Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

5. Уједињени Власи - Драган Балашевић

1. Драган Балашевић, 1952, Економиста, Пере Велимировића 13, Београд
2. Миодраг Кокелић, 1964, Редитељ, Д:Р: Бовија 38/10, Бор
3. Јелена Николић, 1967, Економиста, Слободана Пенезића ББ, Неготин
4. Новица Јаношевић, 1978, Радник, Каона, Кучево
5. Часлав Радукановић, 1954, Просветник радник, Абрашева 4A, Неготин
6. Ирена Барбуловић, 1979, Наставник клавира, Шашка 7/25, Мајданпек
7. Радослав Живковић, 1960, Правник, Добранска 1, В.Градиште
8. Малиша Огњановић, 1964, Приватник, Димитрија Јовановића 8, Кучево
9. Весна Вијоровић, 1969, Просветни радник, Станоја Томића 3, Ћуприја
10.Славољуб Вујчић, 1969, Занатлија, Кобиље, Мало Црниће
11. Драгомир Траиловић 1954, Пензионер, Нас. Кључ IV E-6/14, Зајечар
12. Снежана Кржановић 1965, Радник, Шевица, Кучево
13. Зоран Тодоровић, 1957, Предузетник, Косте Абрашевић 28, Бор
14. Милутин Карабашевић, 1951, Пензионер, Горња Стопања, Злот
15. Јасмина Петровић, 1985, Студент, Дољашница ББ, В.Градиште
16. Мирко Траиловић, 1953, Пензионер, Шавничка 43, Београд
17. Витомир Љубић, 1949, Пензионер, Влашка, Ћуприја
18. Владица Милосављевић, 1970, Економски техничар, Злот
19. Горан Чеклановић, 1964, Радник, Зелена Пијаца 39, Неготин
20. Братислав Крстић, 1977, Радник, Оснић ББ, Бољевац
21. Душица Лазић, 1956, Домаћица, Мало Црниће
22. Дејан Стојановић, 1971, Радник, Турија, Кучево
23. Миријана Анђелковић, 1955, Пензионер, Краља Александра 19/4, Бољевац

Eh, da se svaki 5-ti kandidat sa do sada pet predatih lista za NSVNM na popisu 2002. godine izjasnio kao Vlah, nas bi u Srbiji zvanično bilo više od 100 000.
Ali, dobro. Bolje ikad nego nikad. Bar su "Balaševićevci", ako ništa drugo i ako je za utehu, mnoge naterali da se prvi put u svom životu izjasne kao Vlasi, što uopšte nije za potcenjivanje  ;D

Jesu Balasevici ali samo jedan od njih sebe vidi kao borca za VLAHE.Mozemo da se nadamo da ce na ovim izborima za NSVNM pobediti pravi Vlasi.Da je dosadasnji NS radio ono sto je trebalo sada bismo na posebnom birackom spisku imali i vise od 100000 biraca,ali su bili zauzeti drugim vaznijim poslovima,nazalost,tako da ih ima jedva dvadesetak hiljada.Na svu srecu sto ova dva Balasevica nemaju nista zajednicko sem prezimena i mozda etnickog porekla.

    Имам шта да кажем, драги пријатељи, једино је време расположиво за непосредно посвећење ФОРУМУ кроз "акцију",  у овом делу маја мој велики проблем.

    Ето и наше дуго припремане листе , коју опет и по некој другој симболици можете да лакше прихватите и запамтите.
     
   Ово је листа у којој смо кроз бројне састанке и саветовања  још од почетка нове године успели да се сретнемо без страначке платформе. Састајемо се и функционишемо као тело, свесни одговорности у случају да  нас  изаберете.

   Наравно да ми немамо разлога да се  бојимо те одговорности  и зато чинимо све припреме како би смо, кроз  рад на предвиђеним задацима, дали најбоље могуће одговоре у складу са оним што се од нас  и очекује.
   Још понеке детаље о листи ћемо  да саопштимо наредне недеље , после сутрашњег састанка, када креће и наша очекивана кампања.

   Учествујте с нама у свему, питајте нас све што желите да нас питате, верујте заједно с нама да су и ,,мали"- моћни.

   Најуопштеније речено, ми нисмо политичари и преко пута нас не стоје наши политички противници. Преко пута нас су људи, можда неки од њих и наши будући сарадници.Зато наоштрите  добро оловке и заокружите дан предвиђен за гласање. Ставите оловку на полицу поред сата, заборавите у којој земљи живите, заборавите у којој сте партији (ако можете), заборавите за кога  вам говоре да треба да гласате и само пратите догађаје нити кога хвалећи а нити претерано кудећи-јер људи смо.
   
     Живели!

(мало појашњење) "политички противници " -односи се на - "противника због евентуалне страначке боје"

             Програм листе  ,,УЈЕДИЊЕНИ  ВЛАСИ  –  ДРАГАН  БАЛАШЕВИЋ "


    Поштовани пријатељи, као што обећах , достављам вам више детаља након јучерашњег састанка, пошто смо усагласили све детаље програма рада  укратко сроченог у овом облику.
    Наравно да смо  контекст сваке тачке  до детаља разрадили, обухвативши  све појединости које су нужне да би се одређени садржај и остварио.


1.   Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.
2.   Неговање наших корена, културе, традиције и језика.
3.   Унапређење сарадње са Власима у дијаспори.
4.   Упознавање са могућностима коришћења приступних фондова Европске уније.
5.   Јачање сеоских домаћинстава кроз пројекте републике Србије и Европске уније.
6.   Рад на промовисању туристичких потенцијала Источне Србије.
7.   Стварање услова за квалитетније коришћење природних ресурса.
8.   Укључивање младих у остваривање програмских начела  Уједињених Влаха.
9.   Развој мреже медијских кућа са циљем задовољења потреба влашке националне мањине на
       влашком језику.
10.   Сакупљање и архивирање културног блага влашког народа.



                 Национално поносни са јасном визијом будућности Влаха у Србији!  

УВОД У ДЕБАТУ

Улога Флорума у кампањи за избор новог сазива Влашког националног савета јесте да омогући његовим посетиоцима (а има их месечно око 50000!), да се упознају са кандидатским листама и програмима које те листе нуде бирачима. С друге стране, саме кандидате да навикне на јавно мњење, и тиме отклони једну од највећих слабости који је имао претходни сазив, о чијем се раду у јавности није знало готово ништа.

У вези са листом "Уједињени Власи - Драган Балашевић", и програмом који је међу првима овде истакнут (што је за похвалу!), желим најпре да бацим барем мало светла на лидера листе, господина Балашевића, због тога што сам га стицајем околности недавно упознао.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fdbalasevic1.jpg&hash=987d9565f57a75fffcb3cfa157f45a43bb26d447)

Драган Балашевић је на слици лево, десно је власник сајта, сликани у Близни (засеоку Рудне Главе) 25. априла 2010. године.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fdbalasevic2.jpg&hash=6be59b363dbf09b6cb7b20e942c6344bebc660a2)

Госпон Балашевић је на мој позив једно од својих честих путовања на релацији Београд - Ртањ, преусмерио преко Мајданпека.
На слици је у друштву са једним делом фамилије Дурлић која се бави малом привредом, и која је овлашћени сервисер шведске фирме Husquarna за источну Србију.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fblizna1.jpg&hash=2e43f7c3f9fe6fe5513cdf377613422342fbf97c)

А жеља ми је била да господин Балашевић, као послован човек, упозна Близну - место где група ентузијаста сања Музеј влашког хлеба, заправо вишенаменски комплекс окренут тржишној афирмацији богатог културног наслеђа Влаха источне Србије!

О господину Балашевићу можете погледати још и ова два линка, која сам успео да нађем на интернету.
Колико сам у кратком разговору са њим успео да сазнам, потиче из мешовитог брака, влашки не зна, а приступио је напредњацима Томислава Николића. Поред атрактивног комплекса на Ртњу, има и ланац бутика у Београду.

1)
[pdf]http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0506/rtanj_210807.pdf[/pdf]
2)
http://www.politika.rs/ilustro/2484/3.htm

Citat: caslav poslato 16.05.2010. 07:28
           
1. Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.

Моје прво питање ауторима програма јесте шта у терминолошком смислу подразумевају под појмом "матица", наравно, у вези са категоријом "национална мањина", и како образлажу тезу да је Влашкој националној мањини "матица у Србији"?

Уз малу пошалицу да би требало исправити прву тезу вашег програма, која треба да гласи:
"С поносом говоримо и влашким и српским језиком, сем нашег лидера, који влашки не зна!"  :)

 Moram da prokomentarišem samo jedan fakat u vezi nosioca ove liste, a to je kontrast između njegove desničarske političke orjentacije (setimo se gde se nalazi, ko je i čime se odlikuje bivši vođa onih što su danas organizovani kao Srpska Napredna Stranka...) i senzibiliteta što se tiče manjinskih prava, koji je pokazao ovom kandidaturom...

ali, kad samo pomislim na onu hrpu Vlaha koja je u ono vrema glasala za Šešelja, možda i ne treba posebno da se isčuđavam...  

Živi bili pa videli! I nadajmo se da je njegova kandidatura samoincijativna i iskrena .... Isto važi i za kandidate sa ostalih lista...

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 10:09
О господину Балашевићу можете погледати још и ова два линка, која сам успео да нађем на интернету.
Колико сам у кратком разговору са њим успео да сазнам, потиче из мешовитог брака, влашки не зна, а приступио је напредњацима Томислава Николића. Поред атрактивног комплекса на Ртњу, има и ланац бутика у Београду.

1)
http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0506/rtanj_210807.pdf
2)
http://www.politika.rs/ilustro/2484/3.htm

Добро. Пошто за човека први пут чујем у свом животу, ова информација ми је бар помогла да сазнам нешто више о њему и његовим побудама да се укључи у трку за ове изборе.

Citat: nena poslato 16.05.2010. 12:25
Moram da prokomentarišem samo jedan fakat u vezi nosioca ove liste, a to je kontrast između njegove desničarske političke orjentacije (setimo se gde se nalazi, ko je i čime se odlikuje bivši vođa onih što su danas organizovani kao Srpska Napredna Stranka...) i senzibiliteta što se tiče manjinskih prava, koji je pokazao ovom kandidaturom...

Не знам да ли је господин Балашевић био у Српској радикалној странци или се напредњацима придружио тек након што су се Тома и Вучић одрекли великог вође са зарђалом кашиком и вишком килограма. Напредњацима данас приступају и они који никада нису имали везе са Шешељем и његовом политиком, тако да господина Драгана Балашевћа не бих по сваку цену доводио у везу са Шешељем.

Што се тиче "senzibiliteta" по питању manjinskih prava, поменућу само случај Хртковци. Мислим да он довољно одсликава однос радикала према мањинама у Србији. У ову групу убрајам и оне "умивене" радикале тзв "напредњаке" који се никада јавно нису оградили од Хртковаца, док њиховом лидеру и даље "уопште није жао" Славка Ћурувије.

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 15:38
Не знам да ли је господин Балашевић ...

Желим у вези са овим моментом да скренем пажњу учесницима у дебати, да се уздрже од могућих инсинуација, које су неизбежне када се о људима ништа не зна. Уместо тога, било би корисније да пишемо о људима које познајемо, или још боље: да их приморамо да се сами укључе у ову дебату, изложе се јавности, и себе представе онако како најбоље умеју и знају. Мада би идеално било, наравно, да људи који брину о листама и програмима, изнесу у јавност комплетније биографије својих кандидата. Флорум је потпуно отворен за све, сем за увреде и клевете. Надам се да су обе стране дорасле свом задатку.

ПС. Покушавам да приволим г. Балашевића да пристане да да интервју за Флорум, а да му саговорници буду наши студенти Етнологије и Антропологије, који, за потребе својих семинарских радова, већ увелико користе овај Флорум.

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 15:55

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 15:38
Не знам да ли је господин Балашевић ...

Желим у вези са овим моментом да скренем пажњу учесницима у дебати, да се уздрже од могућих инсинуација, које су неизбежне када се о људима ништа не зна. Уместо тога, било би корисније да пишемо о људима које познајемо, или још боље: да их приморамо да се сами укључе у ову дебату, изложе се јанвости и себе представе онако како најбоље умеју и знају. Мада би идеално било, наравно, да људи који брину о листама и програмима, изнесу у јавност комплетније биографије својих кандидата. Флорум је потпуно отворен за све, сем за увреде и клевете. Надам се да су обе стране дорасле свом задатку.

