VLASI, VLAŠKI JEZIK I VLAŠKI ETNIČKI IDENTITET

[Volcae]

PETAR SKOK

ETIMOLOGIJSKI RJEČNIK
HRVATSKOGA ILI SRPSKOGA JEZIKA

JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI
ZAGREB 1973

Da etnik može dobiti
značenje naroda po zanimanju, to dokazuje
naziv Romanus, koje je rumunjski narodni naziv
Romîn = Rumîn, cincarski aromîn, sa α-,
kojim se počinje svako r kao u tur. urus =
Rus. Ta riječ znači i u Munteniji »kmet« isto
što u Erdelju madž. iobagi.

Према томе етничко име за румуна је био Romîn = Rumîn иначе употребљавало се и за сталеж у времену феудализма.

[Vlad]

Gosopodine Vlad i Volcae, meni se cini da me vi odlicno razumete samo sto okrecete malo u krug.
Ako se Roman(svi rimski narodi) kod starih naroda, prilikom citanja, izgovora kao Rumun(Roman), Ne znaci da su svi koji kazu "jo sânt Roman"(Rumun) vode poreklo iz danasnje Rumunije, ili da je potpuno isti narod.

Gospodine omusapa,
Stvar je potpuno jednostavna samo što Vi uporno pokušavate da je zakomplikujete bukvalno praveći od gotovog veresiju.
Ako već tvrdite da

Ne znaci da su svi koji kazu "jo sânt Roman"(Rumun) vode poreklo iz danasnje Rumunije, ili da je potpuno isti narod.

Da li to znači da svi koji kažu: "ja sam Srbin" mogu ali ne moraju da budu Srbi?
Uzećemo jedan još bolji primer - Slovaka.  Sigurno Vam je poznato da u Srbiji - Vojvodini - živi brojna slovačka manjina.
Slovaci se, ako se ne varam, na svom maternjem jeziku zovu Slovenima. Prenesemo li ovu Vašu teriju na Slovake, to de facto znači da  Slovaci koji žive u Srbiji ne moraju da budu po svaku cenu Slovaci već, Bože moj, mogu da budu povezani sa bilo kojom slovenskom zajednicom ili narodom u Evropi. Ostavimo to da je Slovačka, kao državna tvorevina koja nosi to ime, daleko mlađa od Rumunije pošto svi znamo da je Slovačka nastala tako što su od bivše Čehoslovačke Republike nastale dve nove drave - Češka i Slovačka.
Da li Vam je jasnije koliko je teza koju iznosite kontradiktorna?

Što se tiče doseljavanja iz Rumunije, postavio bih Vam sledeće pitanje: Da li Vi stvarno verujete da je Dunav oduvek bio čvrsta granica koja je sadašnju istočnu Srbiju odvajala od današnje države Rumunije?
Na stranu to što se, na osnovu pouzdanih izvora, danas sa sigurnošću može tvrditi da najveći deo Vlaha svoje poreklo vodi sa prostora današnje Rumunije.

Znamo svi da je na ovim prostorima bilo vise plemena. Posle pada pod Rimskom imperijom mnoga plemena(ralicita) mesala se sa Rimljanima i prihvatili njihov jezik. Normalno je da su slicno pricali i narod sa ovih prostora kao i narod sa prostora sadasnje Rumunije "jo sânt Roman(Rumun)".

Isto tako znamo da je Aurelian 272. godine povukao gotovo svo romansko stanovništvo iz Dakije i da je upravo na prostoru gde mi sada živimo osnovao novu provinciju koju je nazvao Aurelijanovom Dakijom. O tome postoje takođe brojni izvori.
Kada govore o začetku Rumuna kao naroda, odnosno o nastanku rumunskog jezika, većina istraživača se slaže da su se Rumuni kao narod formirali baš ovde - gde mi živimo -  a ne u današnjoj Rumuniji. Takvu tezu, između ostalog, zastupaju i najugledniji srpski istraživači poput Ivića, Belića, Lome, Ćirkovića i da dalje ne nabrajam.
A govoriti o tome kako su se različita plemena koja su živela na Balkanu pre padanja pod rimsku upravu zadržala kao homogeni faktor, ne mešajući se ostalim plemeinima koja su, takođe, vremenom bila romanizovana, pa i sa onima sa prostora Dakije, već može da se svrsta pod naučnom fantastikom.

