Lista br. 5: Ujedinjeni Vlasi - Dragan Balasević

[caslav]

Драџ прјетјињ,

               Мје драг кă порњирăц сă дискутујиц ши сă  'нтрјебац  дје аја чје гйндјиц
кă је 'нторс мăј 'н ал'фјел дјекйт чје ар требја сă фије ,  ор  дакă, дјин раза привирји воаштје ну прја рефлектује дјестула  луминă,  ка сă привим тоатје аспектурљи проблемулуј  йн арăтарја луј комплексă.
   
        Сă мăј префир скурт чје 'м ја трјекут пин кап пăнă бăтусăм програму листји.

1)     Матица ноастă је 'н Србије...   илити   Наша матица је у Србији...   
        Матица ноастă је  Србија... ( аша н'ам скрис)  илити :Наша матица је Србија...(тако нисам написао) Ако јесам -онда је то штампарска грешка .

   /(Могло је да буде "на Балкану, у старој Византији" ; Могло је да буде (пређашње )+ Европа а сада је у Србији. Не заборавимо да су неки делови до 1813. (1832.) били под видинским пашалуком... И догоди се Вељко , без кога би 1832. имала сигурно другачији смисао.С ким је ратовао против кога и кога је ослобађао? Кога ? Не чујем.../
         Мислим да о Румунији нисам навео ни један "наводић" јер ће сигурно наши пријатељи Румуни о томе писати, а они и ми врло присно сарађујемо и не видим ни један разлог да не сарађујемо још више у будућности.Са своје стране обећавам да ћу написати још дела са румунском тематиком.

         Однос термина и појма "национална мањина" је , како је и Паун приметио, као социолошка категорија у односу на политичку категотију добио другачији смисао. У ранијем периоду смо имали социолошко-полиричку категорију "народност " која се са својим значењем није могла ни преводити на друге језике а мислило се у ствари на ...(Погледај старије уџбенике, проучи материју и реци када смо били "замајосанији" , некад или сад?)

   Йн Србије  трăјам  дјекйнд лумја ши пăмйнту, пăнă 'н нумиту фије куј  пје пăмйнт Чинстје ши омињије лу фије карје вјењит йн кймпу носту  ор кйнд, ши јел 'ш фачје рйнду луј  ши нăроку луј дја 'нпрјеуна ку ној. Алта кăтăтурă н'авјем.

   Матица ноастă  је АИЧ .

    Нумиљи сă скимбă , љимбјиљи  сă  мјестјекă  ши сă скимбă , лумја  сă мутă, сă мјестјекă ши сă скимбă. Авјем  дрјепр сă ње гйндјим , сă ње сăветујим , сă ње 'ндрјептăм  йнфăцăшинду ње ши аскултйнду ње.

    Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Кум сă зйчјем аминтăрља? 

    Матица , ватра фокулуј  , сфору  апи , чивија ... кум мăј ?

           Тумтје ши дакă  лом о плăтаџинă  дје цăљинă  ордјиундјева  ши о  препуњем  йнтр'ун  кймп. Ла кйцăва ањ ну путјем сă зйчјем кă тоатје јербурљи дјинтр'ал кймп сйнт дјин плăтаџина прјепусă. Дупă чје а трјекут  пистă доуо миј дје ањ ној ње 'нтрјебăм ,, Ундје о фи матица ,,...  ?   
           
    Ну 'ј 'нтрјебасăм пје Петер ши пје Карл (дој Србј Лужичјењ кйнтау йн хору Србјеск),   карје је матица лор ?    Ундје је матица лор?

    2)      Ам йнцăљес кă  аич сйнт тоц ну пинтру СНС ор пинтру ор чје пăртјије, аич сйнт пинтру алта лукрарје, карје је пусă 'н  програму  носту .
           Ној  дје алтје програмурј н'ам  дискутуит . Пје аста план 'л ам  дјесфăкут йн  сегментурј  (букăтура кйт гура ) ши јарă љ'ам  адунат скотйнд приоритету йнтр'о фразă. Алалт а рăминс йнтро дискусије инвентивă, ши је лукру ал мăј  ,,сучит" кум сă  ажунђем   ла  кăпăтйј  ку о стандардизације.
                                                              ...
            На нама , као Савету, (у случају избора нашег већинског корпуса) би било  да организујемо  све  наше снаге и људе како би смо дела имали на столу и људе уз своје дело за округлим столом, да све припремимо за (како се у педагогији каже) ИСХОД прве тачке. Онда можемо с поносом да говоримо влашким и српским језиком.

