Par razmišljanja podstaknuta intervjuom g-dina Demića...
1. ljimba lu pakurar (pastirski jezik) koji po g-dinu Demiću ni po koju cenu ne može da se predaje u školi je za mnoge Vlahe nešto više: odnosno pravi maternji jezik. Dok je ljimba literara (zvanični jezik) za mnoge Vlahe jezik koji teško ili gotovo nikako ne razumeju i ne smatraju ga svojim jezikom.
Тачно!
Само ми наведите у којој се то још земљи на свету у школи уче дијалекти уместо нормираног језика? Због чега се код нас по сваку цену жели експериментисати, ако не из чисто политичких разлога.
Zatim, i današnji rumunski je nekada bio ljimba lu pakurar kao i današnji srpski. Tako da ne vidim razlog zašto i naša limba lu pakurar ne može da doživi isti progres.
Зашто бисмо исмишљали нешто што већ постоји? Ако већ наводите пример српског језика, због чега се у Србији - у школама - не уче локални дијалекти?
Чему онда нормиран језик, ако и дијалекти могу да доживе "прогрес"?
Naravno, ovde će neko reći da je za to potrebno milion godina i da je to nemoguće jer su naši dijalekti polumrtvi....
Да треба "милион" година, говоре искуства других језика.
Да су нам се језик губи, види свако ко прође влашким селима и чује на ком језику говоре наша деца.
Ali, s obtirom da postoje dijalektološke studije rumunskih dijalekata, čiji smo i mi deo, normiranje naših dijalekata je 80% urađena stvar.
То значи да бисмо имали 4 стандардна влашка језика у североисточној Србији?
Zatim, ako su isti ovi dijalekti super funkcionalni i vitalni u Rumuniji (kako neko ovde tvrdi da dijelekti savršeno opstaju uprkos uticaju standardnog jezika), mi onda bukvalno imamo i odakle da uzimamo veliki deo onoga što fali našim govorima... Dakle, naši dijalekti vrlo lako mogu da se dograde i ožive, kada bi se to htelo!
Да су дијалекти витални упркос стандардној норми, можемо закључити на примеру Румуна из Баната. Не требамо даље да идемо.
Ако већ они нису изгубили свој народни говор учењем књижевног румунског, због чега бисмо ми по сваку цену морали да стандардујемо наш говор који је идентичан говору банаћна.
2. G-din Demićevo objašnjenje nacionalnosti preko značenja rečenice Juo mis Rumin/Juo sint Rumin, je jedna od najbanalnijih definicija nacionalne pripadnosti i identiteta koju sam ikada i igde čula. D-din Demić zaboravlja da reči u svom razvoju, često menjaju značaj, obično u zavisnosti od socijalnih i istorijskih prilika ljudi koji se tim rečima služe (jedan primer koji mi pada na pamet, čisto ilustracije radi: reč 'franco', od imana naroda Franci, je u staroitalijanskom prvo značila 'slobodan', da bi sada u savrmenom italijanskom značila 'iskren').
Ја из овога, што сте написали, закључујем да Срби из Босне нису исто што и Срби у Србији јер Серво или Сервус, Сервола, срећемо у различитим језицима и са различитим значењима.
Потпуно сте омашили.
Dakle, iz toga što mi kažemo Rumin (din Srbije) i Rumin (din Ruminjije) ne može se na tako banalan način zaključiti da svi oni koji koriste ovaj termin sebe automatski treba da identifikuju sa Rumunima.
Jasno je da je reč o homonimima, zato se i specifikuje 'din Ruminie' ili 'din Srbije'.
Прво, не кажемо РумИн него РумÂн. Друго, дîн Србије кажемо да бисмо нагласили да се ради о овдашњим Власима - а не о Румунима из Румуније.
Баш во наглашавање
дîн Србије најбоље говори да се ради о синонимима а не о хомонимима, јер у противном не би постојала потреба да наглашавамо да смо
дîн Србије.
Постоји нешто што није наведено. Ми имамо обичај за неког Влаха, који је у наше село дошао из далека или из другог села, да кажемо Јал је Румâн дîн Вуковић или Волуја.
То не значи да у Вуковићу и Волуји живи други народ него у Кривељу или Лазници, већ на тај начин стављамо до знања да се ради о нашем саплеменику који није из нашег села.
Po ovoj Demićevoj logici bi danšnje Rumune trebalo da identifikijemo sa starim Rimljanima, s obzirom da se u rumunskom za oba ova naroda koristi reč ROMAN. Mislim da bi se mnogo ljudi silno nasmejalo ovakvom zaključku (osim rumunskih romanticnih nacionalista, naravno).
Одакле Вам то да се на румунском за оба народа користи исти термин. Румун је ROM
ÂN док је Римљанин ROM
AN.
Иначе, оба термина су новијег датума зато што је до реформе Румун био RUMÂN а Римљанин RIMLJEN.
3. G-din Demić smatra da će korišćenje standardnog jezika da obogati naše dijalekte i da podstakne njihovo korišćenje, i onda nam dokazuje sasvim suprotno: da njegov sin u stvari usvaja književni rumunski (da la Bukurešt!) samim tim što gleda crtane filmove, te da on mora da ga koriguje u izgovoru!
Не. Него Демић лепо наводи како се дијалекти чувају говором, док се књижевни језик учи у школи, односно слуша на телевизији.
Пример који је навео је одличан, и савршено обара тезу о наводном губитку наших дијалеката учењем књижевне норме.
Zamislite onda koji bi uticaj na naše 'polumrtve' dijalekte imalo uvođenje književnog rumunskog jezika u škole, pogotovu kada se zna koliko je velik uticaj škole na celokupni razvoj dece.
Само би подстакао нашу децу да више користе свој матерњи језик (наше дијалекте). Шта је ту спорно?
Nigde u svetu se nije desilo da je književni jezik oživeo dijalekte, već sasvim suprotno. Dijalekti se osiromašuju jer ih sve više potiskuje jezik koji je funkcionalniji, moderniji, kulturniji (zašto bi neko pričao in graju lu pakurar kind puoće sa fije kimjet ši sa vorbaska in limba literara?)...
Нама овде прети асимилација и србизација. Наша деца говоре српски. Влашки не знају. Увођење књижевног језика би им помогло да схвате да језик којим говоре није језик чобана кога ионако нико не говори, већ да се ради о језику који има своју књижевну норму на којој се може комуницирати и на мало већем нивоу.
Naši dijalekti će se očuvati samo ako se koriste, uvođenje rumunskog će samo ubrzati njihov nestanak.
Наши дијалекти ће се изгубити стандардизацијом. Прочитајте шта Паун о томе каже.
Румунски књижевни језик ће само одложити потпуну србизацију.
Sva ona deca koja već sada ne govore vlaški naučiće rumunski s obzirom da će isti taj rumunski biti u našim manjinskim medijima, administraciji itd, tako da za 2-3 generacije neće više biti onih koji će korigovati decu kada budu koristili rumunske termine kako bi naučili i naše dijalekte iz prostog razloga što gotovo niko više neće govoriti te dijalekte.
Како ће се то десити код нас, а није се десило у Банату, Олтенији и руралним деловима Румуније?
Још да нам то објасните...