У вези са овим желим да кажем да ово није била никаква инсинуација а понајмање клевета или увреда на рачун господина Балашевића. Ја сам једноставно констстовао да, без обзира што је пришао Напредној странци, човек не мора по сваку цену да буде близак са Војиславом Шешељем и да дели његово поимање поштовања права мањина.
Ја бих замолио све учеснике да пажљивије прочитају коментаре својих саговорника пре него што донесу одређене закључке.

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 16:03

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 15:55

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 15:38
Не знам да ли је господин Балашевић ...

Желим у вези са овим моментом да скренем пажњу учесницима у дебати, да се уздрже од могућих инсинуација, које су неизбежне када се о људима ништа не зна. (...)

У вези са овим желим да кажем да ово није била никаква инсинуација а понајмање клевета или увреда на рачун господина
(...)
Ја бих замолио све учеснике да пажљивије прочитају коментаре својих саговорника пре него што донесу одређене закључке.

У праву си: треба пажљивије да читамо једни друге. Да си ти читао пажљиво, јасно би видео да моја интервенција није била заснована на оцени да твоја реплика садржи инсинуације, клевете и не дај боже сличне ствари (јер би у том случају била обрисана), него да сам њу искористио као моменат да на почетку дебате, пре него што се дискусија захукта, скренем пажњу учесницима у разговору да настоје да не упадну у такву замку, у коју се лако упада када се о људима мало зна. Дакле, реч је о једној начелној молби, не о некаквој квалификацији. Узгред, уочио сам да је згодан моменат да се позову сами кандидати да се укључе у дебату и лично представе.  

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 16:17


У праву си: треба пажљивије да читамо једни друге. Да си ти читао пажљиво, јасно би видео да моја интервенција није била заснована на оцени да твоја реплика садржи инсинуације, клевете и не дај боже сличне ствари (јер би у том случају била обрисана), него да сам њу искористио као моменат да на почетку дебате, пре него што се дискусија захукта, скренем пажњу учесницима у разговору да настоје да не упадну у такву замку, у коју се лако упада када се о људима мало зна. Дакле, реч је о једној начелној молби, не о некаквој квалификацији. Узгред, уочио сам да је згодан моменат да се позову сами кандидати да се укључе у дебату и лично представе. 

О.К

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 15:20

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 10:09
О господину Балашевићу можете погледати још и ова два линка, која сам успео да нађем на интернету.
Колико сам у кратком разговору са њим успео да сазнам, потиче из мешовитог брака, влашки не зна, а приступио је напредњацима Томислава Николића. Поред атрактивног комплекса на Ртњу, има и ланац бутика у Београду.

1)
http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0506/rtanj_210807.pdf
2)
http://www.politika.rs/ilustro/2484/3.htm

Добро. Пошто за човека први пут чујем у свом животу, ова информација ми је бар помогла да сазнам нешто више о њему и његовим побудама да се укључи у трку за ове изборе.

На молбу нашег домаћина и власника сајта, пошто је претходно обрисана моја молба високим функционерима актуелног Савета Влаха, Драгану Демићу, и Ивици Глишићу, да се сете шта сам им у априлу месецу 2009. године рекао на тераси ресторана "Три шешира" у Београду, посетиоце сајта упознајем са садржајем онога на шта сам им тада скретао пажњу.

Тада сам им, док смо чекали да се са састанка у Министарству врати председник Националног савета влашке националне мањине, г-дин Ж. Лазић, изнео уверење да на следећим изборима за Национални савет противнике неће имати у Зајкесковићу и Максимовићу званог "ПИЛУ",  већ да ће се у изборну трку укључити "мало крупнији играчи" - социјалисти, ДСС-овци, и напредњаци.

Рекао сам им још да, уколико не пронађу "стратешког партнера" у некој од странака "демократског блока" (конкретно мислећи на ДС и(ли) ЛДП), тешко да ће моћи да парирају будућим противкандидатима.

Ово сам им говорио због тога што сам био свестан да у кампањи не могу да рачунају на финансијска средства са којима располажу "моћнији играчи", попут СПС-а, ДСС-а, радкала или напредњака, али ни на логистичку подршку без које се тешко добијају било који избори.

На то су они, по обичају, одмахивали руком понављајући да претерујем и беспотребно паничим и да су, "готово убеђени", да "моћније играче" Власи не занимају толико да би кренули у акцију стављања савета под њихову контролу.

Још сам их упозоравао да се лако може догодити да им се, уочи избора, упакују афере како би их искомпромитовали у очима њихових бирача. Оно што се догађа у Петровцу најбоље потврђује да сам био у праву. На жалост!

Када је Паун данас поставио овај коментар, нисам могао а да се не сетим "Три шешира" и свега онога на шта сам им у протеклих две године упорно указивао и због тога сам хтео да их потсетим на све то, имајући у виду да ће, и поред бројних обавеза, наћи времена да, као по обичају, баце око на сајт и тако "ослушну" глас народа, односно оних које представљају.

Толико о томе

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 10:16
       
1. Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Из Википедије, слободне енциклопедије


Национална мањина је део припадника једне нације или народа који не живи у својој националној (матичној) држави, већ у другој, заједно са другим нацијама.

Паметном довољно.

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 17:12
Паметном довољно.

Нисам сигуран да је довољно,  :) додуше, у зависноти од тога како се схвата појам "паметног".
Молио бих зато да се пажљиво погледа нешто што је несумњиво ваљаније од Википедије, а то је

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПРАВА И СЛОБОДА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА
,,Службени лист СРЈ", број 11 од 27. II 2002.

Одређење националне мањине

Члан 2.

Национална мањина у смислу овог закона је свака група држављана Савезне Републике Југославије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Савезне Републике Југославије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Савезне Републике Југославије и поседује обележја као што су језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва, и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију.

Националним мањинама у смислу овог закона сматраће се све групе држављана које се називају или одређују као народи, националне и етничке заједнице, националне и етничке групе, националности и народности, а испуњавају услове из става 1. овог члана.

Коментар:
Не треба неко посебно правничко знање да би се видело како ова дефиниција мањине не подразумева онај традиционални услов: да мањина буде део народа који је у одређеним историјским приликама, остао ван своје матичне државе! Просто речено, актуелне мањине у Србији нужно не морају да имају своју "већину"!  :) Једино што може да ову моју интервенцију учини сувишном, јесте да је овај закон у међувремену престао да важи, или да се у неком другом закону појавила нека друга дефиниција мањине ... Ако неко зна за тако нешто, нека по'ита са информацијом јер је овај моменат од пресудне важности за даљи ток дискусије!

ПС. Видимо да су "конститутивни" елементи мањине:

1 - група која има дуготрајну и чврсту везу са територијом (у данашњем случају) Србије,
2 - одређена обележја по којима се та група разликује од већине њеног становништва, и
3 - брига чланова те групе да се таква обележја заједнички одржавају ...

Ово је несумњиво једна модерна концепција мањине, заснована на појму људских права, који је у међународне односе у пуном смислу ушао тек послe  Другог светског рата. Нагласак је на одговорности саме групе, а група се заснива на субјективном осећању о припадности њених чланова. Спољни фактор, у лику "земље матице", видимо, постао је готово ирелевантан! 

CitatО господину Балашевићу можете погледати још и ова два линка, која сам успео да нађем на интернету.

Mislim da ovaj link ne govori o ovom "našem" Draganu Balaševiću, ili možda grešim.

http://www.politika.rs/ilustro/2484/3.htm


Čudno, ali, istinito. Dva sina od dva oca nasledila su jedan instrument. Jedan Rom, drugi Srbin. Ovaj prvi po godinama mogao je biti otac ovom drugom. I, prvi, Raka, bio je trubač, drugi, Dragan, konfekcionar. Raka je u trubu tako duvao da mu se ime slavi i dvanaest godina posle smrti.

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 18:32
Mislim da ovaj link ne govori o ovom "našem" Draganu Balaševiću, ili možda grešim.
http://www.politika.rs/ilustro/2484/3.htm

Mene je legenda ispod slike najviše učvrstila u uverenje da ne grešim, a legenda glasi:
"Dragan Balašević sa Rakinom trubom ispred svog motela u podnožju Rtnja"
A "naš" Balašević, vidimo, ima motel u podnožju Rtnja!

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 18:46
Mene je legenda ispod slike najviše učvrstila u uverenje da ne grešim, a legenda glasi:
"Dragan Balašević sa Rakinom trubom ispred svog motela u podnožju Rtnja"
A "naš" Balašević, vidimo, ima motel u podnožju Rtnja!

E, onda je***a. I ovaj je, baš kao i Dragi Damnjanović, za novine (verovatno i zvanično) Srbin, a Vlah je samo kada treba da se kandiduje za Nacionalni savet.

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 18:07
Ово је несумњиво једна модерна концепција мањине, заснована на појму људских права, који је у међународне односе у пуном смислу ушао тек послe  Другог светског рата. Нагласак је на одговорности саме групе, а група се заснива на субјективном осећању о припадности њених чланова. Спољни фактор, у лику "земље матице", видимо, постао је готово ирелевантан! 

Da. U pravu si. Slićnu definiciju sam našao na nekoliko sajtova na nemačkom jeziku.
Samo, nije mi jasno zbog čega se na prvom mestu ističe da nam je Srbija zemlja matica i šta se time postiže?

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 18:54
... a Vlah je samo kada treba da se kandiduje za Nacionalni savet.

Ако је Закон који сам горе навео још увек на снази, и ако је моје схватање дефиниције мањине коју он даје, тачно, онда је то на шта ти указујеш, драги мој Влад, небитно! Чини ми се да се треба помало ослобађати навике да се на етничку припадност гледа на основу оних, пост-романтичарских елемената: "порекла", "корена", "крви", "тла", "расе", "чистоте" ... Хајде, зато, да сачекамо да сам госн Балашевић, или неко до његових сарадника, овде разјасни ове енигме.

ПС. Када сам се с њим срео, није било много времена за ову страну приче, циљ ми је био да једног пословног човека, политички и материјално ангажованог у изборима за нови влашки Савет, упознам са идејама о оснивању Музеја влашког хлеба, и стављању обреда "помане" на Унескову листу "Живе људске ризнице".  

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 19:01
Samo, nije mi jasno zbog čega se na prvom mestu ističe da nam je Srbija zemlja matica i šta se time postiže?

У самој њиховој дефиницији крије се школски пример антиномије, појаве која се јавља у логичком закључивању када носећи појмови у дефиницији противрече сами себи. Зато сам на почетку дискусије затражио објашњење, које ће нам сасвим сигурно дати г. Часлав, када нам се буде прикључио. Јер, у овој нашој ствари, под појмом "матице" подразумева се земља изван граница државе у којој живи мањина. Сасвим сам сигуран да је именовање Србије као "матице", упркос силогистичкој конфузији, учињено из простог разлога да се бирачима стави до знања да људи са ове листе не сматрају Румунију за влашку "матицу". Дакле, реч је о једној отвореној "антирумунској" листи! 

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 19:14
Ако је Закон који сам горе навео још увек на снази, и ако је моје схватање дефиниције мањине коју он даје, тачно, онда је то на шта ти указујеш, драги мој Влад, небитно! Чини ми се да се треба помало ослобађати навике да се на етничку припадност гледа на основу оних, пост-романтичарских елемената: "порекла", "корена", "крви", "тла", "расе", "чистоте" ...

Па ја упорно покушавам управо на то да укажем, драги мој "ујка Пауне".
Али, ако се неко сматра Србином (ово сада узимам уопштено, не узимајући њега као пример), ако као Србин иступа у јавност, ако се као Србин представља новинарима, зашто се позивајући се на "пост-романтичарске елеменате: "порекло", "корене", "крв", "тло", "расу", "чистоту" ... таквоме уопште омогућава да се кандидује за Национални савет једне националне мањине и на тај начин одлучује у име оних који су, по свим критеријумима закона који цитираш, стекли право да их земља у којој живе третира као мањину?

Ја сам доживљавао да људи пореклом Власи, у разговору често истичу да "неће да буду мањина у Србији, него већина". У реду. То је њихово право. Али не видим због чега другог би неко такве људе на силу терао да буду Власи осим ако се не позивамо на "пост-романтичарске елеменате: "порекло", "корене", "крв", "тло", "расу", "чистоту".