Zato ja mogu da kazem za sebe da sam Vla a ne Rumun.

Možete za sebe da kažete i da ste šišarka ili Liliputanac ako Vam to nešto znači. Činjenica je da za sebe, kao i za Rumune ma gde živeli, kažemo da smo Rumâńi ili Rumîńi kako preferira naš domaćin Paun Es Durlić.

Ma koliko negirali bilo kakvu povezanost sa Rumunima, sama činjenica da i sebe i njih oslovljavamo istim terminom, govori da se radi o jednom te istom narodu.
Da sad ne govorim o predanjima, folkloru, mitovima, posmrtnim običajima, nakitu, kultu mrtvih...koji su identični.

Vi biste sada rekli: "Da, ali Rumân potiče od Romanus i znači Rimljanin". Zbog čega onda Italijani, Francuzi, Španci, Portugalci... na našem jeziku nisu isto Rumâńi? Zašto za njih govorimo da su Italiai, Španci, Francuzi a ne Rumâńi?

Nemojte da insitstirate na tome da su svi Vlasi Rumuni(Ovo mislim kada kazete da im je matica Rumunija).

Na tome, pre svega, insistira stručna javnost. Pročitajte šta o tome piše Karić ili Jovan Cvijić. Drugo, ako su nam se preci doselili iz Rumunije, zašto nam ona ne bi bila matica? Da opet ne govorim o tome da u Rumuniji živi narod sa kojimk delimo isti jezik, poreklo, običaje, istoriju...

Ja bi se mozda izjasnjavao za maticu Trakiju,Keltija(smesno zvuci :)), Meziju, Tribaliju, StaroRimsko carstvo. Ali posto tih drzava(carstva)  nema ja ostajem Vla(Vlah) u ovom prostoru u kome su ziveli i moji preci.

Da li biste Srbima u Rumuniji preporučili da se izjasne da im je matica Ukrajina ili Poljska - države pod čiju administraciju spada oblast odakle se smatra da su se Sloveni - preci današnjih Srba doselili ovde?

Od Staroslovena(mesanjem sa starosedeocima) su nastale Srbija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Slovenija...
Zasto to nije isti narod?

Pod obavezno pročitati Pavle Ivić - Srpski narod i njegov jezik. Biće Vam jasnije zbog čega  :D

Pozdrav

[Vlad]

Lepota vlaskog(Romanskog ili vulgaro-rimskog) jezika je bas u tome sto nije standardizovan i kao takav treba i da se ocuva.

Prvo:
Vlaški jezik nije nikakav romanski ili vulgaro-rimski jezik, već se pod tim pojmom podrazumevaju narečija rumunskog književnog jezika na prostoru istočne - preciznije severoistočne Srbije.
Ako imate bilo kakvu lingvističku studiju koja potvrđuje da je vlaški jezik "vulgaro-rimski" jezik, a ne narečija rumunskog književnog jezika, bilo bi korisno da nam date izvor.
Drugo:
vlaški jezik ne može da se očuva ukoliko se ne bude učio u školi. Činjenica je da nam jezik polako odumire i da se čak i u najzabitijim vlaškim selima, među najmlađima, on više ne govori.
Ukoliko se pod hitno nešto ne preduzme, za kratko vreme ćemo možda imati Vlahe koji više ne govore svoj maternji jezik. A, ako nam jezik odumre, nestaćemo kao narod.

[jovana]

G. Vlad, imala bih za Vas bar stotinu pitanja. Odgovorite molim Vas ljudima kojima rekoste da od edikta... nastaju Vlasi...
1. Kojim jezikom govorahu pre toga (recimo u !. veku) stvorenja s ove strane Dunava i na Balkanu?
2.Da li su ta stvorenja bili Rumuni?
3. Kojim je jezikom govorio običan svet na trgovima Viminaciuma, Sirmiuma, Neo Plante, Jadera-e, Šarkamena, Gamzigrada, Ad Akvasa,Negotinuma?..
4.Da li Vam je poznato da je Marcus Aurelius Severus Antonius Caracalla pod pritiskom i nezadovoljstvima koja izbijaju od samog početka njegove vladavine (pogotovu u istočnim provincijama) popušta nemajući kud i izdaje Constitutio Antoniniana, tj. podariće rimsko građansko pravo svakom podaniku koji je rođen kao slobodan čovek. Između ostalog se mogao izjašnjavati i govoriti slobodno svojim jezikom?
5.Ko bi u Meziji i šire mogao da razume tekst "Edikta" da narod vekovima pre toga nije govorio taj izvorni jezik?
6.Da li u Rumuniji u 2. veku postoji katedra za književni rumunski jezik?
7. Kojim jezikom je govorio car Konstantin u našem Naisusu?
8.Jeste li i vi jedan od onih koji slepo veruju da je obraćanje S.C. Mare  poklisaru Porte bilo na savremenom rumunskom književnom jeziku?
9.Da li ste negde našli podatak da je neko s ove strane Dunava pobio sve živo u bilo kom civilizacijskom razdoblju?
10.Da li verujete da je po povratku Dačana u Dakiju ovde ostala samo nenaseljena zemlja?
11.Jesu li možda Dačani ostali u ne znam kom broju da štite granicu od upada u Dakiju sa juga?
12.Znate li koliko je rumunskih porodica živelo ovde tokom čitavih 10 godina?
13.Znate koliko ih je ostalo po njihovom povratku u domovinu?
14.Koliko se rumuna ovde u međuvremenu oženilo i zasnovalo "rumunska ognjišta"?
15.Srazmerno tome, koliko se procenata Rumunki ovde udalo (i kakvim "biznisom" su se pre toga bavile)?
16.Znate li kojih su godišta većina njihovih muževa?
17.Znate li gde će njihova deca da se školuju?
.
.
.


Ja se bojim samo toga da će budući Vlasi biti samo Švajcarci, Nemci, Francuzi, Italijani, Amerikanci, Kanađani...Slušajte ih kako lepo i tečno govore te jezike.

[omusapa]

Što se tiče doseljavanja iz Rumunije, postavio bih Vam sledeće pitanje: Da li Vi stvarno verujete da je Dunav oduvek bio čvrsta granica koja je sadašnju istočnu Srbiju odvajala od današnje države Rumunije?
Na stranu to što se, na osnovu pouzdanih izvora, danas sa sigurnošću može tvrditi da najveći deo Vlaha svoje poreklo vodi sa prostora današnje Rumunije.

Odlucite koja vam je tezea bliza ova gore ili ova dole.Tj. Dali danasnji Rumuni vecinom vode poreklo sa prostora istocne Kraine ili obrnuto ;).
evo jos jedna teza.Tvrdi se da su Daci pleme Tracana.Onda je malo cudno ako pogledas karte koje su pravljene, pre prodiranja Rimskog carstva( pre I veka n.e.) nema Dacana na kartama.(nista ne tvrdim samo pogledaj karte). dok je Tracana bilo na ovim prostorima.Evo jos jedan podatak:

Geti i Dačani

Kroz povijest vezanu uz Rumunjsku javljaju se često dva imena, to su Dačani (Lat. Daci, Engl. Dacians) i Geti (Getae), imena koja moguće označavaju isti narod, ali i ne mora biti, pa postoji sumnja da su Geti jedan njihov dio. Na kartama se nalaze imena oba plemena, a današnji ih povjesničari često nazivaju 'Geto-Dacians' (Geto-Dačani). Ime Getae javlja se već u 9 st. prije Krista Krista pa do 2. stoljeća iza Krista. Naziv Dačani javlja se kod Rimljana i mnogo je mlađi, negdje početkom 1. ili 2. stoljeća prije Krista, pa do 2 stoljeća iza Krista.

Prema Strabonu, ime dačani dolazi od Daoi, što je bio naziv za ratnike iz 'vučjeg bratstva', pa bi njihovo ime moglo biti vučji narod.

Isto tako znamo da je Aurelian 272. godine povukao gotovo svo romansko stanovništvo iz Dakije i da je upravo na prostoru gde mi sada živimo osnovao novu provinciju koju je nazvao Aurelijanovom Dakijom. O tome postoje takođe brojni izvori.
Kada govore o začetku Rumuna kao naroda, odnosno o nastanku rumunskog jezika, većina istraživača se slaže da su se Rumuni kao narod formirali baš ovde - gde mi živimo -  a ne u današnjoj Rumuniji. Takvu tezu, između ostalog, zastupaju i najugledniji srpski istraživači poput Ivića, Belića, Lome, Ćirkovića i da dalje ne nabrajam.
A govoriti o tome kako su se različita plemena koja su živela na Balkanu pre padanja pod rimsku upravu zadržala kao homogeni faktor, ne mešajući se ostalim plemeinima koja su, takođe, vremenom bila romanizovana, pa i sa onima sa prostora Dakije, već može da se svrsta pod naučnom fantastikom.

Možete za sebe da kažete i da ste šišarka ili Liliputanac ako Vam to nešto znači. Činjenica je da za sebe, kao i za Rumune ma gde živeli, kažemo da smo Rumâńi ili Rumîńi kako preferira naš domaćin Paun Es Durlić.

Ma koliko negirali bilo kakvu povezanost sa Rumunima, sama činjenica da i sebe i njih oslovljavamo istim terminom, govori da se radi o jednom te istom narodu.
Da sad ne govorim o predanjima, folkloru, mitovima, posmrtnim običajima, nakitu, kultu mrtvih...koji su identični.

Vi biste sada rekli: "Da, ali Rumân potiče od Romanus i znači Rimljanin". Zbog čega onda Italijani, Francuzi, Španci, Portugalci... na našem jeziku nisu isto Rumâńi? Zašto za njih govorimo da su Italiai, Španci, Francuzi a ne Rumâńi?

Ne negiram povezanost sa Rumunima, takodje ne negiram povezasnost Srba,Hrvata,Bugara,Makedonaca...

Ajde opet da pisem ono sto sam napisao ranije. Da se u 17. veku narod danasnje Rumunije(Romanije) odlucio da se drzava zove npr.Liliputanija(vas primer) onda bi Rumuni(stanovnici danasnje Rumunije) posle jedono 100 godina(mozda i krace) rekli da pricaju Liliputanski a Vlasi na teritorijama Srbije,Hrvatske,Makedonije,Bugarske,Grcke... bi i dalje pricali Romanjestje.
Npr. da se Italija pre nastanka odlucila da se zove Romanija, Vlasi bi i dalje Pricali "romanjestje"-sto ne znaci da bi bili Italijani(Romanija).

Na tome, pre svega, insistira stručna javnost. Pročitajte šta o tome piše Karić ili Jovan Cvijić. Drugo, ako su nam se preci doselili iz Rumunije, zašto nam ona ne bi bila matica? Da opet ne govorim o tome da u Rumuniji živi narod sa kojimk delimo isti jezik, poreklo, običaje, istoriju...

To da su se svi danasnji Vlasi doselili iz Rumunije je pokusaj Nekih da dokazu da su srbi bili stari narod(starosedeoci) i sa tim pokusajem samo cine stetu Srbiji. Cudno kako se arheoloske iskopine Starog Rimskog carstva nalazi uglavnom na prostorima na kojim i danas zive Vlasi.Ako vi dokazete da su svi Rimljani( i njihovi rimski vazali) ustvari Rumuni, onda su stvarno i svi Vlasi( ma gde oni danas ziveli) Rumuni.

Da li biste Srbima u Rumuniji preporučili da se izjasne da im je matica Ukrajina ili Poljska - države pod čiju administraciju spada oblast odakle se smatra da su se Sloveni - preci današnjih Srba doselili ovde?

Da li  vi hocete da kazete da su Rusini Ukrajinici, i da vam nije jasno zasto se ne izjasnjavaju kao Ukrajinci?

[Volcae]

У новије време, Власима се називају и досељеници из
Влашке који живе у Источној Србији.

Ово исто стоји и у југословенској енциклопедији, само треба
допунити и напоменути досељенике из Баната и Ердеља.

[Volcae]

Vlachs

Encyclopædia Orbis Latini

A European people constituting the major element in the populations of Romania and Moldova, as well as smaller groups located throughout the Balkan Peninsula, south and west of the Danube River. Although their Slav neighbours gave them the name Vlachi (or Vlasi, in East Slavic Volokhi), from which the term Vlachs is derived, the Vlachs call themselves Romani, Romeni, Rumeni, or Aromani.

http://www.orbilat.com/Encyclopaedia/V/Vlachs.html

Vlach
ARTICLE from the Encyclopædia Britannica

European ethnic group constituting a major element in the populations of Romania and Moldova and a smaller proportion of the population in the southern part of the Balkan Peninsula and south and west of the Danube River. The name Vlach derives from a German or Slav term for Latin speakers.

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/631511/Vlach

О пореклу источног романитета из Encyclopædia Orbis Latini и Encyclopædia Britannica: Власи су европски народ или европска етничка група који чини главни конститутивни елемент популација Румуније и Молдавије, као и мање групације лоциране по целом Балкану, јужно и западно од Дунава.

[jovana]

     Dobro, g. Volcae, imate prvu stranicu predstavljenog rečnika u ruci. Recimo korišćenjem reči "aplecate- boala de stomac" prevedite vlašku bajalicu  " apljekaće đin mărj, apljekaće đin pjatră, în mărj ši-n pjetrje să vă pjerdjec ši îndărăt să nu măj vă întorćec"...

     U vlaškom rečniku, a koga samo mi neznalice znamo, kao alternativa na raspolaganju Vam stoji :
u muškom rodu jednine - "apljekat" (svršeni, pasivni oblik i znači -"podojen"), što se koristi i  u množini oba roda apljekac-"podojeni" i apljekatje "podojene" ili se još sreću u obliku arhaizama i značenja  "(sami) pošli" (sami od sebe pošli, "sami niotkoga poslati", "sami po sebi pošli"), kao i još jedno značenje u množini (a isto važi i u jednini za oba roda -"sagnute, pognute"- a koje se daju, na osnovu smisla reči uz koje stoje, u datom kontekstu i prevesti.

      Za ime Boga, javite ove pojedinosti onima koji silne doktorate načiniše kako bi adekvatnije koristili papir, prostor i vreme a Vi (i Mi ) vlastitu pamet.

      (Nu je asta aič kăfană...)
   
     Toliko o tome, a šta bi smo mi, koji nekako bolje osećamo svoj vlaški jezik, uradili sa takvim stranicama- bolje ne pitajte.

[Volcae]

aplecat – boală la stomac
аплекат - боалă ла стомак

Упитању је реч која је забележена на терену и чита се како сам написао, не чита се апљекат.
Као прво за мене је то непозната реч, друго поред мржње коју просипате према свему што је румунско,
паметније би било да будете захвални што се ето неко бавио и проучавао наш говор, ја бих био захвалан
без обзира на то ко је губио време и трошио средства на нас или наше претке односно нашу културну баштину.
Да објасним о чему се ради књига се састоји од студија и чланака а због речи које су забележене са терена
постоји и речник регионалних речи, због којег сте се тако узбудили.
http://www.populatii-istorice-romanesti-astazi.ro/pub/c4/glosar.pdf


APLECÁT s. (MED.) indigestie, (pop.) plecate (pl.), (reg.) îndesoare, (Mold., Bucov., Transilv. și Ban.) ciumurluială.
http://dexonline.ro/lexem/aplecat/63213

А овде би сте нашли остале дефиниције које сте као велики познавалац влашког изнели
http://dexonline.ro/definitie/plecat и http://dexonline.ro/lexem/aplecat
Потрудите се мало и видећете да румунском језику нису непознате речи и значења речи које сте изнели.
Као прво научите правилно да пишете и читате румунски није важно само да ли је Л или Љ већ и шта се пише
одвојено а шта повезано и још много тога.

А што се вашег изражавања на овом форуму, не бих ни да коментаришем нити да се спуштам на ваш ниво, боже мој.

[jovana]

     Taman posla da ću da ustuknem i ne izrazim sve jasne razlike rumunskog i vlaškog, pošto je očigledno da je mali fond obrađenih reči imao za cilj da preko rumunizovanog fonetskog približe dva jezika.Uz to treba dodati da nije napravljena nikakva kvalitetna analiza ni što se tiče odnosa prema srpskim rečima tako da se i turcizmi i drugi izmi pripisuju srpskom jeziku.
     
     Je li to onda i mržnja prema svemu što je srpsko?
     Ne, ne, gospodo. Čist račun i eto ljubavi.

     Molim da početničke rečnike pohvalimo a da prihvatimo samo  ono što nama drži vodu. Dakle Rumunima -rumunske reči, Vlasima - vlaške reči. Dobro je da smo počeli da se natežemo.Razlike postoje a kako se šta na rumunskom piše - briga me.Vidite vi to sa Predragom, on, čovek, zna. Meni treba 20 min. da prevedem rečenicu pisanu na rumunskom i zato to moj maternji  jezik nije. Vi ne možete da prihvatite da se na vlaškom kaže "apljakă kopilu" (namiri dete), (podoj dete),  umesto "dăj cîcă la kopil" ( daj detetu sisu) a što se u svakoj zabiti koristi. Mi "zeleni" (sa grane pali) treba da prihvatimo da je reč "moară" ekvivalent reči "trjebuje, trjabje, trjebje". Koji to ozbiljan lingvista može da prihvati da je jedna reč ultimativnog značenja "moară " (na srpskom "mora") ekvivalentna jednoj reči modalnog značenja "trjebje" (srpski "treba"). I sad "taj vaš lingvista" ubi dva jezika sejući zabludu, i svoj maternji i moj maternji - jer vi svoj maternji očigledno ne znate.
     
     Čujem da je g. A. Puslojić u Krajini pa ću se malo bolje raspitati u vezi s tim a potražiću i nekog od boljih znalaca: Časlava, Sinišu, Dragana, Gorana.

     Dalje, ne spočitavajte Vi meni negiranje rumunskog i Rumuna. Dok ste Vi izričito tražili brisanje Vlaha i čak kao svoj znak (VLASI SU RUMUNI) neprekidno ističete tezu na ovom forumu. Ja i još nas nekolikcina umesto tih bagatelnih vaših otkrića suprotstavljamo Vam autentičnost kakvu mi Vlasi živimo i imamo legitimno pravo da je želimo i razvijamo. To vaše nek "ćita braće koj oće".  (izvinite i ovo je ".........." bilo na vlaškom).

[Volcae]

    Dobro, g. Volcae, imate prvu stranicu predstavljenog rečnika u ruci. Recimo korišćenjem reči "aplecate- boala de stomac" prevedite vlašku bajalicu  " apljekaće đin mărj, apljekaće đin pjatră, în mărj ši-n pjetrje să vă pjerdjec ši îndărăt să nu măj vă întorćec"...

    U vlaškom rečniku, a koga samo mi neznalice znamo, kao alternativa na raspolaganju Vam stoji :
u muškom rodu jednine - "apljekat" (svršeni, pasivni oblik i znači -"podojen"), što se koristi i  u množini oba roda apljekac-"podojeni" i apljekatje "podojene" ili se još sreću u obliku arhaizama i značenja  "(sami) pošli" (sami od sebe pošli, "sami niotkoga poslati", "sami po sebi pošli"), kao i još jedno značenje u množini (a isto važi i u jednini za oba roda -"sagnute, pognute"- a koje se daju, na osnovu smisla reči uz koje stoje, u datom kontekstu i prevesti.

     Za ime Boga, javite ove pojedinosti onima koji silne doktorate načiniše kako bi adekvatnije koristili papir, prostor i vreme a Vi (i Mi ) vlastitu pamet.

     (Nu je asta aič kăfană...)
   
    Toliko o tome, a šta bi smo mi, koji nekako bolje osećamo svoj vlaški jezik, uradili sa takvim stranicama- bolje ne pitajte.

Болест из мора, болест из стена, у мору и у стенама да нестанете и назад да се не враћате  

jovana
Да вам пожелим и ја нешто мада су могућности за превод били вишеструке.

Исто бих затражио од модератора да се испита да ли jovana има још један налог на овом форуму, знаћи да ли јој је ово клон налог.

[dPasujoni]

Volcae je dao još jedan izvor koji može doprineti proučavanju vlaškog jezika i njegovih osobenosti i ja mu zahvaljujem na tome.

Naravno da je izneti rečnik vlaških reči jako oskudan i kako je jovana primetila pisan tendenciozno sa ciljem da se opravda tvrdnja kako je u pitanju rumunski sa velikim brojem srpskih reči. U tom smislu, namerno ili iz neznanja turcizmi, pa čak i germanizmi, su pripisani uticaju srpskog jezika.

