Реч ,,прăвăљије,, се користи у Буковчу и Кобишници а у Србову, Радујевцу и Мокрању, Душановцу, Прахову... каѕе се ,,бăтăтурă,,. Реч ,,обор,, се користи у значењу ,,окућница,, и то на много ширем говорном простору (обору шкољи, обору кăши) а најчешће реч ,,обор,, означава ,,економски део дворишта,, док се са ,,прăвăљије,, и ,,бăтăтурă,, означава двориште уз стамбене просторије а не уз ,,соба шупи,,.
Под речју ,,уше,, се подразумева појам ,,зидна врата,, а у одређенијем облику (уша кăши, уша соби, уша подрумулуј, уша ппимици). Реч ,,вранкицă,, се користи у Буковчу и Кобишњици са истим значењем а у Србову, Радујевцу, Мокрању, Прахову, Самариновцу ... говоре ,,поартă,, или ,,пуартă,,. Наравно да је све више приметно прихватање и оних ,,комшијских,, речи, наравно уз опаску- кум ворбјеск Рăдăјвичјењи. Јер, Радујевчани (ту спада цела скупина села следбеника) и даље радије изговарају ,,чј,, (као што неки други своје карактеристично ,,шј,,) него што ће користити ,,ћ,,.
Мало ћу се нашалити на крају, своди се ипак на збиљу, ми се, Власи, делимо на ,,шјекавце,, - ,,чјекавце,, - ,,ћекавце,, и ,,цекавце,, а у прошлости смо (ако смо ишта о себи и за себе ми писали) то написали алфабетом и ћирилицом.
Сăнăтатје ши берекјет
Карă дје порумбј ку пјепт
Сă вă фије стасу дрјепт
Ши вину ла врјемје фјерт
Сă в' аскултје снага биње
Сă авјец путјерје ка јерј
Сă ну дац дос дје мујерј
Њич прја с' авјец во рушиње
Дакă ин ,,њевој,, ловиц
Ка оамињ дје трјабă фиц
Пје фуга аźуторј гăсиц
Пăнă ,,трјаба,, ну 'мроптјиц.