За мене су Власи једино они који се тако осећају и тако изјашњавају а не они чији су родитељи или деде и бабе то били. Зашто је то толико спорно и чега толико "романтичарског и пост-романтичарског има у томе?

Citat: Paun poslato 16.05.2010. 19:23
...Сасвим сам сигуран да је именовање Србије као "матице", упркос силогистичкој конфузији, учињено из простог разлога да се бирачима стави до знања да људи са ове листе не сматрају Румунију за влашку "матицу". Дакле, реч је о једној отвореној "антирумунској" листи! 

I ja bih voleo da čujem izvorno objašnjenje, ali bih se u potpunosti složio sa Paunovim mišljenjem da se zapravo radi o isticanju činjenice da ljudi sa ove liste Rumuniju ne smatraju za "maticu" Vlaha.!

CitatОдређење националне мањине

Члан 2.

Национална мањина у смислу овог закона је свака група држављана Савезне Републике Југославије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Савезне Републике Југославије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Савезне Републике Југославије и поседује обележја као што су језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва, и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију.

Националним мањинама у смислу овог закона сматраће се све групе држављана које се називају или одређују као народи, националне и етничке заједнице, националне и етничке групе, националности и народности, а испуњавају услове из става 1. овог члана.

...свака група држављана...која је по бројности довољно репрезентативна,

Pošto je bilo i nekih nedoumica u pogledu brojnosti jedne manjine i tvrdnji da VLASI ne bi imali svoj NS, da se na Popisu 2002.g. izjasnio mali broj VLAHA.

Vidimo, da iako je pojam "dovoljno reprezentativna" relativno uopšten i "rastegljiv", možemo zaključiti da bi Vlaška manjina imala svoj NS i da se na Popisu izjasnilo mnogo manje Vlaha nego onih 40.054!
Naime postoje manjine sa Popisanih 1-2 hiljade članova koje imaju svoj NS, naravno sa manje od 23 šlanova NS-a, ali to ne menja suštinu.
Brojnost jedne manjine nije presudan faktor u zaštiti njenih prava, po ovom Zakonu.

Citat: dPasujoni poslato 16.05.2010. 20:34

Brojnost jedne manjine nije presudan faktor u zaštiti njenih prava, po ovom Zakonu.  

Наравно, јер би одређивање неког лимита могло да се тумачи као дискриминација.

Уместо бројности, пресудно је да се

"... припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет ..."

(Ајде и ја мало да га ушареним, să fiĭe buskovit, онако, "по влашки" ... 8) )

Citat: dPasujoni poslato 16.05.2010. 20:34

Brojnost jedne manjine nije presudan faktor u zaštiti njenih prava, po ovom Zakonu. [/b][/color]

dPasujoni

...ali je presudan faktor koji određuje kolika će se sredstva iz budžeta izdvojiti na ime očuvanja kulture, jezika, identiteta...jedne manjine.

Takođe, opštine u kojima su pripadnici nacionalnih manjina dovoljno reprezentativni, dužne su da na ime očuvanja kulture, jezika, identiteta...jedne manjine izdvoje odgovarajuća sredstva.

Drugim rečima: Što nas je više - država će više para izdvojiti za nas, ne ulazeći u to kako će se te pare trošiti.

Službena upotreba jezika i pisma
Član 11.
Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici
nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj
upotrebi.
Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu
upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne
manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema
rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.

Da ne govorim o činjenici da postojanje manjine od 100 000 pripadnika država ne može tek tako lako da ignoriše, što samim tim znači više novca za projekte, studije, publikacije, muzejske postave...

Ali, kada se neko seti da je Vlah samo kada zasvira vlaško kolo ili kada ga vrh stranke kojoj pripada natera da se kandiduje za Nacionalni savet, njemu je ovo što sam napisao sve jedno jer ga to ionako ne dotiče.

Citat: Vlad poslato 16.05.2010. 21:49
Ali, kada se neko seti da je Vlah samo kada zasvira vlaško kolo ili kada ga vrh stranke kojoj pripada natera da se kandiduje za Nacionalni savet, njemu je ovo što sam napisao sve jedno jer ga to ionako ne dotiče.

Nu fi baş aşa posomorît, fi kîta măĭ vĭasîl!
Rumîńi măĭ întîń đi kînd ĭe pomîntu aļeg a ĭevi kińejîĭa-lor!
Kum sîmanăm aşa o sî kuļeźem!

Nu şćiĭ tu śe barabe s-ampis ku tuota pućarĭa să tuńe pi listîļe-şća, numa ĭar ĭe bun kă ăşća śe ļ-a fakut, a măĭ întrabat pin lumĭe kare kum-ĭe, şî ĭa stokńit!

Još ovo da dodam:

Javno obaveštavanje na jezicima nacionalnih manjina
Član 17.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno
obaveštavanje na svom jeziku, uključujući pravo na izražavanje, primanje, slanje i
razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstava javnog obaveštavanja.
Država će u programima radija i televizije javnog servisa obezbediti
informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, a može da
osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima
nacionalnih manjina.

Da nas je 100 hiljada, niko ne bi smeo da dovede u pitanje emisije o nama i o našem jeziku - ne na ovim lokalnim radio i tv stanicama, nego na javnom servisu (državnoj televiziji).

Ali, koliko vidim, izgleda da će se uloga sledećeg saveta ogledati u tome da nas na sledećem popisu bude upola manje nego na prethodnom, čime ćemo poslati poruku da nam ama baš ništa ne fali što smo Srbi. Bitno je da nam matica ne bude Rumunija i da se slučajno ne "rumunizujemo".Aferim!

Драџ прјетјињ,

               Мје драг кă порњирăц сă дискутујиц ши сă  'нтрјебац  дје аја чје гйндјиц
кă је 'нторс мăј 'н ал'фјел дјекйт чје ар требја сă фије ,  ор  дакă, дјин раза привирји воаштје ну прја рефлектује дјестула  луминă,  ка сă привим тоатје аспектурљи проблемулуј  йн арăтарја луј комплексă.
   
        Сă мăј префир скурт чје 'м ја трјекут пин кап пăнă бăтусăм програму листји.

1)     Матица ноастă је 'н Србије...   илити   Наша матица је у Србији...   
        Матица ноастă је  Србија... ( аша н'ам скрис)  илити :Наша матица је Србија...(тако нисам написао) Ако јесам -онда је то штампарска грешка .

   /(Могло је да буде "на Балкану, у старој Византији" ; Могло је да буде (пређашње )+ Европа а сада је у Србији. Не заборавимо да су неки делови до 1813. (1832.) били под видинским пашалуком... И догоди се Вељко , без кога би 1832. имала сигурно другачији смисао.С ким је ратовао против кога и кога је ослобађао? Кога ? Не чујем.../
         Мислим да о Румунији нисам навео ни један "наводић" јер ће сигурно наши пријатељи Румуни о томе писати, а они и ми врло присно сарађујемо и не видим ни један разлог да не сарађујемо још више у будућности.Са своје стране обећавам да ћу написати још дела са румунском тематиком.

         Однос термина и појма "национална мањина" је , како је и Паун приметио, као социолошка категорија у односу на политичку категотију добио другачији смисао. У ранијем периоду смо имали социолошко-полиричку категорију "народност " која се са својим значењем није могла ни преводити на друге језике а мислило се у ствари на ...(Погледај старије уџбенике, проучи материју и реци када смо били "замајосанији" , некад или сад?)

   Йн Србије  трăјам  дјекйнд лумја ши пăмйнту, пăнă 'н нумиту фије куј  пје пăмйнт Чинстје ши омињије лу фије карје вјењит йн кймпу носту  ор кйнд, ши јел 'ш фачје рйнду луј  ши нăроку луј дја 'нпрјеуна ку ној. Алта кăтăтурă н'авјем.

   Матица ноастă  је АИЧ .

    Нумиљи сă скимбă , љимбјиљи  сă  мјестјекă  ши сă скимбă , лумја  сă мутă, сă мјестјекă ши сă скимбă. Авјем  дрјепр сă ње гйндјим , сă ње сăветујим , сă ње 'ндрјептăм  йнфăцăшинду ње ши аскултйнду ње.

    Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Кум сă зйчјем аминтăрља? 

    Матица , ватра фокулуј  , сфору  апи , чивија ... кум мăј ?

           Тумтје ши дакă  лом о плăтаџинă  дје цăљинă  ордјиундјева  ши о  препуњем  йнтр'ун  кймп. Ла кйцăва ањ ну путјем сă зйчјем кă тоатје јербурљи дјинтр'ал кймп сйнт дјин плăтаџина прјепусă. Дупă чје а трјекут  пистă доуо миј дје ањ ној ње 'нтрјебăм ,, Ундје о фи матица ,,...  ?   
           
    Ну 'ј 'нтрјебасăм пје Петер ши пје Карл (дој Србј Лужичјењ кйнтау йн хору Србјеск),   карје је матица лор ?    Ундје је матица лор?

    2)      Ам йнцăљес кă  аич сйнт тоц ну пинтру СНС ор пинтру ор чје пăртјије, аич сйнт пинтру алта лукрарје, карје је пусă 'н  програму  носту .
           Ној  дје алтје програмурј н'ам  дискутуит . Пје аста план 'л ам  дјесфăкут йн  сегментурј  (букăтура кйт гура ) ши јарă љ'ам  адунат скотйнд приоритету йнтр'о фразă. Алалт а рăминс йнтро дискусије инвентивă, ши је лукру ал мăј  ,,сучит" кум сă  ажунђем   ла  кăпăтйј  ку о стандардизације.
                                                              ...
            На нама , као Савету, (у случају избора нашег већинског корпуса) би било  да организујемо  све  наше снаге и људе како би смо дела имали на столу и људе уз своје дело за округлим столом, да све припремимо за (како се у педагогији каже) ИСХОД прве тачке. Онда можемо с поносом да говоримо влашким и српским језиком.

Citat: caslav poslato 17.05.2010. 00:46

1)  Матица ноастă је 'н Србије...   илити   Наша матица је у Србији...  
(...)      
   Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Госпон Чаславе, као модератор ове дебате, а у обостраној жељи да она буде ефикасна и корисна, принуђен сам да поновим питање, па те молим да на њега одговориш кратко, јасно и прецизно:

Шта ваша листа подразумева под појмом "матице"?

И још једно (допунско) питање:

Да ли си ти портпарол листе, овлашћен од њеног носиоца да одговараш на питања заинтересованих бирача, или је твоје учешће у овој дебати само преклапање случаја да је један активни члан Флорума истовремено и члан једне листе за избор ВНС?

Citat: Paun poslato 17.05.2010. 09:42

1)  Матица ноастă је 'н Србије...   илити   Наша матица је у Србији...  
(...)      
   Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Безуспешно сам на интернету тражио дефиницију појма "Матица" односно "Држава матица". Било би добро када би Паун или неко од дискутаната на ф(л)оруму појаснио шта у ствари тај појам представља.

Ово је јако битно зато што сматрам да се упадљивим истицањем да нам је Србија матица, што је у најмању руку врло дискутабилно, свесно манипулише у предизборне сврхе.
Потпуно разумем да  део влашке популације осећа потребу да се сматра "посебним" у односу на 23 милиона Румуна, али не могу да нађем оправдање да се, зарад доказивања те наводне "посебности", не бирају средства.

Само на овом ф(л)оруму се могу наћи радови веома угледних српских истраживача који недвосмислено износе да матица овдашњих Влаха није у Србији, већ је треба тражити у комшилуку.
Напоменућу још да у својој скромној библиотеци има још неколико радова и енциклопедија које озбиљно противурече тези са којом у ову предизборну кампању наступа листа господина Часлава, али ћу се за сада задржати само на ономе на шта сам наишао на ф(л)оруму.

Пођимо редом:

Ево шта о томе пише Јован Цвијић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=249.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=249.0)
Јован Цвијић
Антропогеографски проблеми Балканског полуострва,
у: исти, Антропогеографски и еетнографски списи,
Сабрана дела, књига 4 (том I), Београд, 1987

Трећа глава
ПОСЛЕДИЦЕ МИГРАЦИЈА
Асимилација романизованог становништва
Метанастазичке групе у Србији
[...]

