Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

Moram da primetim da se u zadnjih nekoliko godina po pitanju očuvanja kolektivnih prava, ali pre svega kolektivne svesti Vlaha, desilo puno pozitivnih promena. Iako pogrešno i po mnogo čemu radikalno i ekstremno stanovište koje zastupa tzv "prorumunska struja" među Vlasima, definitivno je imalo svoju istorijsku ulogu i značaj.

Naime, isticanjem svojih radikalnih stavova samo je još više podvlačila i definisala već postojeći stav većine VLAHA da se radi o posebnoj etničkoj zajednici koja se profilisala u specifičnom društvenom okruženju, na određenom geografskom prostoru i posebnim istorijskim i političkim okolnostima.

Zadovoljstvo mi je da primetim da se više ne dovodi u pitanje postojanje VLAHA kao posebne nacionalne manjine, kao što je to donedavno bio slučaj. Fokus naših rasprava se neprimetno usmerio ka onome šta Vlasi jesu, gde su i kuda treba da ide njihov budući razvoj.

Ma koliko to nekome bilo nelogično, nenaučno ili šta god, u Istočnoj Srbiji žive ljudi koji svoj etnički identitet vide i grade kao poseban Vlaški identitet. Dokle god postoje ljudi koji sebe vide i doživljavaju kao VLAHE, koji nisu ni Srbi ni Rumuni, VLASI će biti i ostati posebna etnička zajednica, sa svojim VLAŠKIM identitetom.

Što se tiče onih koji imaju krizu identiteta, pa nisu sigurni jesu li ili nisu to što jesu, ili onih koji imaju dvojni etnički identitet pa su čas jedno, čas drugo, takvih je bilo i biće.
Zapravo to su samo granični slučajevi koji definišu dokle se prostire granica između dve etničke zajednice.

Što se jezika tiče on je veoma bitan instrument izgradnje, očuvanja, ali i rušenja etničkog identiteta, pa i vlaškog. Utoliko je i dalje vrlo aktuelno dalji tok događanja oko i  po pitanju VLAŠKOG JEZIKA. Potpuno je irelevantno kako taj naš jezik klasifikuju lingvisti i da li ga vide kao neki sub sub subdijalekt nekog jezika.
Suština je u tome hoćemo li zadržati norme i forme koje je VLAŠKI JEZIK dostigao u svom dosadašnjem razvoju ili ćemo nasilnim putem uvoditi norme i forme rumunskog književnog jezika.
Nebrojano je primera na ovom Forumu koji pokazuju da  je komunikacija na vlaškom jeziku itekako moguća i to bez nekih posebnih napora u savladavanju ortografskih pravila i jezičkih normi.

Vlasi ne moraju učiti rumunski, nito bilo koji drugi romanski jezik da bi se sporazumevali i komunicirali na vlaškom jeziku.

                                             8)

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11

Moram da primetim da se u zadnjih nekoliko godina po pitanju očuvanja kolektivnih prava, ali pre svega kolektivne svesti Vlaha, desilo puno pozitivnih promena.

Gospodine,
Naravno, drago mi je sto i Vi primecujete pomak u emancipaciji Vlaha.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Iako pogrešno i po mnogo čemu radikalno i ekstremno stanovište koje zastupa tzv "prorumunska struja" među Vlasima, definitivno je imalo svoju istorijsku ulogu i značaj.

Ovde ste kontradiktorni, ako se pomak na emacipaciji Vlaha evidentno primecuje, zasto bi to bilo pogresno? Takozvana «prorumunska struja» nije nista drugo no «provlaska struja»
Sta je za Vas ekstremno? To sto neko ima hrabrosti da prizna relevantne istoriske,lingvisticke,etnoloske cinjenice?!!!

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Naime, isticanjem svojih radikalnih stavova samo je još više podvlačila i definisala već postojeći stav većine VLAHA da se radi o posebnoj etničkoj zajednici koja se profilisala u specifičnom društvenom okruženju, na određenom geografskom prostoru i posebnim istorijskim i političkim okolnostima.

Da li je istina radikalan cin??? Ili,pak je ovde u pitanju stara srpska izreka « Da se Vlasi ne dosete»?, pre bi se reklo ovo drugo.
Niko se ovde ne stidi naziva «VLAH», niti je to pezurativno,naprotiv «VLAH» je plemeniti naziv za romanizovano stanovnistvo u jugoistocnoj Evropi,koji sebe unutar njihove zajednice  nazivaju rumuni.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Zadovoljstvo mi je da primetim da se više ne dovodi u pitanje postojanje VLAHA kao posebne nacionalne manjine, kao što je to donedavno bio slučaj. Fokus naših rasprava se neprimetno usmerio ka onome šta Vlasi jesu, gde su i kuda treba da ide njihov budući razvoj.

Slazem se sa Vama da srbijansko javno mnjene ne svrstava vise Vlahe kao deo srpskog naroda,vec da je to nesto drugo,tj deo rumunskog naroda. To je uostalom potvrdio i predsednik NSVNM gospodin Dragojevic u osvom obracenju u Petrovcu na Mlavi prilikom posete ministara spoljnih poslova Srbije i Rumunije. Rekao je: «U opstini Petrovac na Mlavi zive 1/3 stanovnistva rumunske nacionalne manjine». Ocigledno da je stav drzave da su Vlasi sinonim za Rumune.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Ma koliko to nekome bilo nelogično, nenaučno ili šta god, u Istočnoj Srbiji žive ljudi koji svoj etnički identitet vide i grade kao poseban Vlaški identitet. Dokle god postoje ljudi koji sebe vide i doživljavaju kao VLAHE, koji nisu ni Srbi ni Rumuni, VLASI će biti i ostati posebna etnička zajednica, sa svojim VLAŠKIM identitetom.

Vlasi ce postati posebna etnicka zajednica onog trenutka kada srpska zajednica u R Srpskoj postane posebna etnicka zajednica nazvana Bosanci.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Što se tiče onih koji imaju krizu identiteta, pa nisu sigurni jesu li ili nisu to što jesu, ili onih koji imaju dvojni etnički identitet pa su čas jedno, čas drugo, takvih je bilo i biće.
Zapravo to su samo granični slučajevi koji definišu dokle se prostire granica između dve etničke zajednice.

Naravno, slazem se sa Vama u potpunosti. Upravo je prostor severoistocne Srbije pojas preklapanja rumunske i srpske kulture, a samim tim i jezika.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Što se jezika tiče on je veoma bitan instrument izgradnje, očuvanja, ali i rušenja etničkog identiteta, pa i vlaškog. Utoliko je i dalje vrlo aktuelno dalji tok događanja oko i  po pitanju VLAŠKOG JEZIKA. Potpuno je irelevantno kako taj naš jezik klasifikuju lingvisti i da li ga vide kao neki sub sub subdijalekt nekog jezika.

Drago mi je sto se slazete da je govor Vlaha dijalekat rumunskog jezika. Da je irelevantno nije. Vlaski jezik je narodni jezik rumunskog naroda, ako hocete da pravite razliku izmedju knjizevnog Rumunskog/Vlaskog jezika i narodnog Rumunskog/Vlaskog jezika

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Suština je u tome hoćemo li zadržati norme i forme koje je VLAŠKI JEZIK dostigao u svom dosadašnjem razvoju ili ćemo nasilnim putem uvoditi norme i forme rumunskog književnog jezika.

Nevidim da je je govor Vlaha dostigao neku zadivljujucu normu i «formu»,sem sto se «nasilnim» putem uvode « forme i norme» srpskog knjizevnog jezika. Tendecija razvoja naseg maternjeg jezika koju Vi zagovarate , nazalost, vodi ka unistenju maternjeg jezika Vlaha.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Nebrojano je primera na ovom Forumu koji pokazuju da  je komunikacija na vlaškom jeziku itekako moguća i to bez nekih posebnih napora u savladavanju ortografskih pravila i jezičkih normi.

Slazem se sa Vama. Treba pisati i citati na maternjem jeziku, ali gresite ako mislite da ortografska pravila nisu potrebna.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 16:11
Vlasi ne moraju učiti rumunski, nito bilo koji drugi romanski jezik da bi se sporazumevali i komunicirali na vlaškom jeziku

Vlasi svoj maternji rumunski jezik uce od njihovih roditelja. U skolama bi ucili knjizevni normu kako bi se bolje sporazumeli Vlasi iz Negotina, sa Vlasima iz tvoje Duboke, ili pak sa Vlasima iz Almasa, Bukuresta....

dPasujoni ovo je jezik:

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fdexonline.ro%2Fimg%2Fzepu%2Flogo.png&hash=bf58ae1f9fe8198fc77d357d185b1c21b706dfda)

Starea curentă: 389.175 de definiții, din care 2.854 învățate în ultima lună.
Liste de cuvinte: A Ă Â B C D E F G H I Î J K L M N O P Q R S Ș T Ț U V W X Y Z

http://dexonline.ro/

Govorimo narecja ovog jezika, pa sta fali onda ovom jeziku?

Citat: Volcae poslato 03.08.2010. 19:23
dPasujoni ovo je jezik:

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fdexonline.ro%2Fimg%2Fzepu%2Flogo.png&hash=bf58ae1f9fe8198fc77d357d185b1c21b706dfda)
......
Govorimo narecja ovog jezika, pa sta fali onda ovom jeziku?

Rumunskom jeziku kao jeziku ne fali ništa, jezik kao i svaki drugi, ali je isto tako kao i svaki drugi jezik loša zamena za moj maternji VLAŠKI jezik.

Kao prvo, nisu sve reči vlaškog jezika uključene ni u ove dijalektološke rečnike rumunskog.

Kao drugo, učenjem rumunskog, većina vlaških reči  ne bi imale primaran značaj već bi predstavljale raritete kojih u većini knjiga ne bi bilo.

Već sledeći mesec "luna ajlaltă" bi postala "luna următoare", a kasno bi shvatili da je  "amînat" postalo "tărziu" i tako dalje....

"luna ajlaltă" = други месец
"luna următoare" = следећи месец

погрешио си са luna áilaltă , код нас се каже luna ce vińe.

