predložio jedno mnogo dobo rešenje gde se piše bez dijakritičkih znakova i gde svako u zavisnosti od govornog područja može da čita onako kako se u njegovoj zoni to radi. Mediji bi zatim omogućili da se međusobno razumemo pošto bi na njima trebalo da budu zastuplieni svi govori. Otprilike kao u bivšoj Jugoslaviji.

Osnova koju je Dragić predložio je književni rumunski jezik! Na toj osnovi bi se dodavali dijakritički znaci da bi se došlo do posebnosti svojstveni izgovoru carana, ungureana, munćana i ostalih.
Kada već predlažete ovo, odgovorite mi zašto to ne bi moglo da se uradi i sa rumunskim književnim jezikom? Zašto njega ne bismo prilagođavali svako svom narečiju?
Ovo uopšte nisu argumenti koji idu u prilog neophodnosti standardizacije govora Vlaha severoistočne Srbije.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
A s obzirom da razlike nisu toliko drastične i više se tiču izgovora, uopšte nije problem.

A s obzirom da je govor Carana uzet kao osnova za književni rumunski jezik, iz ovoga zaključujem da razlike nisu drastične ni kada je odnos između naših dijalekata i književnog rumunskog jezika.
Ili grešim?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Zaboravljate da je književni rumunski u Bantu uveden kada je njihov dijalekt još uvek bio savršen i živ, što kod nas nije baš slučaj.

Baš ga zato treba uvesti u škole (književni rumunski) da bi oživeo naše dijalekte i spasio nas dalje srbizacije. Jer, ako književni rumunski jezik nije ugrozio govor baantskih rumuna, koji je identičan našem, zašto bi to sa nama bio slučaj?

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
G-dine Vlad, sad ćete me još i ubeđivati kako se kod mene u selu kaže Rumin? Izgovara se sa muklim 'i' ali nikako sa 'A' . To kako će neko ovu reč smatrati zavisi od njegovog identiteta.

To da se izgovara sa muklim "i" umesto sa muklim"a" je NAJOBIČNIJA LAŽ.
U Vašem kraju su pre par godina boravili vrhunski dijalektolozi iz Rumunije koji su prikubljali građu za Mali lingvistički atlas govora Vlaha severoistočne Srbije.
Oni su obišli oko 80 sela.
Muklo "i" im sigurno ne bi promaklo da postoji kod izgovora našeg etnonima.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Izvinjavam se na ovom lapsusu, ali ja rumunski ne znam, i mogla sam da proverim kako se tačno piše pre nego što sam navela kao primer. Ali ovo što ste naveli vi kao info je vrlo zanimljivo: baš se pitam zašto su Rumuni morali da promene termin Rimljen, te toliko liči na termin za Roman? AH. NAUKA NAUKA!!!!

Nije nauka nego reforma jezika. Za Vašu informaciju, Vuk Stefanović je takve stvari, u istoj meri radio i sa srpskim jezikom.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Podstakao bi decu da govore književni rumunski a ne dijalekte.

Vidim da u Banatu niko živ ne govori svojim dijalektom. Ajte, molim Vas, ne iznosite ovakve neistine.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Ako Vlaški ne znaju, sa rumunskim u školama i maedijima ga nikada neće ni naučiti.

Imate bezbroj primera u Timočkoj krajini, među onima koji su na školovanje u Rumuniju otišli bez da su znali jednu jedinu reč vlaškog, da su nakon studija veoma lako savladali govor svog okruženja. Ne iznosite ovakve neistine. Nećete time ništa postići.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Ono što Paun misli je njegovo mišljenje koje neko može da deli ili ne. Ja ga ne delim.

Paun istražuje naše dijalekte nekoliko decenija i vrlo dobro zna šta priča. To što ne delite njegovo mišljenje, govori o tome da ne razumete najbolje ono o čemu biste želeli da pišete.

Citat: nena poslato 04.06.2010. 08:48
Desilo se sigurno do neke mere. Nijedan od ovih dijalekata sigurno nije onako savršen kakav je bio u momentu uvođenja rumunskog. A kao što sam rekla, kada je rumunski uveden ovi dijalekti su bili u punoj snazi i vitalnosti a ne kao naši, tako da je logično da još preživljavaju. Ali se konstantno osiromašuju što će dovesti do njihovog gublejna.

I zbog toga se niko na ovom svetu osim Vas ne buni.
Iskreno mislim da vama nije toliko stalo do očuvanja naših dijalekata koliko do odvajanja od Rumuna.
Nije Vas toliko briga za dijalekte, koliko Vas je briga da ne budemo Rumuni, odnosno da se saseče svaka nit koja nas povezuje sa tim narodom i sa našom prapostojbinom. Ovo za šta se Vi zalažete je najobičnija politika, vešto upakovana u navodnu brigu o dijalektima.

ВЛАШКИ НАЦИОНАЛНИ САВЕТ - ИЗБОРИ 2010
Уредник: nena

Gosp. Nenu potrebno je pod hitno smeniti sa mesta urednika foruma koji je gore naveden iz najmanje 3 razloga:

1.Nije dovoljno obrazovana jer ni srpski jezik nije dovoljno savladala a o vlaskom jeziku za koji je imala skromnije mogucnosti i da nepricam.
2.Nema onaj nivo komunikacije koji bi trebala da ima kao urednik jednog podforuma, da ga tako nazovem, zato sto se vulgarno izrazava i vredja.
3.Treci razlog je i najbitniji a to je pristrasnost, za takvo mesto je potreban neko ko nije pristrastan a ona to sigurno nije.

