Lista br. 2: Zajednica Vlaha Srbije - dr Predrag Balašević

[Бошњанин]

Cak sam procitao da je Gavrilo Princip, odnosno prezime Princip vlaskog porijekla
A gradonacelnik Dilas, pa onaj politicar Latas, obadva porijeklom Licanina, a ima indicija da su i ova dva prezimena Vlaska

[Vlad]

Ako Ličani ili bilo ko drugi bude smatrao da treba da im se standardizuje jezik, to će tražiti.

Исто као што су у Србији дали Југословенима и Црногорцима.

Isto tako, ako oni smatraju da je u redu da u školi uče srpski, to je njihova stvar i njihovo pravo. 

А зашто није исто када ми тражимо да нам матерњи језик буде румунски?
Зашто то онда није наше лично право, него нам то неко ускраћује?

Dakle, ne vidim razlog da sve trpate u isti koš.

Зашто да не. Па и они говоре наречијем спског књижевног језика као што и ми говоримо наречијима румунског књижевног језика. У чему је проблем?

A to što mi govorimo rumunskim narečjima ne znači da treba da usvojimo standardni rumunski koji je baziran na munćenesk narečju, koje se između ostalog kako ispade, i ne govori kod nas Vlaha (Rumini din Srbije).

Одлично!
Да ли је нама - Унгуреанима - матерњи језик банатски дијалекат румунског језика? Ако јесте, да ли то значи да њега треба да "стандардизујемо"? Ако да, да ли треба да стандардизујемо још и буфански, мунћански и царански?

Što se tiče našeg potencijalnog  učenja dijalekata u školi, za Vlahe je to jednostavno učenje i čuvanje maternjeg jezika, a ne davanje nikakvog primera. Cilj standardizacije je očuvanje onog jezika koji Vlasi (Rumini din Srbije) osećaju svojim. 

Објасните ми у којој мери Царани осећају говор Унгерана својим?

Ja ne vidim razlog zašto bi smo morali da učestvujemo u čuvanju - širenju zvaničnog rumunskog, zar je to viši cilj, plemenitiji jezik od ovoga što mi govorimo?

Не. Него је пракса свугде у свету да дијалекти имају свој књижевни језик.

Za mene ne, ali za vas koji se osećate Rumunom, da

Одакле Вам то да се осећам Румуном? Ја се осећам Влахом, али тврдим да су Власи у погледу језика, порекла, веровања...чисти Румуни

. Samo što ja vama ne negiram pravo da ako želite da učite rumunski to i činite, dok vi meni negirate pravo da učim i usavršavam ono što ja smatram maternjim jezikom. I nema tu nikakve nauke...

Ко Вам то право негира? Сматрајте Ви шта год хоћете, али оставите да се језиком баве лингвисти.

[Vlad]

Cak sam procitao da je Gavrilo Princip, odnosno prezime Princip vlaskog porijekla
A gradonacelnik Dilas, pa onaj politicar Latas, obadva porijeklom Licanina, a ima indicija da su i ova dva prezimena Vlaska

Када би само знао која су све презимена влашка...
Дедијер, Ђодан, Рачан, Беко, Рашула, Мамула, Тус, Тохољ, Буљан, Миљуш...

[dPasujoni]

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom. Zatim, i današnji rumunski je nekada bio ljimba lu pakurar kao i današnji srpski. Tako da ne vidim razlog zašto i naša limba lu pakurar ne može da doživi isti progres.
Naravno, ovde će neko reći da je za to potrebno milion godina i da je to nemoguće jer su naši dijalekti polumrtvi.... Ali, s obtirom da postoje dijalektološke studije rumunskih dijalekata, čiji smo i mi deo, normiranje naših dijalekata je 80% urađena stvar. Zatim, ako su isti ovi dijalekti super funkcionalni i vitalni u Rumuniji (kako neko ovde tvrdi da dijelekti savršeno opstaju uprkos uticaju standardnog jezika), mi onda bukvalno imamo i odakle da uzimamo veliki deo onoga što fali našim govorima... Dakle, naši dijalekti vrlo lako mogu da se dograde i ožive, kada bi se to htelo!