[Paun]

1)  Матица ноастă је 'н Србије...   илити   Наша матица је у Србији...  
(...)      
   Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Госпон Чаславе, као модератор ове дебате, а у обостраној жељи да она буде ефикасна и корисна, принуђен сам да поновим питање, па те молим да на њега одговориш кратко, јасно и прецизно:

Шта ваша листа подразумева под појмом "матице"?

И још једно (допунско) питање:

Да ли си ти портпарол листе, овлашћен од њеног носиоца да одговараш на питања заинтересованих бирача, или је твоје учешће у овој дебати само преклапање случаја да је један активни члан Флорума истовремено и члан једне листе за избор ВНС?

[Vlad]

1)  Матица ноастă је 'н Србије...   илити   Наша матица је у Србији...  
(...)      
   Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Безуспешно сам на интернету тражио дефиницију појма "Матица" односно "Држава матица". Било би добро када би Паун или неко од дискутаната на ф(л)оруму појаснио шта у ствари тај појам представља.

Ово је јако битно зато што сматрам да се упадљивим истицањем да нам је Србија матица, што је у најмању руку врло дискутабилно, свесно манипулише у предизборне сврхе.
Потпуно разумем да  део влашке популације осећа потребу да се сматра "посебним" у односу на 23 милиона Румуна, али не могу да нађем оправдање да се, зарад доказивања те наводне "посебности", не бирају средства.

Само на овом ф(л)оруму се могу наћи радови веома угледних српских истраживача који недвосмислено износе да матица овдашњих Влаха није у Србији, већ је треба тражити у комшилуку.
Напоменућу још да у својој скромној библиотеци има још неколико радова и енциклопедија које озбиљно противурече тези са којом у ову предизборну кампању наступа листа господина Часлава, али ћу се за сада задржати само на ономе на шта сам наишао на ф(л)оруму.

Пођимо редом:

Ево шта о томе пише Јован Цвијић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=249.0
Јован Цвијић
Антропогеографски проблеми Балканског полуострва,
у: исти, Антропогеографски и еетнографски списи,
Сабрана дела, књига 4 (том I), Београд, 1987

Трећа глава
ПОСЛЕДИЦЕ МИГРАЦИЈА
Асимилација романизованог становништва
Метанастазичке групе у Србији
[...]

            Највећи део влашког становништва доселио се после Косоваца из Алмаша у Банату и из Ердеља, и они се зову Унгуреани, док се досељеници из Румуније зову Царани; то су забележили још Милићевић, Д. Јовановић и Карић.2 Унгуреани су се насељавали поглавито на Западу од Кучаја и Поречке Реке, а Царани на Истоку по тимочкој Крајини, али су се доцније, услед безбројних унутрашњих сељакања јако измешали.
            Збила су се разноврсна укрштања између становништва ових разних струја досељавања; осим тога су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе. Једни су на друге утицали. Услед тога се, северно од Ртња формирала нарочита етничка група, у којој истина има регионалних разноврсности, али је као целина у многоме друкчија од становништва јужно од Ртња.
           
Сличног је мишљења и Владимир Карић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=599.0
Владимир Карић  
СРБИЈА, опис земље, народа и државе  
Београд, 1887, стр. 91-96

           У томе су се времену стали овамо насељавати и Власи из Румунске и Сибиња. Ту су сеобу доцније изазвале и велике незгоде, којима беху излагани у њиховој отаџбини. Из Сибиња су се почели нагло досељавати тек за време владе Франца Јосифа, пред Кочину Крајину, услед веома грознога свирепства, којим је угушнвана њихова тамошња побуна под Хоријом. Ови Власи одовуд населилн су се по Кучеву и Браничеву, а прешлн су по негде и одонуд водомеђе, у водопађу Тнмочку. Да је јаче досељавање ових Влаха падало у доцнија времена сведочи нам и извештај егзарха Максима, писан 1733 године, у коме су побројана сва села, што су онда у Браничеву и Кучеву постојала, па им поменут и број становника и њихова народност, али у коме нема никако многих села, што их данас у томе крају находимо, и са становништвом, готово искључиво влашким. Кучевски и Браничевски Власи зову се Унгурјани, што казује да су се доселили из Маџарске; они говоре и данас наречјем њихова језика, који се говори у Сибињу. Власи пак из Влашке почели су се јаче досељавати одмах ио ослобођењу Србије, а њихова најача сеоба пада тек иосле 1832 године, услед некаког регуламента, који је и онако бедно стање сељака у Румунске учинио још беднијим. Ово Власи из Румунске зову се Царани, (стр. 93) што значи да су из земље Влашке, а говоре инаречјем које тамо говори. Слободна Србија, у којој је сељак сам итежалац земље и ковач среће своје, мамила је и цније Влахе из суседних земаља, у којима стењу <<karta>> под спахиским јармом. Има села по свима крајема североисточне Србије, па чак и у Морави, која су се доселила тек пре мало десетина година. Влашко је становништво најгушће у водопађи горњега Пека, за тим, у пределу, одонуд Голубиња, Стола и Мироча; идући одавде на запад и на југ оно је све јаче испробијано Србима и све ређе, тако да се у Морави већ са свим губи.
              Осим ових, стално настањених Влаха има их, и ако само неколико стотина и таквих, који немају ни куће ни кућишта, него лети живе са својим стадима по планинама јужне Србије, на којима има сувата, а зими силазе у жупније пределе, поглавито у Добрич, и тамо презимљују. Они се зову Куцовласи, а народ их наш зове Црновунцима. То су потомци оних Влаха, који су и у доба старе српске државе живели ,по целоме Балканскоме полуострву и на исти начин као и данас ови што живе: држали овце и бавили се о преносу трговачке робе, пошто су вазда као и данас држали много и коња.
             
Ово исто тврди и наш уважени домаћин, етнолог Паун Дурлић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=657.0
Паун Ес Дурлић
СВЕТИ ЈЕЗИК ВЛАШКОГ ХЛЕБА
Сликовница са речником у четрдесет слика
Балканкулт Фондација, Београд 2010.

         Иако је овај део Европе још од праисторијских времена карактеристичан по непрестаним променама етничке слике, чије је узроке, етапе или контуре понекад веома тешко похватати, сигурно је да основу за данашњу етничку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја XVII и почетком XVIII века. Преломни је тренутак био Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године која је, изазвана зверствима турске власти, готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци, готово робови, под стегом бојара у румунским кнежевинама северно од Дунава, Влашкој и Молдавији, или под влашћу Аустрије и Мађарске на подручју Баната и Ердеља, а део у нимало бољем положају у Бесарабији или у Добруџи. Била је то она класа европских сељака од чијег су рада живели сви остали сталежи, а чија је беда, како се данас оцењује, до неба вапила за помоћ! Зато не чуде историјски подаци који говоре о хиљадама сељака који напуштају ове области и беже преко Дунава на југ, у област између Мораве и Тимока, посебно током фанариотског режима који је у двема румунским кнежевинама владао више од једног века (1711-1821). Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4000 становника, и то заједно са Београдом, (њено највеће село било је Богатић са 44 житеља!). Нешто каснији пописи откривају да Неготинска крајина има 33 насељена места са укупно 198 породица, Поречка нахија 15 насеља са 60 поданика, Хомољски дистрикт 10 насеља са 80 поданика, и тако редом! Иако су ови подаци увелико нетачни, чак и вишеструко умањени због начина пописивања и скривања становника, опет одају суморну слику огромне пустоши која је владала тадашњом Србијом, за коју ретки путници још веле и да је ,,готово сасвим покривена шумом".
         Досељавање Влаха са севера плански је подстицала у једном тренутку и аустријска власт, чијој је администрацији, са седиштем у Темишвару, после Пожаревачког мира припао део карпатске Србије. Према историјским изворима, аустријски државници имали су задатак ,,да од задобивених земаља, нарочито од Србије, створе не само један извор више за војничку и финансијску снагу Хабзбуршке монархије, већ земље у којима ће нови ред и народ, потпуно задовољан новом владавином, бити привлачна сила за остале хришћане у Турској". План је заправо био да се освајање балканских земаља оправда наводном потребом ,,увођења европске културе међу балканске варваре". Зато не чуди што сам командант Темишварске администрације, гроф Клаудије Мерси, лично обилази групе банатских Влаха које је Администрација преселила у Србију 1721. и 1722. године, брине о њиховом распореду на простору између Тимока и Кучајне, и подстиче их да наставе сами да раде на довођењу својих рођака с подручја Баната. Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе Срби такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх Арсеније IV. Иста аустријска власт, сада у лику фелдмаршала Фредерика Хајндриха, прихватила је пристигло српско становништво и населила га у делу Црне Реке који је био под њеном управом. Сем разумљивих унутрашњих сељакања, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње Румуније почиње формирање румунске националне свести у XVIII и XIX веку, наших Влаха тамо више није било. Од пресудне је важности ипак то што су ти обесправљени бојарски поданици, овде, у карпатском делу Србије, први пут дошли до своје земље; заузимали су је где су хтели, и колико су хтели, и из пустаре, зарасле у коров и прашумски густиш, крчењем je претворили у обрадиво земљиште, и на њој, као свој на своме, опстали, и остали све до данас.
         
