Има и изузетака у Српском језику, односно јекавици
Вуков књижевни језик је увео неке етимолошке ријечи, које нису опстале у живом говору, источно херцеговачког дијалекта
Напримјер, ријеч ХТИО, апсолутно нико неговори, већ скоро сви Источно Херцеговци кажу, ЋИО, или у неким говорима Штио
Такођер долази до конфузије гдје се поставља ије а гдје је. Јер напримјер, ријеч Лијепо и Нијесам у многим крајевима се изговара просто, љепо и њесам.
Вук је такођер увео фонете, Х и Ф, који опште непостоје у већини Источно херцеговачких говора.