2. G-din Demićevo objašnjenje nacionalnosti preko značenja rečenice Juo mis Rumin/Juo sint Rumin, je jedna od najbanalnijih definicija nacionalne pripadnosti i identiteta koju sam ikada i igde čula. D-din Demić zaboravlja da reči u svom razvoju, često menjaju značaj, obično u zavisnosti od socijalnih i istorijskih prilika ljudi koji se tim rečima služe (jedan primer koji mi pada na pamet, čisto ilustracije radi: reč 'franco', od imana naroda Franci, je u staroitalijanskom prvo značila 'slobodan', da bi sada u savrmenom italijanskom značila 'iskren'). Dakle, iz toga što mi kažemo Rumin (din Srbije) i Rumin (din Ruminjije) ne može se na tako banalan način zaključiti da svi oni koji koriste ovaj termin sebe automatski treba da identifikuju sa Rumunima. Jasno je da je reč o homonimima, zato se i specifikuje 'din Ruminie' ili 'din Srbije'.
Po ovoj Demićevoj logici bi danšnje Rumune trebalo da identifikijemo sa starim Rimljanima, s obzirom da se u rumunskom za oba ova naroda koristi reč ROMAN. Mislim da bi se mnogo ljudi silno nasmejalo ovakvom zaključku (osim rumunskih romanticnih nacionalista, naravno).
G-din Demić treba da izbegava ovako 'čudne' nastupe u kojima svodi identitet na lingvističke začkoljice, pogotovu što je bio jedan od čelnih ljudi NSVNM-a.

3. G-din Demić smatra da će korišćenje standardnog jezika da obogati naše dijalekte i da podstakne njihovo korišćenje, i onda nam dokazuje sasvim suprotno: da njegov sin u stvari usvaja književni rumunski (da la Bukurešt!) samim tim što gleda crtane filmove, te da on mora da ga koriguje u izgovoru! Zamislite onda koji bi uticaj na naše 'polumrtve' dijalekte imalo uvođenje književnog rumunskog jezika u škole, pogotovu kada se zna koliko je velik uticaj škole na celokupni razvoj dece. Nigde u svetu se nije desilo da je književni jezik oživeo dijalekte, već sasvim suprotno. Dijalekti se osiromašuju jer ih sve više potiskuje jezik koji je funkcionalniji, moderniji, kulturniji (zašto bi neko pričao in graju lu pakurar kind puoće sa fije kimjet ši sa vorbaska in limba literara?)... Naši dijalekti će se očuvati samo ako se koriste, uvođenje rumunskog će samo ubrzati njihov nestanak. Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Za kraj moram da podvučem ovaj nenin post koji sintetizuje suštinu ove naše male rasprave o jezičkim pitanjima, dajući pri tome odličnu analizu uzroka i posledica, pojedinih odluka na VLAŠKI JEZIK, a i na same VLAHE!

Noapća bună!


dPasujoni

[Бошњанин]

A za ove sto bih htjeli da standardizuju VLASKI JEZIK? KOJI JEZIK, CARANSKI ILI UNGURSKI DIJALEKT?

Inace treba imati u vidu da se Rumunski dijalekti svrstavaju u dvi nadgrupe; juznu i sjevernu. Dijalekt Carana, ondnoso Oltenski pripada Juznoj grupi zajedno sa Muntenskim, sto znaci da je dijalekt Carana blizi govoru sela oko Bukuresta, nego govoru Ungurjana, jer je govor Ungurjana, odnosno Banacana srodan sjevernoj Rumunskoj grupi dijalekata, zajedno sa dijalektima Transilvanije, Marmuresa i Moldavije. Znaci Caran ce biti blizi onome Rumunu iz Bukuresta :o a Ungurjan onome Rumunu iz Moldavije :o, nego jedni drugima, iako zive u jednoj bliskoj relaciji.

[Volcae]

Извор?
Зашто би онда били Царани и Унгуреани?

Nazivi su novijeg tipa i knjiškog karaktera, kod mene recimo niko ljude iz Negotina i okoline ne zove Carani, već Krajnjeancî!

Dalje u mom kraju niko ne kaže "Noj njis ungurjeanj!", ali postoje porodice koje nose prezime Ungurjanović (Ungurjeanji)!

Znači li to da su ove porodice "veći" Ungurjani, i zašto su samo oni zadržali taj naziv ako su svi VLASI mog kraja došli iz Mađarske (Ugarske)???

Zato su te priče tipični STEREOTIPI O VLASIMA!

dPasujoni

UNGUREÁN, ungureni, s.m. 1. Denumire dată populației (românești) din Transilvania, în special celei din vecinătatea fostelor provincii istorice Țara Românească și Moldova.