А најконкретнији је Тихомир Ђорђевић:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=99.0
ДР. ТИХОМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ.
КРОЗ НАШЕ РУМУНЕ
ПУТОПИСНЕ БЕЛЕШКЕ.

        Сви Румуни у Краљевини Србији деле се у две групе у Царане и Унгуреане. Царанима се називају они Румуни који су сe доселили из Румуније (Ţаrа Româneasca); 16 Они живе поглавито у округу крајинском. Унгуреани или Угурјани су они Румуни који су се досeлили из Угарске17. Они живе у свим осталим крајевима Србијe гдe је румунско становништво. Да ли има мeста у којима живe измешани Царани и Унгурани, нијe ми познато.
         Унгуреанима прападају и Буфани. 18То су Румуни који долазе у Мајданпек на рад из Угарске са места Уј-Молдава још откако је у њему (Мајданпеку) отпочето рударство. Њихов јe специјалетет рударство, и због тога се зову окнари (рудари), и угљарство, карбонарија. До скора они су били мајстори за грађење дрвеног угља, карбонари, у Мајданпеку. Између Царана и Унгурана има доста велике разлике. Највећа је разлика како сами тврде у говору, а затим у ношњи и у обичајима.
        Царани себе сматрају чистијим и правијим Румунима, што им ни Унгуреани не одричу. Како је цео мој пут водио кроз Унгуреане, то се све белешке из путописа односе само на њих, а о Царанима немам засад никаквих ближих података.

[Vlad]

  Рăдăчина родулуј носту је йн Србије.

Иначе, да не би испало да се са Чаславом ни у чему не слажем, мислим да  Часлав, овим што је написао, уопште није далеко од истине.
Пођемо ли од тога да нико озбиљан у научном свету не спори да су Власи североисточне Србије румунског етничког порекла, ово што је написао Часлав итекао одговара истини ако узмемо у обзир да се источна Србија и северозападна Бугарска сматрају прапостојбином Румуна.

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=165.0

У самој ствари, питање првобитне постојбине Румуна спада у спорне проблеме историјске и језичке науке. Јасно је толико да су Румуни потомци романизованог становништва које је преживело словенску инвазију, и то у неком региону који није одвећ простран, јер се све расуте гране румунског етникума у односу на друге романске језике одликују врло изразитим заједдичким језичким особинама које су могле настати само у тесној заједници. Међутим није сасвим извесно које је то подручје било колевка румунског народа. На први поглед изгледа сасвим логично да је то била сама Румунија. Такво мишљење, уосталом, постоји и у науци, нарочито међу румунским истраживачима, Па ипак, том се схватању супротставља аргумент да су Римљани владали Дакијом сразмерно кратко, око 165 година (106—271. наше ере), док су данашња Србија и Бугарска провеле више од пет столећа под, римском владавином, што је давало далеко бољу могућност за потпунију ромаиизацију. Нарочито је ком-пактан морао бити живаљ латинског језика у лимесу дуж Дунава, после губитка Дакије. Врло су богата сведочанства о постојању многобројних римских градова и тврђава у тој области, од Београда па све до Добруџе. С друге стране, није вероватно да је Дакија икада била темељито романизирана, а ни да је становништво латинског језика, уколико га је баш у њој, остало тамо и после повлачења легија на јужну страну Дунава 271. године. Због свега тога већина нерумунских испитивача склона је томе да порекло Румуна тражи у римској провинцији Мезији која је захватала поред осталог источну Србију и северну Бугарску.