Citat: Volcae poslato 05.06.2010. 15:39
1.Nije dovoljno obrazovana jer ni srpski jezik nije dovoljno savladala a o vlaskom jeziku za koji je imala skromnije mogucnosti i da nepricam.

??? ??? ???
Mislim da grešiš. Što se tiče srpskog: Nena se odlično izražava  na srpskom.
Pristrasna jeste, ali ne vidim da neko ko naginje ka listi Miletića Mihajlovića ne bi trebao da vodi jedan podforum posvećen Izborima za savet. Na vlaškom sam imao priliku da sa njom prodiskutujem i stekao utisak da govori naše narečije (banatsko-rumunsko) koje se govori u njenom kraju.

Citat: Vlad poslato 05.06.2010. 15:54

Citat: Volcae poslato 05.06.2010. 15:39
1.Nije dovoljno obrazovana jer ni srpski jezik nije dovoljno savladala a o vlaskom jeziku za koji je imala skromnije mogucnosti i da nepricam.

??? ??? ???
Mislim da grešiš. Što se tiče srpskog: Nena se odlično izražava  na srpskom.
Pristrasna jeste, ali ne vidim da neko ko naginje ka listi Miletića Mihajlovića ne bi trebao da vodi jedan podforum posvećen Izborima za savet. Na vlaškom sam imao priliku da sa njom prodiskutujem i stekao utisak da govori naše narečije (banatsko-rumunsko) koje se govori u njenom kraju.

Srpski je popravila, sve ostalo stoji jos da dodam da je nekompetentna i da nema pojma o sopstvenom narodu.

Ima dovoljno razloga da se smeni.

CitatI zbog toga se niko na ovom svetu osim Vas ne buni.

Alooooo!
                                  Ovde gos-n NIKO! >:( ;) :D

CitatIskreno mislim da vama nije toliko stalo do očuvanja naših dijalekata koliko do odvajanja od Rumuna.
Nije Vas toliko briga za dijalekte, koliko Vas je briga da ne budemo Rumuni, odnosno da se saseče svaka nit koja nas povezuje sa tim narodom i sa našom prapostojbinom. Ovo za šta se Vi zalažete je najobičnija politika, vešto upakovana u navodnu brigu o dijalektima.

Dobro jutro narode,
za one koji su prespavali zadnjih 300 godina, mi smo se daaaaaavno odvojili od Rumuna, a u Rumuniji nikad i nismo bili!

Ono za šta se zapravo zalažemo je da nastavimo napred u 21.vek, a ne da se vraćamo u 18-ti!

Citat: Volcae poslato 05.06.2010. 15:39
ВЛАШКИ НАЦИОНАЛНИ САВЕТ - ИЗБОРИ 2010
Уредник: nena

Gosp. Nenu potrebno je pod hitno smeniti sa mesta urednika foruma koji je gore naveden iz najmanje 3 razloga:

1.Nije dovoljno obrazovana jer ni srpski jezik nije dovoljno savladala a o vlaskom jeziku za koji je imala skromnije mogucnosti i da nepricam.
2.Nema onaj nivo komunikacije koji bi trebala da ima kao urednik jednog podforuma, da ga tako nazovem, zato sto se vulgarno izrazava i vredja.
3.Treci razlog je i najbitniji a to je pristrasnost, za takvo mesto je potreban neko ko nije pristrastan a ona to sigurno nije.

G-dine Volcae,
1. Prvo obratite pažnju na vaš srpski jezik pre nego što sudite o mom... Istina je da moj srpski nije savršen iz raznih razloga koje ne nameravam da vama objašnjavam. A takođe je i istina da ni moj vlaški nije dobar. Što se tiče obrazovanja, ne mislim da na forum mogu učestvovati samo visoko obrazovani ljudi.
2. Ako me već optužujete da se vulgarno izražavam, molim vas pokažite gde ste pročitali moje vulgarluke. Ne mislim da sam ikoga vređala, a ako različito mišljenje smatrate uvredom, to je vaša stvar.
3. Ono što vi zovete pristrasnost je za mene moj stav. Kada me je Paun pitao da uređujem ovaj deo foruma, nije mi rekao da ne smem da izražavam moje mišljenje. Da jeste, sigurno ne bih prihvatila.

Citat: Vlad poslato 05.06.2010. 15:08

To da se izgovara sa muklim "i" umesto sa muklim"a" je NAJOBIČNIJA LAŽ.
U Vašem kraju su pre par godina boravili vrhunski dijalektolozi iz Rumunije koji su prikubljali građu za Mali lingvistički atlas govora Vlaha severoistočne Srbije.
Oni su obišli oko 80 sela.
Muklo "i" im sigurno ne bi promaklo da postoji kod izgovora našeg etnonima.