ẮLĂLALT, ÁIALALTĂ, ăialalți, alelalte, pron. dem., adj. dem. (Pop. și fam.) Celălalt. A vorbit ălălalt. Partea aialaltă. [Gen.-dat.sg.: ăluilalt, ăleilalte; gen.-dat.pl.: ălorlalți, ălorlalte. – Var.: ălalalt, ăllalt, áilaltă pron. dem., adj. dem.] – Ăl(a) + alalt (=ălalalt).
http://dexonline.ro/definitie/%C4%83l%C4%83lalt

AMÂNÁT adv. (Înv. și reg.) Târziu. Vine sara amânat (HODOȘ). – V. amâna.
http://dexonline.ro/definitie/am%C3%A2nat

Нису влашке него су румунске речи као што можеш да видиш.
Наречје је једна ствар а књижевни језик је нешто друго.
Лепо је знати и једно и друго а самим тим и неопходно је знати и језик а не само наречја која стално пропадају а нико се не бави култивисањем наречја.
Бежањем од матерњег језика и стварањем новог језика као матерњег језика шта би добио?

Trece moşu grosu şi oiľi dosu, pănă atuncea.

CitatVlasi svoj maternji rumunski jezik uce od njihovih roditelja. U skolama bi ucili knjizevni normu kako bi se bolje sporazumeli Vlasi iz Negotina, sa Vlasima iz tvoje Duboke, ili pak sa Vlasima iz Almasa, Bukuresta....

Suština je u tome da se mi mnogo lakše i bolje sporazumevamo kad govorimo i pišemo na vlaškom nego na rumunskom jeziku. Takođe bih mnogo lakše i bolje razumeo tekst koji ste pisali o svetkovini u Žitkovici da nije pisan na stranom rumunskom jeziku.

Sa Vlasima iz Bukurešta nisam imao prilike da razgovaram?

Citat
Niko se ovde ne stidi naziva «VLAH», niti je to pezurativno,naprotiv «VLAH» je plemeniti naziv za romanizovano stanovnistvo u jugoistocnoj Evropi,koji sebe unutar njihove zajednice  nazivaju rumuni.

Prosto sam oduševljen! ;)

Pravi "Kopernikanski obrt" u pogledu VLAHA.

Od "arhaičnih", "zaostalih" i maltene "retardiranih" rumuna, postadosmo "plemeniti", ali čak i da jesu sve to zajedno VLASI nisu bili rumuni, niti to jesu, niti žele to biti-

To je jedina prava istorijska i etnološka istina.

http://www.opiniateleormanului.ro/2010/08/02/romanii-din-timoc-i-i/

CitatValahii poartă căciuli enorme din piele de miel cu lâna mare, de culoare neagră, albă sau brună. Cămaşa albă a Valahilor este mai lungă decât a sârbilor şi cei mai mulţi poartă încă iţari de pânză  şi brâu de curea.

SZABO JOZSEF

Utazasi segyzeteg Szerbiatol - ethnographiai es Foldrajzi tekintetben -

In ,, Foldrajzi Kozlemenyek", editată de Societatea Geografică Maghiară,

Vol. III, Fasc. II, din 26 Martie , Budapesta , 1875

CitatValahii poartă căciuli enorme din piele de miel cu lâna mare, de culoare neagră, albă sau brună. Cămaşa albă a Valahilor este mai lungă decât a sârbilor şi cei mai mulţi poartă încă iţari de pânză  şi brâu de curea.

SZABO JOZSEF

Utazasi segyzeteg Szerbiatol - ethnographiai es Foldrajzi tekintetben -

In ,, Foldrajzi Kozlemenyek", editată de Societatea Geografică Maghiară,

Vol. III, Fasc. II, din 26 Martie , Budapesta , 1875

1878. год. је после Берлинског конгреса решено да се употребљава назив Румун и да се одбаци назив Влах али је то споро ишло па се у истим књигама мало пише Румун мало Влах, па онда влашки после румунски прочитај од Ф. Каница како је он писао о Румунима, користио је оба назива и стари и нови и погледај године када су књиге написане и издате.Није назив Влах за Румуне нестао ни после 1878. год. споро је то ишло.

Дали си ово прочитао?

Паун Ес Дурлић
СВЕТИ ЈЕЗИК ВЛАШКОГ ХЛЕБА

Највећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као
стр.9

један од услова за добијање међународног признања. Била је то, с једне стране, правна последица формирања Румуније (уједињењем Влашке и Молдавије 1862. г.), која је на овом конгресу такође међународно призната, и с друге стране, изражене свести српске државе да су Власи de facto румунска мањина. По истој логици, овај живаљ је до Берлинског конгреса пописиван под именом Власи, јер га је Србија с правом везивала за Влашку, или за њене суседне области са сродним становништвом. До новог преокрета у пописној номенклатури долази под утицајем догађаја у Другом светском рату, из кога југословенски комунисти излазе као победници.
стр.10


Према томе Власи настају после 2 светског рата у ФНРЈ.

Citat: Volcae poslato 03.08.2010. 21:38
"luna ajlaltă" = други месец
"luna următoare" = следећи месец

погрешио си са luna ajlaltă , код нас се каже luna śe vinje.

Kod nas se kaže i jedno i drugo, ali je suština da se ne kaže: "luna următoare".

CitatНису влашке него су румунске речи као што можеш да видиш.
Наречје је једна ствар а књижевни језик је нешто друго.
Лепо је знати и једно и друго а самим тим и неопходно је знати и језик а не само наречја која стално пропадају а нико се не бави култивисањем наречја.
Бежањем од матерњег језика и стварањем новог језика као матерњег језика шта би добио?

Ako ćemo baš da cepidlačimo, to su vlaški izrazi koji su uvršteni u rumunski dijalektološki rečnik.

Svaki književni jezik u osnovi sadrži neko narečje kao svoj temelj. Književni jezik predstavlja nadgradnju narečja. Ukoliko bi smo usavršavali naš postojeći jezik, ne bi smo morali posebno učiti i jedan i drugi, jer je to jedan jezik. Ovako, pošto se radi o dva jezika, vlaškom i rumunskom moramo ih posebno učiti, pri čemu će onaj jači i razvijeniji vremenom odneti prevagu.
Kultivisanjem vlaškog jezika se i ne može baviti niko drugi do vlasi, ako ga vlasi neće kultivisati, ko će?

Očigledno me niste razumeli, ja naprotiv baš insistiram na očuvanju svog maternjeg VLAŠKOG jezika.
Nema nikakve potrebe za stvaranje novog jezika, niti prihvatanje nekog tuđeg, a postojećeg jezika.

CitatTrjeaśe mošu grosu šî oilji dosu, pînă atunś.

Nisam baš razumeo šta ste hteli da poručite ovom izrekom, ali ako aludirate na navodni vremenski tesnac u kome se navodno VLASI nalaze, to nikako nije problem.

Da smo samo zadnih deset godina manje lamentirali nad sudbinom Vlaha i više radili na svom jeziku i kulturi mogli smo postići i daleko više.
Koliko vidim od svog maternjeg jezika beže oni koji umesto lepog vlaškog koji su učili kod kuće, u komšiluku i uopšte u svom okruženju počeli učiti rumunski jezik iz knjiga, ne bi li bili učeni i prosvećeni.

Citat: Volcae poslato 03.08.2010. 22:04

1878. год. је после Берлинског конгреса решено да се употребљава назив Румун и да се одбаци назив Влах али је то споро ишло па се у истим књигама мало пише Румун мало Влах, па онда влашки после румунски прочитај од Ф. Каница како је он писао о Румунима, користио је оба назива и стари и нови и погледај године када су књиге написане и издате.Није назив Влах за Румуне нестао ни после 1878. год. споро је то ишло.
....

Toliko sporo da je kod nas VLAHA ostalo do dana današnjeg!

Naravno da sam čitao i Kanica, i Durlića i to više puta, ali Vi u čitavoj stvari previđate jednu veoma bitnu činjenicu vezanu za VLAHE.

VLASI NIKADA u svojoj istoriji nisu bili oficijelni deo rumunske države i rumunskog naroda!

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 23:01


Toliko sporo da je kod nas VLAHA ostalo do dana današnjeg!

Naravno da sam čitao i Kanica, i Durlića i to više puta, ali Vi u čitavoj stvari previđate jednu veoma bitnu činjenicu vezanu za VLAHE.

VLASI NIKADA u svojoj istoriji nisu bili oficijelni deo rumunske države i rumunskog naroda!

dPasujoni

- Код нас траје до данашњег дана јер је наметнуто од стране државе ФНРЈ - изјашњавање као Власи.
- Као што је прво наметнута српска православна црква и школовање на српском,
- као што су посрбљена презимена додавањем ић или овић,
- као што је фалсификована наша историја да Србија и Краљевина СХС не би изгубила територију на којој су Румуни били већина.
- Спаљене су све књиге које су из влашких цркви заплењене а мањи број сачуваних књига је изгорело у бомбардовању Београда када је изгорела Библиотека у Београду 1941. године.
- Без обзира на пописе становништва ни Србија ни касније Краљевина СХС ни Краљевина Југославија нису признавале постојање Румуна у источној Србији.
- За поседовање румунских буквара, песмарица и светог писма следила је смртна казна на лицу места или у ретким слућајевима затвор.
- Нису постојале никакве шансе да се оствари било каква аутономија за Румуне у источној Србији па је последица тога била и Меморандум Румуна Србије - Атанасија Поповића који је упућен мировној конференцији у Паризу 1919. год. и тражио припајање територија са већинским румунским становништвом данашње источне Србије, Краљевини Румунији односно матици.
- Последица српске политике била је и појава фашизма међу Румунима у данашњој источној Србији између два светска рата и за време 2 светског рата и претензије Румуније за време  2 светског рата према Србији где су живели Румуни у источној Србији као и учестали апели представника Тимочких Румуна према матици да треба предузети све неопходне мере и припојити односно ослободити територије насељене тимочким Румунима од српске квислиншке фашистичке власти.

Ако баш хоћеш све је ово ипак истина и део наше историје а ако је за тебе ово позитивно јер си настао/ли Вла/си као нешто од бога дато онда немам шта више да причам уопште, ако је све ово по теби позитивно јер су на овај начин настали Власи.

Citat: dPasujoni poslato 03.08.2010. 22:34

Ako ćemo baš da cepidlačimo, to su vlaški izrazi koji su uvršteni u rumunski dijalektološki rečnik.

dPasujoni

Наравно то су влашке а не румунске речи које су Румуни украли од Влаха, па су зато српске и југословенске власти, хапсиле и протеривале сваког ко је хтео да проучава тимочке Румуне, као што је био слућај са Емил Пикотом и многим другим научницима - ауторитетима, наравно када су комунисти дошли на власт они су радили исто, у задњих 30так година ствари су се побољшале али не много па ти види шта си могао да спасиш а шта ниси спасио и због чега од културног блага "Влаха".

