Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

Један језик, један Бог, много преводилаца
Којим језиком говоре Власи, у којој цркви треба да се моле

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F179103%2Fi%2F1%2Fnegotin.jpg&hash=835c251454931ed4ef4e047e777c8fde1813d8db)
Неготин: у саопштењу са управо завршеног Сабора СПЦ знатан део посвећен је деловању
Румунске цркве (Фото Зоран Анастасијевић)

Бор, Неготин – Власи источне Србије говоре једним језиком и моле се истом
Богу. Али када тај језик треба да се преведе, и када треба отићи у цркву, настају
контроверзе. Чији је тај језик – влашки или румунски? У којој цркви треба да чују
реч Божју, у српској или румунској? Две цркве су сестринске, али када је у питању
бројање стада, онда родбинске везе падају у воду и дижу се на виши ниво, на
односе две патријаршије.
Када тај језик треба увести у школе или га чути на телевизији, игра надилази
лингвисте и опет прелази на виши ниво. На полемике између Националног
савета Влаха и локалних влашких партија, са тенденцијом да се попне још више,
све до односа званичног Београда и Букурешта, који су, опет, пријатељски.


Потребна је асистенција неке старе врачаре, представнице надалеко чувене
влашке магије, да би се схватили међуетнички односи у прелепој долини Тимока,
све празнијој људима и све пунијој велелепним кућама гастарбајтера који су
отишли на запад, где нема језичких и верских контроверзи. И где је једино
божанство ,,евро".
– На српском језику ја сам Влах. А на румунском језику – Влах се каже Рмун –
каже ми др Предраг Балашевић, лидер Влашке демократске странке Србије,
који наговештава могућност да напусти Национални савет Влаха, управо због
језика.

Иако се добро разумеју, Балашевић не може да се помири са чињеницом да је
Одбор за очување језика поменутог Савета прихватио да се ћирилично писмо
користи при стандардизацији влашког језика. Када каже влашког, Балашевић
мисли на румунски језик.
– Не постоји пример да један романски народ користи ћирилицу – изричит је
Балашевић, указујући да језичко питање није политичко. Национални савет Влаха
Србије, међутим, у својој декларацији наводи следеће: ,,И поред чињенице да је
језик којим Власи данас у Србији говоре идиом, односно дијалект, произашао из
балканског латинитета, делом из румунског, а делом са примесама нероманских
језика, он је довољно специфичан да се сматра матерњим језиком Влаха".

Овај савет најављује да ће радити на стварању услова за очување, напредовање
и коришћење матерњег језика Влаха, којим они говоре и који разумеју.
– У међувремену, до завршетка стандардизације, службени језик Влаха је само
српски језик који је иначе службени језик на целој територији Србије. За то
време, матерњи језик Влаха ће ипак бити у употреби у електронским медијима
за потребе информисања или у другим приликама – каже председник Одбора за
међунационалне односе Скупштине Србије и потпредседник Националног
савета Влаха Милетић Михајловић.
Лингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости ,,присвајања" ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника ,,румунизације Влаха", каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може
прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш
саговорник.

У својој канцеларији у Неготину, седишту Приобалне Дакије Румунске
православне цркве, протојереј Бојан Александровић нема дилему да је влашки
језик синоним за румунски.
– Овде постоје људи који траже службу на свом матерњем језику – румунском,
или такозваном влашком – каже Александровић. Млади свештеник врши службу
на влашком језику у Цркви светих Архангела и преподобне мати Параскеве, у
селу Малајница, у којој се налази покров са моштију Свете Петке, дар који је
Александровићу предао румунски патријарх Даниел.

Ипак, језик којим Александровић врши богослужење за представнике СПЦ
исувише је гласан, и из раштрканог, готово напуштеног села, већ дуже време чује
се чак до београдске патријаршије. Наиме, у саопштењу за јавност Светог
архијерејског сабора СПЦ, са последњег редовног заседања, знатан део
посвећен је деловању Румунске цркве. 
– Јерархија РПЦ не поштује канонски поредак и јурисдикцију сестринских цркава
– наводи се у саопштењу и прецизира да је Сабор захвалан РПЦ за добар однос
према Темишварској епархији СПЦ, за подршку коју пружа њеном
администратору, свештенству и монаштву, чему одговара братољубиви став СПЦ
према Румунима у српском Банату. