VLASI, VLAŠKI JEZIK I VLAŠKI ETNIČKI IDENTITET

[dPasujoni]

Moram da primetim da se u zadnjih nekoliko godina po pitanju očuvanja kolektivnih prava, ali pre svega kolektivne svesti Vlaha, desilo puno pozitivnih promena. Iako pogrešno i po mnogo čemu radikalno i ekstremno stanovište koje zastupa tzv "prorumunska struja" među Vlasima, definitivno je imalo svoju istorijsku ulogu i značaj.

Naime, isticanjem svojih radikalnih stavova samo je još više podvlačila i definisala već postojeći stav većine VLAHA da se radi o posebnoj etničkoj zajednici koja se profilisala u specifičnom društvenom okruženju, na određenom geografskom prostoru i posebnim istorijskim i političkim okolnostima.

Zadovoljstvo mi je da primetim da se više ne dovodi u pitanje postojanje VLAHA kao posebne nacionalne manjine, kao što je to donedavno bio slučaj. Fokus naših rasprava se neprimetno usmerio ka onome šta Vlasi jesu, gde su i kuda treba da ide njihov budući razvoj.

Ma koliko to nekome bilo nelogično, nenaučno ili šta god, u Istočnoj Srbiji žive ljudi koji svoj etnički identitet vide i grade kao poseban Vlaški identitet. Dokle god postoje ljudi koji sebe vide i doživljavaju kao VLAHE, koji nisu ni Srbi ni Rumuni, VLASI će biti i ostati posebna etnička zajednica, sa svojim VLAŠKIM identitetom.

Što se tiče onih koji imaju krizu identiteta, pa nisu sigurni jesu li ili nisu to što jesu, ili onih koji imaju dvojni etnički identitet pa su čas jedno, čas drugo, takvih je bilo i biće.
Zapravo to su samo granični slučajevi koji definišu dokle se prostire granica između dve etničke zajednice.

Što se jezika tiče on je veoma bitan instrument izgradnje, očuvanja, ali i rušenja etničkog identiteta, pa i vlaškog. Utoliko je i dalje vrlo aktuelno dalji tok događanja oko i  po pitanju VLAŠKOG JEZIKA. Potpuno je irelevantno kako taj naš jezik klasifikuju lingvisti i da li ga vide kao neki sub sub subdijalekt nekog jezika.
Suština je u tome hoćemo li zadržati norme i forme koje je VLAŠKI JEZIK dostigao u svom dosadašnjem razvoju ili ćemo nasilnim putem uvoditi norme i forme rumunskog književnog jezika.
Nebrojano je primera na ovom Forumu koji pokazuju da  je komunikacija na vlaškom jeziku itekako moguća i to bez nekih posebnih napora u savladavanju ortografskih pravila i jezičkih normi.

Vlasi ne moraju učiti rumunski, nito bilo koji drugi romanski jezik da bi se sporazumevali i komunicirali na vlaškom jeziku.

                                             8)

dPasujoni

[Ivita Glisici]

Moram da primetim da se u zadnjih nekoliko godina po pitanju očuvanja kolektivnih prava, ali pre svega kolektivne svesti Vlaha, desilo puno pozitivnih promena.

Gospodine,
Naravno, drago mi je sto i Vi primecujete pomak u emancipaciji Vlaha.

Iako pogrešno i po mnogo čemu radikalno i ekstremno stanovište koje zastupa tzv "prorumunska struja" među Vlasima, definitivno je imalo svoju istorijsku ulogu i značaj.

Ovde ste kontradiktorni, ako se pomak na emacipaciji Vlaha evidentno primecuje, zasto bi to bilo pogresno? Takozvana «prorumunska struja» nije nista drugo no «provlaska struja»
Sta je za Vas ekstremno? To sto neko ima hrabrosti da prizna relevantne istoriske,lingvisticke,etnoloske cinjenice?!!!

Naime, isticanjem svojih radikalnih stavova samo je još više podvlačila i definisala već postojeći stav većine VLAHA da se radi o posebnoj etničkoj zajednici koja se profilisala u specifičnom društvenom okruženju, na određenom geografskom prostoru i posebnim istorijskim i političkim okolnostima.

Da li je istina radikalan cin??? Ili,pak je ovde u pitanju stara srpska izreka « Da se Vlasi ne dosete»?, pre bi se reklo ovo drugo.
Niko se ovde ne stidi naziva «VLAH», niti je to pezurativno,naprotiv «VLAH» je plemeniti naziv za romanizovano stanovnistvo u jugoistocnoj Evropi,koji sebe unutar njihove zajednice  nazivaju rumuni.

Zadovoljstvo mi je da primetim da se više ne dovodi u pitanje postojanje VLAHA kao posebne nacionalne manjine, kao što je to donedavno bio slučaj. Fokus naših rasprava se neprimetno usmerio ka onome šta Vlasi jesu, gde su i kuda treba da ide njihov budući razvoj.

Slazem se sa Vama da srbijansko javno mnjene ne svrstava vise Vlahe kao deo srpskog naroda,vec da je to nesto drugo,tj deo rumunskog naroda. To je uostalom potvrdio i predsednik NSVNM gospodin Dragojevic u osvom obracenju u Petrovcu na Mlavi prilikom posete ministara spoljnih poslova Srbije i Rumunije. Rekao je: «U opstini Petrovac na Mlavi zive 1/3 stanovnistva rumunske nacionalne manjine». Ocigledno da je stav drzave da su Vlasi sinonim za Rumune.

Ma koliko to nekome bilo nelogično, nenaučno ili šta god, u Istočnoj Srbiji žive ljudi koji svoj etnički identitet vide i grade kao poseban Vlaški identitet. Dokle god postoje ljudi koji sebe vide i doživljavaju kao VLAHE, koji nisu ni Srbi ni Rumuni, VLASI će biti i ostati posebna etnička zajednica, sa svojim VLAŠKIM identitetom.

Vlasi ce postati posebna etnicka zajednica onog trenutka kada srpska zajednica u R Srpskoj postane posebna etnicka zajednica nazvana Bosanci.

Što se tiče onih koji imaju krizu identiteta, pa nisu sigurni jesu li ili nisu to što jesu, ili onih koji imaju dvojni etnički identitet pa su čas jedno, čas drugo, takvih je bilo i biće.
Zapravo to su samo granični slučajevi koji definišu dokle se prostire granica između dve etničke zajednice.

Naravno, slazem se sa Vama u potpunosti. Upravo je prostor severoistocne Srbije pojas preklapanja rumunske i srpske kulture, a samim tim i jezika.

Što se jezika tiče on je veoma bitan instrument izgradnje, očuvanja, ali i rušenja etničkog identiteta, pa i vlaškog. Utoliko je i dalje vrlo aktuelno dalji tok događanja oko i  po pitanju VLAŠKOG JEZIKA. Potpuno je irelevantno kako taj naš jezik klasifikuju lingvisti i da li ga vide kao neki sub sub subdijalekt nekog jezika.

Drago mi je sto se slazete da je govor Vlaha dijalekat rumunskog jezika. Da je irelevantno nije. Vlaski jezik je narodni jezik rumunskog naroda, ako hocete da pravite razliku izmedju knjizevnog Rumunskog/Vlaskog jezika i narodnog Rumunskog/Vlaskog jezika

Suština je u tome hoćemo li zadržati norme i forme koje je VLAŠKI JEZIK dostigao u svom dosadašnjem razvoju ili ćemo nasilnim putem uvoditi norme i forme rumunskog književnog jezika.

Nevidim da je je govor Vlaha dostigao neku zadivljujucu normu i «formu»,sem sto se «nasilnim» putem uvode « forme i norme» srpskog knjizevnog jezika. Tendecija razvoja naseg maternjeg jezika koju Vi zagovarate , nazalost, vodi ka unistenju maternjeg jezika Vlaha.

Nebrojano je primera na ovom Forumu koji pokazuju da  je komunikacija na vlaškom jeziku itekako moguća i to bez nekih posebnih napora u savladavanju ortografskih pravila i jezičkih normi.

Slazem se sa Vama. Treba pisati i citati na maternjem jeziku, ali gresite ako mislite da ortografska pravila nisu potrebna.

Vlasi ne moraju učiti rumunski, nito bilo koji drugi romanski jezik da bi se sporazumevali i komunicirali na vlaškom jeziku

Vlasi svoj maternji rumunski jezik uce od njihovih roditelja. U skolama bi ucili knjizevni normu kako bi se bolje sporazumeli Vlasi iz Negotina, sa Vlasima iz tvoje Duboke, ili pak sa Vlasima iz Almasa, Bukuresta....

