Предмет: кратак биографски осврт са суштином личне поруке уочи гласања 06.06.2010. године.
У име Д. Балашевића:
Драган Балашевић потиче из мешовитог брака, оца Влаха и мајке Српкиње. Детињство проводи у Злоту, Бору и Бољевцу све до 13 године када одлази у иностранство.
Родни крај са завичајним сликама из детињства остају и развијају се у њему као младом човеку везујући га за матицу. Једна од тих слика је и побратимска везаност Раке Костића и Ђорђа Балашевића , Драгановог оца, и труба која одзвања међу шумовитим брдима хваљена од: Срба, влашких Цигана (у Луковском крају се тако сами становници представљају) и Влаха, који памтивековима живе као једно. Ту Своју прву трубу из 1963. г. Р. Костић поклања свом пријатељу из детињства, Ђорђу Балашевићу , која је као знамен у власништву Д. Балашевића, као симбол заједништва Влаха , влашких Цигана и Срба у матици својој.
По повратку у домовину настањује се у Београд а у родном крају инвестира у реновирани комплекс мотела „Ртањ- Балашевић „ и има амбицију да и друге обимне послове које је започео до краја и спроведе у дело за опште добро свих житеља.
Није „цела“ истина да Драган „не зна Влашки“, истина је да велики број речи које млад човек између 13. и 33. године уграђује у свој лексички фонд није кроз свакодневну комуникацију дошао на своје место. Драган се за сад задовољава тиме да разуме влашки који се у његовом родном крају говори, да разуме и оно што само народ наш немушто може да изрекне, а у шали је једном од својих колега и рекао нешто на влашком за округлим столом (уследио је смех):“ Е, кад ово прође, ти мене мораш да мало подучаваш влашком језику- не смеј се…“(још жешћи смех) Наравно- сви су почели да се смејући надмећу „својим влашким“, не би ли Драган променио одлуку.
Не одговара истини опаска да је Д. Балашевић „десничар, радикал…“. До уласка у СНС није никада био члан ниједне странке. У СНС је ушао по расцепу раније странке и оснивању СНС као странке са новим темељима и програмом. Од самог почетка га је занимало стање и расположење као и размишљање људи о националном бићу, тако да је видео потребу да се у оквиру ОО СНС, где год постоји жеља, оформе савети за неговање културе и традиције Влаха . Такав савет постоји око годину дана у Неготинском ОО СНС и говори довољно репрезентативно о уделу овог човека који ову идеју афирмише на сасвим нов начин. Дакле, почетке буђења другачије идеологије а не само оне „Влах да бих се Влахом звао“, утемељује се окупљањем нових људи невезано за страначку припадност од самог почетка чак по цену да поједини међу њима у том тренутку „мало“ буду и на немилом гласу. Такве индивидуе, заједно са Драганом Балашевићем из „тог периода излазе“ гордо и чисто, и настављају сав посао са јасно одвојеним политичким (у страначком смислу) и националним питањем. Постоје документи да су на седницама Србије (у влашком смислу) присуствовали што званичници а што чланови разних политичких групација а такође и у страначком смислу неопредељени људи. Мото је био- свеопшти савез за добро влашке заједнице у Србији.
Камо среће да нам је неко ко је већи Влах од г. Драгана Балашевића урадио више у кратком временском периоду а за добро свих (и нестраначки опредељених) Влаха. У таквом случају би се ми (без непотребног исцрпљивања) придружили оном што „тамо наши велики Власи“ раде за наше добро. Ми би смо свим срцем пришли као сарадници таквим прегаоцима , какве страначке и друге конфронтације кад је живот јединствен и за све једнак?
Г. Драган Балашевић упућује јавни позив, свима који себе сматрају Власима, да по својој најслободнијој вољи гласају за оне у које верују да ће донети добробит свим људима који живе у нашој Србији- без обзира на којој листи били.
Једно питање упућено свима с моје стране :
Да ли знате лидера у историји кога год нашег () покрета који, као г. Д. Балашевић, по остваривању замисли непосредних избора, обзнањује да је најмање важно за коју ће се листу опредељивати бирачи својим гласовима. Најважније је да народ изађе и по први пут изабере сам за кога ће да гласа.
потписник: (Ч. Радукановић)
„Лу тотнату чинстје ши омињије, ној трăјим йн љегăтурă ку рăдăчина родулуј носту йн Србије.
“ Свакоме част и човештво (чојство и част), ми живимо повезани са кореном рода свога у Србији.“