Ako vec poceste  i zapeste- evo vam rešenja "...anu vinjitorj" , "luna vinjitoarje" ili "anu će vinje", "luna će vinje" ili u smislu "godina (dan) u kojoj se očekuje dolazak"..."anu đe vjenjit" , "zăua đe vjenjit" ili vreme u kome neko treba da dođe . Misli se svejedno na gramatički i prirodni rod.
Vi g. Ivite mislim da ne razumete gospodina koga citirate.Procitajte pazljivije.Molim i po drugi put.I ja Vama kako god Vi to shvatili!

Citat: jovana poslato 04.08.2010. 01:18
Vi g. Ivite mislim da ne razumete gospodina koga citirate.Procitajte pazljivije.Molim i po drugi put.I ja Vama kako god Vi to shvatili

Draga Jovana, lepotice iz Negotina!!!
Molim vas odgovorie mi na pitanja koja su upucena vama. Nema smisla izbegavati odgovore. Siguran sam da vase neograniceno znanje u oblasiti istorije, lingvistike, etnologije moze meni, a i citaocima postova na florumu Pauna Es Durlica posluziti kao pozitivan inpuls u daljem otkrivanju « tople vode», ili da se bar lepo nasmejemo.

Citat: dPasujoni poslato 22.01.1974. 12:34
Suština je u tome da se mi mnogo lakše i bolje sporazumevamo kad govorimo i pišemo na vlaškom nego na rumunskom jeziku. Takođe bih mnogo lakše i bolje razumeo tekst koji ste pisali o svetkovini u Žitkovici da nije pisan na stranom rumunskom jeziku.

Naravno da treba sto vise konzumirati nas maternji jezik.  Ja sam siguran, da bi tekst pisan na stranom crnogorskom jeziku bio Vama mnogo razumljiviji nego sto je pisan na maternjem rumunskom jeziku. Vidite nerazumevanje vaseg maternjeg jezika je dokaz da ga ste se stideli. Odgovornost vase generacije je u tome sto nije nasla snage da se za pravo ucenja maternjeg jezika Vlaha izbore, vec je svoju decu kao maternji jezik ucili strani crnogorski jezik.

Citat: dPasujoni poslato 22.01.1974. 12:34
Prosto sam oduševljen!

Pravi "Kopernikanski obrt" u pogledu VLAHA.

Od "arhaičnih", "zaostalih" i maltene "retardiranih" rumuna, postadosmo "plemeniti", ali čak i da jesu sve to zajedno VLASI nisu bili rumuni, niti to jesu, niti žele to biti-

To je jedina prava istorijska i etnološka istina.

Mislim da ste u pravu istoriska i etnoloska istina je da su Vlasi Balkana Vlasi bili oni rumuni, arumuni, istrorumuni, moldavci, ardeljani, banacani, timocani, homoljci, zitkovicani, dubocani, neresnicani,bukovcani,bufani.....

Vidite da se slazemo u necemu

CitatНајвећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као
стр.9

Према томе Власи настају после 2 светског рата у ФНРЈ.

A da nije na tom popisu i one koji se izjasnjavali kao Vlasi oni dokumentovali kao Rumuni ?
A posle drugog svetskog rata ponovo postoji mogucnost da se neko izjasnjava kao Vla (Vlah).
Nemoj mi samo reci da su 1895. god.(nekolko godina posle nastanka Rumunije kao drzave) Vlasi iz srbije svi bili upuceni da je nastala drzava Rumunija i da svi imaju osecaj pripadnosti novonastale matice :)

Citat
Највећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као
стр.9




Према томе Власи настају после 2 светског рата у ФНРЈ.

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 17:42
A da nije na tom popisu i one koji se izjasnjavali kao Vlasi oni dokumentovali kao Rumuni ?
A posle drugog svetskog rata ponovo postoji mogucnost da se neko izjasnjava kao Vla (Vlah).
Nemoj mi samo reci da su 1895. god.(nekolko godina posle nastanka Rumunije kao drzave) Vlasi iz srbije svi bili upuceni da je nastala drzava Rumunija i da svi imaju osecaj pripadnosti novonastale matice :)

Адекватан одговор добићеш ове године када буде изашла књига нашег домаћина Пауна ес Дурлића, који је лично видео све те пописе односно имао прилике да то види уживо, да то мало сликовито опишем.

Па из тог разлога не бих хтео да одговарам на нека питања око настанка Влаха после 2 светског рата што је иначе тачно јер сам упознат са тиме још са почетка 90тих година из извора СФРЈ.Сада су се појавили и неки тајни комунистички документи из којих видимо и неке детаље али неке су ствари одавно познате а српски извори то нису крили, нити су претпостављам имали потребе то да раде.Па ако је мени то познато још са почетка 90тих чуди ме како неки људи то нису знали до сада, претпостављам да се нису довољно потрудили да дођу до неких информација.

Najvise me iritira kad kazu da Vlasi na maternjem jeziku ne kazu ja sam Vla nego kazu ja sam Rumun, ja pricam Rumunski("rumanjestje" ili "romanjestje")
Jedno pitanje za lingviste i istoricare ( ja to nisam ):
Kako su Vlasi sa ovih prostora pricali pre nastanka drzave Rumunije( koja je vrlo "mlada drzava")?
Isto su kazali kao i danas-jo vorbjesk rumanjestje(romanjestje)! Zar to ne ukazuje da govore romanskim( vulgaro-rimskim) jezikom. Isto se postavlja pitanje i za npr. Italiju pre njenog nastanka. kako su oni za sebe rekli da pricaju? da nisu i oni pricali na tim prostorima nekim dijalektom romanskog jezika a ne Italijanski(mozda samo pleme Itala). Takodje i Vlasi iz rumunije su pricali nekim dijalektom Romanskog( Rimskog jezika) i oni su pricali isto "romanjestje".
Kojim su jezikom pricali Hrvati,Srbi,Slovenci,Bugari,Makedonci pre vise od 1000 godina? Zasto onda Hrvati ne kazu da su Srbi ili obrnuto.

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 18:06
Najvise me iritira kad kazu da Vlasi na maternjem jeziku ne kazu ja sam Vla nego kazu ja sam Rumun, ja pricam Rumunski("rumanjestje" ili "romanjestje")
Jedno pitanje za lingviste i istoricare ( ja to nisam ):
Kako su Vlasi sa ovih prostora pricali pre nastanka drzave Rumunije( koja je vrlo "mlada drzava")?
Isto su kazali kao i danas-jo vorbjesk rumanjestje(romanjestje)! Zar to ne ukazuje da govore romanskim( vulgaro-rimskim) jezikom. Isto se postavlja pitanje i za npr. Italiju pre njenog nastanka. kako su oni za sebe rekli da pricaju? da nisu i oni pricali na tim prostorima nekim dijalektom romanskog jezika a ne Italijanski(mozda samo pleme Itala). Takodje i Vlasi iz rumunije su pricali nekim dijalektom Romanskog( Rimskog jezika) i oni su pricali isto "romanjestje".
Kojim su jezikom pricali Hrvati,Srbi,Slovenci,Bugari,Makedonci pre vise od 1000 godina? Zasto onda Hrvati ne kazu da su Srbi ili obrnuto.

Иначе то јесте тачно о називу језика и националне припадности на матерњем језику.
Нема шта да те иритира, повешћемо кампању против иритације, има да се слажу Власи и Румуни знаћи без обзира на то како се осећају по сваку цену.

Noi sântem tot un neam, noi sântem toţi fraţi şi nu ne dăm unu pe altu niciodată, nu contează dar te sâmţi că eşti Vla sau Rumun, toţi sântem rumânii şi tot un destin avem.Sângili apă nu să face! Să trăiască toţi rumânii timoceni!

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 17:42
A da nije na tom popisu i one koji se izjasnjavali kao Vlasi oni dokumentovali kao Rumuni ?

Ајде, леба ти, објасни нам како су могли да се изјасне као "Власи" ако из пописа видимо да највећи део њих уопште није знао српски.
За оне мање упућене, израз Влах не постоји у влашком језику, тако да је ово што си написао потпуно нетачно.

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 17:42
A posle drugog svetskog rata ponovo postoji mogucnost da se neko izjasnjava kao Vla (Vlah).

Питање је само због чега су власти одлучиле да врате архаични назив за Румуне "Власи".
Да ли би то урадили да је Румунија остала Влашка?

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 17:42
Nemoj mi samo reci da su 1895. god.(nekolko godina posle nastanka Rumunije kao drzave) Vlasi iz srbije svi bili upuceni da je nastala drzava Rumunija i da svi imaju osecaj pripadnosti novonastale matice :)

Прво, није "неколико" већ тридесетак.
Друго, нису имали Власи из Србије потребу да буду ни у шта упућени, пошто је свима јасно да је њихово Румâн заправо Румун, поготову што се становништво Румуније такође називало тим именом.
Што се тиче "припадности новонасталој матици", код Влаха се и данас задржао израз "Sâ trăiascâ ţara Rumâńeascâ".
Зашто би клицали румунској земљи ако је не осећају или је нису осећали за матицу?

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 18:06
Najvise me iritira kad kazu da Vlasi na maternjem jeziku ne kazu ja sam Vla nego kazu ja sam Rumun, ja pricam Rumunski("rumanjestje" ili "romanjestje")

Дешава се, прилично често, да истина иритира.
Није то ништа неуобичајно  ;)

Citat: omusapa poslato 13.08.2010. 18:06
Jedno pitanje za lingviste i istoricare ( ja to nisam ):
Kako su Vlasi sa ovih prostora pricali pre nastanka drzave Rumunije( koja je vrlo "mlada drzava")?
Isto su kazali kao i danas-jo vorbjesk rumanjestje(romanjestje)! Zar to ne ukazuje da govore romanskim( vulgaro-rimskim) jezikom.

Зар теби сам назив државе Румуније не указује да у њој живе они који се на матерњем језику зову Rumâńi ili Rumîńi и који причају rumanjestje(romanjestje).
Наравно да говоре језиком насталим из народног или вулгарног латинског језика који је, под јаким словенским утицајем, постао језик који се данас назива румунски језик.

Citat: Volcae poslato 03.08.2010. 21:38

Нису влашке него су румунске речи као што можеш да видиш.
Наречје је једна ствар а књижевни језик је нешто друго.
Лепо је знати и једно и друго а самим тим и неопходно је знати и језик а не само наречја која стално пропадају а нико се не бави култивисањем наречја.
Бежањем од матерњег језика и стварањем новог језика као матерњег језика шта би добио?

Trece moşu grosu şi oiľi dosu, pănă atuncea.

А овај http://dexonline.ro/definitie/%C4%83l%C4%83lalt је уз youtube пеницилин - најбољи лек против квази-лингвиста и њихових акробација. 