[Volcae]

dPasujoni ovo je jezik:



Starea curentă: 389.175 de definiții, din care 2.854 învățate în ultima lună.
Liste de cuvinte: A Ă Â B C D E F G H I Î J K L M N O P Q R S Ș T Ț U V W X Y Z

http://dexonline.ro/

Govorimo narecja ovog jezika, pa sta fali onda ovom jeziku?

[dPasujoni]

dPasujoni ovo je jezik:


......
Govorimo narecja ovog jezika, pa sta fali onda ovom jeziku?

Rumunskom jeziku kao jeziku ne fali ništa, jezik kao i svaki drugi, ali je isto tako kao i svaki drugi jezik loša zamena za moj maternji VLAŠKI jezik.

Kao prvo, nisu sve reči vlaškog jezika uključene ni u ove dijalektološke rečnike rumunskog.

Kao drugo, učenjem rumunskog, većina vlaških reči  ne bi imale primaran značaj već bi predstavljale raritete kojih u većini knjiga ne bi bilo.

Već sledeći mesec "luna ajlaltă" bi postala "luna următoare", a kasno bi shvatili da je  "amînat" postalo "tărziu" i tako dalje....



dPasujoni

[Volcae]

"luna ajlaltă" = други месец
"luna următoare" = следећи месец

погрешио си са luna áilaltă , код нас се каже luna ce vińe.

ẮLĂLALT, ÁIALALTĂ, ăialalți, alelalte, pron. dem., adj. dem. (Pop. și fam.) Celălalt. A vorbit ălălalt. Partea aialaltă. [Gen.-dat.sg.: ăluilalt, ăleilalte; gen.-dat.pl.: ălorlalți, ălorlalte. – Var.: ălalalt, ăllalt, áilaltă pron. dem., adj. dem.] – Ăl(a) + alalt (=ălalalt).
http://dexonline.ro/definitie/%C4%83l%C4%83lalt

AMÂNÁT adv. (Înv. și reg.) Târziu. Vine sara amânat (HODOȘ). – V. amâna.
http://dexonline.ro/definitie/am%C3%A2nat

Нису влашке него су румунске речи као што можеш да видиш.
Наречје је једна ствар а књижевни језик је нешто друго.
Лепо је знати и једно и друго а самим тим и неопходно је знати и језик а не само наречја која стално пропадају а нико се не бави култивисањем наречја.
Бежањем од матерњег језика и стварањем новог језика као матерњег језика шта би добио?

Trece moşu grosu şi oiľi dosu, pănă atuncea.

[dPasujoni]

Vlasi svoj maternji rumunski jezik uce od njihovih roditelja. U skolama bi ucili knjizevni normu kako bi se bolje sporazumeli Vlasi iz Negotina, sa Vlasima iz tvoje Duboke, ili pak sa Vlasima iz Almasa, Bukuresta....

Suština je u tome da se mi mnogo lakše i bolje sporazumevamo kad govorimo i pišemo na vlaškom nego na rumunskom jeziku. Takođe bih mnogo lakše i bolje razumeo tekst koji ste pisali o svetkovini u Žitkovici da nije pisan na stranom rumunskom jeziku.

Sa Vlasima iz Bukurešta nisam imao prilike da razgovaram?

Niko se ovde ne stidi naziva «VLAH», niti je to pezurativno,naprotiv «VLAH» je plemeniti naziv za romanizovano stanovnistvo u jugoistocnoj Evropi,koji sebe unutar njihove zajednice  nazivaju rumuni.

Prosto sam oduševljen! ;)

Pravi "Kopernikanski obrt" u pogledu VLAHA.

Od "arhaičnih", "zaostalih" i maltene "retardiranih" rumuna, postadosmo "plemeniti", ali čak i da jesu sve to zajedno VLASI nisu bili rumuni, niti to jesu, niti žele to biti-

To je jedina prava istorijska i etnološka istina.

http://www.opiniateleormanului.ro/2010/08/02/romanii-din-timoc-i-i/

Valahii poartă căciuli enorme din piele de miel cu lâna mare, de culoare neagră, albă sau brună. Cămaşa albă a Valahilor este mai lungă decât a sârbilor şi cei mai mulţi poartă încă iţari de pânză  şi brâu de curea.