G-dine Vlad, prvo ja ne lažem. Drugo, izgovor zvuka 'i' iz Rumin kod ljudi iz mog sela je identično zvuku 'i' iz sledećih reči: prind (jedem), kind (kada), ma pling (plačem)... To je za mene muklo 'i', A verovatno ja to percipiram kao muklo 'i' jer za razliku od vas ne znam rumunski i rumunski pravopis i nisam njima uslovljena. Ako ste slučajno učili ruski, zvuk ovog 'i' je kao rusko 'jeri'  ( Ы ).

Citat: nena poslato 05.06.2010. 20:12

Drugo, izgovor zvuka 'i' iz Rumin kod ljudi iz mog sela je identično zvuku 'i' iz sledećih reči: prind (jedem), kind (kada), ma pling (plačem)... To je za mene muklo 'i', A verovatno ja to percipiram kao muklo 'i' jer za razliku od vas ne znam rumunski i rumunski pravopis i nisam njima uslovljena. Ako ste slučajno učili ruski, zvuk ovog 'i' je kao rusko 'jeri'  ( Ы ).

Rumîn
isto kao u  prînd i kînd


Isto je tako i kod VLAHA u Petrovačkoj, Kučevačkoj i  Golubačkoj opštini!

To nije ni Rumân, ni Rumăn!

Mada se kod nas kaže:

"Jeal je rumăn!" :D

Samo što to nema ama baš nikakve veze sa Rumunima, već sa Srbima! :(

dPasujoni di la tińe ńici n-am aşteptat să fii rumân, aşa ceva n-aştept di la ńima care e ca tińe şi ca nena.

Şi nu măi pomeńea Rumâńia şi rumâńi, că ştii cum să spuńe:
"Obrazu ce-l şchiupi nu-l pupi"

Şi dacă avem aicea pe cińeva care mińte, să vede care mińte.
Da sânteţi şi pe drumu al bun, văd că nu vă întoarceţi în secolu al XVIII-lea  ;D

Atâta di la mińe, fincă ńici nu meritaţi să vă răspund.

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2010. 20:42

Rumîn
isto kao u  prînd i kînd


Isto je tako i kod VLAHA u Petrovačkoj, Kučevačkoj i  Golubačkoj opštini!

To nije ni Rumân, ni Rumăn!

Sara bună!
U književnom rumunskom jeziku, čije pismo, kao što (nadam se) znamo nije fonetsko, nego etimološko, slovima î i â obeležava se potpuno isti glas, koji možemo nazvati "muklim i", ali zavisno od njegovog položaja u reči ... Jedno vreme â je bilo potisnuto iz upotrebe (sem u nazivu român,+ia i još nekim), i svuda je "muklo i" pisano sa î. Ali, posle "revolucije", rumunska akademija (odnosno jedna struja u toj akademiji), uspela je da vrati ovu različitost. Veoma velike diskusije su se tada vodile (a čini mi se da se još uvek vode u vezi sa tim!). Moj stav je da se u transkripciji dijalektoškog materijala, koja se zasniva na fonetskom principu, ova etimološka specifičnost ne mora primenjivati, već je praktičnije svuda pisati "muklo i" sa î, kao što nalaže fonetski princip, na kome se zasniva APHI ...

Dakle, potpuno isto zvuči Rumîn i Rumân, ali Rumăn ne, šta više, tako nešto se veoma teško izgovara, i nije u duhu rumunskog jezika, ni književnog, ni narodnog, iliti "vlaškog" kako ga mi s ove strane Dunava zovemo na srpskome jeziku!

Rumunsko pismo se ubraja u fonetska pisma zajedno sa srpskim i jos nekim cini mi se indijskim pismom.
Pise se skoro uvek kao sto se izgovaraju glasovi sto je bilo dovoljno da se ubraja u fonetsko pismo, ako me pamcenje dobro sluzi, nadam se da nisam pogresio.

Ipak mislim da se ubraja u fonetsko pismo.

Citat: Volcae poslato 05.06.2010. 21:01
dPasujoni di la tińe ńici n-am aşteptat să fii rumân, aşa ceva n-aştept di la ńima care e ca tińe şi ca nena.

Şi nu măi pomeńea Rumâńia şi rumâńi, că ştii cum să spuńe:
"Obrazu ce-l şchiupi nu-l pupi"

"Obrazu śe îl škipj, nu îl cuś!"

Śe škipj nu ljinjźa!

Citat... văd că nu vă întoarceţi în secolu al XVIII-lea  ;D

Nu šî fala!
      Lasă să întuoarkă kare îj kefu! ;)

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2010. 21:33

Citat... văd că nu vă întoarceţi în secolu al XVIII-lea  ;D

Nu šî fala!
      Lasă să întuoarkă kare îj kefu! ;)

dPasujoni

Tu ńici nu vezi pe ce drum a-ţi pľecat vai de voi. ;D

Citat: Volcae poslato 05.06.2010. 21:21
nadam se da nisam pogresio.