         Ja ne znam kako će se zvati kongres na kome će nas zastupati neki novi Čedomilj Mijatović (možda je on tu negde al ga ne vidimo).Posle toga se više neće spominjati ni u jednom zvaničnom dokumentu ni Metohija ni Hercegovina a u narodnom pamćenju će tvrdoglavo ostati da traju.
         Šta me briga što je Čeda (Čedomilj Mijatović, poslednji srpski grof bez grofovije) na kongresima prihvatao ono što je njemu (Austrijancima i Britancima!) bilo po volji. Šta me briga što vi sada (stidite se ) vadite iz metalnih kovčega i trezora literaturu koja je u službi i svetlu ciljeva Bukureštanskog, Londonskog i Bečkog kongresa.
         Niti me zanimaju ciljevi velikovlaške hegemonije (istini za volju i ne postoji), ni velikosrpske a pogotovu ne velikorumunske HEGEMONIJE.
         Kome se vodi rumunska politika- neka je vodi preko leđa Rumuna (onih koji tvrde, izjašnjavaju se ili žele da budu Rumuni). Niko ovde ne breni  Vladu da ostane Tepes kao ni Iviti da ostane Glisic. Neka po koži svojih sunarodnika štraftaju do mile volje i neka jačaju nacionalnu svest i moral do tri mile volje...

Citat: jovana poslato 14.08.2010. 02:14
       
         Kome se vodi rumunska politika- neka je vodi preko leđa Rumuna (onih koji tvrde, izjašnjavaju se ili žele da budu Rumuni). Niko ovde ne breni  Vladu da ostane Tepes kao ni Iviti da ostane Glisic. Neka po koži svojih sunarodnika štraftaju do mile volje i neka jačaju nacionalnu svest i moral do tri mile volje...

Госпођо Јована,
Ово је један дискусиони форум на коме заинтересовани износе своје мишљење. Уколико нисте у стању да напишете било шта сувисло и паметно, онда је боље да се уопште не оглашавате.
Било би за све нас корисније да аргументима покушате да оспорите оно што сам написао уместо што, попут отвореног прозора, лупетате глупости и вређате оне са чијим се ставовима не слажете.

Толико!

Citat: Vlad poslato 14.08.2010. 02:26

Citat: jovana poslato 14.08.2010. 02:14
       
        Kome se vodi rumunska politika- neka je vodi preko leđa Rumuna (onih koji tvrde, izjašnjavaju se ili žele da budu Rumuni). Niko ovde ne breni  Vladu da ostane Tepes kao ni Iviti da ostane Glisic. Neka po koži svojih sunarodnika štraftaju do mile volje i neka jačaju nacionalnu svest i moral do tri mile volje...

Госпођо Јована,
Ово је један дискусиони форум на коме заинтересовани износе своје мишљење. Уколико нисте у стању да напишете било шта сувисло и паметно, онда је боље да се уопште не оглашавате.
Било би за све нас корисније да аргументима покушате да оспорите оно што сам написао уместо што, попут отвореног прозора, лупетате глупости и вређате оне са чијим се ставовима не слажете.

Толико!

Жао ми је што ћу ово речи али када је jovana у питању потпуно се слажем са тобом Vlad, ја бих јој исто то препоручио.
јovana памет у главу и пустите нас на миру.Када се опаметиш и кажеш нешто позитивно, паметно и значајно, јави се.

А свим искреним Власима и Румунима (у зависности како се ко од припадника влашке етничке заједнице осећа) којима је искрено стало до очувања своје културе желим слогу, братсво и још много тога што нам тренутно фали.

Sângili apă nu se face, toţi sântem rumânii şi tot u neam sântem.
Ceartă întră noi niciodată să nu mai fie, decât pace şi frăţie.
Să trăim fraţilor, de ceartă să ne lăsăm, cultura noastră s-o păstrăm!

Gosopodine Vlad i Volcae, meni se cini da me vi odlicno razumete samo sto okrecete malo u krug.

Ako se Roman(svi rimski narodi) kod starih naroda, prilikom citanja, izgovora kao Rumun(Roman), Ne znaci da su svi koji kazu "jo sânt Roman"(Rumun) vode poreklo iz danasnje Rumunije, ili da je potpuno isti narod.
Znamo svi da je na ovim prostorima bilo vise plemena. Posle pada pod Rimskom imperijom mnoga plemena(ralicita) mesala se sa Rimljanima i prihvatili njihov jezik. Normalno je da su slicno pricali i narod sa ovih prostora kao i narod sa prostora sadasnje Rumunije "jo sânt Roman(Rumun)". Zato ja mogu da kazem za sebe da sam Vla a ne Rumun. Nemojte da insitstirate na tome da su svi Vlasi Rumuni(Ovo mislim kada kazete da im je matica Rumunija).
Ja bi se mozda izjasnjavao za maticu Trakiju,Keltija(smesno zvuci :)), Meziju, Tribaliju, StaroRimsko carstvo. Ali posto tih drzava(carstva)  nema ja ostajem Vla(Vlah) u ovom prostoru u kome su ziveli i moji preci.

Od Staroslovena(mesanjem sa starosedeocima) su nastale Srbija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Slovenija...
Zasto to nije isti narod?

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Gosopodine Vlad i Volcae, meni se cini da me vi odlicno razumete samo sto okrecete malo u krug.

Па ја се извињавам ако на неко ваше питање нисам дао одговор, није ми сигурно била намера тако нешто да урадим али сада ћу се побринути да добијете одговор на ваша питања.

Прво у вези Io sânt Rumân (oltenski odnosno juzno rumunski dijalekt) ili Io mis Rumân (banatski odnosno severno rumunski dijalekt) су изворни прави народни румунски изрази за Ја сам Румун како северно од Дунава тако и јужно од Дунава.
Израз Eu sânt Român има исто значење Ја сам Румун упитању је румунски књижевни језик.

Io и Rumân су старе архаичне форме, Eu и Român су књижевне норме а корени су исти од латинских речи Ego и Romanus, с тим што је реч Român последица намерне латинизације румунског језика, тако што је самогласник У замењен самогласником О.

Поред ових назива, наравно да је свима одавно још пре више од 100 година познато да се у источној Србији говоре наречја румунског језика и то варијанте Банатског наречја као и једна варијанта Олтенског наречја.

Оно што је најважније је како се ми за себе "Влахе" и Румуне изражавамо на матерњем језику:

Io sânt rumân ďin Sârbie da el e rumân ďin Rumâńie.
Ја сам Влах из Србије а он је Румун из Румуније.

Rumâńi vorbesc rumâńeşťe, rumâńi ďin Rumâńie vorbesc rumâńeşťe.
Власи говоре влашки, Румуни из Румуније говоре румунски.

Према томе rumân=Влах или Румун, rumâńeşťe=влашки или румунски, ми не правимо разлику између нас и Румуна на метерњем језику, то је барем јасно сада.

omusapa имао бих и ја једно питање да ли сте ви Влах из источне Србије?

Ja sa Vla iz Istocne Srbije( Negotin)

Sad mi kazi kojim narjecem Rumunskog jezika  govore Ćići(Vlasi iz Hrvatske) ili na pr Vlasi( Cincari) iz Makedonije.?
Da li su to isto Rumuni ili nisu po tebi ?

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 17:16
Ja sa Vla iz Istocne Srbije( Negotin)

Sad mi kazi kojim narjecem Rumunskog jezika  govore Ćići(Vlasi iz Hrvatske) ili na pr Vlasi( Cincari) iz Makedonije.?
Da li su to isto Rumuni ili nisu po tebi ?

Они не говоре наречја румунског језика.
Ћићи су остали Румуни и тврде и даље да говоре истрорумунски дијалект румунског језика.
Цинцари тврде да говоре посебан романски језик а не македорумунски дијалект румунског језика у задњих 30так година.
Постоје и Влаши (област Меглен у Грчкој) они се данас слабо помињу па незнам каква је ситуација са њима шта они тврде дали говоре мегленорумунски дијалект румунског или посебан језик.

Румуни, Молдавци и Власи (Србије и Бугарске) говоре дакорумунски дијалект румунског или је то румунски без и једног дијалекта.

Да ли су исто Румуни по мени није на мени да судим или просуђујем има их па нека кажу сами шта су и којим језиком говоре.

Citat: Volcae poslato 14.08.2010. 16:58
Оно што је најважније је како се ми за себе "Влахе" и Румуне изражавамо на матерњем језику:

Io sânt rumân ďin Sârbie da el e rumân ďin Rumâńie.
Ја сам Влах из Србије а он је Румун из Румуније.

Rumâńi vorbesc rumâńeşťe, rumâńi ďin Rumâńie vorbesc rumâńeşťe.
Власи говоре влашки, Румуни из Румуније говоре румунски.

Према томе rumân=Влах или Румун, rumâńeşťe=влашки или румунски, ми не правимо разлику између нас и Румуна на метерњем језику, то је барем јасно сада.

omusapa имао бих и ја једно питање да ли сте ви Влах из источне Србије?

Ovo sto je osenceno. Kako bi jedan Vla iz Srbije i jedan Rumun iz Rumunije(tadasnje Vlaske,Moldavije-prostor prve drzave Rumunije) to isto sto je napisano izgovorio i napisao pre nastanka Rumunske drzave i Rumunskog identiteta ???
Odnosno, dal bi isto Vla iz Srbije rekao "ja sam Rumân(Roman) na svom maternjem jeziku, iako znamo da tad Rumunija nije ni postojala.

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 17:41

Citat: Volcae poslato 14.08.2010. 16:58
Оно што је најважније је како се ми за себе "Влахе" и Румуне изражавамо на матерњем језику:

Io sânt rumân ďin Sârbie da el e rumân ďin Rumâńie.
Ја сам Влах из Србије а он је Румун из Румуније.

Rumâńi vorbesc rumâńeşťe, rumâńi ďin Rumâńie vorbesc rumâńeşťe.
Власи говоре влашки, Румуни из Румуније говоре румунски.

Према томе rumân=Влах или Румун, rumâńeşťe=влашки или румунски, ми не правимо разлику између нас и Румуна на метерњем језику, то је барем јасно сада.

omusapa имао бих и ја једно питање да ли сте ви Влах из источне Србије?

Ovo sto je osenceno. Kako bi jedan Vla iz Srbije i jedan Rumun iz Rumunije(tadasnje Vlaske,Moldavije-prostor prve drzave Rumunije) to isto sto je napisano izgovorio i napisao pre nastanka Rumunske drzave i Rumunskog identiteta ???
Odnosno, dal bi isto Vla iz Srbije rekao "ja sam Rumân(Roman) na svom maternjem jeziku, iako znamo da tad Rumunija nije ni postojala.

