Lista br. 2: Zajednica Vlaha Srbije - dr Predrag Balašević

[Vlad]

http://www.youtube.com/watch?v=gx1F-IGE2Z0

[Vlad]

http://www.youtube.com/watch?v=Vmtl2fBHJ1Y

[Vlad]

http://www.youtube.com/watch?v=HbWnTjam6Kk

[Vlad]

Zajednica Vlaha Srbije - dr Predrag Balašević na Facebook-u

http://www.facebook.com/pages/Zajednica-Vlaha-Srbije/124568130905181?ref=mf

[dPasujoni]

Lepo rečeno nema šta!

Sve ćestitke mr Paunoviću, jer vidim da je ostao na svojim ranijim stavovima i nadam se da će kao novi član Saveta uspeti da dobar deo onoga što je rekao i ostvari.

A doslovno je rekao da se zalaže:

- za standardizaciju VLAŠKOG JEZIKA
- za uvođenje standardizovanog  VLAŠKOG JEZIKA u škole

Nadam se takođe da dr Balašević kao nosilac liste i neko ko se zalagao za uvođenje RUMUNSKOG JEZIKA kao maternjeg jezika VLAHA, uočava veoma bitnu razliku između uvođenja RUMUNSKOG JEZIKA i "standardizacije VLAŠKOG JEZIKA uz korišćenje elemenata rumunskog jezika kao jezika nama bliskog naroda", da parafraziram gospodina Paunovića.

Ako nije samo predizborna demagogija, u celom nastupu se uočava nastojanje da se načini vidan otklon od onoga što su donedavno pričali Žurž, Janković, pa i dr Predrag Balašević. Nijednom nije spomenuta "čuvena" ideja da je VLAH sinonim za Rumune  u Istočnoj Srbiji. Ako izuzmemo pominjanje "rumunizacije", rumuni i Rumunija gotovo da i nisu pomenuti.

Zato su reči VLAH, VLAŠKI korišćene jako često i vrlo afirmativno, što je za svaku pohvalu!

Ostaje i utisak, da je pri tome gospodin Staniša Paunović bio iskreniji u zalaganju za VLAHE i VLAŠKO!

U svakom slučaju, ako ostanu na ovim predizbornim obećanjima, želim i ljudima sa ove VLAŠKE liste puno uspeha!

dPasujoni

[Vlad]

Web prezentacija Zajednica Vlaha Srbije - dr Predrag Balašević

http://www.zajednicavlahasrbije.com/index.html

[RainDog]

Da sam Milka Babović, prokomentarisao bih: 3 za umjetnički dojam, a 3- za tehničku izvjedbu. :)
Ali za dobru volju, za uvažavanje činjenice da je internet postao ravnopravan ostalim medijima, čista petica.
I jedan veliki minus za nedostatak interaktivnosti. Dvosmerna komunikacija je ustvari najveća prednost interneta u odnosu na ostale medije i glupo je ne iskoristiti je.

[Vlad]

Da sam Milka Babović, prokomentarisao bih: 3 za umjetnički dojam, a 3- za tehničku izvjedbu. :)
Ali za dobru volju, za uvažavanje činjenice da je internet postao ravnopravan ostalim medijima, čista petica.
I jedan veliki minus za nedostatak interaktivnosti. Dvosmerna komunikacija je ustvari najveća prednost interneta u odnosu na ostale medije i glupo je ne iskoristiti je.

А ја бих само додао: једна велика јединица што су се сетили да презентацију пусте три дана пред одржавање избора.
Добро је само што су укапирали да интернет има огромну моћ коју треба искористити.

[Volcae]

Lepo rečeno nema šta!

Sve ćestitke mr Paunoviću, jer vidim da je ostao na svojim ranijim stavovima i nadam se da će kao novi član Saveta uspeti da dobar deo onoga što je rekao i ostvari.

A doslovno je rekao da se zalaže:

- za standardizaciju VLAŠKOG JEZIKA
- za uvođenje standardizovanog  VLAŠKOG JEZIKA u škole

Nadam se takođe da dr Balašević kao nosilac liste i neko ko se zalagao za uvođenje RUMUNSKOG JEZIKA kao maternjeg jezika VLAHA, uočava veoma bitnu razliku između uvođenja RUMUNSKOG JEZIKA i "standardizacije VLAŠKOG JEZIKA uz korišćenje elemenata rumunskog jezika kao jezika nama bliskog naroda", da parafraziram gospodina Paunovića.