Погрешио си.
Фонетско писмо је оно у коме се поштује принцип "једно слово, један глас", а румунско писмо није у потпуности такво. Да не наводимо доказе. Фонетско је писмо само српско ћирилично. Да је румунско писмо етимолошко, што значи: чува у у својим словима "успомену" на начине настанка појединих гласова, најбоље сведочи различито писање истог гласа (назовимо га) мукло "и" (има о томе лепа грађа на Википедији). Да, срешћемо многе Румуне, који ће за своје писмо тврдити исто што и ти: да је фонетско, па ће онда додати "само уз неколико изузетака". Е, па ти "неколики изузеци" су довољни код озбиљне класификације да савремено румунско књижевно писмо уђе у групу "етимолошких". Не знам из којих си ти уџбеника учио књижевни румунски, они које сам ја имао задовољство да користим (а били су румунски уџбеници), говорили су онако како сам већ написао. Уколико су пост-револуционарни Румуни (cu academiceani!) ту нешто променили, може ићи само у прилог њихове традиционалне језичке пристрасности!

Citat: Paun poslato 05.06.2010. 21:51

Citat: Volcae poslato 05.06.2010. 21:21
nadam se da nisam pogresio.

Погрешио си.
Фонетско писмо је оно у коме се поштује принцип "једно слово, један глас", а румунско писмо није у потпуности такво. Да не наводимо доказе. Фонетско је писмо само српско ћирилично. Да је румунско писмо етимолошко, што значи: чува у у својим словима "успомену" на начине настанка појединих гласова, најбоље сведочи различито писање истог гласа (назовимо га) мукло "и" (има о томе лепа грађа на Википедији). Да, срешћемо многе Румуне, који ће за своје писмо тврдити исто што и ти: да је фонетско, па ће онда додати "само уз неколико изузетака". Е, па ти "неколики изузеци" су довољни код озбиљне класификације да савремено румунско књижевно писмо уђе у групу "етимолошких". Не знам из којих си ти уџбеника учио књижевни румунски, они које сам ја имао задовољство да користим (а били су румунски уџбеници), говорили су онако како сам већ написао. Уколико су пост-револуционарни Румуни (cu academiceani!) ту нешто променили, може ићи само у прилог њихове традиционалне језичке пристрасности!

Da upravu ste.
Znam sta je fonetsko pismo i znam da rumunsko pismo ne ispunjava taj uslov zbog toga sto se pise skoro kao sto se i izgovaraju glasovi, sto znaci da to nije 100% slucaj kao u srpskom jeziku.

Ali mislim da sam negde procitao i da je neko rumunsko pismo ubrojao u fonetska pisma i ako nije 100% fonetsko, a da nije fonetsko pismo za to sam 100% siguran.

Има и изузетака у Српском језику, односно јекавици
Вуков књижевни језик је увео неке етимолошке ријечи, које нису опстале у живом говору, источно херцеговачког дијалекта
Напримјер, ријеч ХТИО, апсолутно нико неговори, већ скоро сви Источно Херцеговци кажу, ЋИО, или у неким говорима Штио
Такођер долази до конфузије гдје се поставља ије а гдје је. Јер напримјер, ријеч Лијепо и Нијесам у многим крајевима се изговара просто, љепо и њесам.
Вук је такођер увео фонете, Х и Ф, који опште непостоје у већини Источно херцеговачких говора.

Citat: Бошњанин poslato 05.06.2010. 22:11
Има и изузетака у Српском језику

Није било речи о језику, него о писму!

Citat: Paun poslato 05.06.2010. 22:41

Citat: Бошњанин poslato 05.06.2010. 22:11
Има и изузетака у Српском језику

Није било речи о језику, него о писму!

Nema sta, Vuk je napravio dobar posao sto se tice pisma, zbog cega se Srpska Cirilica uvodi u jednu od najsavrsenih pisama, medju svjetskim jezicima.

Citat: nena poslato 05.06.2010. 20:12
G-dine Vlad, prvo ja ne lažem. Drugo, izgovor zvuka 'i' iz Rumin kod ljudi iz mog sela je identično zvuku 'i' iz sledećih reči: prind (jedem), kind (kada), ma pling (plačem)... To je za mene muklo 'i', A verovatno ja to percipiram kao muklo 'i' jer za razliku od vas ne znam rumunski i rumunski pravopis i nisam njima uslovljena. Ako ste slučajno učili ruski, zvuk ovog 'i' je kao rusko 'jeri'  ( Ы ).

Госпођо,
Ја једино мислим да су људи који су радили теренска истраживања у североисточној Србији далеко позванији и од мене и од Вас да кажу било шта што се тиче изговора, муклог "î", муклог "â" итд.
Ако они сматрају да се Румâн пише са муклим "â" нема разлога да их ми исправљамо.


Да напоменем само да се ради о лингвистима који уживају велики углед у области којом се баве.
То су професори Нејеску, Мокану и Белтехи.

Дакле, Ви не лажете, али су лингвисти ипак у праву када је у питању лингвистика.

CitatDobro jutro narode,
za one koji su prespavali zadnjih 300 godina, mi smo se daaaaaavno odvojili od Rumuna, a u Rumuniji nikad i nismo bili!

"Само потпуни незналаца верује да историја почиње датумом његовог рођења"
Карл Маркс.

Сви остали знају да је Румунија наша прапостојбина, да смо део тог румунског народа, да говоримо дијалектима - прецизније наречијима румунског књижевног језика.
Сваку нит која нас још повезује са нашом прапостојбином желе да покидају они који се нису пробудили из наркозе добијене 90-их, јер сматрају да Србија може да живи једино као унитарна једнонационална држава.