Naziv dat (rumunskoj) populaciji iz Transilvanije, naročito onoj koja se nalazila u blizini bivšim istorijskim provincijama Vlaške i Moldavije.

http://dexonline.ro/definitie/ungurean


ȚĂRÁN s. sătean, (pop.) român, (înv. și reg.) mojic, poporan, (reg., mai ales în Banat) paur, (fam.) opincar, (peior.) mămăligar.
(narodni naziv) rumun

http://dexonline.ro/definitie/%C8%9B%C4%83ran

Nazivi su naprotiv veoma stari i kod nas su več počeli da nestaju, svi sebe naravno nazivamo rumâń a kada pravimo razliku između nas samih za sebe neznamo obično naziv več samo za druge, carani znaju za ungurjane, dok ungurjani znaju za carane a za sebe obično neznaju nazive jedino ako ih čuju jedni od drugih, u tom slučaju saznaju svoj naziv.

[Бошњанин]

Albanci, odnosno Ściptari imaju problem sa standardizacijom jezika. Albanski je podjeljen u dva dijalekta, prilicno udaljena, GEG I TOSK. Vecina Albanaca su Gegi, ko ovi nasi na kosovu, ali posto je Enver Hodza bio Tosk, standard je krojen po drugu Hodzi

Sutra cu zapoceti temu o definiciji etnosa, gdje ce biti malo govora o jeziku, pa se diskusija moze nastaviti tamo. Bice pod sekcijom, identitet i etnogeneza

[Vlad]

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom.

Тачно!
Само ми наведите у којој се то још земљи на свету у школи уче дијалекти уместо нормираног језика? Због чега се код нас по сваку цену жели експериментисати, ако не из чисто политичких разлога.

Zatim, i današnji rumunski je nekada bio ljimba lu pakurar kao i današnji srpski. Tako da ne vidim razlog zašto i naša limba lu pakurar ne može da doživi isti progres.

Зашто бисмо исмишљали нешто што већ постоји? Ако већ наводите пример српског језика, због чега се у Србији - у школама - не уче локални дијалекти?
Чему онда нормиран језик, ако и дијалекти могу да доживе "прогрес"?

Naravno, ovde će neko reći da je za to potrebno milion godina i da je to nemoguće jer su naši dijalekti polumrtvi....

Да треба "милион" година, говоре искуства других језика.
Да су нам се језик губи, види свако ко прође влашким селима и чује на ком језику говоре наша деца.

Ali, s obtirom da postoje dijalektološke studije rumunskih dijalekata, čiji smo i mi deo, normiranje naših dijalekata je 80% urađena stvar.

То значи да бисмо имали 4 стандардна влашка језика у североисточној Србији?

Zatim, ako su isti ovi dijalekti super funkcionalni i vitalni u Rumuniji (kako neko ovde tvrdi da dijelekti savršeno opstaju uprkos uticaju standardnog jezika), mi onda bukvalno imamo i odakle da uzimamo veliki deo onoga što fali našim govorima... Dakle, naši dijalekti vrlo lako mogu da se dograde i ožive, kada bi se to htelo!

Да су дијалекти витални упркос стандардној норми, можемо закључити на примеру Румуна из Баната. Не требамо даље да идемо.
Ако већ они нису изгубили свој народни говор учењем књижевног румунског, због чега бисмо ми по сваку цену морали да стандардујемо наш говор који је идентичан говору банаћна.

2. G-din Demićevo objašnjenje nacionalnosti preko značenja rečenice Juo mis Rumin/Juo sint Rumin, je jedna od najbanalnijih definicija nacionalne pripadnosti i identiteta koju sam ikada i igde čula. D-din Demić zaboravlja da reči u svom razvoju, često menjaju značaj, obično u zavisnosti od socijalnih i istorijskih prilika ljudi koji se tim rečima služe (jedan primer koji mi pada na pamet, čisto ilustracije radi: reč 'franco', od imana naroda Franci, je u staroitalijanskom prvo značila 'slobodan', da bi sada u savrmenom italijanskom značila 'iskren').

Ја из овога, што сте написали, закључујем да Срби из Босне нису исто што и Срби у Србији јер Серво или Сервус, Сервола, срећемо у различитим језицима и са различитим значењима.
Потпуно сте омашили.