SZABO JOZSEF

Utazasi segyzeteg Szerbiatol - ethnographiai es Foldrajzi tekintetben -

In ,, Foldrajzi Kozlemenyek", editată de Societatea Geografică Maghiară,

Vol. III, Fasc. II, din 26 Martie , Budapesta , 1875

dPasujoni

[Volcae]

Valahii poartă căciuli enorme din piele de miel cu lâna mare, de culoare neagră, albă sau brună. Cămaşa albă a Valahilor este mai lungă decât a sârbilor şi cei mai mulţi poartă încă iţari de pânză  şi brâu de curea.

SZABO JOZSEF

Utazasi segyzeteg Szerbiatol - ethnographiai es Foldrajzi tekintetben -

In ,, Foldrajzi Kozlemenyek", editată de Societatea Geografică Maghiară,

Vol. III, Fasc. II, din 26 Martie , Budapesta , 1875

1878. год. је после Берлинског конгреса решено да се употребљава назив Румун и да се одбаци назив Влах али је то споро ишло па се у истим књигама мало пише Румун мало Влах, па онда влашки после румунски прочитај од Ф. Каница како је он писао о Румунима, користио је оба назива и стари и нови и погледај године када су књиге написане и издате.Није назив Влах за Румуне нестао ни после 1878. год. споро је то ишло.

Дали си ово прочитао?

Паун Ес Дурлић
СВЕТИ ЈЕЗИК ВЛАШКОГ ХЛЕБА

Највећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као
стр.9

један од услова за добијање међународног признања. Била је то, с једне стране, правна последица формирања Румуније (уједињењем Влашке и Молдавије 1862. г.), која је на овом конгресу такође међународно призната, и с друге стране, изражене свести српске државе да су Власи de facto румунска мањина. По истој логици, овај живаљ је до Берлинског конгреса пописиван под именом Власи, јер га је Србија с правом везивала за Влашку, или за њене суседне области са сродним становништвом. До новог преокрета у пописној номенклатури долази под утицајем догађаја у Другом светском рату, из кога југословенски комунисти излазе као победници.
стр.10


Према томе Власи настају после 2 светског рата у ФНРЈ.

[dPasujoni]

"luna ajlaltă" = други месец
"luna următoare" = следећи месец

погрешио си са luna ajlaltă , код нас се каже luna śe vinje.

Kod nas se kaže i jedno i drugo, ali je suština da se ne kaže: "luna următoare".

Нису влашке него су румунске речи као што можеш да видиш.
Наречје је једна ствар а књижевни језик је нешто друго.
Лепо је знати и једно и друго а самим тим и неопходно је знати и језик а не само наречја која стално пропадају а нико се не бави култивисањем наречја.
Бежањем од матерњег језика и стварањем новог језика као матерњег језика шта би добио?

Ako ćemo baš da cepidlačimo, to su vlaški izrazi koji su uvršteni u rumunski dijalektološki rečnik.

Svaki književni jezik u osnovi sadrži neko narečje kao svoj temelj. Književni jezik predstavlja nadgradnju narečja. Ukoliko bi smo usavršavali naš postojeći jezik, ne bi smo morali posebno učiti i jedan i drugi, jer je to jedan jezik. Ovako, pošto se radi o dva jezika, vlaškom i rumunskom moramo ih posebno učiti, pri čemu će onaj jači i razvijeniji vremenom odneti prevagu.
Kultivisanjem vlaškog jezika se i ne može baviti niko drugi do vlasi, ako ga vlasi neće kultivisati, ko će?

Očigledno me niste razumeli, ja naprotiv baš insistiram na očuvanju svog maternjeg VLAŠKOG jezika.
Nema nikakve potrebe za stvaranje novog jezika, niti prihvatanje nekog tuđeg, a postojećeg jezika.

Trjeaśe mošu grosu šî oilji dosu, pînă atunś.

Nisam baš razumeo šta ste hteli da poručite ovom izrekom, ali ako aludirate na navodni vremenski tesnac u kome se navodno VLASI nalaze, to nikako nije problem.