CitatOno za šta se zapravo zalažemo je da nastavimo napred u 21.vek, a ne da se vraćamo u 18-ti!

Баш због тога у школи требамо да учимо књижевну варијанту језика коме препидају наша наречија - румунски књижевни језик! Све остало је враћање у XVIII .

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2010. 19:13

CitatIskreno mislim da vama nije toliko stalo do očuvanja naših dijalekata koliko do odvajanja od Rumuna.
Nije Vas toliko briga za dijalekte, koliko Vas je briga da ne budemo Rumuni, odnosno da se saseče svaka nit koja nas povezuje sa tim narodom i sa našom prapostojbinom. Ovo za šta se Vi zalažete je najobičnija politika, vešto upakovana u navodnu brigu o dijalektima.

Dobro jutro narode,
za one koji su prespavali zadnjih 300 godina, mi smo se daaaaaavno odvojili od Rumuna, a u Rumuniji nikad i nismo bili!

dPasujoni

Să-ţi mai spun şi asta, fincă am uitat.
De rumâń nu ńe-am despărţât ńiciodată, şi acuşa spuńem că sântem rumâń, da ştii cum să spuńe:
"Care mińte, s-o ia în dińte"

Alta ce nu ştiţi da văd şi di ce nu ştiţi, rumâńi din Rumâńie nu spuńe că e ţara lor numă România, o strâgă şi astăzi Ţara Românească.

Citat: Vlad poslato 05.06.2010. 23:25

Госпођо,
Ја једино мислим да су људи који су радили теренска истраживања у североисточној Србији далеко позванији и од мене и од Вас да кажу било шта што се тиче изговора, муклог "î", муклог "â" итд.
Ако они сматрају да се Румâн пише са муклим "â" нема разлога да их ми исправљамо.


Да напоменем само да се ради о лингвистима који уживају велики углед у области којом се баве.
То су професори Нејеску, Мокану и Белтехи.

Дакле, Ви не лажете, али су лингвисти ипак у праву када је у питању лингвистика.

G-dine Vlad, naravno da lingvisti znaju najbolje. Ali ono što što vi zaboravljate kada se pozivate na njihov autoritet je da je izgovor jedno a pisanje glasova drugo, i da je pisanje čista konvencija. To što su lingvisti zabeležili ono što ja definšem muklo 'i'  kao muklo 'a', znači da je to njihova konvencija za taj glas u slučaju te reči, ali to ne znači da se 'i' iz Rumin izgovara drugačije od onih u rečima koje sam navela (prind, kind...). Da li su onda i 'i' iz ovih reči (prind, kind) mukla 'a'? Ono što bih ja definisala kao muklo 'a' je na primer 'a' iz reči (uzvika) Ma (Ma uomulje!). I ja mislim da ima i te kakve razlike izmeđe izgovora ovog muklog 'a' i onoga što ja definišem kao muklo 'i' u reči Rumin. I recite mi molim vas, da li 'a' i 'i' iz ove dve reči izgovarate potpuno isto? I da li muklo 'i' iz reči 'Rumin' izgovarate na isti način kao muklo 'a' iz reči 'Ma'?

Dakle, da pojasnim: onaj ko ne zna rumunski i nije lingvista ne može da zna da u rumunskom jeziku postoji konvencija da se ono što zvuči kao muklo 'i' u reči Rumin beleži kao muklo 'a', a čita kao muklo 'i'. Zato sam vam i navela reči čiji se izgovor glasova 'i' podudaraju sa izgovorom iz reči Rumin.  I ako se dobro sećam, ja sam u mojoj intervenciji govorila o izgovoru a ne o pisanju reči Rumin.

A ako izrazom 'OVO NAJOBIČNIJA LAŽ'  niste hteli da kažete da ja lažem, što nedvosmisleno proizilazi iz ovakve izjave, onda je trebalo da koristite drugu terminologiju.

Citat: nena poslato 06.06.2010. 09:12


G-dine Vlad, naravno da lingvisti znaju najbolje. Ali ono što što vi zaboravljate kada se pozivate na njihov autoritet je da je izgovor jedno a pisanje glasova drugo, i da je pisanje čista konvencija. To što su lingvisti zabeležili ono što ja definšem muklo 'i'  kao muklo 'a', znači da je to njihova konvencija za taj glas u slučaju te reči, ali to ne znači da se 'i' iz Rumin izgovara drugačije od onih u rečima koje sam navela (prind, kind...). Da li su onda i 'i' iz ovih reči (prind, kind) mukla 'a'? Ono što bih ja definisala kao muklo 'a' je na primer 'a' iz reči (uzvika) Ma (Ma uomulje!). I ja mislim da ima i te kakve razlike izmeđe izgovora ovog muklog 'a' i onoga što ja definišem kao muklo 'i' u reči Rumin. I recite mi molim vas, da li 'a' i 'i' iz ove dve reči izgovarate potpuno isto? I da li muklo 'i' iz reči 'Rumin' izgovarate na isti način kao muklo 'a' iz reči 'Ma'?

Dakle, da pojasnim: onaj ko ne zna rumunski i nije lingvista ne može da zna da u rumunskom jeziku postoji konvencija da se ono što zvuči kao muklo 'i' u reči Rumin beleži kao muklo 'a', a čita kao muklo 'i'. Zato sam vam i navela reči čiji se izgovor glasova 'i' podudaraju sa izgovorom iz reči Rumin.  I ako se dobro sećam, ja sam u mojoj intervenciji govorila o izgovoru a ne o pisanju reči Rumin.