Ako nije samo predizborna demagogija, u celom nastupu se uočava nastojanje da se načini vidan otklon od onoga što su donedavno pričali Žurž, Janković, pa i dr Predrag Balašević. Nijednom nije spomenuta "čuvena" ideja da je VLAH sinonim za Rumune  u Istočnoj Srbiji. Ako izuzmemo pominjanje "rumunizacije", rumuni i Rumunija gotovo da i nisu pomenuti.

Zato su reči VLAH, VLAŠKI korišćene jako često i vrlo afirmativno, što je za svaku pohvalu!

Ostaje i utisak, da je pri tome gospodin Staniša Paunović bio iskreniji u zalaganju za VLAHE i VLAŠKO!

U svakom slučaju, ako ostanu na ovim predizbornim obećanjima, želim i ljudima sa ove VLAŠKE liste puno uspeha!

dPasujoni

А шта ће бити са увођењем румунског језика, нису ваљда одустали?

Какав стандардизован влашки језик?:
-које наречје планирају да стандардизују?
-које писмо ће имати тај нови влашки језик?
-из ког језика ће се преузети речи, суфикске, префиксе итд. за стандардизацију језика?
итд.

[Vlad]

А шта ће бити са увођењем румунског језика, нису ваљда одустали?
Какав стандардизован влашки језик?:
-које наречје планирају да стандардизују?
-које писмо ће имати тај нови влашки језик?
-из ког језика ће се преузети речи, суфикске, префиксе итд. за стандардизацију језика?
итд.

Slušaj malo pažljivije šta Staniša priča ili sačekaj da prekucam šta je Staniša rekao u toj emisiji.

Pozdrav

[Paun]

O gledištu liste dr Predraga Balaševića na jezičko pitanje Vlaha istočne Srbije, govori Dragan Demić, dipl. pravnik iz Rašanca u opštini Petrovac na Mlavi, i jedan od kandidata na listi za sastav novog Nacionalnog saveta. Demić je istovremeno jedan od visokih činovnika ovoga Saveta, jer se od njegovog osnivanja nalazi na mestu šefa Sekretarijata. Razgovor vodi dipl. etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku, u svojstvu administratora Floruma "Vlasi Srbije".

Razgovor je snimljen u Manastirici, u nedelju 30. maja 2010. godine, gde je g. Durlić toga dana snimao osvećenje krsta, na mestu gde meštani planiraju dizanje bogomolje, u kojoj će se služiti na vlaškom jeziku, a koja će pripadati jurisdikciji rumunske pravoslavne crkve. (Videti: http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=703.0 )

http://www.youtube.com/watch?v=rjr4VpRYwHo

[raleg]

Sjajan intervju. Konkretna pitanja, konkretni odgovori.

Gotovo 2 meseca sam se klanjao interneta, ne bih li (u strahu)zaobišao ovakve iskrenosti.

FKV je, podsetiću podržao listu br.2. Jedan od uslova te podrške je i da i ovaj gospodin, kao i još nekoliko ekstremnih boraca za uvodjenje rumunskog književnog jezika u školski sistem učenja maternjeg jezika Vlaha ne bude na konačnoj listi. Da,  i da će se uzeti u obzir Platforma za rad NS koju je izradio FKV:
Ovaj vrli pravnik je ostao na listi, uveravanjem njenog nosioca da se on neće pitati o tome, budući da se Savet od takve ideje i sopstvene odluke već odrekao.
Hvala im ipak na iskrenosti i (ne)doslednosti. Jer,skoro da su mogli to da nam saopšte i posle izbora.

[Vlad]

Да не бисмо речи Станише Пауновића прилагођавали нашим погледима на влашко питање, одлучио сам да направим својеврсни стенограм , односно да Станишине речи прекуцам.

Мислим да је то што је Станиша рекао, уједно и став листе број 2, коју предводи Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије.

Ево шта Станиша каже о "румунизацији":

Podstakle su me reči g-dina Balaševića oko te rumunizacije. Ta rumunizacija je izmišljena stvar, sračunata na etiketiranje ove opcije, koja se iskreno zalaže za vlašku stvar.