Dakle, iz toga što mi kažemo Rumin (din Srbije) i Rumin (din Ruminjije) ne može se na tako banalan način zaključiti da svi oni koji koriste ovaj termin sebe automatski treba da identifikuju sa Rumunima.
Jasno je da je reč o homonimima, zato se i specifikuje 'din Ruminie' ili 'din Srbije'.

Прво, не кажемо РумИн него РумÂн. Друго, дîн Србије кажемо да бисмо нагласили да се ради о овдашњим Власима - а не о Румунима из Румуније.
Баш во наглашавање дîн Србије најбоље говори да се ради о синонимима  а не о хомонимима, јер у противном не би постојала потреба да наглашавамо да смо дîн Србије.
Постоји нешто што није наведено. Ми имамо обичај за неког Влаха, који је у наше село дошао из далека или из другог села, да кажемо Јал је Румâн дîн Вуковић или Волуја.
То не значи да у Вуковићу и Волуји живи други народ него у Кривељу или Лазници, већ на тај начин стављамо до знања да се ради о нашем саплеменику који није из нашег села.

Po ovoj Demićevoj logici bi danšnje Rumune trebalo da identifikijemo sa starim Rimljanima, s obzirom da se u rumunskom za oba ova naroda koristi reč ROMAN. Mislim da bi se mnogo ljudi silno nasmejalo ovakvom zaključku (osim rumunskih romanticnih nacionalista, naravno).

Одакле Вам то да се на румунском за оба народа користи исти термин. Румун је ROMÂN док је Римљанин ROMAN.
Иначе, оба термина су новијег датума зато што је до реформе Румун био RUMÂN а Римљанин RIMLJEN.

3. G-din Demić smatra da će korišćenje standardnog jezika da obogati naše dijalekte i da podstakne njihovo korišćenje, i onda nam dokazuje sasvim suprotno: da njegov sin u stvari usvaja književni rumunski (da la Bukurešt!) samim tim što gleda crtane filmove, te da on mora da ga koriguje u izgovoru!

Не. Него Демић лепо наводи како се дијалекти чувају говором, док се књижевни језик учи у школи, односно слуша на телевизији.
Пример који је навео је одличан, и савршено обара тезу о наводном губитку наших дијалеката учењем књижевне норме.

Zamislite onda koji bi uticaj na naše 'polumrtve' dijalekte imalo uvođenje književnog rumunskog jezika u škole, pogotovu kada se zna koliko je velik uticaj škole na celokupni razvoj dece.

Само би подстакао нашу децу да више користе свој матерњи језик (наше дијалекте). Шта је ту спорно?

Nigde u svetu se nije desilo da je književni jezik oživeo dijalekte, već sasvim suprotno. Dijalekti se osiromašuju jer ih sve više potiskuje jezik koji je funkcionalniji, moderniji, kulturniji (zašto bi neko pričao in graju lu pakurar kind puoće sa fije kimjet ši sa vorbaska in limba literara?)...

Нама овде прети асимилација и србизација. Наша деца говоре српски. Влашки не знају. Увођење књижевног језика би им помогло да схвате да језик којим говоре није језик чобана кога ионако нико не говори, већ да се ради о језику који има своју књижевну норму на којој се може комуницирати и на мало већем нивоу.

Naši dijalekti će se očuvati samo ako se koriste, uvođenje rumunskog će samo ubrzati njihov nestanak.

Наши дијалекти ће се изгубити стандардизацијом. Прочитајте шта Паун о томе каже.
Румунски књижевни језик ће само одложити потпуну србизацију.

Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Како ће се то десити код нас, а није се десило у Банату, Олтенији и руралним деловима Румуније?
Још да нам то објасните...

[Vlad]

A za ove sto bih htjeli da standardizuju VLASKI JEZIK? KOJI JEZIK, CARANSKI ILI UNGURSKI DIJALEKT?

А где је Мунћански који је нешто између? Шта је са Буфанима и њиховим говором.
Овде нам се упорно сервира прича како би књижевни румунски језик брзо избризао наше дијалекте, пошто се они разликују од књижевног румунског језика.
Да је говор Влаха хомоген, то би имало смисла. Али, како ћемо, забога драгога, да сачувамо говор Царана ако за стандард узмемо говор Унгуреана?
ИЛи обрнуто.
Онда бисмо требали да стандардизујемо 4 језика. па, ако имамо 4 језика, онда имамо и 4 нова народа.
Зашто би Власи онда били Власи ако говоре 4 "различита" језика од којих је сваки стандардизован?
Онда бисмо имали унгуреанску, буфанску, царанску и мунћанску националну мањину на простору источне Србије.

Inace treba imati u vidu da se Rumunski dijalekti svrstavaju u dvi nadgrupe; juznu i sjevernu. Dijalekt Carana, ondnoso Oltenski pripada Juznoj grupi zajedno sa Muntenskim, sto znaci da je dijalekt Carana blizi govoru sela oko Bukuresta, nego govoru Ungurjana, jer je govor Ungurjana, odnosno Banacana srodan sjevernoj Rumunskoj grupi dijalekata, zajedno sa dijalektima Transilvanije, Marmuresa i Moldavije. Znaci Caran ce biti blizi onome Rumunu iz Bukuresta :o a Ungurjan onome Rumunu iz Moldavije :o, nego jedni drugima, iako zive u jednoj bliskoj relaciji.

Управо тако!

[Volcae]

Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

[nena]

[

quote author=Vlad link=topic=640.msg3219#msg3219 date=1275606697]

Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...

1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom.

Тачно!
Само ми наведите у којој се то још земљи на свету у школи уче дијалекти уместо нормираног језика? Због чега се код нас по сваку цену жели експериментисати, ако не из чисто политичких разлога.

A nastojanje da se uvede rumunski nije politički razlog? Za vas ne, kao što za mene nije politički razlog standardizacija dijalekata.

Зашто бисмо исмишљали нешто што већ постоји? Ако већ наводите пример српског језика, због чега се у Србији - у школама - не уче локални дијалекти?
Чему онда нормиран језик, ако и дијалекти могу да доживе "прогрес"?

Ono što postoji nije u duhu ljudi koji taj jezik nisu učili, a samim tim što ga nismo učili što za nas u praktičnom smislu ne postoji. U Srbiji je književni srpski jezik uveden ima već 150 godina, tako da verujem da s obzirom da se taj jezik već u potpunosti ukorenio malo je teže uraditi nešto poput standardizacije dijalekata. I nigde ne pise da ako postoji normiran jezik, ništo osim njega ne treba postojati niti koristiti kao zvaničan jezik, tako da ne vidim razlog zašto dijalekti ne bi doživeli progres. Dijalekti koji su, izmeeđu ostalog jedino što mnogi Vlasi doživljavaju kao svoj jezik.

Да треба "милион" година, говоре искуства других језика.
Да су нам се језик губи, види свако ко прође влашким селима и чује на ком језику говоре наша деца.

To su samo izmišljotine. Jezik se razvija svakodnevno i čak ako od samog starta ne bude savršen - ništa strašno. Pa svi standardni jezici su imali fazu različitih verzija i nepravilnosti koje su se vremenom nivelisale.

То значи да бисмо имали 4 стандардна влашка језика у североисточној Србији?

To znači da u suštini sve različitosti naših dijalekata treba da budu priznate u normi tako da će svako moći da nastavi da govori kao i do sada. Što se tiče pisanog, čini mi se da je Dragić predložio jedno mnogo dobo rešenje gde se piše bez dijakritičkih znakova i gde svako u zavisnosti od govornog područja može da čita onako kako se u njegovoj zoni to radi. Mediji bi zatim omogućili da se međusobno razumemo pošto bi na njima trebalo da budu zastuplieni svi govori. Otprilike kao u bivšoj Jugoslaviji.
A s obzirom da razlike nisu toliko drastične i više se tiču izgovora, uopšte nije problem.

Да су дијалекти витални упркос стандардној норми, можемо закључити на примеру Румуна из Баната. Не требамо даље да идемо.
Ако већ они нису изгубили свој народни говор учењем књижевног румунског, због чега бисмо ми по сваку цену морали да стандардујемо наш говор који је идентичан говору банаћна.

Zaboravljate da je književni rumunski u Bantu uveden kada je njihov dijalekt još uvek bio savršen i živ, što kod nas nije baš slučaj.

Ја из овога, што сте написали, закључујем да Срби из Босне нису исто што и Срби у Србији јер Серво или Сервус, Сервола, срећемо у различитим језицима и са различитим значењима.
Потпуно сте омашили.

Naravno da sam omašila kad vi izvlačite rečenice iz konteksta. Ovo je samo bio uvod za rečenicu koju vi niste naveli a koja je bila srž celog pasusa. To da treba obratiti pažnju na značenje reči koju neko koristi a ne na njegovu formu.

Прво, не кажемо РумИн него РумÂн. Друго, дîн Србије кажемо да бисмо нагласили да се ради о овдашњим Власима - а не о Румунима из Румуније.
Баш во наглашавање дîн Србије најбоље говори да се ради о синонимима  а не о хомонимима, јер у противном не би постојала потреба да наглашавамо да смо дîн Србије.
Постоји нешто што није наведено. Ми имамо обичај за неког Влаха, који је у наше село дошао из далека или из другог села, да кажемо Јал је Румâн дîн Вуковић или Волуја.
То не значи да у Вуковићу и Волуји живи други народ него у Кривељу или Лазници, већ на тај начин стављамо до знања да се ради о нашем саплеменику који није из нашег села.

G-dine Vlad, sad ćete me još i ubeđivati kako se kod mene u selu kaže Rumin? Izgovara se sa muklim 'i' ali nikako sa 'A' . To kako će neko ovu reč smatrati zavisi od njegovog identiteta.

Одакле Вам то да се на румунском за оба народа користи исти термин. Румун је ROMÂN док је Римљанин ROMAN.
Иначе, оба термина су новијег датума зато што је до реформе Румун био RUMÂN а Римљанин RIMLJEN.

Izvinjavam se na ovom lapsusu, ali ja rumunski ne znam, i mogla sam da proverim kako se tačno piše pre nego što sam navela kao primer. Ali ovo što ste naveli vi kao info je vrlo zanimljivo: baš se pitam zašto su Rumuni morali da promene termin Rimljen, te toliko liči na termin za Roman? AH. NAUKA NAUKA!!!!

Не. Него Демић лепо наводи како се дијалекти чувају говором, док се књижевни језик учи у школи, односно слуша на телевизији.
Пример који је навео је одличан, и савршено обара тезу о наводном губитку наших дијалеката учењем књижевне норме.

Samo što je zaboravio da navede da će isti da se izgube i sa uvođenjem rumunskog.

[/quote]
Само би подстакао нашу децу да више користе свој матерњи језик (наше дијалекте). Шта је ту спорно?
[/quote]

Podstakao bi decu da govore književni rumunski a ne dijalekte.

Нама овде прети асимилација и србизација. Наша деца говоре српски. Влашки не знају. Увођење књижевног језика би им помогло да схвате да језик којим говоре није језик чобана кога ионако нико не говори, већ да се ради о језику који има своју књижевну норму на којој се може комуницирати и на мало већем нивоу.

Ako Vlaški ne znaju, sa rumunskim u školama i maedijima ga nikada neće ni naučiti.
I sve primer do proimera oko nas kako je kniževni jezik uzdigao nivo dijelakata te više nisu smatrani jezikom neobrazovanih i seljaka/čobana...Kako da ne....

Наши дијалекти ће се изгубити стандардизацијом. Прочитајте шта Паун о томе каже.
Румунски књижевни језик ће само одложити потпуну србизацију.

Ono što Paun misli je njegovo mišljenje koje neko može da deli ili ne. Ja ga ne delim.

Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.

Како ће се то десити код нас, а није се десило у Банату, Олтенији и руралним деловима Румуније?
Још да нам то објасните...

Desilo se sigurno do neke mere. Nijedan od ovih dijalekata sigurno nije onako savršen kakav je bio u momentu uvođenja rumunskog. A kao što sam rekla, kada je rumunski uveden ovi dijalekti su bili u punoj snazi i vitalnosti a ne kao naši, tako da je logično da još preživljavaju. Ali se konstantno osiromašuju što će dovesti do njihovog gublejna.

[nena]

Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

G.dine Volcae, XIX vek je, hvala Bogu, davno prošao. Šta i kako Rumuni iz Bugarske čine, rade i misle po pitanju onoga što je njihova kultura i njihov jezik  je njihova stvar. Treba da pitamo i Kurtu i Murtu šta je za nas dobro i šta nam je potrebno?

[Volcae]

Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

G.dine Volcae, XIX vek je, hvala Bogu, davno prošao. Šta i kako Rumuni iz Bugarske čine, rade i misle po pitanju onoga što je njihova kultura i njihov jezik  je njihova stvar. Treba da pitamo i Kurtu i Murtu šta je za nas dobro i šta nam je potrebno?

Gosp. Neno radi se o etničkoj zajednici koja se vodi kao Vlasi a ne kao rumuni i govore dva rumunska narečja (oltenski i muntenski) upitanju su Carani.
Vidite sada je XXI vek a vi nepoznajete ni svoj narod gde živi a izigravate nekog stručnjaka.

A ovo što sam boldovao nemojte ubuduče takve izraze da upotrebljavate jer ču da uzvratim i neče vam biti nimalo prijatno.

[nena]

Gospoda što se zalaže za nominirani vlaški jezik je zaboravila da Vlasi žive i u Bugarskoj, da li se oni pitaju?
Kakva standardizacija vlaškog jezika, gde su vam veze sa Vlasima iz Bugarske, da li su uspostavili uopšte neke veze sa njima ili njih neračunamo za Vlahe?
Šta Vlasi iz Bugarske kažu kada je upitanju očuvanje nacionalnog identiteta?
Šta oni kažu i koja rešenja imaju?
Kakvo mišljenje imaju o standardizaciji vlaškog jezika?
itd.

G.dine Volcae, XIX vek je, hvala Bogu, davno prošao. Šta i kako Rumuni iz Bugarske čine, rade i misle po pitanju onoga što je njihova kultura i njihov jezik  je njihova stvar. Treba da pitamo i Kurtu i Murtu šta je za nas dobro i šta nam je potrebno?

Gosp. Neno radi se o etničkoj zajednici koja se vodi kao Vlasi a ne kao rumuni i govore dva rumunska narečja (oltenski i muntenski) upitanju su Carani.
Vidite sada je XXI vek a vi nepoznajete ni svoj narod gde živi a izigravate nekog stručnjaka.

A ovo što sam boldovao nemojte ubuduče takve izraze da upotrebljavate jer ču da uzvratim i neče vam biti nimalo prijatno.

Ono što sam ja pokušala da kažem je da ono što rade Vlasi u Srbiji nije problem Vlaha iz Bugarske. Nigde ne piše da moramo da ih konsultujemo po pitanju onoga što mi želimo da sprovedemo u Srbiji, jer njih to ionako ne dotiče. Važi i suprotno.  Zatim, nema ničega vulgarnog ili uvredljivog u izrazu 'i Kurta i Murta', zna se kada se koristi i šta znači. A ako smatrate da treba da uzvraćate na način koji meni ne bi trebalo da bude prijatan, to je vaše pravo, dovoljno je da prepoznate granicu pristojnosti.

Ps. A šta vi izigravate ovde na Forumu? S obzirom da neko ko izražava svoje mišljenje 'izigrava stručnjaka'?

[Volcae]

Ono što sam ja pokušala da kažem je da ono što rade Vlasi u Srbiji nije problem Vlaha iz Bugarske. Nigde ne piše da moramo da ih konsultujemo po pitanju onoga što mi želimo da sprovedemo u Srbiji, jer njih to ionako ne dotiče. Važi i suprotno.  Zatim, nema ničega vulgarnog ili uvredljivog u izrazu 'i Kurta i Murta', zna se kada se koristi i šta znači. A ako smatrate da treba da uzvraćate na način koji meni ne bi trebalo da bude prijatan, to je vaše pravo, dovoljno je da prepoznate granicu pristojnosti.

Ps. A šta vi izigravate ovde na Forumu? S obzirom da neko ko izražava svoje mišljenje 'izigrava stručnjaka'?

Vi niste ni pomenuli Vlahe iz Bugarske jer neznate za njih.

Šipikovo je do 1919. godine kao i još 7 vlaških sela pripadalo Bugarskoj u Bugarskoj je ostalo 35 vlaških sela na obali Timoka i Dunava u oblasti Vidina i još toliko sela uz duž same obale Dunava prema Crnom moru.

Eto oni su meni poznati a tebi nisu i drugo treba da se konsultujete jer govorite o Vlasima kao posebnoj etničkoj grupi a da pritom delite te iste Vlahe o kojima navodno brinete, ili možda nisu Vlasi ungurjani kao što ste vi pa vas ne zanimaju?

1. ja ne izigravam stručnjaka na ovom forumu, nego volim da saznajem stvari sa ovog foruma koji je veoma poučan i ima dosta kvalitetnog materijala o Vlasima
2. trudim se da budem i od koristi za ovaj forum sada koliko mi to polazi za rukom neznam
3. pošto sam najobičniji građanin ove države i pripadnik ove zajednice, što znači da nisam nigde politički ili u bilo kom drugom smislu aktivan, pratim i interesujem se za ovo što nas Vlahe očekuje od naših predstavnika