Da smo samo zadnih deset godina manje lamentirali nad sudbinom Vlaha i više radili na svom jeziku i kulturi mogli smo postići i daleko više.
Koliko vidim od svog maternjeg jezika beže oni koji umesto lepog vlaškog koji su učili kod kuće, u komšiluku i uopšte u svom okruženju počeli učiti rumunski jezik iz knjiga, ne bi li bili učeni i prosvećeni.

dPasujoni

[dPasujoni]

1878. год. је после Берлинског конгреса решено да се употребљава назив Румун и да се одбаци назив Влах али је то споро ишло па се у истим књигама мало пише Румун мало Влах, па онда влашки после румунски прочитај од Ф. Каница како је он писао о Румунима, користио је оба назива и стари и нови и погледај године када су књиге написане и издате.Није назив Влах за Румуне нестао ни после 1878. год. споро је то ишло.
....

Toliko sporo da je kod nas VLAHA ostalo do dana današnjeg!

Naravno da sam čitao i Kanica, i Durlića i to više puta, ali Vi u čitavoj stvari previđate jednu veoma bitnu činjenicu vezanu za VLAHE.

VLASI NIKADA u svojoj istoriji nisu bili oficijelni deo rumunske države i rumunskog naroda!



dPasujoni

[Volcae]

Toliko sporo da je kod nas VLAHA ostalo do dana današnjeg!

Naravno da sam čitao i Kanica, i Durlića i to više puta, ali Vi u čitavoj stvari previđate jednu veoma bitnu činjenicu vezanu za VLAHE.

VLASI NIKADA u svojoj istoriji nisu bili oficijelni deo rumunske države i rumunskog naroda!



dPasujoni

- Код нас траје до данашњег дана јер је наметнуто од стране државе ФНРЈ - изјашњавање као Власи.
- Као што је прво наметнута српска православна црква и школовање на српском,
- као што су посрбљена презимена додавањем ић или овић,
- као што је фалсификована наша историја да Србија и Краљевина СХС не би изгубила територију на којој су Румуни били већина.
- Спаљене су све књиге које су из влашких цркви заплењене а мањи број сачуваних књига је изгорело у бомбардовању Београда када је изгорела Библиотека у Београду 1941. године.
- Без обзира на пописе становништва ни Србија ни касније Краљевина СХС ни Краљевина Југославија нису признавале постојање Румуна у источној Србији.
- За поседовање румунских буквара, песмарица и светог писма следила је смртна казна на лицу места или у ретким слућајевима затвор.
- Нису постојале никакве шансе да се оствари било каква аутономија за Румуне у источној Србији па је последица тога била и Меморандум Румуна Србије - Атанасија Поповића који је упућен мировној конференцији у Паризу 1919. год. и тражио припајање територија са већинским румунским становништвом данашње источне Србије, Краљевини Румунији односно матици.
- Последица српске политике била је и појава фашизма међу Румунима у данашњој источној Србији између два светска рата и за време 2 светског рата и претензије Румуније за време  2 светског рата према Србији где су живели Румуни у источној Србији као и учестали апели представника Тимочких Румуна према матици да треба предузети све неопходне мере и припојити односно ослободити територије насељене тимочким Румунима од српске квислиншке фашистичке власти.

Ако баш хоћеш све је ово ипак истина и део наше историје а ако је за тебе ово позитивно јер си настао/ли Вла/си као нешто од бога дато онда немам шта више да причам уопште, ако је све ово по теби позитивно јер су на овај начин настали Власи.

[Volcae]

Ako ćemo baš da cepidlačimo, to su vlaški izrazi koji su uvršteni u rumunski dijalektološki rečnik.

dPasujoni

Наравно то су влашке а не румунске речи које су Румуни украли од Влаха, па су зато српске и југословенске власти, хапсиле и протеривале сваког ко је хтео да проучава тимочке Румуне, као што је био слућај са Емил Пикотом и многим другим научницима - ауторитетима, наравно када су комунисти дошли на власт они су радили исто, у задњих 30так година ствари су се побољшале али не много па ти види шта си могао да спасиш а шта ниси спасио и због чега од културног блага "Влаха".

[jovana]

Ako vec poceste  i zapeste- evo vam rešenja "...anu vinjitorj" , "luna vinjitoarje" ili "anu će vinje", "luna će vinje" ili u smislu "godina (dan) u kojoj se očekuje dolazak"..."anu đe vjenjit" , "zăua đe vjenjit" ili vreme u kome neko treba da dođe . Misli se svejedno na gramatički i prirodni rod.
Vi g. Ivite mislim da ne razumete gospodina koga citirate.Procitajte pazljivije.Molim i po drugi put.I ja Vama kako god Vi to shvatili!