Gospođo nena,
Vi zaboravljate da postoji muklo a sa kukicom na gore "ă". Ma uomulje sa piše "Mă uomuľe". Ja ne tvrdim da se Rumân izgovara kao Rumăn.
Što se tiče izgovora, ne verujem da bi lingvistima promaklo da se rumân izgovara isto kao cînd, prînd, prîngă, prîn itd

Lingvisti vrlo dobro znaju da li se Rumân iozgovara isto kao cînd i prînd. Ne radi se samo o pukoj konvenciji, kao što Vi želite da predstavite.

Ali, čak i da je to slučaj, zašto se ne bismo držali te konvencije i zašto bismo po svaku cenu izmišljali nova pravila?

Vaša "lingvistika" nema za cilj da se razjasne problemi oko izgovora, već da bi se napravila razlika između nas sa ove strane i njih sa one strane Dunava.

Ako je Rumân nastalo od lat. Romanus i ako je poznato da o u našem jeziku prelazi u u , sasvim je logično da Rumun odnosno Vlah bude Rumân a ne Rumîn

Citat: Vlad poslato 06.06.2010. 09:32

Citat: nena poslato 06.06.2010. 09:12


G-dine Vlad, naravno da lingvisti znaju najbolje. Ali ono što što vi zaboravljate kada se pozivate na njihov autoritet je da je izgovor jedno a pisanje glasova drugo, i da je pisanje čista konvencija. To što su lingvisti zabeležili ono što ja definšem muklo 'i'  kao muklo 'a', znači da je to njihova konvencija za taj glas u slučaju te reči, ali to ne znači da se 'i' iz Rumin izgovara drugačije od onih u rečima koje sam navela (prind, kind...). Da li su onda i 'i' iz ovih reči (prind, kind) mukla 'a'? Ono što bih ja definisala kao muklo 'a' je na primer 'a' iz reči (uzvika) Ma (Ma uomulje!). I ja mislim da ima i te kakve razlike izmeđe izgovora ovog muklog 'a' i onoga što ja definišem kao muklo 'i' u reči Rumin. I recite mi molim vas, da li 'a' i 'i' iz ove dve reči izgovarate potpuno isto? I da li muklo 'i' iz reči 'Rumin' izgovarate na isti način kao muklo 'a' iz reči 'Ma'?

Dakle, da pojasnim: onaj ko ne zna rumunski i nije lingvista ne može da zna da u rumunskom jeziku postoji konvencija da se ono što zvuči kao muklo 'i' u reči Rumin beleži kao muklo 'a', a čita kao muklo 'i'. Zato sam vam i navela reči čiji se izgovor glasova 'i' podudaraju sa izgovorom iz reči Rumin.  I ako se dobro sećam, ja sam u mojoj intervenciji govorila o izgovoru a ne o pisanju reči Rumin.

Gospođo nena,
Vi zaboravljate da postoji muklo a sa kukicom na gore "ă". Ma uomulje sa piše "Mă uomuľe". Ja ne tvrdim da se Rumân izgovara kao Rumăn.
Što se tiče izgovora, ne verujem da bi lingvistima promaklo da se rumân izgovara isto kao cînd, prînd, prîngă, prîn itd

Lingvisti vrlo dobro znaju da li se Rumân iozgovara isto kao cînd i prînd. Ne radi se samo o pukoj konvenciji, kao što Vi želite da predstavite.

Ali, čak i da je to slučaj, zašto se ne bismo držali te konvencije i zašto bismo po svaku cenu izmišljali nova pravila?

Vaša "lingvistika" nema za cilj da se razjasne problemi oko izgovora, već da bi se napravila razlika između nas sa ove strane i njih sa one strane Dunava.

Opet vi kako se piše! Ja govorim o tome kako se izgovara, jer ja ne znam kako se na rumunskom piše. A da bi smo se razumeli i da bih bila što jasnija, ja sam vam navela primere drugih reči čiji se vokali 'i' izgovaraju kao to 'i' iz Rumin, koga sam ja identifikovala kao muklo 'i'. I još sam Vas pitala da li vi izgovarate Rumin sa istim 'i' kao što su oni 'i' iz 'prind', 'kind', ili ga izgovarate kao 'a' iz 'Ma', upravo da bismo razjasnili nedoumicu oko toga kako izgovaramo, a vi umesto da odgovorite na ovo pitanje opet objašnjavate kako rumuni i rumunski lingvisti pišu 'Ma'. Nije bitno kako oni pišu, bitno je kako mi izgovaramo.

Citat: Vlad poslato 06.06.2010. 09:52
Ako je Rumân nastalo od lat. Romanus i ako je poznato da o u našem jeziku prelazi u u , sasvim je logično da Rumun odnosno Vlah bude Rumân a ne Rumîn

Molim vas citirajte mi priručnik romanske filologije gde ste ovo pročitali, baš bih htela da pogledam koje se vokalske promene latinskih reči dešavaju u rumunskom.