Чињеница да Румуни стварно живе у Дакији, а не у Мезији, ту не долази у обзир као противаргумент. Наиме сви подаци потврђују да су Румуни испрва били искључиво номадски пастири, ванредно покретљиви и спремни на миграције у удаљене крајеве. Већ у X веку историјски извори затичу велику скупину Влаха у данашњој Тесалији у Грчкој, средњовековне рашке повеље препуне су помена о влашким сточарима, у XVI веку они стижу и на Крк и у Истру, а у Карпатима њихови крајњи изданци допрли су до северне Словачке, јужне Пољске и северне Моравске. Стога је природно претпоставити да се после словенског освајања земаља јужно од Дунава један део затечених Романа лако могао пребацити на север преко велике реке, другим речима да је донекле дошло до рокаде између освајача који су надирали на југ и побеђених којима је пут спасења понекад водио баш у пределе непосредно1 пре тота напуштене од освајача.
             Још двадесетих година овог века изашао је холандски слависта ван Вејк (van Wijk) с теоријом о томе да су у раном средњем веку Срби од Бугара били одвојени појасом у којем је живело румунско становништво. Тек доцније, кад су Румуни делом одлутали у друге крајеве, а делом подлегли асимилацији, дошле су у непосредан додир западна и источна грана Јужних Словена. Ово гледање савршена хармонира са налазима лингвистичке географије која је, као што смо видели, констатовала (тек много после ван Вејка) веома јаку концентрацију изоглоса дуж демаркационе линије између двају великих блокова јужнословенског етникума. Језичка пукотина зато и јесте дубока што су се обе стране обликовале посебно, па су тек накнадно, већ изразито издиференциране, дошле у географски додир.

[Paun]

   Било би добро када би Паун или неко од дискутаната на ф(л)оруму појаснио ...

Паун, а и остали на Флоруму, засад не би требало да објашњавају ништа.
Паун само усрдно моли за мало реда у дискусији.
Да не журимо са изношењем наших гледишта пре него што позвани г. Часлав одговори на директно постављено питање.

[caslav]

         Говорим у своје лично име , не као портпарол листе, са циљем да појасним неке ставове (тачке ) које смо на састанку  подржали најпре усаглашавајући се кроз дискусију а након тога смо се о томе изјаснили и гласањем. Ако није тако , молим нека  ме неко демантује.
        Као члан овог форума који се потписује пуним именом , имам и морално право да јавно саопштим своје одредиште , чак и да сам издвојеног мишљења у односу на  остале чланове листе и на исти начин бих у томе свакога подржао. Нажалост немам довољно времена , због мојих других обавеза и активности , да редовније и више будем у контакту са материјом - овде.

       Националну мањину у појмовном смислу прихватам као:
-   групу која има обележја народа (да не набрајам)
-   емотивну везаност за простор у коме живи решена да истраје у
     развоју свега што јој је у животу (и суживоту ) потребно борећи се за
     своје (не против туђих) циљева(ве), а који су омогућени законодавством
     (не у потребној мери и структури бар до данас) кроз сарадњу (у  
     корелацији) са државом.
  Велика одговорност (неодговорност) за досадашње пропусте се ту прелама преко главе бившег Савета.

       Национална мањина може (и таквих има више у свету- да не требим...) да буде мањинска структура једног народа који је остао (опстао) на једном простору (мимо свих недаћа и ,,глупости" )  и њихова матица је ТУ, у географском простору који покривају једна или више држава , чак континент.

       (Е, сад да ја имам времена о овоме бих ... ) За утеху ми је да сте сви ви силно начитани , драги моји пријатељи  , и знате много тога и више и боље.
       
        Матица је тамо одакле се  бруј друштва оглашава и одакле се напаја.Свако пчелиње друштво има своју матицу. Пропадне ли матица у срцу свога роја - настаје грабеж...(Часлав Радукановић ово није измислио.)
       