            Највећи део влашког становништва доселио се после Косоваца из Алмаша у Банату и из Ердеља, и они се зову Унгуреани, док се досељеници из Румуније зову Царани; то су забележили још Милићевић, Д. Јовановић и Карић.2 Унгуреани су се насељавали поглавито на Западу од Кучаја и Поречке Реке, а Царани на Истоку по тимочкој Крајини, али су се доцније, услед безбројних унутрашњих сељакања јако измешали.
            Збила су се разноврсна укрштања између становништва ових разних струја досељавања; осим тога су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе. Једни су на друге утицали. Услед тога се, северно од Ртња формирала нарочита етничка група, у којој истина има регионалних разноврсности, али је као целина у многоме друкчија од становништва јужно од Ртња.
           
Сличног је мишљења и Владимир Карић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=599.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=599.0)
Владимир Карић  
СРБИЈА, опис земље, народа и државе  
Београд, 1887, стр. 91-96

           У томе су се времену стали овамо насељавати и Власи из Румунске и Сибиња. Ту су сеобу доцније изазвале и велике незгоде, којима беху излагани у њиховој отаџбини. Из Сибиња су се почели нагло досељавати тек за време владе Франца Јосифа, пред Кочину Крајину, услед веома грознога свирепства, којим је угушнвана њихова тамошња побуна под Хоријом. Ови Власи одовуд населилн су се по Кучеву и Браничеву, а прешлн су по негде и одонуд водомеђе, у водопађу Тнмочку. Да је јаче досељавање ових Влаха падало у доцнија времена сведочи нам и извештај егзарха Максима, писан 1733 године, у коме су побројана сва села, што су онда у Браничеву и Кучеву постојала, па им поменут и број становника и њихова народност, али у коме нема никако многих села, што их данас у томе крају находимо, и са становништвом, готово искључиво влашким. Кучевски и Браничевски Власи зову се Унгурјани, што казује да су се доселили из Маџарске; они говоре и данас наречјем њихова језика, који се говори у Сибињу. Власи пак из Влашке почели су се јаче досељавати одмах ио ослобођењу Србије, а њихова најача сеоба пада тек иосле 1832 године, услед некаког регуламента, који је и онако бедно стање сељака у Румунске учинио још беднијим. Ово Власи из Румунске зову се Царани, (стр. 93) што значи да су из земље Влашке, а говоре инаречјем које тамо говори. Слободна Србија, у којој је сељак сам итежалац земље и ковач среће своје, мамила је и цније Влахе из суседних земаља, у којима стењу <<karta>> под спахиским јармом. Има села по свима крајема североисточне Србије, па чак и у Морави, која су се доселила тек пре мало десетина година. Влашко је становништво најгушће у водопађи горњега Пека, за тим, у пределу, одонуд Голубиња, Стола и Мироча; идући одавде на запад и на југ оно је све јаче испробијано Србима и све ређе, тако да се у Морави већ са свим губи.
              Осим ових, стално настањених Влаха има их, и ако само неколико стотина и таквих, који немају ни куће ни кућишта, него лети живе са својим стадима по планинама јужне Србије, на којима има сувата, а зими силазе у жупније пределе, поглавито у Добрич, и тамо презимљују. Они се зову Куцовласи, а народ их наш зове Црновунцима. То су потомци оних Влаха, који су и у доба старе српске државе живели ,по целоме Балканскоме полуострву и на исти начин као и данас ови што живе: држали овце и бавили се о преносу трговачке робе, пошто су вазда као и данас држали много и коња.
             
Ово исто тврди и наш уважени домаћин, етнолог Паун Дурлић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=657.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=657.0)
Паун Ес Дурлић
СВЕТИ ЈЕЗИК ВЛАШКОГ ХЛЕБА
Сликовница са речником у четрдесет слика
Балканкулт Фондација, Београд 2010.

         Иако је овај део Европе још од праисторијских времена карактеристичан по непрестаним променама етничке слике, чије је узроке, етапе или контуре понекад веома тешко похватати, сигурно је да основу за данашњу етничку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја XVII и почетком XVIII века. Преломни је тренутак био Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године која је, изазвана зверствима турске власти, готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци, готово робови, под стегом бојара у румунским кнежевинама северно од Дунава, Влашкој и Молдавији, или под влашћу Аустрије и Мађарске на подручју Баната и Ердеља, а део у нимало бољем положају у Бесарабији или у Добруџи. Била је то она класа европских сељака од чијег су рада живели сви остали сталежи, а чија је беда, како се данас оцењује, до неба вапила за помоћ! Зато не чуде историјски подаци који говоре о хиљадама сељака који напуштају ове области и беже преко Дунава на југ, у област између Мораве и Тимока, посебно током фанариотског режима који је у двема румунским кнежевинама владао више од једног века (1711-1821). Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4000 становника, и то заједно са Београдом, (њено највеће село било је Богатић са 44 житеља!). Нешто каснији пописи откривају да Неготинска крајина има 33 насељена места са укупно 198 породица, Поречка нахија 15 насеља са 60 поданика, Хомољски дистрикт 10 насеља са 80 поданика, и тако редом! Иако су ови подаци увелико нетачни, чак и вишеструко умањени због начина пописивања и скривања становника, опет одају суморну слику огромне пустоши која је владала тадашњом Србијом, за коју ретки путници још веле и да је ,,готово сасвим покривена шумом".
         Досељавање Влаха са севера плански је подстицала у једном тренутку и аустријска власт, чијој је администрацији, са седиштем у Темишвару, после Пожаревачког мира припао део карпатске Србије. Према историјским изворима, аустријски државници имали су задатак ,,да од задобивених земаља, нарочито од Србије, створе не само један извор више за војничку и финансијску снагу Хабзбуршке монархије, већ земље у којима ће нови ред и народ, потпуно задовољан новом владавином, бити привлачна сила за остале хришћане у Турској". План је заправо био да се освајање балканских земаља оправда наводном потребом ,,увођења европске културе међу балканске варваре". Зато не чуди што сам командант Темишварске администрације, гроф Клаудије Мерси, лично обилази групе банатских Влаха које је Администрација преселила у Србију 1721. и 1722. године, брине о њиховом распореду на простору између Тимока и Кучајне, и подстиче их да наставе сами да раде на довођењу својих рођака с подручја Баната. Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе Срби такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх Арсеније IV. Иста аустријска власт, сада у лику фелдмаршала Фредерика Хајндриха, прихватила је пристигло српско становништво и населила га у делу Црне Реке који је био под њеном управом. Сем разумљивих унутрашњих сељакања, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње Румуније почиње формирање румунске националне свести у XVIII и XIX веку, наших Влаха тамо више није било. Од пресудне је важности ипак то што су ти обесправљени бојарски поданици, овде, у карпатском делу Србије, први пут дошли до своје земље; заузимали су је где су хтели, и колико су хтели, и из пустаре, зарасле у коров и прашумски густиш, крчењем je претворили у обрадиво земљиште, и на њој, као свој на своме, опстали, и остали све до данас.
         
А најконкретнији је Тихомир Ђорђевић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=99.0 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=99.0)
ДР. ТИХОМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ.
КРОЗ НАШЕ РУМУНЕ
ПУТОПИСНЕ БЕЛЕШКЕ.

        Сви Румуни у Краљевини Србији деле се у две групе у Царане и Унгуреане. Царанима се називају они Румуни који су сe доселили из Румуније (Ţаrа Româneasca); 16 Они живе поглавито у округу крајинском. Унгуреани или Угурјани су они Румуни који су се досeлили из Угарске17. Они живе у свим осталим крајевима Србијe гдe је румунско становништво. Да ли има мeста у којима живe измешани Царани и Унгурани, нијe ми познато.
         Унгуреанима прападају и Буфани. 18То су Румуни који долазе у Мајданпек на рад из Угарске са места Уј-Молдава још откако је у њему (Мајданпеку) отпочето рударство. Њихов јe специјалетет рударство, и због тога се зову окнари (рудари), и угљарство, карбонарија. До скора они су били мајстори за грађење дрвеног угља, карбонари, у Мајданпеку. Између Царана и Унгурана има доста велике разлике. Највећа је разлика како сами тврде у говору, а затим у ношњи и у обичајима.
        Царани себе сматрају чистијим и правијим Румунима, што им ни Унгуреани не одричу. Како је цео мој пут водио кроз Унгуреане, то се све белешке из путописа односе само на њих, а о Царанима немам засад никаквих ближих података.

Citat: caslav poslato 17.05.2010. 00:46
  Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Иначе, да не би испало да се са Чаславом ни у чему не слажем, мислим да  Часлав, овим што је написао, уопште није далеко од истине.
Пођемо ли од тога да нико озбиљан у научном свету не спори да су Власи североисточне Србије румунског етничког порекла, ово што је написао Часлав итекао одговара истини ако узмемо у обзир да се источна Србија и северозападна Бугарска сматрају прапостојбином Румуна.

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=165.0

У самој ствари, питање првобитне постојбине Румуна спада у спорне проблеме историјске и језичке науке. Јасно је толико да су Румуни потомци романизованог становништва које је преживело словенску инвазију, и то у неком региону који није одвећ простран, јер се све расуте гране румунског етникума у односу на друге романске језике одликују врло изразитим заједдичким језичким особинама које су могле настати само у тесној заједници. Међутим није сасвим извесно које је то подручје било колевка румунског народа. На први поглед изгледа сасвим логично да је то била сама Румунија. Такво мишљење, уосталом, постоји и у науци, нарочито међу румунским истраживачима, Па ипак, том се схватању супротставља аргумент да су Римљани владали Дакијом сразмерно кратко, око 165 година (106—271. наше ере), док су данашња Србија и Бугарска провеле више од пет столећа под, римском владавином, што је давало далеко бољу могућност за потпунију ромаиизацију. Нарочито је ком-пактан морао бити живаљ латинског језика у лимесу дуж Дунава, после губитка Дакије. Врло су богата сведочанства о постојању многобројних римских градова и тврђава у тој области, од Београда па све до Добруџе. С друге стране, није вероватно да је Дакија икада била темељито романизирана, а ни да је становништво латинског језика, уколико га је баш у њој, остало тамо и после повлачења легија на јужну страну Дунава 271. године. Због свега тога већина нерумунских испитивача склона је томе да порекло Румуна тражи у римској провинцији Мезији која је захватала поред осталог источну Србију и северну Бугарску.

Чињеница да Румуни стварно живе у Дакији, а не у Мезији, ту не долази у обзир као противаргумент. Наиме сви подаци потврђују да су Румуни испрва били искључиво номадски пастири, ванредно покретљиви и спремни на миграције у удаљене крајеве. Већ у X веку историјски извори затичу велику скупину Влаха у данашњој Тесалији у Грчкој, средњовековне рашке повеље препуне су помена о влашким сточарима, у XVI веку они стижу и на Крк и у Истру, а у Карпатима њихови крајњи изданци допрли су до северне Словачке, јужне Пољске и северне Моравске. Стога је природно претпоставити да се после словенског освајања земаља јужно од Дунава један део затечених Романа лако могао пребацити на север преко велике реке, другим речима да је донекле дошло до рокаде између освајача који су надирали на југ и побеђених којима је пут спасења понекад водио баш у пределе непосредно1 пре тота напуштене од освајача.
             Још двадесетих година овог века изашао је холандски слависта ван Вејк (van Wijk) с теоријом о томе да су у раном средњем веку Срби од Бугара били одвојени појасом у којем је живело румунско становништво. Тек доцније, кад су Румуни делом одлутали у друге крајеве, а делом подлегли асимилацији, дошле су у непосредан додир западна и источна грана Јужних Словена. Ово гледање савршена хармонира са налазима лингвистичке географије која је, као што смо видели, констатовала (тек много после ван Вејка) веома јаку концентрацију изоглоса дуж демаркационе линије између двају великих блокова јужнословенског етникума. Језичка пукотина зато и јесте дубока што су се обе стране обликовале посебно, па су тек накнадно, већ изразито издиференциране, дошле у географски додир.

Citat: Vlad poslato 17.05.2010. 18:06

   Било би добро када би Паун или неко од дискутаната на ф(л)оруму појаснио ...

Паун, а и остали на Флоруму, засад не би требало да објашњавају ништа.
Паун само усрдно моли за мало реда у дискусији.
Да не журимо са изношењем наших гледишта пре него што позвани г. Часлав одговори на директно постављено питање.