Власи би рекли исто као што кажу и дан данас као што сам и написао а један Румун пре настанка Румуније из Влашке и Молдавије или Трансилваније исто само што би то биле варијанте наречја која се говоре на тим просторима.Румунски идентитет је увек постојао само што су биле лоше политичке околности за уједињење у једну државу можда и слаба национална свест до пред крај 16 века.Логично је да ће Румун за себе речи rumân или român а неће себе назвати другаћије јер та реч има корен од латинског Romanus неважно дали је упитању Румун из 13 века или 20 века.

PETAR SKOK

ETIMOLOGIJSKI RJEČNIK
HRVATSKOGA ILI SRPSKOGA JEZIKA

JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI
ZAGREB 1973

Da etnik može dobiti
značenje naroda po zanimanju, to dokazuje
naziv Romanus, koje je rumunjski narodni naziv
Romîn = Rumîn, cincarski aromîn, sa α-,
kojim se počinje svako r kao u tur. urus =
Rus. Ta riječ znači i u Munteniji »kmet« isto
što u Erdelju madž. iobagi.

Према томе етничко име за румуна је био Romîn = Rumîn иначе употребљавало се и за сталеж у времену феудализма.

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Gosopodine Vlad i Volcae, meni se cini da me vi odlicno razumete samo sto okrecete malo u krug.
Ako se Roman(svi rimski narodi) kod starih naroda, prilikom citanja, izgovora kao Rumun(Roman), Ne znaci da su svi koji kazu "jo sânt Roman"(Rumun) vode poreklo iz danasnje Rumunije, ili da je potpuno isti narod.

Gospodine omusapa,
Stvar je potpuno jednostavna samo što Vi uporno pokušavate da je zakomplikujete bukvalno praveći od gotovog veresiju.
Ako već tvrdite da

CitatNe znaci da su svi koji kazu "jo sânt Roman"(Rumun) vode poreklo iz danasnje Rumunije, ili da je potpuno isti narod.

Da li to znači da svi koji kažu: "ja sam Srbin" mogu ali ne moraju da budu Srbi?
Uzećemo jedan još bolji primer - Slovaka.  Sigurno Vam je poznato da u Srbiji - Vojvodini - živi brojna slovačka manjina.
Slovaci se, ako se ne varam, na svom maternjem jeziku zovu Slovenima. Prenesemo li ovu Vašu teriju na Slovake, to de facto znači da  Slovaci koji žive u Srbiji ne moraju da budu po svaku cenu Slovaci već, Bože moj, mogu da budu povezani sa bilo kojom slovenskom zajednicom ili narodom u Evropi. Ostavimo to da je Slovačka, kao državna tvorevina koja nosi to ime, daleko mlađa od Rumunije pošto svi znamo da je Slovačka nastala tako što su od bivše Čehoslovačke Republike nastale dve nove drave - Češka i Slovačka.
Da li Vam je jasnije koliko je teza koju iznosite kontradiktorna?

Što se tiče doseljavanja iz Rumunije, postavio bih Vam sledeće pitanje: Da li Vi stvarno verujete da je Dunav oduvek bio čvrsta granica koja je sadašnju istočnu Srbiju odvajala od današnje države Rumunije?
Na stranu to što se, na osnovu pouzdanih izvora, danas sa sigurnošću može tvrditi da najveći deo Vlaha svoje poreklo vodi sa prostora današnje Rumunije.

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Znamo svi da je na ovim prostorima bilo vise plemena. Posle pada pod Rimskom imperijom mnoga plemena(ralicita) mesala se sa Rimljanima i prihvatili njihov jezik. Normalno je da su slicno pricali i narod sa ovih prostora kao i narod sa prostora sadasnje Rumunije "jo sânt Roman(Rumun)".

Isto tako znamo da je Aurelian 272. godine povukao gotovo svo romansko stanovništvo iz Dakije i da je upravo na prostoru gde mi sada živimo osnovao novu provinciju koju je nazvao Aurelijanovom Dakijom. O tome postoje takođe brojni izvori.
Kada govore o začetku Rumuna kao naroda, odnosno o nastanku rumunskog jezika, većina istraživača se slaže da su se Rumuni kao narod formirali baš ovde - gde mi živimo -  a ne u današnjoj Rumuniji. Takvu tezu, između ostalog, zastupaju i najugledniji srpski istraživači poput Ivića, Belića, Lome, Ćirkovića i da dalje ne nabrajam.
A govoriti o tome kako su se različita plemena koja su živela na Balkanu pre padanja pod rimsku upravu zadržala kao homogeni faktor, ne mešajući se ostalim plemeinima koja su, takođe, vremenom bila romanizovana, pa i sa onima sa prostora Dakije, već može da se svrsta pod naučnom fantastikom.

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Zato ja mogu da kazem za sebe da sam Vla a ne Rumun.

Možete za sebe da kažete i da ste šišarka ili Liliputanac ako Vam to nešto znači. Činjenica je da za sebe, kao i za Rumune ma gde živeli, kažemo da smo Rumâńi ili Rumîńi kako preferira naš domaćin Paun Es Durlić.

Ma koliko negirali bilo kakvu povezanost sa Rumunima, sama činjenica da i sebe i njih oslovljavamo istim terminom, govori da se radi o jednom te istom narodu.
Da sad ne govorim o predanjima, folkloru, mitovima, posmrtnim običajima, nakitu, kultu mrtvih...koji su identični.

Vi biste sada rekli: "Da, ali Rumân potiče od Romanus i znači Rimljanin". Zbog čega onda Italijani, Francuzi, Španci, Portugalci... na našem jeziku nisu isto Rumâńi? Zašto za njih govorimo da su Italiai, Španci, Francuzi a ne Rumâńi?

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Nemojte da insitstirate na tome da su svi Vlasi Rumuni(Ovo mislim kada kazete da im je matica Rumunija).

Na tome, pre svega, insistira stručna javnost. Pročitajte šta o tome piše Karić ili Jovan Cvijić. Drugo, ako su nam se preci doselili iz Rumunije, zašto nam ona ne bi bila matica? Da opet ne govorim o tome da u Rumuniji živi narod sa kojimk delimo isti jezik, poreklo, običaje, istoriju...

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Ja bi se mozda izjasnjavao za maticu Trakiju,Keltija(smesno zvuci :)), Meziju, Tribaliju, StaroRimsko carstvo. Ali posto tih drzava(carstva)  nema ja ostajem Vla(Vlah) u ovom prostoru u kome su ziveli i moji preci.

Da li biste Srbima u Rumuniji preporučili da se izjasne da im je matica Ukrajina ili Poljska - države pod čiju administraciju spada oblast odakle se smatra da su se Sloveni - preci današnjih Srba doselili ovde?

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 14:49
Od Staroslovena(mesanjem sa starosedeocima) su nastale Srbija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Slovenija...
Zasto to nije isti narod?

Pod obavezno pročitati Pavle Ivić - Srpski narod i njegov jezik. Biće Vam jasnije zbog čega  :D

Pozdrav

Citat: omusapa poslato 14.08.2010. 19:04

Lepota vlaskog(Romanskog ili vulgaro-rimskog) jezika je bas u tome sto nije standardizovan i kao takav treba i da se ocuva.

Prvo:
Vlaški jezik nije nikakav romanski ili vulgaro-rimski jezik, već se pod tim pojmom podrazumevaju narečija rumunskog književnog jezika na prostoru istočne - preciznije severoistočne Srbije.
Ako imate bilo kakvu lingvističku studiju koja potvrđuje da je vlaški jezik "vulgaro-rimski" jezik, a ne narečija rumunskog književnog jezika, bilo bi korisno da nam date izvor.
Drugo:
vlaški jezik ne može da se očuva ukoliko se ne bude učio u školi. Činjenica je da nam jezik polako odumire i da se čak i u najzabitijim vlaškim selima, među najmlađima, on više ne govori.
Ukoliko se pod hitno nešto ne preduzme, za kratko vreme ćemo možda imati Vlahe koji više ne govore svoj maternji jezik. A, ako nam jezik odumre, nestaćemo kao narod.

G. Vlad, imala bih za Vas bar stotinu pitanja. Odgovorite molim Vas ljudima kojima rekoste da od edikta... nastaju Vlasi...
1. Kojim jezikom govorahu pre toga (recimo u !. veku) stvorenja s ove strane Dunava i na Balkanu?
2.Da li su ta stvorenja bili Rumuni?
3. Kojim je jezikom govorio običan svet na trgovima Viminaciuma, Sirmiuma, Neo Plante, Jadera-e, Šarkamena, Gamzigrada, Ad Akvasa,Negotinuma?..
4.Da li Vam je poznato da je Marcus Aurelius Severus Antonius Caracalla pod pritiskom i nezadovoljstvima koja izbijaju od samog početka njegove vladavine (pogotovu u istočnim provincijama) popušta nemajući kud i izdaje Constitutio Antoniniana, tj. podariće rimsko građansko pravo svakom podaniku koji je rođen kao slobodan čovek. Između ostalog se mogao izjašnjavati i govoriti slobodno svojim jezikom?
5.Ko bi u Meziji i šire mogao da razume tekst "Edikta" da narod vekovima pre toga nije govorio taj izvorni jezik?
6.Da li u Rumuniji u 2. veku postoji katedra za književni rumunski jezik?
7. Kojim jezikom je govorio car Konstantin u našem Naisusu?
8.Jeste li i vi jedan od onih koji slepo veruju da je obraćanje S.C. Mare  poklisaru Porte bilo na savremenom rumunskom književnom jeziku?
9.Da li ste negde našli podatak da je neko s ove strane Dunava pobio sve živo u bilo kom civilizacijskom razdoblju?
10.Da li verujete da je po povratku Dačana u Dakiju ovde ostala samo nenaseljena zemlja?
11.Jesu li možda Dačani ostali u ne znam kom broju da štite granicu od upada u Dakiju sa juga?
12.Znate li koliko je rumunskih porodica živelo ovde tokom čitavih 10 godina?
13.Znate koliko ih je ostalo po njihovom povratku u domovinu?
14.Koliko se rumuna ovde u međuvremenu oženilo i zasnovalo "rumunska ognjišta"?
15.Srazmerno tome, koliko se procenata Rumunki ovde udalo (i kakvim "biznisom" su se pre toga bavile)?
16.Znate li kojih su godišta većina njihovih muževa?
17.Znate li gde će njihova deca da se školuju?
.
.
.