[Ivita Glisici]

Vi g. Ivite mislim da ne razumete gospodina koga citirate.Procitajte pazljivije.Molim i po drugi put.I ja Vama kako god Vi to shvatili

Draga Jovana, lepotice iz Negotina!!!
Molim vas odgovorie mi na pitanja koja su upucena vama. Nema smisla izbegavati odgovore. Siguran sam da vase neograniceno znanje u oblasiti istorije, lingvistike, etnologije moze meni, a i citaocima postova na florumu Pauna Es Durlica posluziti kao pozitivan inpuls u daljem otkrivanju « tople vode», ili da se bar lepo nasmejemo.

Suština je u tome da se mi mnogo lakše i bolje sporazumevamo kad govorimo i pišemo na vlaškom nego na rumunskom jeziku. Takođe bih mnogo lakše i bolje razumeo tekst koji ste pisali o svetkovini u Žitkovici da nije pisan na stranom rumunskom jeziku.

Naravno da treba sto vise konzumirati nas maternji jezik.  Ja sam siguran, da bi tekst pisan na stranom crnogorskom jeziku bio Vama mnogo razumljiviji nego sto je pisan na maternjem rumunskom jeziku. Vidite nerazumevanje vaseg maternjeg jezika je dokaz da ga ste se stideli. Odgovornost vase generacije je u tome sto nije nasla snage da se za pravo ucenja maternjeg jezika Vlaha izbore, vec je svoju decu kao maternji jezik ucili strani crnogorski jezik.

Prosto sam oduševljen!

Pravi "Kopernikanski obrt" u pogledu VLAHA.

Od "arhaičnih", "zaostalih" i maltene "retardiranih" rumuna, postadosmo "plemeniti", ali čak i da jesu sve to zajedno VLASI nisu bili rumuni, niti to jesu, niti žele to biti-

To je jedina prava istorijska i etnološka istina.

Mislim da ste u pravu istoriska i etnoloska istina je da su Vlasi Balkana Vlasi bili oni rumuni, arumuni, istrorumuni, moldavci, ardeljani, banacani, timocani, homoljci, zitkovicani, dubocani, neresnicani,bukovcani,bufani.....

Vidite da se slazemo u necemu

[omusapa]

Највећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као
стр.9

Према томе Власи настају после 2 светског рата у ФНРЈ.

A da nije na tom popisu i one koji se izjasnjavali kao Vlasi oni dokumentovali kao Rumuni ?
A posle drugog svetskog rata ponovo postoji mogucnost da se neko izjasnjava kao Vla (Vlah).
Nemoj mi samo reci da su 1895. god.(nekolko godina posle nastanka Rumunije kao drzave) Vlasi iz srbije svi bili upuceni da je nastala drzava Rumunija i da svi imaju osecaj pripadnosti novonastale matice :)

[Volcae]

Највећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као
стр.9




Према томе Власи настају после 2 светског рата у ФНРЈ.

A da nije na tom popisu i one koji se izjasnjavali kao Vlasi oni dokumentovali kao Rumuni ?
A posle drugog svetskog rata ponovo postoji mogucnost da se neko izjasnjava kao Vla (Vlah).
Nemoj mi samo reci da su 1895. god.(nekolko godina posle nastanka Rumunije kao drzave) Vlasi iz srbije svi bili upuceni da je nastala drzava Rumunija i da svi imaju osecaj pripadnosti novonastale matice :)

Адекватан одговор добићеш ове године када буде изашла књига нашег домаћина Пауна ес Дурлића, који је лично видео све те пописе односно имао прилике да то види уживо, да то мало сликовито опишем.

Па из тог разлога не бих хтео да одговарам на нека питања око настанка Влаха после 2 светског рата што је иначе тачно јер сам упознат са тиме још са почетка 90тих година из извора СФРЈ.Сада су се појавили и неки тајни комунистички документи из којих видимо и неке детаље али неке су ствари одавно познате а српски извори то нису крили, нити су претпостављам имали потребе то да раде.Па ако је мени то познато још са почетка 90тих чуди ме како неки људи то нису знали до сада, претпостављам да се нису довољно потрудили да дођу до неких информација.