Aki mi dozvolite, ja bih zamolio sve ljude koji su uključeni u ovaj posao kojeg upravo radimo – da napuste taj pojam ,,rumunizacije". Nećemo se mi rumunizirati, ali ne želimo ni dalje da se srbizujemo.

Normalno. Ja opet kažem, pošto ćemo ovo, verovatno, privesti kraju ovaj razgovor, nema rumunizacije. I prestanimo sa tim. Nema rumunizacije! Ima samo  usporavanja do zaustavljanja srbizacije Vlaha. I nipodaštavanja tog življa kroz to. To je osnovno što želim da kažem

Шта Станиша мисли о нашој "сличности" са Румунима

mi se sa Rumunima, sa kojima ja tvrdim da smo jedan isti narod. Bili su oni jedan period vremena kod nas, išli smo i mi tamo, išao sam i ja, pevao sam na veseljima tamo, u Rumuniji. I konačno stekao uverenje da smo mi jedan narod, ali da je politika postavila Dunav za među među nama. Pa su se oni tamo nadalje razvijali, a mi ovamo stagnirali pa čak i nazadovali.  Zaostajali.

Шта Станиша каже о стандардизацији влашког језика

E, sad, mi da bismo se mogli izraziti na jedan savremeni način, mi na prvom mestu mora da imamo svoj jezik.
Ja sam za da srpski jezik i dalje ostane službeni jezik u Republici Srbiji. Ali se zalažem za to, da se naš vlaški jezik verifikuje, standardizuje, kako se to kaže, i da bude priznat jezik. I da mi smemo svojim jezikom na svim tim – našim – manifestacijama, i kulturnim i političkim, da nastupimo na svom jeziku

Dakle ja se zalažem da...imamo i mi umne glave, čak rekao bih da ih imamo i među lingvistima, koji  su kadri da taj naš jezik za sada taj obični jezik kojim se mi služimo u običnom govoru, da ga malo osavremene, malo preurede...pri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio. Ako me shvatate šta hoću da kažem.

Da bi se vlaški narod mogao dalje razvijati, osnovni preduslov jeste da ima svoj priznati jezik. Bez jezika ne. Mi govorimo o nekoj razlici među nama pa kažemo krajinci su jedan dijalekt, borani drugi, mi odavde homoljci treći, Bufani, tamo, oni, ne znam, pak četvrti i tako dalje.

Zašto je to tako?
Zato što nismo imali školu na svom jeziku.
Škola je ta koja niveliše te razlike.
Pa zar u srpskom jeziku nema tih raznih dijalekata. Pa šta je pirot. Bio sam. Živeo sam tamo. U tom kraju. Pa Niš, pa Vranje, pa zar nema razlike među njima u govoru. Ali, u javnim nastupima, nema razlike, zato što je škola na srpskom jeziku... srpski jezik je to na neki način iznevelisala. Prema tome, toga će biti i kod nas. Ako budemo dobili svoj jezik zašto se zalažemo.

Сматрам да су ове станишине речи од посебног значаја да би се схватило за шта се залаже листа др Предрага Балашевића:

pri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio.

Овде се налази целокупан текст

Voditelj:
Gospodine Paunoviću, ja Vas znam, odnosno svi Vas znamo, kao jednog vrsnog umetnika čoveka svestrano obrazovanog i mislim da bi bilo jako interesantno pitanje da Vas, ovako na početku, pitam šta Vas je recimo motivisalo da se i Vi uključite u ovaj ozbiljan posao koji je pred Vama i sutra do izbora a i posle.


Staniša Paunović – Bata Staki:
Vidite, ja sam prihvatio ponudu da nudem na listi koju prezentuje, tj.  čiji je nosilac doktor Predrag Balašević, zato što stranku doktora Balaševića – Vlašku demokratsku stranku Srbije – naglašavam ovo Srbije, i doktora Balaševića na čelu te stranke, trenutno smatram i doživljavam, kao najozbiljniju političku snagu u Srbiji koja radi na iskrenoj, pravoj emancipaciji srp..., ovoga vlaškog življa.
Taj trend, u sadašnjim uslovima, mislim da više nije moguće zaustaviti. Nije moguće više potiskivati neke druge etničke grupacijei tećiti ka nekoj njihovoj em.. asimilaciji u pretežni deo stanovništva. Konkretno, u Srbiji, proces asimalicije Vlaha mora se zaustaviti i upravo zato sam i prihvatio da budem na toj listi da bismo, nadalje, da rehabilitujemo sve one vrednosti, sve one posebnosti, koje karakterišu vlašku etničku grupaciju. Ja sam za svojih četrdeset godina umetničkoga rada – na planu muzike – mislim dosta doprineo očuvanju jednog kulturnog segmenta ove vlaške nacionalne grupacije, a to je muzika. Moja su ostvarenja na tom planu uglavnom bila u pravcu očuvanja tih pravih vrednosti vlaške izvorne, narodne muzike. I, mislim da sam na tom planu postigao dosta rezultata.