Ja se bojim samo toga da će budući Vlasi biti samo Švajcarci, Nemci, Francuzi, Italijani, Amerikanci, Kanađani...Slušajte ih kako lepo i tečno govore te jezike.

Citat: Vlad poslato 14.08.2010. 23:47

CitatŠto se tiče doseljavanja iz Rumunije, postavio bih Vam sledeće pitanje: Da li Vi stvarno verujete da je Dunav oduvek bio čvrsta granica koja je sadašnju istočnu Srbiju odvajala od današnje države Rumunije?
Na stranu to što se, na osnovu pouzdanih izvora, danas sa sigurnošću može tvrditi da najveći deo Vlaha svoje poreklo vodi sa prostora današnje Rumunije.

Odlucite koja vam je tezea bliza ova gore ili ova dole.Tj. Dali danasnji Rumuni vecinom vode poreklo sa prostora istocne Kraine ili obrnuto ;).
evo jos jedna teza.Tvrdi se da su Daci pleme Tracana.Onda je malo cudno ako pogledas karte koje su pravljene, pre prodiranja Rimskog carstva( pre I veka n.e.) nema Dacana na kartama.(nista ne tvrdim samo pogledaj karte). dok je Tracana bilo na ovim prostorima.Evo jos jedan podatak:

Geti i Dačani

Kroz povijest vezanu uz Rumunjsku javljaju se često dva imena, to su Dačani (Lat. Daci, Engl. Dacians) i Geti (Getae), imena koja moguće označavaju isti narod, ali i ne mora biti, pa postoji sumnja da su Geti jedan njihov dio. Na kartama se nalaze imena oba plemena, a današnji ih povjesničari često nazivaju 'Geto-Dacians' (Geto-Dačani). Ime Getae javlja se već u 9 st. prije Krista Krista pa do 2. stoljeća iza Krista. Naziv Dačani javlja se kod Rimljana i mnogo je mlađi, negdje početkom 1. ili 2. stoljeća prije Krista, pa do 2 stoljeća iza Krista.

Prema Strabonu, ime dačani dolazi od Daoi, što je bio naziv za ratnike iz 'vučjeg bratstva', pa bi njihovo ime moglo biti vučji narod.

CitatIsto tako znamo da je Aurelian 272. godine povukao gotovo svo romansko stanovništvo iz Dakije i da je upravo na prostoru gde mi sada živimo osnovao novu provinciju koju je nazvao Aurelijanovom Dakijom. O tome postoje takođe brojni izvori.
Kada govore o začetku Rumuna kao naroda, odnosno o nastanku rumunskog jezika, većina istraživača se slaže da su se Rumuni kao narod formirali baš ovde - gde mi živimo -  a ne u današnjoj Rumuniji. Takvu tezu, između ostalog, zastupaju i najugledniji srpski istraživači poput Ivića, Belića, Lome, Ćirkovića i da dalje ne nabrajam.
A govoriti o tome kako su se različita plemena koja su živela na Balkanu pre padanja pod rimsku upravu zadržala kao homogeni faktor, ne mešajući se ostalim plemeinima koja su, takođe, vremenom bila romanizovana, pa i sa onima sa prostora Dakije, već može da se svrsta pod naučnom fantastikom.

CitatMožete za sebe da kažete i da ste šišarka ili Liliputanac ako Vam to nešto znači. Činjenica je da za sebe, kao i za Rumune ma gde živeli, kažemo da smo Rumâńi ili Rumîńi kako preferira naš domaćin Paun Es Durlić.

CitatMa koliko negirali bilo kakvu povezanost sa Rumunima, sama činjenica da i sebe i njih oslovljavamo istim terminom, govori da se radi o jednom te istom narodu.
Da sad ne govorim o predanjima, folkloru, mitovima, posmrtnim običajima, nakitu, kultu mrtvih...koji su identični.

Vi biste sada rekli: "Da, ali Rumân potiče od Romanus i znači Rimljanin". Zbog čega onda Italijani, Francuzi, Španci, Portugalci... na našem jeziku nisu isto Rumâńi? Zašto za njih govorimo da su Italiai, Španci, Francuzi a ne Rumâńi?

Ne negiram povezanost sa Rumunima, takodje ne negiram povezasnost Srba,Hrvata,Bugara,Makedonaca...

Ajde opet da pisem ono sto sam napisao ranije. Da se u 17. veku narod danasnje Rumunije(Romanije) odlucio da se drzava zove npr.Liliputanija(vas primer) onda bi Rumuni(stanovnici danasnje Rumunije) posle jedono 100 godina(mozda i krace) rekli da pricaju Liliputanski a Vlasi na teritorijama Srbije,Hrvatske,Makedonije,Bugarske,Grcke... bi i dalje pricali Romanjestje.
Npr. da se Italija pre nastanka odlucila da se zove Romanija, Vlasi bi i dalje Pricali "romanjestje"-sto ne znaci da bi bili Italijani(Romanija).

CitatNa tome, pre svega, insistira stručna javnost. Pročitajte šta o tome piše Karić ili Jovan Cvijić. Drugo, ako su nam se preci doselili iz Rumunije, zašto nam ona ne bi bila matica? Da opet ne govorim o tome da u Rumuniji živi narod sa kojimk delimo isti jezik, poreklo, običaje, istoriju...

To da su se svi danasnji Vlasi doselili iz Rumunije je pokusaj Nekih da dokazu da su srbi bili stari narod(starosedeoci) i sa tim pokusajem samo cine stetu Srbiji. Cudno kako se arheoloske iskopine Starog Rimskog carstva nalazi uglavnom na prostorima na kojim i danas zive Vlasi.Ako vi dokazete da su svi Rimljani( i njihovi rimski vazali) ustvari Rumuni, onda su stvarno i svi Vlasi( ma gde oni danas ziveli) Rumuni.

CitatDa li biste Srbima u Rumuniji preporučili da se izjasne da im je matica Ukrajina ili Poljska - države pod čiju administraciju spada oblast odakle se smatra da su se Sloveni - preci današnjih Srba doselili ovde?

Da li  vi hocete da kazete da su Rusini Ukrajinici, i da vam nije jasno zasto se ne izjasnjavaju kao Ukrajinci?

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg151.echo.cx%2Fimg151%2F4008%2Fbritannica10rb.jpg&hash=2cf4d82635d718f11b569bc2d8c266e13f26c720)

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg275.echo.cx%2Fimg275%2F4640%2Fvlasidrugidio2ro.jpg&hash=31dd8ae685179a0e2fcb8c09262bf8620597292f)

У новије време, Власима се називају и досељеници из
Влашке који живе у Источној Србији.

Ово исто стоји и у југословенској енциклопедији, само треба
допунити и напоменути досељенике из Баната и Ердеља.

A European people constituting the major element in the populations of Romania and Moldova, as well as smaller groups located throughout the Balkan Peninsula, south and west of the Danube River. Although their Slav neighbours gave them the name Vlachi (or Vlasi, in East Slavic Volokhi), from which the term Vlachs is derived, the Vlachs call themselves Romani, Romeni, Rumeni, or Aromani.

http://www.orbilat.com/Encyclopaedia/V/Vlachs.html


European ethnic group constituting a major element in the populations of Romania and Moldova and a smaller proportion of the population in the southern part of the Balkan Peninsula and south and west of the Danube River. The name Vlach derives from a German or Slav term for Latin speakers.

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/631511/Vlach

О пореклу источног романитета из Encyclopædia Orbis Latini и Encyclopædia Britannica: Власи су европски народ или европска етничка група који чини главни конститутивни елемент популација Румуније и Молдавије, као и мање групације лоциране по целом Балкану, јужно и западно од Дунава.

     Dobro, g. Volcae, imate prvu stranicu predstavljenog rečnika u ruci. Recimo korišćenjem reči "aplecate- boala de stomac" prevedite vlašku bajalicu  " apljekaće đin mărj, apljekaće đin pjatră, în mărj ši-n pjetrje să vă pjerdjec ši îndărăt să nu măj vă întorćec"...

     U vlaškom rečniku, a koga samo mi neznalice znamo, kao alternativa na raspolaganju Vam stoji :
u muškom rodu jednine - "apljekat" (svršeni, pasivni oblik i znači -"podojen"), što se koristi i  u množini oba roda apljekac-"podojeni" i apljekatje "podojene" ili se još sreću u obliku arhaizama i značenja  "(sami) pošli" (sami od sebe pošli, "sami niotkoga poslati", "sami po sebi pošli"), kao i još jedno značenje u množini (a isto važi i u jednini za oba roda -"sagnute, pognute"- a koje se daju, na osnovu smisla reči uz koje stoje, u datom kontekstu i prevesti.

      Za ime Boga, javite ove pojedinosti onima koji silne doktorate načiniše kako bi adekvatnije koristili papir, prostor i vreme a Vi (i Mi ) vlastitu pamet.

      (Nu je asta aič kăfană...)
   
     Toliko o tome, a šta bi smo mi, koji nekako bolje osećamo svoj vlaški jezik, uradili sa takvim stranicama- bolje ne pitajte.

aplecat – boală la stomac
аплекат - боалă ла стомак

Упитању је реч која је забележена на терену и чита се како сам написао, не чита се апљекат.
Као прво за мене је то непозната реч, друго поред мржње коју просипате према свему што је румунско,
паметније би било да будете захвални што се ето неко бавио и проучавао наш говор, ја бих био захвалан
без обзира на то ко је губио време и трошио средства на нас или наше претке односно нашу културну баштину.
Да објасним о чему се ради књига се састоји од студија и чланака а због речи које су забележене са терена
постоји и речник регионалних речи, због којег сте се тако узбудили.
http://www.populatii-istorice-romanesti-astazi.ro/pub/c4/glosar.pdf


APLECÁT s. (MED.) indigestie, (pop.) plecate (pl.), (reg.) îndesoare, (Mold., Bucov., Transilv. și Ban.) ciumurluială.
http://dexonline.ro/lexem/aplecat/63213

А овде би сте нашли остале дефиниције које сте као велики познавалац влашког изнели
http://dexonline.ro/definitie/plecat и http://dexonline.ro/lexem/aplecat
Потрудите се мало и видећете да румунском језику нису непознате речи и значења речи које сте изнели.
Као прво научите правилно да пишете и читате румунски није важно само да ли је Л или Љ већ и шта се пише
одвојено а шта повезано и још много тога.

А што се вашег изражавања на овом форуму, не бих ни да коментаришем нити да се спуштам на ваш ниво, боже мој.

