Дакле, Власи су данас у Србији национална мањина.
Као такви могу да формирају свој национални савет.
Из горњег следи да су Власи део неке нације!
То није ни моја ни ваша воља, то је законска дата.
Као таква, премиса је сваког нашег деловања, практичног или теоретског.
Из тога следи логичко питање:
Која је то нација чији су Власи део?
Или, можда Власи немају своју матичну нацију, у ком случају им је закон дао статус који им не припада, па им га треба одузети??!
Mislim da Zakon o Zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ne postavlja kao uslov za pripadanje nekom obliku nacionalnih manjina posedovanje zemlje matice. Štaviše, jasno kaže da će se nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatrati
sve grupe državljana koji se nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti. Ako bi država matica bila uslov, ni Romi ne bi imali prava na ovaj status, ili bi morali po svaku cenu da se povežu sa Indijom, ili onom državom koja se danas nalazi na teritoriji odakle oni vode poreklo.
Ako ima pravo na Nacionalni savet i ona grupa državljana koja se definiše kao etnička zajednica, etnička grupa, narodnost ili narod, ne može se zaključiti da svi oni koji imaju Nacionalni savet treba da budu
deo neke nacije. Oni jednostavno mogu biti jedna grupa koja postoji sama za sebe, bez ikakvih veza sa većim grupama ili nacijama. Bitno je da ispunjava uslove iznete u Članu 2 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina:
ZAKON
O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA
NACIONALNIH MANJINA
Član 2.
Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa državljana Savezne Republike Jugoslavije koja po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Savezne Republike Jugoslavije i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.
Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatraće se sve grupe državljana koji se nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
Ono što je po mom mišljenju problematično sa pojmom matice u našem slučaju je to da se matica može shvatiti i shvata na dva načina. Prvo, u fizičko-geografskom smislu (odakle neka grupa fizički vodi poreklo), što naravno podrazumeva mnoge sličnosti u tradicionalnoj kulturi, običajima i verovanjima sa narodom sa tih prostora. Drugo, matica se može shvatiti kao kulturno-politički centar na koji bi se naša manjina oslanjala i u dogovoru sa kojim bi odlučivala po pitanju jezika, kulture, i svega onoga što može biti nadležnost Nacionalnog saveta. Neki, to jest naši tzv. pro-rumunski orijentisani političari, smatraju da prvo shvatanje matice implicira da smo mi isto što i današnji Rumuni i da treba da prihvatimo njihovu savremenu kulturu u potpunosti, odnosno da Rumunija treba da postane naša matica u političkom smislu, kao centar na koji bi se pozivali i koji bi odlučivao šta je dobro za nas.
Po mom mišljenju, ne treba ignorisati maticu u fizičko-geografskom smislu iz više razloga:
-nema ničeg lošeg ili sramnog voditi poreklo sa prostora koji nisu današnja Srbija; poreklo je činjenica koja treba da se prihvati jednostavno onakva kakva je, nastojeći da se oslobodimo kompleksa ili presrasuda.
-sličnost ili identičnost tradicionalne kulture sa narodom koji nije administrativno deo Srbije podrazumeva da nijedno istraživanje na polju kulture ne može da se uradi ignorišući činjenicu da se isti kulturni fenomen nalazi i šire; u suprotnom bi bilo nepotpuno i neobjektivno.
Ali ne smatram da samo zbog geografskog porekla i sličnosti u tradicionalnoj kulturi današnji vlasi (odnosno njoihov NS) treba da kao centar na koji bi se pozivali i koji bi konsultovali što se tiče svih aktivnosti treba da uzmu Bukurešt, ili pak neki drugi centar. Dakle u poličkom smislu, kao centar gde se odlučuje i koji se konsultuje po pitanju mera vezanih za kulturu i jezik, ako hoćemo da zaista sačuvamo našu kulturu u što izvornijem obliku, naša 'matica', po mom mišljenju, treba da bude Srbija. I to ne Srbija u političkom smislu reči - ne vlada Republike Srbije i parlament, odnosno političari, već Srbija u smislu Istočne Srbije gde mi kao grupa živimo. Naravno, sve kulturne i naučne institucije iz obe zemlje, ali i iz ostalih zemalja koje na neki način mogu da doprinesu našoj kulturnoj emancipaciji, treba da budu konsultovane; ali u naučnom a ne u političkom smislu. Dakle, našem NS-u nije potrebna matica odakle bi im bilo diktirano ili sugerisano apsolutno ništa što se tiče odluka i mera za koje su nadležni.
Ovo naravno ne znači da treba manipulisati naučna istraživanja i postavljati ih na ideološku i tendencioznu bazu kako se može percipirati iz plana Liste br. 5 Ujedinjeni Vlasi – Dragan Balašević koji nam je izneo Časlav.