Voditelj:
Čuli smo gospodina Balaševića, pomenuo je mlade i njihovu ulogu u ovom procesu. Koliko su mladi danas spremni, edukovani, sposobni i voljni da se prihvate ovog ozbiljnog zadatka.
Da upravo te vrednosti o kojima smo pričali i pričaćemo, podignu na pravi nivo?

Staniša Paunović:
Pa, ja mislim da uz jedno, ovako, svesrdno zalaganje nas odraslih, u tom pravcu, da ćemo uspeti  da i našu omladinu, koja je, na žalost, kao i druga omladina u Srbiji, čini mi se skrenula u neki kič, pored ostalog i na planu muzike, da vratimo na ono što je autentično vlaško. Da vremenom učinimo izvesnu korekciju u tom pravcu.

Voditelj:
Dobro, gospodine Paunoviću, da Vas malo zamolim za komentare i na ovu našu temu, mlade pominjemo često, imamo problem sa njihovim uključivanjem i edukacijom po ovom pitanju, međutim imamo problem što mladi nisu u našim sredinama, što su bukvalno sela i naselja ostala bez njih. Kako gledate na taj problem i kako gledate na taj problem i kako, u stvari, njih zadržati ovde i uključiti u sve ovo što sad hoćemo da uradimo. Kako ih vratiti, na kraju krajeva, u svoje mesto.

Staniša Paunović – Bata Staki:
Ja mislim da će u perspektivi doći do povratka naših mladih ljudi, od kojih je gro otišao...

Voditelj:
Trbuhom za kruhom.

Staniša Paunović – Bata Staki:
trbuhom za kruhom, ali kojiko ja vidim, menjaju se uslovi. Pa, više ni tamo gde su otišli ne teče med i mleko. Moje je neko predviđanje da će se naši mladi ljudi početi postepeno vraćati  u svoj zavičaj sa stvaranjem, ovde u zavičaju, prihvatljivih uslova, za egzistiranje tih ljudi.  Tako da, očekujem u izvesnoj budućnosti da će naši mladi ljudi početi da se vraćaju i u Srbiju, pa i naši, mladi Vlasi u ove krajeve  koje naseljava naš - vlaški živalj.
To je neko moje viđenje budućnosti.
 
Voditelj:
Treba samo da im se ponude ti sadržaji koji su upravo za mlade vrlo bitni, i kulturna događanja kao što smo pomenuli više puta.

Staniša Paunović – Bata Staki:
A, kad... Podstakle su me reči g-dina Balaševića oko te rumunizacije. Ta rumunizacija je izmišljena stvar, sračunata na etiketiranje ove opcije, koja se iskreno zalaže za vlašku stvar.
I, uspe li ta lista, da prevagne u Nacionalnom savetu, tvrdim da će ovaj trend, ako ne biti potpuno zaustavljen, onda za neko vreme zasigurno usporen.
I, ljudi, koji se zalažu u tom pravcu, čine to po nekoj direktivi, odozgore sa vrha svojih partija. Kao angažovani, profesionalni političari. Premda sam rekao, ovaj, da...sebi postavio u zadatak da ne pominjem nikoga, ja sam slušao nastup nosioca ove druge liste Socijalističke partije, gospodina  Miletića Tiće Mihajlovića, sa kojim sam imao nekoliko susreta do sada...ali ja nisam znao da je on Vlah.
Ja njega nikad nisam čuo da govori vlaški, ja njega nikad nisam čuo- još manje – da peva, ili da igra vlaško kolo ... iznenadio me je kad se on odjednom pojavio na čelu te liste. Tako da... a znam da je on narodni poslanik, jedan od značajnih ljudi u Socijalističkoj partiji, i ja njegovo delovanje shvatam kao realizaciju nekog političkog stava koji potiče sa vrha njegove partije.
I smatram, da će preuzimanjem stvari u Nacionalnom savetu od te i sličnih opcija usporiti ovaj trend ka daljoj emancipaciji vlaškog življa na ovim prostorima.