     Taman posla da ću da ustuknem i ne izrazim sve jasne razlike rumunskog i vlaškog, pošto je očigledno da je mali fond obrađenih reči imao za cilj da preko rumunizovanog fonetskog približe dva jezika.Uz to treba dodati da nije napravljena nikakva kvalitetna analiza ni što se tiče odnosa prema srpskim rečima tako da se i turcizmi i drugi izmi pripisuju srpskom jeziku.
     
     Je li to onda i mržnja prema svemu što je srpsko?
     Ne, ne, gospodo. Čist račun i eto ljubavi.

     Molim da početničke rečnike pohvalimo a da prihvatimo samo  ono što nama drži vodu. Dakle Rumunima -rumunske reči, Vlasima - vlaške reči. Dobro je da smo počeli da se natežemo.Razlike postoje a kako se šta na rumunskom piše - briga me.Vidite vi to sa Predragom, on, čovek, zna. Meni treba 20 min. da prevedem rečenicu pisanu na rumunskom i zato to moj maternji  jezik nije. Vi ne možete da prihvatite da se na vlaškom kaže "apljakă kopilu" (namiri dete), (podoj dete),  umesto "dăj cîcă la kopil" ( daj detetu sisu) a što se u svakoj zabiti koristi. Mi "zeleni" (sa grane pali) treba da prihvatimo da je reč "moară" ekvivalent reči "trjebuje, trjabje, trjebje". Koji to ozbiljan lingvista može da prihvati da je jedna reč ultimativnog značenja "moară " (na srpskom "mora") ekvivalentna jednoj reči modalnog značenja "trjebje" (srpski "treba"). I sad "taj vaš lingvista" ubi dva jezika sejući zabludu, i svoj maternji i moj maternji - jer vi svoj maternji očigledno ne znate.
     
     Čujem da je g. A. Puslojić u Krajini pa ću se malo bolje raspitati u vezi s tim a potražiću i nekog od boljih znalaca: Časlava, Sinišu, Dragana, Gorana.

     Dalje, ne spočitavajte Vi meni negiranje rumunskog i Rumuna. Dok ste Vi izričito tražili brisanje Vlaha i čak kao svoj znak (VLASI SU RUMUNI) neprekidno ističete tezu na ovom forumu. Ja i još nas nekolikcina umesto tih bagatelnih vaših otkrića suprotstavljamo Vam autentičnost kakvu mi Vlasi živimo i imamo legitimno pravo da je želimo i razvijamo. To vaše nek "ćita braće koj oće".  (izvinite i ovo je ".........." bilo na vlaškom).

Citat: jovana poslato 16.08.2010. 21:34
    Dobro, g. Volcae, imate prvu stranicu predstavljenog rečnika u ruci. Recimo korišćenjem reči "aplecate- boala de stomac" prevedite vlašku bajalicu  " apljekaće đin mărj, apljekaće đin pjatră, în mărj ši-n pjetrje să vă pjerdjec ši îndărăt să nu măj vă întorćec"...

    U vlaškom rečniku, a koga samo mi neznalice znamo, kao alternativa na raspolaganju Vam stoji :
u muškom rodu jednine - "apljekat" (svršeni, pasivni oblik i znači -"podojen"), što se koristi i  u množini oba roda apljekac-"podojeni" i apljekatje "podojene" ili se još sreću u obliku arhaizama i značenja  "(sami) pošli" (sami od sebe pošli, "sami niotkoga poslati", "sami po sebi pošli"), kao i još jedno značenje u množini (a isto važi i u jednini za oba roda -"sagnute, pognute"- a koje se daju, na osnovu smisla reči uz koje stoje, u datom kontekstu i prevesti.

     Za ime Boga, javite ove pojedinosti onima koji silne doktorate načiniše kako bi adekvatnije koristili papir, prostor i vreme a Vi (i Mi ) vlastitu pamet.

     (Nu je asta aič kăfană...)
   
    Toliko o tome, a šta bi smo mi, koji nekako bolje osećamo svoj vlaški jezik, uradili sa takvim stranicama- bolje ne pitajte.

Болест из мора, болест из стена, у мору и у стенама да нестанете и назад да се не враћате  

jovana
Да вам пожелим и ја нешто мада су могућности за превод били вишеструке.

Исто бих затражио од модератора да се испита да ли jovana има још један налог на овом форуму, знаћи да ли јој је ово клон налог.

Volcae je dao još jedan izvor koji može doprineti proučavanju vlaškog jezika i njegovih osobenosti i ja mu zahvaljujem na tome.

Naravno da je izneti rečnik vlaških reči jako oskudan i kako je jovana primetila pisan tendenciozno sa ciljem da se opravda tvrdnja kako je u pitanju rumunski sa velikim brojem srpskih reči. U tom smislu, namerno ili iz neznanja turcizmi, pa čak i germanizmi, su pripisani uticaju srpskog jezika.

Zapravo, pokazuje i u svoj svojoj manjkavosti, značajnu razliku između vlaškog i rumunskog jezika. Činjenica da je večina vlaških reči uvrštena i u rumunski dijektološki rečnik ne umanjuje tu razliku.

U svakom slučaju dotaknuto je jedno vrlo zanimljivo pitanje vezano za vlaški jezik, a i same vlahe i vlaški etnički identitet.

Zanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

Jovana i Volcae su sa samo jednom rečju: "apljekat" otvorili čitav spektar pitanja, a to je samo "kap u moru".

Još je zanimljivije kada se posmatraju vlaški izrazi za dvorište. Iako mesto Dvorište kod Golupca zovemo Dvorišće, nije uobičajeno da se ograđeni prostor oko kuće naziva tako.

Zato su tu nazivi: trauša, avľija, obor!

"Trauša" je ori ginalni vlaški naziv za dvorište i zasad ga nema u dexonline.ro, što ne znači da ga neće ubaciti ;)

"Avľija"  je turcizam, dok "obor" imamo i u srpskom i u rumunskom, mada sa značenjem koji u vlaškom ima reč "strunga".

Citat: dPasujoni poslato 18.08.2010. 08:33
Volcae je dao još jedan izvor koji može doprineti proučavanju vlaškog jezika i njegovih osobenosti i ja mu zahvaljujem na tome.

Naravno da je izneti rečnik vlaških reči jako oskudan i kako je jovana primetila pisan tendenciozno sa ciljem da se opravda tvrdnja kako je u pitanju rumunski sa velikim brojem srpskih reči. U tom smislu, namerno ili iz neznanja turcizmi, pa čak i germanizmi, su pripisani uticaju srpskog jezika.

Zapravo, pokazuje i u svoj svojoj manjkavosti, značajnu razliku između vlaškog i rumunskog jezika. Činjenica da je večina vlaških reči uvrštena i u rumunski dijektološki rečnik ne umanjuje tu razliku.

U svakom slučaju dotaknuto je jedno vrlo zanimljivo pitanje vezano za vlaški jezik, a i same vlahe i vlaški etnički identitet.

Zanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

dPasujoni

Опет грешиш, то су регионализми румунског, негираш доказано порекло Влаха и наречја дакорумунског којима Власи говоре, па барем за то имамо доказе.
Нема стварно разлога за сумњу без обзира како ко доживљава себе и свој језик.

Citat: dPasujoni poslato 18.08.2010. 08:33

Još je zanimljivije kada se posmatraju vlaški izrazi za dvorište. Iako mesto Dvorište kod Golupca zovemo Dvorišće, nije uobičajeno da se ograđeni prostor oko kuće naziva tako.

Zato su tu nazivi: trauša, avľija, obor!

"Trauša" je ori ginalni vlaški naziv za dvorište i zasad ga nema u dexonline.ro, što ne znači da ga neće ubaciti ;)

"Avľija"  je turcizam, dok "obor" imamo i u srpskom i u rumunskom, mada sa značenjem koji u vlaškom ima reč "strunga".

dPasujoni

Ово је занимњиво где си нашао Dvorišće ја га не видим у овом речнику.
Код Влаха - царана тај назив не постоји нити постоји назив Trauša, било би добро да је реч латинског порекла па ме баш занима порекло те речи.
Исто не простоји avľija једино prăvăľia мада мислим да је унгурјански назив а не царански.
У царанском говору постоји Obor i Bătătura.

Citat: Volcae poslato 18.08.2010. 08:55

Опет грешиш, то су регионализми румунског, негираш доказано порекло Влаха и наречја дакорумунског којима Власи говоре, па барем за то имамо доказе.

Ništa ja ne negiram niti tvrdim, samo uočavam razlike između vlaškog i rumunskog, kao i vlaškog i srpskog jezika.

Takođe mogu da primetim da se vlasima, vlaškim jezikom i poreklom malo ko ozbiljno bavio. Pogotovu je malo insajderskih radova od strane samih Vlaha!

Ja samo uočavam:

CitatZanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

Pogledajte malo bolje glosar koji ste postavili i videćete da su turcizmi mnogo brojniji od nemačkih i mađarskih reči.

Takođe, je zanimljivo da su u vlaškom nisu u upotrebi samo reči koje predstavljaju  rumunske arhaizme, već i mnoge reči koje su srpski arhaizmi i nisu u upotrebi u savremenom rumunskom i srpskom.

Што се регионализма тиче нечеш наћи регионализме из "Тимока" источне Србије у DEX - online.

Citat: Volcae poslato 18.08.2010. 09:04

Ово је занимњиво где си нашао Dvorišće ја га не видим у овом речнику.
Код Влаха - царана тај назив не постоји нити постоји назив Trauša, било би добро да је реч латинског порекла па ме баш занима порекло те речи.
Исто не простоји avľija једино prăvăľia мада мислим да је унгурјански назив а не царански.
У царанском говору постоји Obor i Bătătura.

Dvorišća ili Dvorišće je vlahizirani naziv sela Dvorište u opštini Golubac.

Trauša je vlaški naziv za dvorište i ima ga i u rečniku koji si postavio, ali ga nema u dex-u.

Po meni je nastalo od "întră ušă"! (između vrata), ali to je samo moja pretpostavka.

Bătatura je kod nas naziv za "utabano mesto".

Avľija je avlija tj. dvorište

Па ето видиш да и сами имамо регионализме по којима се разликујемо, што не значи да нисмо сви Власи.
Obor има значење Strunga и у румунском.
Bătătura код царана означава више ствари не само двориште.Код унгурјана из твог краја има изгледа само једно значење.

видим сада trauşă - pridvor зашто мислиш да је то двориште?

Interesuje me cija je rec mâjdan koja u nekim vlaskim selima znaci dvoriste ?

trăuşă – pridvor.
ćindă – pridvor.