Zapravo, pokazuje i u svoj svojoj manjkavosti, značajnu razliku između vlaškog i rumunskog jezika. Činjenica da je večina vlaških reči uvrštena i u rumunski dijektološki rečnik ne umanjuje tu razliku.

U svakom slučaju dotaknuto je jedno vrlo zanimljivo pitanje vezano za vlaški jezik, a i same vlahe i vlaški etnički identitet.

Zanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

Jovana i Volcae su sa samo jednom rečju: "apljekat" otvorili čitav spektar pitanja, a to je samo "kap u moru".

Još je zanimljivije kada se posmatraju vlaški izrazi za dvorište. Iako mesto Dvorište kod Golupca zovemo Dvorišće, nije uobičajeno da se ograđeni prostor oko kuće naziva tako.

Zato su tu nazivi: trauša, avľija, obor!

"Trauša" je ori ginalni vlaški naziv za dvorište i zasad ga nema u dexonline.ro, što ne znači da ga neće ubaciti ;)

"Avľija"  je turcizam, dok "obor" imamo i u srpskom i u rumunskom, mada sa značenjem koji u vlaškom ima reč "strunga".


dPasujoni

[Volcae]

Volcae je dao još jedan izvor koji može doprineti proučavanju vlaškog jezika i njegovih osobenosti i ja mu zahvaljujem na tome.

Naravno da je izneti rečnik vlaških reči jako oskudan i kako je jovana primetila pisan tendenciozno sa ciljem da se opravda tvrdnja kako je u pitanju rumunski sa velikim brojem srpskih reči. U tom smislu, namerno ili iz neznanja turcizmi, pa čak i germanizmi, su pripisani uticaju srpskog jezika.

Zapravo, pokazuje i u svoj svojoj manjkavosti, značajnu razliku između vlaškog i rumunskog jezika. Činjenica da je večina vlaških reči uvrštena i u rumunski dijektološki rečnik ne umanjuje tu razliku.

U svakom slučaju dotaknuto je jedno vrlo zanimljivo pitanje vezano za vlaški jezik, a i same vlahe i vlaški etnički identitet.

Zanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

dPasujoni

Опет грешиш, то су регионализми румунског, негираш доказано порекло Влаха и наречја дакорумунског којима Власи говоре, па барем за то имамо доказе.
Нема стварно разлога за сумњу без обзира како ко доживљава себе и свој језик.

[Volcae]

Još je zanimljivije kada se posmatraju vlaški izrazi za dvorište. Iako mesto Dvorište kod Golupca zovemo Dvorišće, nije uobičajeno da se ograđeni prostor oko kuće naziva tako.

Zato su tu nazivi: trauša, avľija, obor!

"Trauša" je ori ginalni vlaški naziv za dvorište i zasad ga nema u dexonline.ro, što ne znači da ga neće ubaciti ;)

"Avľija"  je turcizam, dok "obor" imamo i u srpskom i u rumunskom, mada sa značenjem koji u vlaškom ima reč "strunga".


dPasujoni

Ово је занимњиво где си нашао Dvorišće ја га не видим у овом речнику.
Код Влаха - царана тај назив не постоји нити постоји назив Trauša, било би добро да је реч латинског порекла па ме баш занима порекло те речи.
Исто не простоји avľija једино prăvăľia мада мислим да је унгурјански назив а не царански.
У царанском говору постоји Obor i Bătătura.

[dPasujoni]

Опет грешиш, то су регионализми румунског, негираш доказано порекло Влаха и наречја дакорумунског којима Власи говоре, па барем за то имамо доказе.

Ništa ja ne negiram niti tvrdim, samo uočavam razlike između vlaškog i rumunskog, kao i vlaškog i srpskog jezika.

Takođe mogu da primetim da se vlasima, vlaškim jezikom i poreklom malo ko ozbiljno bavio. Pogotovu je malo insajderskih radova od strane samih Vlaha!

Ja samo uočavam:

Zanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

Pogledajte malo bolje glosar koji ste postavili i videćete da su turcizmi mnogo brojniji od nemačkih i mađarskih reči.

Takođe, je zanimljivo da su u vlaškom nisu u upotrebi samo reči koje predstavljaju  rumunske arhaizme, već i mnoge reči koje su srpski arhaizmi i nisu u upotrebi u savremenom rumunskom i srpskom.

dPasujoni