         Говорим у своје лично име , не као портпарол листе, са циљем да појасним неке ставове (тачке ) које смо на састанку  подржали најпре усаглашавајући се кроз дискусију а након тога смо се о томе изјаснили и гласањем. Ако није тако , молим нека  ме неко демантује.
        Као члан овог форума који се потписује пуним именом , имам и морално право да јавно саопштим своје одредиште , чак и да сам издвојеног мишљења у односу на  остале чланове листе и на исти начин бих у томе свакога подржао. Нажалост немам довољно времена , због мојих других обавеза и активности , да редовније и више будем у контакту са материјом - овде.

       Националну мањину у појмовном смислу прихватам као:
-   групу која има обележја народа (да не набрајам)
-   емотивну везаност за простор у коме живи решена да истраје у
     развоју свега што јој је у животу (и суживоту ) потребно борећи се за
     своје (не против туђих) циљева(ве), а који су омогућени законодавством
     (не у потребној мери и структури бар до данас) кроз сарадњу (у  
     корелацији) са државом.
  Велика одговорност (неодговорност) за досадашње пропусте се ту прелама преко главе бившег Савета.

       Национална мањина може (и таквих има више у свету- да не требим...) да буде мањинска структура једног народа који је остао (опстао) на једном простору (мимо свих недаћа и ,,глупости" )  и њихова матица је ТУ, у географском простору који покривају једна или више држава , чак континент.

       (Е, сад да ја имам времена о овоме бих ... ) За утеху ми је да сте сви ви силно начитани , драги моји пријатељи  , и знате много тога и више и боље.
       
        Матица је тамо одакле се  бруј друштва оглашава и одакле се напаја.Свако пчелиње друштво има своју матицу. Пропадне ли матица у срцу свога роја - настаје грабеж...(Часлав Радукановић ово није измислио.)
       
        Нико не побија (то би такође била глупост) да је некад у неком времену свеколики народ чинио покрете лево-десно и горе-доле. Србија је више пута у историји остајала без становништва .(У  време Часлава I Клонимировића догађало да више од 200 мушких глава за војску не може да се сакупи, у време после пропасти првог српског устанка такође...)  Бежало се на све стране када је зло а враћало се после јер је МАТИЦА снагом својом привлачила.(Ето нам хајдука који пребегаваху, ето нам велможа ,ето нам Николе Пашића , З.Ђ...а ни прост народ  није био изузетак...Наравно да се је  један највећи део увек враћао, као што су се и Румуни након 10-ак година ипак вратили на своја огњишта . (На стотине хиљада !) Као што и задњих деценија деца нам одлазе ПУТ СВЕТА из матице наше коју ми чувамо у срцу свога роја.
         Нико не побија истину да у Србији има Румуна. И треба да их буде. И треба да имају своју МАТИЦУ. И треба да имају сва своја права као национална мањина. Имамо пријатеље , комшије, рођаке, родитеље наших ученика међу њима. И треба да имају Национални савет. И треба да се узајамно и дружимо и договарамо и сарађујемо доносећи увече мир и нектар у наше кошнице уз тихо миротворно зујање налик на пчелињу песму.
         Коме је у интересу да каже:"Нема Румуна!", " Нема Влаха !" ;" Власи су Румуни!"; ,, Власи су Срби!";"Ја само кажем Власи су Власи .  Могу да буду и Срби ако то желе , и Бугари , и Грци , Македонци,Швајцарци и Румуни ,ако тако одлуче, или шта год .

        У то име - Живели !  

Citat: caslav poslato 18.05.2010. 15:27
    Говорим у своје лично име , не као портпарол листе,  

Не бих онда да (барем у овој фази развоја дебате) да трошим(о) енергију на полемику са твојим личним поимањем "матице", за нас је од интереса да дознамо званично гледиште које заступа цела листа. Може оно бити исто као и твоје, али за добар смер дебате битно је да се овде изнесе званично гледиште, преко овлашћеног тумача, или преко неког озваниченог документа.

Па док се не појави овлашћени тумач листе, помогни нам да разјаснимо има ли га ваша листа, и ако га има: можеш ли да му пренесеш љубезни позив да нам се придружи?

       Ја ћу да се извиним што сам све ово до сада послао "у своје име".Не смарајте се мноме док не добијете оно што тражите. Ја не знам никог "по вашем аршину" у кругу петице , бар не неког ко ће с наше стране да упери прст у ВИКИПЕДИЈУ и да каже "тако ".Можда грешим- распитајте се. Ку нăрок фрац!

Citat: dPasujoni poslato 22.03.2010. 08:12

Kako vreme protiče sve više je i onih  Vlaha poput mene, koji smatraju da su Vlasi samo Vlasi.

Citat: caslav poslato 18.05.2010. 15:58
       Ја само кажем Власи су Власи.

Ne samo da smatramo, već i jasno i glasno kažemo: VLASI su VLASI!

Citat: dPasujoni poslato 18.05.2010. 16:30

Ne samo da smatramo, već i jasno i glasno kažemo

Госпон д'Пасујоњи, да ли то ви конкуришете за (упражњено?) место портпарола ове листе?!

Citat

Citat: dPasujoni poslato 22.03.2010. 08:12
Kako vreme protiče sve više je i onih  Vlaha poput mene, koji smatraju da su Vlasi samo Vlasi.

Citat: caslav poslato 18.05.2010. 15:58
       Ја само кажем Власи су Власи.

Ne samo da smatramo, već i jasno i glasno kažemo: VLASI su VLASI!

Fraća Paunje,

samo sam hteo da primetim da ono čemu već godinama govorim nije bez osnova. ;)

Kolega Časlav je u jednom potpuno drugačijem kontekstu, dao odličnu potvrdu onoga što sam rekao!

CitatKako vreme protiče sve više je i onih  Vlaha poput mene, koji smatraju da su Vlasi samo Vlasi.

Ovo nema veze sa politikom i listama, ali je jako bitna ISTINA, koju ne možemo zanemariti!

Citat: dPasujoni poslato 18.05.2010. 17:18
 samo sam hteo da primetim ...

Молим и тебе, као и остале заинтересоване, за дебату о овој листи (као и о осталим листама), да буду максимално уздржани од дискурзивног "добацивања" са стране, или "жагора" који разводњава циљ дебате: да од актера са листе чујемо што више детаља о програму са којим излазе на изборе за нови састав Влашког националног савета. Нема много користи од тога да овде кажемо како се слажемо или не са појединим ставовима (то ћемо, уосталом, изразити најбоље гласањем за одређену листу), већ да људима који желе да буду наши представници у Савету, и да у наше име, и за наше добро тамо доносе одређене одлуке - поставимо питања која сматрамо важним за нашу судбину, и да чујемо како мисле да их решавају!

Задржавање пажње на појму "матице", у овом случају, није само из принципијелних, или чисто терминолошких разлога, већ, могло би се рећи: судбоносних у најбуквалнијем смислу! Стичем утисак да се он дефинише "на увце", више према емоцијама него објективним фактима ... Али, да не прејудицирам ствари. Сачекајмо званичну верзију Програма.

Уз једну напомену уваженом колеги Чаславу: не пада ми напамет да ја тражим "званичника" листе! Основни је ред да га листа сама одреди и да о томе обавести јавност, а њега да упосли обавезом да се бави том јавношћу.

Флорум је делић те јавности, па нека господа изволи да га користи!

    
     Поштовани пријатељи, достављам вам више детаља, пошто до сада није дошло ни до какве промене у структури до сад изнетог , није унета никаква допуна чак напротив – сугестија је да, држећи се договорених полазних ставова наставимо са представљањем ових вредности постављених кроз темељите расправе током претходних месеци. Тако да ћу се ја задовољити указаним ми поверењем и ,,титулом" члана Форума, која ми обезбеђује сасвим довољно легитимитета, да то у чему сам учествовао са својим пријатељима са листе и изнесем.Подвлачим да је садржај "прошао проверу " кроз дискусију и гласањем је прихваћен сиже сваке тачке програма.
    Наравно, као и у свакој кући, и код нас остаје још доста тога што ће касније бити дато у целовитом облику, као још детаљнији и сасвим конкретизовани програм рада наше листе ,, Уједињени Власи - Драган Балашевић" за који се боримо.
   

1.   Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.

            -Прикупљање и верификација етно-историографске грађе која
             потврђује наше порекло,  историјат и особености нашег националног
             бића.
            -Обједињавање већ прикупљеног  и до сада бележеног веродостојног
             материјала који обухвата и доказује културну аутохтоност наших
             региона.
            -Обзнањивање духовних и световних уметничких дела (литерарних,
              ликовних, музичких као и синкретичких облика) која за мотиве
              имају садржаје и тематику наших крајева.
            -Рад на представљању и усаглашавању пројеката битних за
             стандардизацију влашког језика.
            -Усаглашавање са потребама:
              изборног наставног  програма,
              употребе у административне сврхе,
              покретања издаваштва   и  за коришћење у оквиру културних  и
              других манифестација.
             

2.   Неговање наших корена, културе, традиције и језика.

     Неговање традиције како световних тако и духовних, културних и
     језичких
     посебности у локалним  оквирима.
-   Подржавање одговарајућих манифестација и њихово посећивање,
           објављивање и потпомагање.

3.   Унапређење сарадње са Власима у дијаспори.

-   Стварање чвршћих веза са нашим људима у расељењу.
-   Правовремено информисање људи са нашим радом, пројектима и
           осталим чиниоцима важним за живот у домовини.
-   Мотивисање наших успешних људи да улажу у поједине пројекте у
           родном крају у сегментима световног или духовног живота.
-   Формирање заједничког тела за дијаспору  са посебним фондом за
           информативну делатност.

4.   Упознавање са могућностима коришћења приступних фондова
           Европске уније.

-   Постављање мобилних тимова младих кадрова у свим општинским
           центрима са циљем мотивисања средине за сарадњу у стварању
           пројеката важних за живот и функционисање друштва као целине а
           за добробит самих људи.
-   Израда пројеката и конкурисање са истим зарад коришћења помоћи
           приступних фондова Европске уније као и других донаторских
           организација.
 
5.   Јачање сеоских домаћинстава кроз пројекте републике Србије и
           Европске уније.

-   Сарадња са републиком Србијом на коришћењу  пројеката
           намењених враћању у живот и снажењу домаћинстава у нашим
           селима.
-   Уклањање досадашњих стереотипа  и израда дугорочно одрживих
           решења.
-   Претварање  некадашњих ,,промашених ,, инвестиција у нов квалитет.
-   Организовање стручних семинара за заинтересоване произвођаче
           здраве хране и припрема одређених технолошких капацитета за
           смештај и прераду.
-   Решавање питања рециклаже и депонија за одлагање отпада на
           општинском (регионалном) нивоу.
-   Истраживање услова за постављање и ширење капацитета за
           коришћење обновљиве енергије на селу.
-   Очување водотокова и ресурса здраве пијаће воде од загађивања  
           хемикалијама из аграра и другим средствима.
-   Упознавање људи са потребом промена уврежених начина
           експлоатације  добара из непосредне околине уколико коришћење
           истих постаје претња нарушавању еколошке и климатске равнотеже.  
-   Предузимање законских као и противпожарних мера на отклањању
           лоших навика паљења ватре на отвореном простору а без икакве
           оправдане потребе и без предвиђених противпожарних активности и
           средстава.

6.   Рад на промовисању туристичких потенцијала Источне Србије.

-   Обједињавање туристичке понуде Источне Србије на основу њених
           свеукупних потенцијала.
-   Рад на изграђивању инфраструктурних услова за  приступ
           туристичким дестинацијама.
-   Промоција могућности сваког локалитета понаособ са израдом
           туристичких карата и постављањем потребних путоказа на
           магистралним и локалним правцима.

7.   Стварање услова за квалитетније коришћење природних ресурса.

-   Предузимање одређених истраживања у циљу квалитетнијег
           коришћења природних ресурса.
-   Објављивање конкурса за нова технолошко -техничка решења за
           коришћење природних ресурса.

8.   Укључивање младих у остваривање програмских начела  Уједињених
           Влаха.

-   Укључивање и адекватна помоћ младим стручњацима у свим
           сегментима друштва , поготову у неразвијеним и сиромашним
           срединама .
-   Стварање услова за формално и неформално образовање младих и
           њихово запошњавање у оквиру дугорочних пројеката које ће
           подржавати и потпомагати ,,Уједињени Власи" кроз институцију
           Националног савета као и кроз мрежу својих локалних и партнерских
           заједница и пројекција.