        Нико не побија (то би такође била глупост) да је некад у неком времену свеколики народ чинио покрете лево-десно и горе-доле. Србија је више пута у историји остајала без становништва .(У  време Часлава I Клонимировића догађало да више од 200 мушких глава за војску не може да се сакупи, у време после пропасти првог српског устанка такође...)  Бежало се на све стране када је зло а враћало се после јер је МАТИЦА снагом својом привлачила.(Ето нам хајдука који пребегаваху, ето нам велможа ,ето нам Николе Пашића , З.Ђ...а ни прост народ  није био изузетак...Наравно да се је  један највећи део увек враћао, као што су се и Румуни након 10-ак година ипак вратили на своја огњишта . (На стотине хиљада !) Као што и задњих деценија деца нам одлазе ПУТ СВЕТА из матице наше коју ми чувамо у срцу свога роја.
         Нико не побија истину да у Србији има Румуна. И треба да их буде. И треба да имају своју МАТИЦУ. И треба да имају сва своја права као национална мањина. Имамо пријатеље , комшије, рођаке, родитеље наших ученика међу њима. И треба да имају Национални савет. И треба да се узајамно и дружимо и договарамо и сарађујемо доносећи увече мир и нектар у наше кошнице уз тихо миротворно зујање налик на пчелињу песму.
         Коме је у интересу да каже:"Нема Румуна!", " Нема Влаха !" ;" Власи су Румуни!"; ,, Власи су Срби!";"Ја само кажем Власи су Власи .  Могу да буду и Срби ако то желе , и Бугари , и Грци , Македонци,Швајцарци и Румуни ,ако тако одлуче, или шта год .

        У то име - Живели !  

[Paun]

    Говорим у своје лично име , не као портпарол листе,  

Не бих онда да (барем у овој фази развоја дебате) да трошим(о) енергију на полемику са твојим личним поимањем "матице", за нас је од интереса да дознамо званично гледиште које заступа цела листа. Може оно бити исто као и твоје, али за добар смер дебате битно је да се овде изнесе званично гледиште, преко овлашћеног тумача, или преко неког озваниченог документа.

Па док се не појави овлашћени тумач листе, помогни нам да разјаснимо има ли га ваша листа, и ако га има: можеш ли да му пренесеш љубезни позив да нам се придружи?

[caslav]

       Ја ћу да се извиним што сам све ово до сада послао "у своје име".Не смарајте се мноме док не добијете оно што тражите. Ја не знам никог "по вашем аршину" у кругу петице , бар не неког ко ће с наше стране да упери прст у ВИКИПЕДИЈУ и да каже "тако ".Можда грешим- распитајте се. Ку нăрок фрац!

[dPasujoni]

Kako vreme protiče sve više je i onih  Vlaha poput mene, koji smatraju da su Vlasi samo Vlasi.

       Ја само кажем Власи су Власи.

Ne samo da smatramo, već i jasno i glasno kažemo: VLASI su VLASI!

[Paun]

Ne samo da smatramo, već i jasno i glasno kažemo

Госпон д'Пасујоњи, да ли то ви конкуришете за (упражњено?) место портпарола ове листе?!

[dPasujoni]

Kako vreme protiče sve više je i onih  Vlaha poput mene, koji smatraju da su Vlasi samo Vlasi.

       Ја само кажем Власи су Власи.

Ne samo da smatramo, već i jasno i glasno kažemo: VLASI su VLASI!

Fraća Paunje,

samo sam hteo da primetim da ono čemu već godinama govorim nije bez osnova. ;)

Kolega Časlav je u jednom potpuno drugačijem kontekstu, dao odličnu potvrdu onoga što sam rekao!

Kako vreme protiče sve više je i onih  Vlaha poput mene, koji smatraju da su Vlasi samo Vlasi.

Ovo nema veze sa politikom i listama, ali je jako bitna ISTINA, koju ne možemo zanemariti!


dPasujoni

[Paun]

 samo sam hteo da primetim ...

Молим и тебе, као и остале заинтересоване, за дебату о овој листи (као и о осталим листама), да буду максимално уздржани од дискурзивног "добацивања" са стране, или "жагора" који разводњава циљ дебате: да од актера са листе чујемо што више детаља о програму са којим излазе на изборе за нови састав Влашког националног савета. Нема много користи од тога да овде кажемо како се слажемо или не са појединим ставовима (то ћемо, уосталом, изразити најбоље гласањем за одређену листу), већ да људима који желе да буду наши представници у Савету, и да у наше име, и за наше добро тамо доносе одређене одлуке - поставимо питања која сматрамо важним за нашу судбину, и да чујемо како мисле да их решавају!