код царана се изговара ťindă.

dPasujoni ако је код унгурјана trăuşă реч за двориште, хтео бих нешто да питам да ли има још неко значење?
На пример да ли je trăuşă исто што и ćindă?

Могу слободно на основу само пар речи које смо овде поменули да би култивисање наречја дакорумунског имало позитиван утицај на књижевни румунски.
Не би пропадале речи као што су:

APLECÁT - највероватније је исто латинског порекла као и APLECÁ - lat. applicare
BĂTĂTÚRĂ - Lat. battitura
TÍNDĂ - lat. tenda  

зашто би на пример неко користио турцизам MURDÁR а не би користио IMÓS - Lat. limosus

Citat: dPasujoni poslato 18.08.2010. 09:18

Citat: Volcae poslato 18.08.2010. 08:55
Опет грешиш, то су регионализми румунског, негираш доказано порекло Влаха и наречја дакорумунског којима Власи говоре, па барем за то имамо доказе.

Ništa ja ne negiram niti tvrdim, samo uočavam razlike između vlaškog i rumunskog, kao i vlaškog i srpskog jezika.
Takođe mogu da primetim da se vlasima, vlaškim jezikom i poreklom malo ko ozbiljno bavio. Pogotovu je malo insajderskih radova od strane samih Vlaha!
Ja samo uočavam:

CitatZanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

Pogledajte malo bolje glosar koji ste postavili i videćete da su turcizmi mnogo brojniji od nemačkih i mađarskih reči.
Takođe, je zanimljivo da su u vlaškom nisu u upotrebi samo reči koje predstavljaju  rumunske arhaizme, već i mnoge reči koje su srpski arhaizmi i nisu u upotrebi u savremenom rumunskom i srpskom.

dPasujoni

Ја а и свако други може лако да запази да на основу природних прелаза говора дакорумунског и на основу регионализма којих имамо у источној Србији, Банату, Олтенији и Ердељу ми можемо да твдимо следеће:
- говоримо наречјима дакорумунског језика и то варијанту олтенског и варијанте банатског наречја
- Власи су староседеоци на простору данашње источне Србије
Е сада зашто не тврдимо да смо више пореклом староседеоци него углавном потомци досељеника из Влашке и Угарске?
Ја мислим да су историјски извори важни за овакве тврдње и да у овоме нема никакве политике.

Понављам само на основу регионализама који су присутни и у источној Србији и у Банату и Олтенији као и природних прелаза говора дакорумунског на истом простору рачунајучи и Ердељ, ми можемо да тврдимо да смо чак и чисти староседеоци на овим просторима још од римског царства до данашњег дана.Међутим историјски извори нам говоре да су староседеоци Власи били у мањини у односу на досељене Влахе и немамо довољно историјских извора који би потврдили континуитет Влаха на овим просторима као што ни Румуни у Дакији немају довољно историјских извора да то исто ураде на простору данашње Румуније.

Код нас се проблем континуитета јавља почетком 18. века а у Румунији код Румуна пре 12-ог века.

Citat: Volcae poslato 18.08.2010. 12:45

dPasujoni ако је код унгурјана trăuşă реч за двориште, хтео бих нешто да питам да ли има још неко значење?

Да прекратимо муке:
реч trăuşă dPasujoni није најбоље ослушнуо, јер је њен прави изговор, у ствари: într-a uşă: trĭekură ku karu-nkarkat pin vrakńiţă, şî tunară într-a uşă, da kîńi-nśepură săĭ latre, kî sa spumîntat đi larmă ...

Реч, дакле, дословце значи "између врата", што упућује на одређени тип окућнице, у којој је кућа ограђена, а на тој огради постоје двоја врата ("vrakńiţa", "kapiĭa" или "uşa mare", која је окренута према главној саобраћајници, и "uşa mikă", којих је могло бити више, рецимо према сваком комшији по једна  ...). Али, пошто немају све куће ограду, нити су Власи у прошлости увек имали куће, простор испред "стамбене јединице" називали су - колико ја знам: pîrvaļiĭe или prîvaļie (књижевни облик: prăvălie). Тако је, барем, у Горњем Поречу.

ПС. Ово је права тема за Флорум, и било би од користи да се прикупи што више варијаната, али да се притом прецизно наведе о ком је селу реч.

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:MCOiuCQBFW8J:www.cincarnet.com/Srednjivek.htm+Gustav+weigand+armini&cd=2&hl=sr&ct=clnk&client=firefox-a

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:0vY8iMoV08kJ:www.cincarnet.com/cincari_u_srbiji.htm+Gustav+weigand+armini&cd=1&hl=sr&ct=clnk&client=firefox-a

Citat: omusapa poslato 18.08.2010. 15:27

http://webcache.googleusercontent.com

У вези са оваквим топицима, желим да подсетим на уобичајено правило на форумовима, pă şă l-al nuostru, да се пре линка напише реч-две зашто се они цитирају, шта се тамо куда они воде може наћи и како то "тамо" може да допринесе развоју конкретне дискусије у текућој конференцији!

Atîta!
Da ar fi bun şî prĭa bun să purtaţ vuorba pi rumîńaşće, pă kare kum puaće, kare kum şćiĭe şă kare kum vrĭa.
Aşa s-a pastrĭaḑă ļimba. Parkĭe vińe kîta kam urît, batăl śerĭu s-ăl bată, să ńi vaĭtăm pi sîrbĭaşće kă pĭerđem ļimba rumîńaskă!  :(

Citat: Paun poslato 18.08.2010. 15:23

Реч, дакле, дословце значи "између врата", што упућује на одређени тип окућнице, у којој је кућа ограђена, а на тој огради постоје двоја врата ("vrakńiţa", "kapiĭa" или "uşa mare", која је окренута према главној саобраћајници, и "uşa mikă", којих је могло бити више, рецимо према сваком комшији по једна  ...). Али, пошто немају све куће ограду, нити су Власи у прошлости увек имали куће, простор испред "стамбене јединице" називали су - колико ја знам: pîrvaļiĭe или prîvaļie (књижевни облик: prăvălie). Тако је, барем, у Горњем Поречу.

Ja sam i naveo pretpostavku da je u osnovi "întră ušă", ali se upotrebljava u značenju dvorište.
Zapravo sam se i sam pitao da li je "întră ušă" (između vrata), vremenom u stvari postalo "în traušă" (u dvorištu), i sklon sam prihvatanju "traušă" kao samostalne reči.

Mîatură trauša kăši. (Mete dvorište kuće)

Kopiji să źuoakă prîn traušă. (Deca se igraju po dvorištu)

Parkirjeašće karu în traušă, šî tună înuntru. (Parkiraj kola u dvorištu i uđi unutra)

Trauša je pľină dî frundză. (Dvorište je puno lišća)



Što se tiče prîvaľije takvog naziva u mom kraju nisam čuo, već samo "avľija" i "trauša".

     Реч ,,прăвăљије,, се користи у Буковчу и Кобишници а у Србову, Радујевцу и Мокрању, Душановцу, Прахову... каѕе се ,,бăтăтурă,,. Реч ,,обор,, се користи у значењу ,,окућница,, и то на много ширем говорном простору (обору шкољи, обору кăши) а најчешће реч ,,обор,, означава ,,економски део дворишта,, док се са ,,прăвăљије,, и ,,бăтăтурă,, означава двориште уз стамбене просторије а не уз ,,соба шупи,,.
    Под речју ,,уше,, се подразумева појам ,,зидна врата,, а у одређенијем облику (уша кăши, уша соби, уша подрумулуј, уша ппимици). Реч ,,вранкицă,, се користи у Буковчу и Кобишњици са истим значењем а у Србову, Радујевцу,  Мокрању, Прахову, Самариновцу ... говоре ,,поартă,, или ,,пуартă,,. Наравно да је све више приметно прихватање и оних ,,комшијских,, речи, наравно уз опаску- кум ворбјеск Рăдăјвичјењи. Јер, Радујевчани (ту спада цела скупина села следбеника) и даље радије изговарају ,,чј,, (као што неки други своје карактеристично ,,шј,,) него што ће користити ,,ћ,,.
   Мало ћу се нашалити на крају, своди се ипак на збиљу, ми се, Власи,  делимо на ,,шјекавце,, - ,,чјекавце,, - ,,ћекавце,, и ,,цекавце,, а у прошлости смо (ако смо ишта о себи и за себе ми писали) то написали алфабетом и ћирилицом.

   Сăнăтатје ши берекјет
   Карă дје порумбј ку пјепт
   Сă вă фије стасу дрјепт
   Ши вину ла врјемје фјерт
   
   Сă в' аскултје снага биње
   Сă авјец путјерје ка јерј
   Сă ну дац дос дје мујерј
   Њич прја с' авјец во рушиње

   Дакă ин ,,њевој,, ловиц
   Ка оамињ дје трјабă фиц
   Пје фуга аźуторј гăсиц
   Пăнă ,,трјаба,, ну 'мроптјиц.
   

Citat: dPasujoni poslato 18.08.2010. 09:33
Dvorišća ili Dvorišće je vlahizirani naziv sela Dvorište u opštini Golubac.

Selo Dvorište Vlasi golubačkog kraja izgovaraju Vorişćea ili Vorişće, bez "D" na početku.

Citat: Vlad poslato 23.08.2010. 18:58

Citat: dPasujoni poslato 18.08.2010. 09:33
Dvorišća ili Dvorišće je vlahizirani naziv sela Dvorište u opštini Golubac.

Selo Dvorište Vlasi golubačkog kraja izgovaraju Vorişćea ili Vorişće, bez "D" na početku.

Kod mene kažu sa "D".

To ne menja činjenicu da je u pitanju Vlahizirani srpski naziv!

8)

     Йнтйј дозбољиц сă мă извињеск дје доуо три грештј йн чје ље авусасăм ку тастатура ши ку йнкă кйтјева зминтје пусă йн потјекă ла уом бăтрн.Йн вјерсу ал дје унспрјечје пуњец сă фије "ажуторј гăсйц"  ши йн вјерсу ал дји ла ормă "ймпроптјиц" трјебуја сă фије.
     Дупă чје мăј прјефирасăм њискај скрисорј, ши њискај минц аскултйнд гласурј мјестјекатје дјин дјал ла ваље ши дји ла ваље кăтрă дјалурј, "трăуше" (код нас би било "трăушје од "кăтрă ушје" или "йнкăтрă...") да ар знача "према вратима".Ам гăсйт йнкă доуо ворбје "тйрăушје" и "тăрăуше" ку алта знăчалă.
     Ку сăнăтатје!