9.   Развој мреже медијских кућа са циљем задовољења потреба влашке
           националне мањине на влашком језику.

-   Стварање једног медијског центра (куће)  са циљем емитовања
           културно-уметничких , просветних, научних, привредних,
           спортских, економских, политичких и забавних садржаја у радио,
           видео и штампаном облику.
-   Истраживање потреба за ширењем потребног медијског простора
           коришћењем сателита, локално- кабловског, штампаног као и других
           облика.
-   Формирање могућности за  што разноврснију и што богатију сарадњу
           са свим медијским центрима који прате живот и традицију Влаха  у
           нашем суседству и међусобно потпомагање у циљу развијања
           добросуседства, братимљења и заузимање за стварање лепше
           перспективе Балканског полуострва залогом заједничких
           националних мањина.    

10.   Сакупљање и архивирање културног блага влашког народа.

-   Стварање институције која би ,,под једним кровом" нормирала,
           архивирала, истраживала и чувала, такође и представљала шире,
           свеукупно културно благо Влаха и њихове тековине.
-   Рад на свеобухватном, систематском каталошком архивирању грађе.
-   Сарадња са свим актерима од струке и пера који треба да буду
           потпомогнути у њиховом раду и настојањима  да отргну од заборава
           сваки педаљ врло разуђеног, испресецаног и неприступачног
           простора.
     Помоћ младим стручњацима који воде порекло са наших простора да се  
     врате коренима кроз  рад и живот у рурална подручја у оквиру
     реализације програмских садржаја етничких, културних и образовних
     пројеката.
       
                 Национално поносни - са јасном визијом будућности Влаха у Србији  

Citat: caslav poslato 25.05.2010. 23:04
   
    1.   Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.
           

С обзиром да смо добили "костур" предизборног програма листе бр. 5, понављам питање од кога треба да почнемо јавно дебату:

Шта ваша листа подразумева под појмом "матице"?

ПС. Нећу допустити НИКАКАВ наставак разговора о листи и програму, док не добијем(о) одговор на ово више пута поновљено питање!
Или, док нам званичници листе јасно не ставе до знања да
а) немају одговор на ово питање, или
б) не желе да га јавно изнесу!

Mатица - Византија (Источно римско царство).

Citat: caslav poslato 27.05.2010. 22:40
   Mатица - Византија (Источно римско царство).

Ово није дефиниција појма матице!
То је само историјско-географска одредница.

Пошто је очито да ви то не знате, принуђен сам да вам олакшам посао.
Даћу вам једну основну, лексикографску дефиницију, из речника који је сваком доступан.

Матица ж 2. фиг. изворно, централно место, крај одакле неко води порекло, колевка.
(Речник српскохрватскога књижевног језика, Нови Сад - Загреб, 1969, код речи матица).

Наравно, ово није довољно прецизна дефиниција за наш предмет, јер је у нашем случају реч о једној народносној категорији, из групе "род", "племе", "народ", "нација".
О којој се "категорији" тачно ради, одређено је законом: реч је о националној мањини.

Дакле, Власи су данас у Србији национална мањина.
Као такви могу да формирају свој национални савет.
Из горњег следи да су Власи део неке нације!

То није ни моја ни ваша воља, то је законска дата.
Као таква, премиса је сваког нашег деловања, практичног или теоретског.

Из тога следи логичко питање:
Која је то нација чији су Власи део?

Или, можда Власи немају своју матичну нацију, у ком случају им је закон дао статус који им не припада, па им га треба одузети??!

Позивам и остале заинтересоване да се "јаве за реч" и изјасне се о овом питању.

Citat: Paun poslato 27.05.2010. 23:31

Citat: caslav poslato 27.05.2010. 22:40
   Mатица - Византија (Источно римско царство).

Ово није дефиниција појма матице!
То је само историјско-географска одредница.

...
Позивам и остале заинтересоване да се "јаве за реч" и изјасне се о овом питању.

Власи су део румунске нације, наша земља матица је Румунија.

Друго је начин на који Власи са разним листама и програмима, намеравају да сачувају свој национални идентитет, у то не бих улазио, пошто то није ни питање које се овде поставља.

Само ме чуди зашто господин Часлав избегава одговор на ово питање.

Иначе Византија (Источно римско царство) не постоји као држава више стотина година а још у 7. веку нове ере та држава је избацила из употребе латински језик, само је име РОМАНИА сачувала, службени језик је остао једино грчки језик.До тада латински и грчки језик су били у званичној употреби.Грци су преузели ту државу у 7. веку а према романском становништву Власима понашала се исто као и према варварима или странцима.

Па ми смо овде давно већ пре другог века били, ево вам римских насеља уз Дунав. Да није било нас, ни романизације прекодунавског простора не би било. Ове године сам чуо зрелу дискусију да се на следећем попису једна групација људи желе да изјасне као "Римљани" на шта имају право. Шта мислите, хоће ли и Римљани из Прахова рећи да им је Румунија матица или данашњи српски географски простор. Што Вама г. Волкае то смета? Питајте лужичке Србе која им је матица, питајте Обаму која му је матица, а питајте и Јошку Фишера. Ја Вама Вашу матицу признајем која год да је и шта ме на крају боли која је ваша матица. Нек буде и Тунгузија. моја матица је у СРБИЈИ.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 01:05
Па ми смо овде давно већ пре другог века били, ево вам римских насеља уз Дунав. Да није било нас, ни романизације прекодунавског простора не би било. Ове године сам чуо зрелу дискусију да се на следећем попису једна групација људи желе да изјасне као "Римљани" на шта имају право. Шта мислите, хоће ли и Римљани из Прахова рећи да им је Румунија матица или данашњи српски географски простор. Што Вама г. Волкае то смета? Питајте лужичке Србе која им је матица, питајте Обаму која му је матица, а питајте и Јошку Фишера. Ја Вама Вашу матицу признајем која год да је и шта ме на крају боли која је ваша матица. Нек буде и Тунгузија. моја матица је у СРБИЈИ.

Мени лично несмета али бих поставио пар питања.
Господине Часлав, дали то значи да је матица Влаха (царана) који живе у Бугарској, држава Бугарска?
И сами сте Влах (царан), мени није јасно како можете да кажете да је Србија наша матица.

Постоје народи који немају своју матицу а исто тако постоје народи који имају матицу, али овај став ваше листе је скроз погрешан, Србија неможе бити као што ни Бугарска неможе бити матица Влаха.

Обратите мало пажњу којa наречјa говоре Власи (царани), којем језику припадају, којој су кнежевини више пута у историји припадали исти Власи (царани), одакле су дошли у новије време у 19. веку нови Власи (царани) итд.

Друго Царан има два значења:
1. Влашки досељеници из Влашке кнежевине у новије време.
2. Власи који су остали ван граница Влашке кнежевине, ово друго значење је много старије од првог али се никада не помиње.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 01:05
Па ми смо овде давно већ пре другог века били ...

Који то "ми"?
Радукановићи?  ;D

CitatДакле, Власи су данас у Србији национална мањина.
Као такви могу да формирају свој национални савет.
Из горњег следи да су Власи део неке нације!

То није ни моја ни ваша воља, то је законска дата.
Као таква, премиса је сваког нашег деловања, практичног или теоретског.

Из тога следи логичко питање:
Која је то нација чији су Власи део?

Или, можда Власи немају своју матичну нацију, у ком случају им је закон дао статус који им не припада, па им га треба одузети??!    

Mislim da Zakon o Zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ne postavlja kao uslov za pripadanje nekom obliku nacionalnih manjina posedovanje zemlje matice. Štaviše, jasno kaže da će se nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatrati sve grupe državljana koji se nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti. Ako bi država matica bila uslov, ni Romi ne bi imali prava na ovaj status, ili bi morali po svaku cenu da se povežu sa Indijom, ili onom državom koja se danas nalazi na teritoriji odakle oni vode poreklo.
Ako ima pravo na Nacionalni savet i ona grupa državljana koja se definiše kao etnička zajednica, etnička grupa, narodnost ili narod, ne može se zaključiti da svi oni koji imaju Nacionalni savet treba da budu deo neke nacije. Oni jednostavno mogu biti jedna grupa koja postoji sama za sebe, bez ikakvih veza sa većim grupama ili nacijama. Bitno je da ispunjava uslove iznete u Članu 2 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina:


   Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa državljana Savezne Republike Jugoslavije koja po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Savezne Republike Jugoslavije i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.

Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona  smatraće se sve grupe državljana koji se nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.




Ono što je po mom mišljenju problematično sa pojmom matice u našem slučaju je to da se matica može shvatiti i shvata na dva načina. Prvo, u fizičko-geografskom smislu (odakle neka grupa fizički vodi poreklo), što naravno podrazumeva mnoge sličnosti u tradicionalnoj kulturi, običajima i verovanjima sa narodom sa tih prostora. Drugo, matica se može shvatiti kao kulturno-politički centar na koji bi se naša manjina oslanjala i u dogovoru sa kojim bi odlučivala po pitanju jezika, kulture, i svega onoga što može biti nadležnost Nacionalnog saveta. Neki, to jest naši tzv. pro-rumunski orijentisani političari, smatraju da prvo shvatanje matice implicira da smo mi isto što i današnji Rumuni i da treba da prihvatimo njihovu savremenu kulturu u potpunosti, odnosno da Rumunija treba da postane naša matica u političkom smislu, kao centar na koji bi se pozivali i koji bi odlučivao šta je dobro za nas.  

Po mom mišljenju, ne treba ignorisati maticu u fizičko-geografskom smislu iz više razloga:
   -nema ničeg lošeg ili sramnog voditi poreklo sa prostora koji nisu današnja Srbija; poreklo  je činjenica koja treba da se prihvati jednostavno onakva kakva je, nastojeći da se oslobodimo kompleksa ili presrasuda.
        -sličnost ili identičnost tradicionalne kulture sa narodom koji nije administrativno deo Srbije podrazumeva da nijedno istraživanje na polju kulture ne može da se uradi ignorišući činjenicu da se isti kulturni fenomen nalazi i šire; u suprotnom bi bilo nepotpuno i neobjektivno.

Ali ne smatram da samo zbog geografskog porekla i sličnosti u tradicionalnoj kulturi današnji vlasi (odnosno njoihov NS) treba da kao centar na koji bi se pozivali i koji bi konsultovali što se tiče svih  aktivnosti treba da uzmu Bukurešt, ili pak neki drugi centar.  Dakle u poličkom smislu, kao centar gde se odlučuje i koji se konsultuje po pitanju mera vezanih za kulturu i jezik, ako hoćemo da zaista sačuvamo našu kulturu u što izvornijem obliku, naša 'matica', po mom mišljenju, treba da bude Srbija. I to ne Srbija u političkom smislu reči - ne vlada Republike Srbije i parlament, odnosno političari, već Srbija u smislu Istočne Srbije gde mi kao grupa živimo. Naravno, sve kulturne i naučne institucije iz obe zemlje, ali i iz ostalih zemalja koje na neki način mogu da doprinesu našoj kulturnoj emancipaciji, treba da budu konsultovane; ali u naučnom a ne u političkom smislu. Dakle, našem NS-u nije potrebna matica odakle bi im bilo diktirano ili sugerisano apsolutno ništa što se tiče odluka i mera za koje su nadležni.

Ovo naravno ne znači da treba manipulisati naučna istraživanja i postavljati ih na ideološku i tendencioznu bazu kako se može percipirati iz plana Liste br. 5 Ujedinjeni Vlasi – Dragan Balašević koji nam je izneo Časlav.

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 07:48

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 01:05
Па ми смо овде давно већ пре другог века били ...

Који то "ми"?
Радукановићи?  ;D

Romani, Romanovici :) Романиа, Вулгаровлахи, Романовлахи... Пет дугих векова пре и оволико векова после прелаза преко Дунава. А "ви"? - Es ist mir Wurst.   

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 12:03
А "ви"? - Es ist mir Wurst.   

Преведи.

"Es ist mir Wurst" = Meni je sve jedno (prevod sa nemačkog).

Citat: nena poslato 28.05.2010. 11:35
Mislim da Zakon o Zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ne postavlja kao uslov za pripadanje nekom obliku nacionalnih manjina posedovanje zemlje matice.