Задржавање пажње на појму "матице", у овом случају, није само из принципијелних, или чисто терминолошких разлога, већ, могло би се рећи: судбоносних у најбуквалнијем смислу! Стичем утисак да се он дефинише "на увце", више према емоцијама него објективним фактима ... Али, да не прејудицирам ствари. Сачекајмо званичну верзију Програма.

Уз једну напомену уваженом колеги Чаславу: не пада ми напамет да ја тражим "званичника" листе! Основни је ред да га листа сама одреди и да о томе обавести јавност, а њега да упосли обавезом да се бави том јавношћу.

Флорум је делић те јавности, па нека господа изволи да га користи!

[caslav]

    
     Поштовани пријатељи, достављам вам више детаља, пошто до сада није дошло ни до какве промене у структури до сад изнетог , није унета никаква допуна чак напротив – сугестија је да, држећи се договорених полазних ставова наставимо са представљањем ових вредности постављених кроз темељите расправе током претходних месеци. Тако да ћу се ја задовољити указаним ми поверењем и ,,титулом" члана Форума, која ми обезбеђује сасвим довољно легитимитета, да то у чему сам учествовао са својим пријатељима са листе и изнесем.Подвлачим да је садржај "прошао проверу " кроз дискусију и гласањем је прихваћен сиже сваке тачке програма.
    Наравно, као и у свакој кући, и код нас остаје још доста тога што ће касније бити дато у целовитом облику, као још детаљнији и сасвим конкретизовани програм рада наше листе ,, Уједињени Власи - Драган Балашевић" за који се боримо.
   

1.   Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.

            -Прикупљање и верификација етно-историографске грађе која
             потврђује наше порекло,  историјат и особености нашег националног
             бића.
            -Обједињавање већ прикупљеног  и до сада бележеног веродостојног
             материјала који обухвата и доказује културну аутохтоност наших
             региона.
            -Обзнањивање духовних и световних уметничких дела (литерарних,
              ликовних, музичких као и синкретичких облика) која за мотиве
              имају садржаје и тематику наших крајева.
            -Рад на представљању и усаглашавању пројеката битних за
             стандардизацију влашког језика.
            -Усаглашавање са потребама:
              изборног наставног  програма,
              употребе у административне сврхе,
              покретања издаваштва   и  за коришћење у оквиру културних  и
              других манифестација.
             

2.   Неговање наших корена, културе, традиције и језика.

     Неговање традиције како световних тако и духовних, културних и
     језичких
     посебности у локалним  оквирима.
-   Подржавање одговарајућих манифестација и њихово посећивање,
           објављивање и потпомагање.

3.   Унапређење сарадње са Власима у дијаспори.

-   Стварање чвршћих веза са нашим људима у расељењу.
-   Правовремено информисање људи са нашим радом, пројектима и
           осталим чиниоцима важним за живот у домовини.
-   Мотивисање наших успешних људи да улажу у поједине пројекте у
           родном крају у сегментима световног или духовног живота.
-   Формирање заједничког тела за дијаспору  са посебним фондом за
           информативну делатност.

4.   Упознавање са могућностима коришћења приступних фондова
           Европске уније.

-   Постављање мобилних тимова младих кадрова у свим општинским
           центрима са циљем мотивисања средине за сарадњу у стварању
           пројеката важних за живот и функционисање друштва као целине а
           за добробит самих људи.
-   Израда пројеката и конкурисање са истим зарад коришћења помоћи
           приступних фондова Европске уније као и других донаторских
           организација.
 
5.   Јачање сеоских домаћинстава кроз пројекте републике Србије и
           Европске уније.