Staniša Paunović – Bata Staki:
Aki mi dozvolite, ja bih zamolio sve ljude koji su uključeni u ovaj posao kojeg upravo radimo – da napuste taj pojam ,,rumunizacije". Nećemo se mi rumunizirati, ali ne želimo ni dalje da se srbizujemo.
Želimo da se zaustavi ta asimilacija vlaškog življa u srpski živalj. Srbija ostaje naša otadžbina, voljena naša otadžbina. Mi smo odavde, mi smo domoroci i to niko pametan ne može i ne sme da ospori. To je činjenica! I mi ostajemo ovde! Naši su očevi, dedovi, pradedovi, ginuli za ovu grudu i ona je naša. I doviđenja! Oko toga ne sme dalje da bude diskusije. E, sad, da se nadovežem na reči gospodina Balaševića. Nama, da bismo se dalje kulturno emancipovali i uzdigli, da naše kulturno izražavanje ne bude samo u pesmi u onom... u onoj igri natrontani sa onim šubaretinama i onom našom...od pre možda stotinu i više godina, ovaj, na vlaškoj narodnoj nošnji, koja po nekad...moram to reći, čak i komično, jer...druga su sada vremena. Teži se novo i  saveremenijem.
E, sad, mi da bismo se mgli izraziti na jedan savremeni način, mi na prvom mestu mora da imamo svoj jezik.
Ja sam za da srpski jezik i dalje ostane službeni jezik u Republici Srbiji. Ali se zalažem za to, da se naš vlaški jezik verifikuje, standardizuje, kako se to kaže, i da bude priznat jezik. I da mi smemo svojim jezikom na svim tim – našim – manifestacijama, i kulturnim i političkim, da nastupimo na svom jeziku.
Mi sada... ja sam gledao, i u predizbornoj kampanji i...ljude koji su bili angažovani na tim poslovima, da su ljudi započinjali malo na vlaškom, da bi potom preokrenuli na srpski jezik.  Jer, mi nemamo... mi se sa Rumunima, sa kojima ja tvrdim da smo jedan isti narod. Bili su oni jedan period vremena kod nas, išli smo i mi tamo, išao sam i ja, pevao sam na veseljima tamo, u Rumuniji. I konačno stekao uverenje da smo mi jedan narod, ali da je politika postavila Dunav za među među nama. Pa su se oni tamo nadalje razvijali, a mi ovamo stagnirali pa čak i nazadovali.  Zaostajali. Dakle ja se zalažem da...imamo i mi umne glave, čak rekao bih da ih imamo i među lingvistima, koji  su kadri da taj naš jezik za sada taj obični jezik kojim se mi služimo u običnom govoru, da ga malo osavremene, malo preurede...pri čemu ne vidim ništa loše da se koristi za neku bazu i neku osnovu i rumunski jezik, kao naroda, nama veoma sličnog. Ja ne vidim da je to nešto toliko strašno. Zašto? Zašto ponoviti napore koje je neko drugi već  učinio. Ako me shvatate šta hoću da kažem.

Voditelj:
Gospodin Balašević je u prethodnom obraćanju rekao, čini mi se, da su politički uslovi bili takvi a i okolnosti bile takve da se nije moglo ranije krene napred. Da li Vi mislite sad, gospodine Paunoviću da je, ta politička situacija i ta klima u našoj zemlji sada odgovarajuća i to može da se upravo odradi.
Staniša Paunović;
Ja mislim da može. Srbija se demokratski veoma zahuktala, i ja mislim da te demokratske trendove, na svakom planu, pa i na tom etničkom, više nije moguće zaustaviti. I mi svi skupa, idemo u pravcu Evrope. I to je preduslov da uđemo u tu evropu. Nema više onog nipodaštavanja drugih, uzdizanja sebe, omalovažavanja drugih...to evropa savremena, čini mi se, ne trpi. I preduslov je, čini mi se, i za ulazak u Evropu priznavanje prava i užim nacionalnim grupacijama. U okviru drugih država. Ja tako vidim.