Не, наравно, о томе сам већ писао у једном топику.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=670.msg2733#msg2733 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=670.msg2733#msg2733)
То је због тога што у Србији постоје мањине (дакле, респектабилне групе људи са етнолошким својствима: језик, веровања, обичаји ...), које немају земљу матицу, или су се од ње тако давно одвојили да се између "матице" и "мањине" погубила свака стварна веза.

Да ли Власи спадају у ту групу?
Ако да: зашто, ако не: опет зашто?

Citat: caslav poslato 27.05.2010. 22:40
Mатица - Византија (Источно римско царство).

Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.

Је л' Србија ил' је Византија? Која нам је матица?

Citat: Vlad poslato 28.05.2010. 12:27
"Es ist mir Wurst" = Meni je sve jedno (prevod sa nemačkog).

Хвала, Влад.

О појму матице више нећу питати ништа.
Само оцењујем тај део одговора са "седи, један".

Нека теби одговоре на "разроко" питање о византско-српској дво-матичности!
А мени нека представници листе бр. 5 одговоре на следеће:

Шта значи када Влах каже:

1 - Ĭо sînt/mis Rumîn.
2 - Ĭo vorbĭesk rumîńaśće.
3 -Aĭ miĭ, aĭ batrîń a veńit đin Rumîńiĭe.

Дајем примере на мом дијалекту пошто се залажем(о) за равноправну употребу дијалеката.
Примери, иначе, потичу из теренске, антропогеогрфаске грађе прикупљене на подручју Горњег Пореча, и чини нешто што као етнолог могу назвати "светим тројством" влашког идентитета.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=247.msg712#msg712 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=247.msg712#msg712)

Citat: Paun poslato 27.05.2010. 23:31
Ово није дефиниција појма матице!
То је само историјско-географска одредница.
Пошто је очито да ви то не знате, принуђен сам да вам олакшам посао.
Даћу вам једну основну, лексикографску дефиницију, из речника који је сваком доступан.
Матица ж 2. фиг. изворно, централно место, крај одакле неко води порекло, колевка.
(Речник српскохрватскога књижевног језика, Нови Сад - Загреб, 1969, код речи матица).
Позивам и остале заинтересоване да се "јаве за реч" и изјасне се о овом питању.

Ako su nam se preci doselili iz rumunskih kneževina, što je opštepoznato, onda je sasvim logično da nam je Rumunija matična država. Srbija nam je domovina, u njoj smo rođeni mi, u njoj su rođeni naši roditelji, deca mnogih od nas su rođeni u Srbiji.

Ja mislim da je najveći problem u činjenici da se Srbija još uvek nije izlečila od nasušne potrebe da se krivac za svo zlo koje ju je snašlo traži u "stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima".
To nam je ostalo još iz doba Šešelja i Miloševića. Sasvim je normalno da sledbenici njihove politike, ma koliko pokušavali da se kamufliraju u "evropejce", ne mogu da se oslobode tog kompleksa.
Otuda potreba da se svako povezivanje sa Rumunijom, jedinom zemljom u okruženju za koju se slobodno može reći da je prijatelj Srbije i njenog naroda, okarakteriše kao veliko izdajstvo i zavera protiv "napaćenog srpskog naroda". Ali i potreba da se, za svaki slučaj, da ne bi neko pao u iskušenje da pomisli da su "svi koji se bave vlaškim pitanjem isti (strani plaćenici i domaći izdajnici)", već na samom početku istakne da nam je Srbija matica, što je totalna nebuloza i uopšte nema veze sa istinom.

"Es ist mir Wurst" - 'м је ун крнат. (Mein lieber Bedeutung...)

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 14:20
"Es ist mir Wurst" - 'м је ун крнат. (Mein lieber Bedeutung...)

Протумачи!

на буквалном немачком "То ми је кобасица"- (Мој дражи превод)

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 14:35
на буквалном немачком "То ми је кобасица"- (Мој дражи превод)

Није тражен буквални превод, већ појашњење, дакле: шта вам то значи у контексту наше дебате о вашој листи, и вашем програму?

  To znači da mi je svejedno što sam dobio jedinicu. Uostalom zar nije jedinica na početku stvaranja sistema vrednosti?
  Nije sramota, ni u ovom vremenu, priznati da ste na jedinici kada je u pitanju sistem vrednosti. Znamo da je kudikamo nečasnije biti na nekoj visokoj vrednosnoj skali a opakim "kvalifikacijama" diskvalifikovati one koji su izabrali svoj put. Mi na to imamo pravo, zar ne?
  Matica naše liste je i dalje u Srbiji. Mi računamo da će bar 23 (0?0?0?) čoveka da glasa za ovu opciju. Ne gubite dalje vreme sa ovom tačkom. Hvala vam svima na dobronamernim prilozima i diskusijama. Mi ćemo (nas 23) prvo da zrelo sva nova dešavanja da razmotrimo, kao čista petica, a vama prepuštamo da oc/e/r/njujete i neke druge koji su se Srbijom razmahali ili pritajili moleći Boga da ih niko ništa ne pita.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 15:22
  To znači da mi je svejedno što sam dobio jedinicu ..

То значи, другим речима, да "кобасица" из твог контекста значи да си нам показао "средњи прст"??!

  Eto, koliko vi "baratate suštinom". Ali u nečemu može da bude veza- kobasicu je moguće od svačega napraviti, kupite je a ona puna "suštine", svejedno kobasica je kobasica. Zato mi je to značenje "Wurst = kobasica" bliže u slikovitom smislu i draze jer mogu da da iskažem da : sva ta "pakovanja" meni su kobasica ili 'м је ун крнат. (To što ste Vi naveli, opšte je poznato među ljudima koji me znaju, nije moj "stil govora" ni u opuštenijoj atmosveri. Izvin'te molim!)

Шта значи када Влах каже:

1 - Ĭо sînt/mis Rumîn.
2 - Ĭo vorbĭesk rumîńaśće.
3 -Aĭ miĭ, aĭ batrîń a veńit đin Rumîńiĭe.

Mene ne zanima šta neki vaš Vlah kaže. Po vama ispada da kad ugledate štuku i sve ostale ribe uzvodno su štuke. Po čemu sam ja za vas Căran? Znate li da ja to na sudu mogu da dokažem da nisam tako što ću da izvedem po teoriji slučajnog uzorka u predlošku koji vi odaberete iz sela koja ja navedem, a koja imaju veze sa mojim rođacima i familijom pa će te vašu učenost nauku i sve što mi tu dokazujete lepo porati i bićete u još jednom ličnom problemu za koji se odgovara (kao što je jedan "naučnik" koji je po mom prezimenu unapred već znao odakle sam i šta sam. Mene je ugledan akademik u Bukureštu na drugi dan Vidovdana dočekao rečima: "Fratili meu Valah, d-nul Raducanovici din Valea Timocului"; zato što ZNA da sam ja Vlah i to poštuje, do mene je bio Srbin i njega oslovi sa "domnul Sărb, aţi măi învăţat ceva romăneşte..." - što on prekide na tečnom rumunskom sa:" DA, da ."- posle čega je usledio očekivani smeh.
  Tako razgovaraju oni veliki, istinski... Rekao sam, meni nije važno :"Aĭ tiĭ, aĭ batrîń đipiunđe a veńit". Nije svaki kašalj pertusis i svaka glavobolja migrena i svaki šut ka okviru gola pogodak. Samo su u čoporu iza ovna predvodnika sve same ovce (ali) neke crne, neke bele a neke pak šarene. Na ovim izborima dozvolite bar toliko, vi koji ste sveznajući.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 21:32

Шта значи када Влах каже:

1 - Ĭо sînt/mis Rumîn.
2 - Ĭo vorbĭesk rumîńaśće.
3 -Aĭ miĭ, aĭ batrîń a veńit đin Rumîńiĭe.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 21:32

      Mene ne zanima šta neki vaš Vlah kaže.

Хвала, коначно један искрен одговор!
Немам више директних питања!
Иначе, за ваше лично информисање, треба да знате да примере које сам навео не "каже неки Влах", него,
1. и 2, пример "каже" 100% Влаха источне Србије, а
3. пример око 80%!

Толико о вашој зрелости да преузмете влашки Национални савет!

Citat: Paun poslato 28.05.2010. 21:46
1. и 2, пример "каже" 100% Влаха источне Србије, а

Ти га сад претера ;) Часлав и преосталих 22 са његове листе тако не кажу, а то аутоматски смањује постотак за 0,001%, па се примери под 1 и 2 односе на 99.99% Влаха.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 14:20
(Mein lieber Bedeutung...)

Mein lieber Bedeutung= Мој драги објашњење

Боље да си написао: meine bevorzugte Interpretation

Да шје дзйк Влăшкењи (Влăштјењи), брје? Шта би сте рекли кад би вам човек Унгурјан процедио кроз зубе (?) :"...Унгурјан, боа Румйн" или, Њамц... уосталом, то су још "нека два-три". Па нека је и тако. Само нека свако мисли својом главом, што рече мој друг данас : "Какав бре форум? имаш између два и пет који се појављују и дискутују. Погледај шта су ових дана и на какав начин коментарисали двојку..." Из ових стопа идем да проверим.

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 22:50
"Какав бре форум? имаш између два и пет који се појављују и дискутују.

Број "између два и пет" је мање битан, обратите пажњу на оних 70.000 који читају њихове дискусије!
То је оно најдрагоценије што су ти "два и пет" успели својим "дискусијама" да привуку.
И приволе на размишљање.

   Pod uslovom da se kači svakog dana na forum i pod drugim uslovom- da se samo jednom tokom dana pojavi ("nakači") 200 ljudi na internet forum, to je 72 060 pojava godišnje. Navijajmo za to da bude dvesta ljudi dnevno koji će nešto da napišu. Makar ukratko da podvuče šta mu se sviđa a šta ne od priloga. Naše međusobno spopadanje i peckanje u bezmalo stilu :"Amajeltitomenibregospodine..." Umanjuje "težu, bit" ovog jedinstvenog foruma.
    Lično sebe uhvatim kad nešto prebrzo pročitam i "na brzaka" odgovorim , a da mi dobra polovina ili trećina toga "šta je pisac..." ostane van sfere vlastitog rasuđivanja, dođe da, pošto još jednom natenane pročitam i moje i njegovo, tek tada napišem tekst, primedbu koja u potpunosti pokriva, zadovoljava potrebu da bude tu gde jeste. Da mogu u tom trenutku da je skinem- radije bih je skinuo i napisao ili ostavio, prepustio prostor za pisanje nekom grugom. Uz svu našu "pamet, obdarenost, maštovitost, i načitanost" - a pogotovu "nepristrašćenost"?!? ovaj forum treba da privuče još mislećih ljudi koji neće da zateknu velikane koji se u pesku ko mala deca igraju peščanim kulama sa rečima :" E, Janko, ti ga baš pretera!"
    Сă трăјиц ши сă в' аскуљтје минтја йндрјептйнду вă тот йнкăтрă гйндурјљ' аље сумјерњичје.

CitatNaše međusobno spopadanje i peckanje u bezmalo stilu :"Amajeltitomenibregospodine..." Umanjuje "težu, bit" ovog jedinstvenog foruma.

Moguće. Ali zato doprinosi prijateljskoj atmosferi koja će pre da privuče širi krug učesnika od suvoparne akademske diskusije.
Po meni je ovo jedan sjajan forum, baš onakav kakav je potreban i Vlasima i zainteresovanim Srbima.
Nedostaje mu jedino marketing da bi nas ovde bilo više.
U tom smislu, ako bi mi Paun poslao jedan jpg baner 150X150pix, rado bih ga postavio na svoj e-stav.rs (naravno, besplatno).

Citat: caslav poslato 29.05.2010. 09:04
  Lično sebe uhvatim ...

Веома уважени г. Чаславе!
Требало би себе "лично да ухватите" само у чињеници да је ово једна сасвим конкретна дебата о једној сасвим конкретној листи која има сасвим конкретне кандидате који са сасвим конкретним програмом излазе пред сасвим конкретно бирачко тело са једним сасвим конкретним циљем да придобију његову наклоност да би ушли у једно сасвим конкретно државно тело и у том телу урадили неке сасвим конкретне ствари!