Citat: nena poslato 06.06.2010. 12:43

Citat: Vlad poslato 06.06.2010. 09:52
Ako je Rumân nastalo od lat. Romanus i ako je poznato da o u našem jeziku prelazi u u , sasvim je logično da Rumun odnosno Vlah bude Rumân a ne Rumîn

Molim vas citirajte mi priručnik romanske filologije gde ste ovo pročitali, baš bih htela da pogledam koje se vokalske promene latinskih reči dešavaju u rumunskom.

Kao prvo informacija je delimicno tacna svi rumuni sebe nazivaju rumân bez izuzetka.
Tacno je da je za rumunski prirodno da o prelazi u glas u
imamo i sledece primere:

O = U Lat. longus = LUNG
K = P Lat. directus = D(I)REPT
L = R Lat. gula = GÚRĂ
T = C Lat. tenem = ȚÍNE
itd.

Naziv român je posledica latinizacije rumunskog i to je pokusano prvi put da se uradi kada je napisana "Palia de la Oraştie" , 1582. god., medjutim naziv rumân je uspesno zamenjen cak krajem XIX veka.

procitajte ovu knjigu:
Etymologisches Wörterbuch der rumänischen Sprache, I. Lateinisches Element, Dr. Sextil Puşcariu, Heidelberg, 1905
ЕТИМОЛОГИЈСКИ РЕЧНИК РУМУНСКОГ ЈЕЗИКА, 1. ЛАТИНСКИ ЕЛЕМЕНТ, ДР. СЕКСТИЛ ПУШКАРИУ, ХАЈДЕЛБЕРГ, 1905
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=629.0

Postoji i objasnjenje za rec rumân a lako cete i shvatiti o kojim se promenama radi, kada vidite veci broj rumunskih koje su nasledjene iz latinskog jezika.

1474. romîn, -ă (fem. auch romîncă) sb. [ar. armîn, arumîn,
ir. rumăr] ,,Rumäne" < ROMANUS, A, -UM: alb. remer ,,Wlache, Hirt,
Bauer". Die lautkorrekte Form rumîn bewahrt die Volkssprache,
die o-Form ist eine Latinisierung. In alter Zeit, und heute noch
(Säman. III, 278), bedeutete das Wort ,,Diener, Sklave, Bauer"
(vgl. Cuv. d. b. 1, 299).

izvor:
Etymologisches Wörterbuch der rumänischen Sprache, I. Lateinisches Element, Dr. Sextil Puşcariu, Heidelberg, 1905. str.132

Mislim da je Paun vec objasnio sve u vezi sa muklim "i" ali neko nije procitao ono sto je napisao.

Znaci muklo i, ranije se zapisivalo uvek kao Î,î (odnosno u periodu posle pretposlednje reforme) do zadnje reforme pisma.
Od zadnje reforme rumunskog pisma muklo i pise se samo na pocetku reci kao Î,î a kada se muklo i ne nalazi na pocetku kao prvo slovo reci ono se uvek pise kao â.

Sto znaci da se muklo i u rumunskom zapisuje i kao Î,î i kao Â,â upitanju je isti glas ali treba obratiti paznju na kojem se mestu u reci nalazi da bi upotrebili pravi znak odnosno slovo.

Primeri:
-CÂND, ROMÂN, RUMÂN,
-când, român, rumân
-Întreg, În
-întreg, în

ranije se pisalo Romînia, ROMÎNIA a sada România, ROMÂNIA

Citat: nena poslato 06.06.2010. 12:33
Opet vi kako se piše! Ja govorim o tome kako se izgovara, jer ja ne znam kako se na rumunskom piše. A da bi smo se razumeli i da bih bila što jasnija, ja sam vam navela primere drugih reči čiji se vokali 'i' izgovaraju kao to 'i' iz Rumin, koga sam ja identifikovala kao muklo 'i'. I još sam Vas pitala da li vi izgovarate Rumin sa istim 'i' kao što su oni 'i' iz 'prind', 'kind', ili ga izgovarate kao 'a' iz 'Ma', upravo da bismo razjasnili nedoumicu oko toga kako izgovaramo, a vi umesto da odgovorite na ovo pitanje opet objašnjavate kako rumuni i rumunski lingvisti pišu 'Ma'. Nije bitno kako oni pišu, bitno je kako mi izgovaramo.

1. Naravno da rumân ne izgovaram sa "ă" kao kod Mă duc (mă duk=idem)
2. Izgovaram ga isto kao prând, când, câmp...
3. Možete vi da to identifikujete kako god hoćete, na lingvistima je valjda da oderede normu kako nešto treba da se zapiše
4. Jako je bitno kako oni pišu, zato što oni određuju kako ono što mi izgovaramo treba da bude zapisano.

Jesam li bio dovoljno jasan?

Citat: nena poslato 06.06.2010. 12:43
Molim vas citirajte mi priručnik romanske filologije gde ste ovo pročitali, baš bih htela da pogledam koje se vokalske promene latinskih reči dešavaju u rumunskom.

MARIUS SALA, De la latina la romana, Bucarest, Academia Română,. Institutul de Lingvisticá lorgu Iordan, 1998.