Voditelj:
Ja bih sada gospodina Stanišu Paunovića radije naterao da nam nešto lepo otpeva ili izrecituje, onako kako samo on to zna i ume, međutim, pošto je ovo ozbiljna priča... da Vas zamolim za još jedan odgovor na još jedno interesantno pitanje, Vi ste i magistar pravnih nauka, čovek koji može da nam kaže da li Srbija sa ovim ujedinjenjem Vlaha dobija i može da napreduje dalje.

Staniša Paunović;
Svakako. Svakako da dobija Srbija. Dobija pre svega na toj fundamentalnoj civilizacijskoj ideji, poštovanja sloboda i prava svakog da se izrazi onako kako se sam oseća. Ne može se to sputavati više, odnosno ako se čini, to je nešto što je nazadno. Nešto što je suprotno osnovnim civilizacijskim postavkama. Mora se svakome dati pravo da se nacionalno izrazi onako kako to on oseća. I tu je tačka.

Voditelj:
Da li to znači i priznavanje Srbije kao države, pravne države u svetu. Je l' tako?

Staniša Paunović;
Normalno. Ja opet kažem, pošto ćemo ovo, verovatno, privesti kraju ovaj razgovor, nema rumunizacije. I prestanimo sa tim. Nema rumunizacije! Ima samo  usporavanja do zaustavljanja srbizacije Vlaha. I nipodaštavanja tog življa kroz to. To je osnovno što želim da kažem. Da bi se vlaški narod mogao dalje razvijati, osnovni preduslov jeste da ima svoj priznati jezik. Bez jezika ne. Mi govorimo o nekoj razlici među nama pa kažemo krajinci su jedan dijalekt, borani drugi, mi odavde homoljci treći, Bufani, tamo, oni, ne znam, pak četvrti i tako dalje.

Zašto je to tako?
Zato što nismo imali školu na svom jeziku.
Škola je ta koja niveliše te razlike.
Pa zar u srpskom jeziku nema tih raznih dijalekata. Pa šta je pirot. Bio sam. Živeo sam tamo. U tom kraju. Pa Niš, pa Vranje, pa zar nema razlike među njima u govoru. Ali, u javnim nastupima, nema razlike, zato što je škola na srpskom jeziku... srpski jezik je to na neki način iznevelisala. Prema tome, toga će biti i kod nas. Ako budemo dobili svoj jezik zašto se zalažemo.

[Vlad]

Demić je istovremeno jedan od visokih činovnika ovoga Saveta, jer se od njegovog osnivanja nalazi na mestu šefa Sekretarijata. Razgovor vodi dipl. etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u

Није баш тачно! Демић је на место секретара дошао уместо Андреје Недељковића из Пожаревца, сада доктора правних наука. Момак је био студент генерације на правном факултету у Београду, са просеком 9.8. Касније је посттипломске студије наставио у Амстердаму и Болоњи.
Морам само да напоменем да се Андреја није повукао ни због какве румунизације и сличних будалаштина, што ће разочараним, вечитим кандидатима за улазак у Савет сигурно пасти на памет, већ због постдипломских студија. Иначе, Андреја, који сада ради при мисији ОЕБС-а у Београду, био је један од заговарача увођења румунског књижевног језика у школе.

[dPasujoni]

А шта ће бити са увођењем румунског језика, нису ваљда одустали?

Какав стандардизован влашки језик?:
-које наречје планирају да стандардизују?
-које писмо ће имати тај нови влашки језик?
-из ког језика ће се преузети речи, суфикске, префиксе итд. за стандардизацију језика?
итд.

Biće da sam ja pogrešno čuo ili razumeo, ali u delu koji je postavljen u 74. odgovoru,  od 8 do 9 minuta, gospodin Paunović doslovno kaže:

.... "Mi, da bi se mogli izraziti na jedan savremen način, mi na prvom mestu treba da imamo svoj jezik. SVOJ JEZIK!
Ja sam za, da srpski jezik i dalje ostane službeni jezik u Republici Srbiji, ali se zalažem zato da se naš VLAŠKI JEZIK verifikuje, STANDARDIZUJE, kako se to kaže, je li i da bude priznat jezik i da mi smemo svojim jezikom na svim tim našim manifestacijama, kulturnim i političkim da nastupamo"....

Ako je ovo zalaganje za uvođenje rumunskog jezika, onda ni crno nije više crno, već po potrebi može biti i BELO!

Ne trebam naglašavati da je to manje-više ono za što se, pored ostalog i lično zalažem!


dPasujoni