Као конкретни модератор ове конкретне дебате учинићу све што је у мојој моћи да она буде конкретна.
Погледајте све ваше топике на Флоруму изван ове конференције посвећене конкретним изборима: фали ли вам словце једно? Не, наравно, тамо имате потпуну слободу изражавања, али та слобода вам је овде ограничена конкретном темом и - што изгледа повремено испуштате из вида - конкретном функцијом званичника конкретне листе и њеног конкретног програма!

Дакле, будите конкретни, и држите се теме.
То конкретно значи: дајте конкретне одговоре на конкретна питања која вам се у овој конкретној дебати конкретно постављају!

Надам се да сам био довољно конкретан.

---

Dok čekamo nastavak diskusije

Vitomir Stanojević, Jasikovački biser ...
[mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/mp3/24-Vitomir-Stanojevic-Jasikovacki-Biser.mp3[/mp3]
Iz fonoteke Muzeja u Majdanpeku:
50 bisera vlaške muzike!

Citat: caslav poslato 28.05.2010. 22:50
Да шје дзйк Влăшкењи (Влăштјењи), брје? Шта би сте рекли кад би вам човек Унгурјан процедио кроз зубе (?) :"...Унгурјан, боа Румйн" или, Њамц... уосталом, то су још "нека два-три". Па нека је и тако. Само нека свако мисли својом главом, што рече мој друг данас : "Какав бре форум? имаш између два и пет који се појављују и дискутују. Погледај шта су ових дана и на какав начин коментарисали двојку..." Из ових стопа идем да проверим.

G-dine caslav,

Forum neće ni jednoj listi doneti mesto u NS-u, kako je Vaš drug lepo primetio, ja Forum više vidim kao sjajnu priliku da razmenjujemo svoja mišljenja o pitanju koje nam je važno, tj Vlaškom pitanju!

Što se izbora tiče mesto u NS-u se dobija tako što će svaki od 23 sa liste da ubedi 23 prijatelja, komšija i drugara da 6.juna glasaju za njihovu listu i to je to!

Za dva mesta u NS-u trebaće 2x23x23.
Za tri mesta 3x23x23 itd...

Na izborima se isto važi glas nekog dede od 95 godina koji nije ni čuo za Forum kao i glas nekog od nas sa Foruma, to je činjenica koju treba imati na umu jer se 6.jun uveliko približava!

(Pod uslovom da su isti upisani u PB spisak!)


S poštovanjem i željom da budete novi član NS VNM,

    Eto najsažetije misli na ovom svetu, jedna maestralna i nepobitna formula koju ne može niko da zaobiđe i da se "ušeta" u projekat svojom sofisticiranošću ili čime god drugim. Meni je najvažnije to da smo dostigli da pružimo priliku svakom građaninu da se neposredno izjasni  glasanjem "na kutiji" za koju listu želi a da posle ljudi po jasnom kriterijumu dođu u Savet i gledaju šta im je najpreči posao. Zato "mi" (neki odoše i u druge partije i na druge liste) ipak imamo neke svoje pedstave o kojima smo razgovarali i zbog toga znam da će se oko fokusnih pitanja odigrati krunski potezi. Sve ostalo će biti dekor. Definitivno, dosta je kvalitetnog sveta ušlo u izbore s tim što bih ja više voleo da sve to doživim kao istinsku našu renesansu nego neku neuspelu pa sad ponovljenu priču o čemu god želite.
    Jeste ovo jedinstvena prilika (FORUM) da se ljudi sretnu i porazgovaraju a i da što je moguće više i pišu na jeziku "koji je u samrtnom ropcu" kako ga neki vide. Ja ga takvog ne vidim i ne volim "politiku" koja želi da ga marginalizuje i potisne "u mesto" predviđeno za intenzivni zaborav. To su moje lične ambicije koje delim sa jednim vrlo značajnim delom ljudi iz naše sredine.
     Drago mi je da sam kroz dosadašnje aktivnosti diljem ovog dela Srbije upoznao zaista divne, plemenite i nada sve pametne ljude koje bez ovih aktivnosti to ni na koji način ne bi bilo moguće povezati.
     U Savet bi po mom viđenju (daj Bože da tako i bude) sa listi trebali da uđu ne samo stručni ljudi iz quatro artes probitates već ujedno ljudi koji se dobro pokazuju kao saradnici kroz timski rad.
    Дјиџаба вака дă гăљата дје лаптје дакă дă ку краку ши о варсă.
     Ку сăнăтатје ши берекјет фратје dPasujoni !

Citat: caslav poslato 29.05.2010. 23:26
Jeste ovo jedinstvena prilika (FORUM) da se ljudi sretnu i porazgovaraju a i da što je moguće više i pišu na jeziku "koji je u samrtnom ropcu" kako ga neki vide.

"Neki koji vide da su nam dijalekti u samrtnom ropcu" rade terenska istraživanja i obilaze vlaška sela uzduž i popreko i vrlo dobro znaju šta pišu. A da su nam "dijalekti u samrtnom ropcu"  zaključuje  svako onaj ko se prošeta vlaškim selima i čuje kako deca, ako ne pričaju srpski, onda "parlaju" italijanski i nemački. Prava je retkost naići na decu, čak i najzabitijim vlaškim selima, da govore vlaški.

Citat: Vlad poslato 29.05.2010. 23:50

Citat: caslav poslato 29.05.2010. 23:26
Jeste ovo jedinstvena prilika (FORUM) da se ljudi sretnu i porazgovaraju a i da što je moguće više i pišu na jeziku "koji je u samrtnom ropcu" kako ga neki vide.

"Neki koji vide da su nam dijalekti u samrtnom ropcu" rade terenska istraživanja i obilaze vlaška sela uzduž i popreko i vrlo dobro znaju šta pišu.

S-a ḑîśe şî la Rumîń, ka şî la Sîrbĭ:
L-aĭ kĭorĭ nu arata, l-aĭ surḑ nu şopoći!

Ko god se u pogledu živahnosti "vlaškog jezika" ne slaže sa mišljenjem onih koji "rade terenska istraživanja i obilaze vlaška sela uzduž i popreko", neka se zapitaju:

Gospon Časlav, govore li vaša deca tečno vlaškim jezikom?
Gospon dPasujoni, govore li vaša deca tečno vlaškim jezikom?
Gospon Vlad, govore li vaša deca tečno vlaškim jezikom?
Gospon Paune, govore li vaše dve unuke tečnim vlaškim jezikom?

Citat: Vlad poslato 29.05.2010. 23:50
... Prava je retkost naići na decu, čak i u najzabitijim vlaškim selima, da govore vlaški.

Takvo razmišljanje i takvo stanje svesti će VLAŠKI JEZIK dovesti do "samrtnog ropca", samo li se ukoreni kod Vlaha.
Zapravo se to i dešava u mestima gde se VLAŠKI JEZIK smatra zaostalim, arhaičnim govorom koji je simbol neke ZABITI.
Sa takvom projekcijom u glavama VLAHA, nestaće i jezika i VLAHA!

Gde god se VLAŠKI JEZIK smatra nečim posebnim, simbolom lepog i vrednog, tamo se i govori makar ta "zabit" bila i milionski Beč.

Zapravo je najveći uspeh narednih izbora za NS činjenica da se prijavilo DEVET lista, na kojoj ima i starijih, ali i dosta mladih!

Raduje i činjenica da su mnogi VLASI koji su se već afirmisali u struci ili politici, iskazali želju i potrebu da se afirmišu i kao VLASI!

To pokazuje da biti VLAH nije nešto nepoželjno i vezano za neku zabit, već nešto lepo i afirmativno!

To je osnova svega, sve ostalo je nadgradnja!

Kare aja nu auđe šî nu vjeađe, nuj aźută njiś vorbitu njiś crtajitu!

Să trajim šî nuoj šî ljimba anuoastră!

Предмет: кратак биографски осврт са суштином личне поруке уочи гласања 06.06.2010. године.

У име Д. Балашевића:

Драган Балашевић  потиче из мешовитог брака, оца Влаха и мајке Српкиње. Детињство проводи у Злоту, Бору и Бољевцу све до 13 године када одлази у иностранство.
     Родни крај са завичајним сликама из детињства остају и развијају се у њему као младом човеку везујући га за матицу. Једна од тих слика је и побратимска везаност Раке Костића  и Ђорђа Балашевића , Драгановог оца, и труба која одзвања међу шумовитим брдима хваљена од: Срба, влашких Цигана (у Луковском  крају се тако сами становници представљају) и Влаха, који памтивековима живе као једно. Ту Своју прву трубу из 1963. г. Р. Костић поклања свом пријатељу из детињства, Ђорђу Балашевићу , која је као знамен у власништву Д. Балашевића, као симбол заједништва Влаха , влашких Цигана и Срба у матици својој.
     По повратку у домовину настањује се у Београд  а у родном крају инвестира у реновирани комплекс мотела ,,Ртањ- Балашевић ,,  и има амбицију да и друге обимне послове које је започео до краја и спроведе у  дело за опште добро свих житеља.
     Није ,,цела" истина да Драган ,,не зна Влашки", истина је да велики број речи које млад човек између 13. и 33. године уграђује у свој лексички фонд није кроз свакодневну комуникацију дошао на своје место. Драган се за сад задовољава тиме да разуме влашки који се у његовом родном крају говори, да разуме и оно што само народ наш немушто може да изрекне, а у шали је једном од својих колега и рекао нешто на влашком за округлим столом (уследио је смех):" Е, кад ово прође, ти мене мораш да мало подучаваш  влашком језику- не смеј се..."(још жешћи смех) Наравно- сви су почели да се смејући надмећу  ,,својим влашким", не би ли Драган променио одлуку.
     Не одговара истини опаска да је Д. Балашевић ,,десничар, радикал...". До  уласка у СНС није никада био члан ниједне странке. У СНС је ушао по расцепу раније странке и оснивању СНС као странке са новим темељима и програмом. Од самог почетка га је занимало стање и расположење као и размишљање људи о националном бићу, тако да је видео потребу да се у оквиру ОО СНС, где год постоји жеља, оформе савети за неговање културе и традиције Влаха . Такав савет постоји око годину дана у Неготинском ОО СНС и говори довољно репрезентативно о уделу овог човека  који ову идеју афирмише на сасвим нов начин. Дакле, почетке буђења другачије идеологије а не само оне ,,Влах да бих се Влахом звао", утемељује се окупљањем нових људи невезано за страначку припадност од самог почетка чак по цену да поједини међу њима у том тренутку ,,мало" буду и на немилом гласу. Такве индивидуе, заједно са Драганом Балашевићем из ,,тог периода излазе" гордо и чисто, и настављају сав посао са јасно одвојеним политичким (у страначком смислу) и националним питањем. Постоје документи да су на седницама Србије (у влашком смислу) присуствовали што званичници а што чланови разних политичких групација а такође и у страначком смислу неопредељени  људи. Мото је био- свеопшти савез за добро влашке заједнице у Србији.
    Камо среће да нам је неко ко је већи Влах од г. Драгана Балашевића урадио више у кратком временском периоду а за  добро свих (и нестраначки опредељених) Влаха. У таквом случају  би се ми (без непотребног исцрпљивања) придружили оном што ,,тамо наши велики Власи"  раде за наше добро. Ми би смо свим срцем пришли као сарадници таквим прегаоцима , какве страначке и друге конфронтације кад је живот јединствен и за све једнак?

    Г. Драган Балашевић упућује јавни позив, свима који себе сматрају Власима, да по својој најслободнијој вољи гласају за оне у које верују да ће донети добробит свим људима који живе у  нашој Србији- без обзира на којој листи били.

     Једно питање упућено свима с моје стране :
     Да ли знате лидера у историји кога год нашег () покрета који, као г. Д. Балашевић, по остваривању замисли непосредних избора,  обзнањује да је најмање важно за коју ће се листу опредељивати бирачи својим гласовима. Најважније је да народ изађе и по први пут изабере сам за кога ће да гласа.

                                                                     потписник: (Ч. Радукановић)

    ,,Лу тотнату чинстје ши омињије, ној трăјим йн љегăтурă ку рăдăчина родулуј носту йн Србије.
     " Свакоме част и човештво (чојство и част),  ми живимо повезани са кореном рода свога у Србији."

 ...da me ubije čovek, ne znam što sam se jutros probudio u pet.Da je radni dan, pa ajde- ali nije.Da mi je do interneta, ali o pet nije.A, da, setio sam se.Gode ima neke svoje u Pet rovo  selo...Idem da ga vozim.