-   Сарадња са републиком Србијом на коришћењу  пројеката
           намењених враћању у живот и снажењу домаћинстава у нашим
           селима.
-   Уклањање досадашњих стереотипа  и израда дугорочно одрживих
           решења.
-   Претварање  некадашњих ,,промашених ,, инвестиција у нов квалитет.
-   Организовање стручних семинара за заинтересоване произвођаче
           здраве хране и припрема одређених технолошких капацитета за
           смештај и прераду.
-   Решавање питања рециклаже и депонија за одлагање отпада на
           општинском (регионалном) нивоу.
-   Истраживање услова за постављање и ширење капацитета за
           коришћење обновљиве енергије на селу.
-   Очување водотокова и ресурса здраве пијаће воде од загађивања  
           хемикалијама из аграра и другим средствима.
-   Упознавање људи са потребом промена уврежених начина
           експлоатације  добара из непосредне околине уколико коришћење
           истих постаје претња нарушавању еколошке и климатске равнотеже.  
-   Предузимање законских као и противпожарних мера на отклањању
           лоших навика паљења ватре на отвореном простору а без икакве
           оправдане потребе и без предвиђених противпожарних активности и
           средстава.

6.   Рад на промовисању туристичких потенцијала Источне Србије.

-   Обједињавање туристичке понуде Источне Србије на основу њених
           свеукупних потенцијала.
-   Рад на изграђивању инфраструктурних услова за  приступ
           туристичким дестинацијама.
-   Промоција могућности сваког локалитета понаособ са израдом
           туристичких карата и постављањем потребних путоказа на
           магистралним и локалним правцима.

7.   Стварање услова за квалитетније коришћење природних ресурса.

-   Предузимање одређених истраживања у циљу квалитетнијег
           коришћења природних ресурса.
-   Објављивање конкурса за нова технолошко -техничка решења за
           коришћење природних ресурса.

8.   Укључивање младих у остваривање програмских начела  Уједињених
           Влаха.

-   Укључивање и адекватна помоћ младим стручњацима у свим
           сегментима друштва , поготову у неразвијеним и сиромашним
           срединама .
-   Стварање услова за формално и неформално образовање младих и
           њихово запошњавање у оквиру дугорочних пројеката које ће
           подржавати и потпомагати ,,Уједињени Власи" кроз институцију
           Националног савета као и кроз мрежу својих локалних и партнерских
           заједница и пројекција.

9.   Развој мреже медијских кућа са циљем задовољења потреба влашке
           националне мањине на влашком језику.

-   Стварање једног медијског центра (куће)  са циљем емитовања
           културно-уметничких , просветних, научних, привредних,
           спортских, економских, политичких и забавних садржаја у радио,
           видео и штампаном облику.
-   Истраживање потреба за ширењем потребног медијског простора
           коришћењем сателита, локално- кабловског, штампаног као и других
           облика.
-   Формирање могућности за  што разноврснију и што богатију сарадњу
           са свим медијским центрима који прате живот и традицију Влаха  у
           нашем суседству и међусобно потпомагање у циљу развијања
           добросуседства, братимљења и заузимање за стварање лепше
           перспективе Балканског полуострва залогом заједничких
           националних мањина.    

10.   Сакупљање и архивирање културног блага влашког народа.

-   Стварање институције која би ,,под једним кровом" нормирала,
           архивирала, истраживала и чувала, такође и представљала шире,
           свеукупно културно благо Влаха и њихове тековине.
-   Рад на свеобухватном, систематском каталошком архивирању грађе.
-   Сарадња са свим актерима од струке и пера који треба да буду
           потпомогнути у њиховом раду и настојањима  да отргну од заборава
           сваки педаљ врло разуђеног, испресецаног и неприступачног
           простора.
     Помоћ младим стручњацима који воде порекло са наших простора да се  
     врате коренима кроз  рад и живот у рурална подручја у оквиру
     реализације програмских садржаја етничких, културних и образовних
     пројеката.
       
                 Национално поносни - са јасном визијом будућности Влаха у Србији  

[Paun]

   
    1.   Наша матица је у Србији, с поносом говоримо и влашким и српским језиком.
           

С обзиром да смо добили "костур" предизборног програма листе бр. 5, понављам питање од кога треба да почнемо јавно дебату:

Шта ваша листа подразумева под појмом "матице"?

ПС. Нећу допустити НИКАКАВ наставак разговора о листи и програму, док не добијем(о) одговор на ово више пута поновљено питање!
Или, док нам званичници листе јасно не ставе до знања да
а) немају одговор на ово питање, или
б) не желе да га јавно изнесу!

[caslav]

Mатица - Византија (Источно римско царство).