Citat: Volcae poslato 06.06.2010. 13:35
1474. romîn, -ă (fem. auch romîncă) sb. [ar. armîn, arumîn,
ir. rumăr] ,,Rumäne" < ROMANUS, A, -UM: alb. remer ,,Wlache, Hirt,
Bauer". Die lautkorrekte Form rumîn bewahrt die Volkssprache,
die o-Form ist eine Latinisierung. In alter Zeit, und heute noch
(Säman. III, 278), bedeutete das Wort ,,Diener, Sklave, Bauer"
(vgl. Cuv. d. b. 1, 299).

izvor:
Etymologisches Wörterbuch der rumänischen Sprache, I. Lateinisches Element, Dr. Sextil Puşcariu, Heidelberg, 1905. str.132

G-dine Volcae, mislim da je prirodno da ako navodite citate na stranom jeziku te iste citate i prevedete. Nismo svi te sreće da govorimo nemački, a nema nikakvog smisla da neko prevodi uz pomoć rečnika jer, ako se jedan jezik ne zna vrlo je lako da ovakvi prevodi budu pogrešni ili neprecizni. Dakle, zamolila bih vas da prevedete ovo objašnjenje, kako bi i drugi koji neznaju nemački razumeli to što je napisano. Eto još jednog dokaza da nisam dovoljno obrazovana!  :-\

Citat: Volcae poslato 04.06.2010. 00:45

Citat: dPasujoni poslato 04.06.2010. 00:12

CitatИзвор?
Зашто би онда били Царани и Унгуреани?

Nazivi su novijeg tipa i knjiškog karaktera, kod mene recimo niko ljude iz Negotina i okoline ne zove Carani, već Krajnjeancî!

Dalje u mom kraju niko ne kaže "Noj njis ungurjeanj!", ali postoje porodice koje nose prezime Ungurjanović (Ungurjeanji)!

Znači li to da su ove porodice "veći" Ungurjani, i zašto su samo oni zadržali taj naziv ako su svi VLASI mog kraja došli iz Mađarske (Ugarske)???

Zato su te priče tipični STEREOTIPI O VLASIMA!

dPasujoni

UNGUREÁN, ungureni, s.m. 1. Denumire dată populației (românești) din Transilvania, în special celei din vecinătatea fostelor provincii istorice Țara Românească și Moldova.

Naziv dat (rumunskoj) populaciji iz Transilvanije, naročito onoj koja se nalazila u blizini bivšim istorijskim provincijama Vlaške i Moldavije.

http://dexonline.ro/definitie/ungurean


ȚĂRÁN s. sătean, (pop.) român, (înv. și reg.) mojic, poporan, (reg., mai ales în Banat) paur, (fam.) opincar, (peior.) mămăligar.
(narodni naziv) rumun

http://dexonline.ro/definitie/%C8%9B%C4%83ran

Nazivi su naprotiv veoma stari i kod nas su več počeli da nestaju, svi sebe naravno nazivamo rumâń a kada pravimo razliku između nas samih za sebe neznamo obično naziv več samo za druge, carani znaju za ungurjane, dok ungurjani znaju za carane a za sebe obično neznaju nazive jedino ako ih čuju jedni od drugih, u tom slučaju saznaju svoj naziv.

Primer za Caran (Ţăran):

Da turcu dacă-mi vedea,
Pe şuşea mi să-ndrepta
Cătră Stara Planina207.
Balduinu-aşa striga:
Unii pe Timoc mergea,
"O armată voi să luaţ"
"De Sofia s-o mânaţ",
"Da Vidinu să-l lăsaţ"
"C-o să-mi mân eu ficiorei",
"Să-l ia dila Timoc ei".
Iacă ficiorei venea,
Deteră pingă Pristol208,
Şi pe lângă Salcia209;
Jos pe malu Dunării,
Şi pe-albia Timocului.
Şi dila Timoc îl lua,
Şi-i scoasă din Bregova210,
Unii pe Timoc mergea,
Sus din oraşu la Cule,
Iacă turcu la Dii211 fuge.
Da partea dina Timoc,
Zo mi-i goneşte cu foc!...
Mi-i scoasă din Cosova212,
Fugiră la Gânzova213
Din Gânzova la Sămârdan2l4,
La Sămârdan turcu şedea;
Şede turcu în ocop215,
Să dea ţăreanu216 cu foc;
Să mi-l scoată din ocop.
Lină verde mirodii,
Bătea Turcii dila Dii;
____________________
207 Munţii Bătrâni (Balcani sau Haemus)
208 Comună în judeţul Mehedinti, la gura Timocului
209 Comună în judeţul Mehedinţi, faţă în faţă cu satul românesc Gumătareţ din Bulgaria
210 Comună mare românească în judeţul Vidin, pe Timoc
211 Denumirea românească a Vidinului
212 Comuna pur românească în judeţul Vidin -Bulgaria
213 Comuna pur românească în judeţul Vidin -Bulgaria
214 Smârdan, sat bulgăresc
215 Lagăr
216 Ţărean, adică din Ţară = Românul

izvor:
POEZII POPULARE DE LA ROMÂNII DIN TIMOC - NORD-ESTUL SERBIEI ŞI NORD-VESTUL BULGARIEI, Culese de C. Sandu-Timoc , BALADE, Legere Carol I şi Osman Paşa, p.246

216 Căran, odnosno iz zemlje = Rumun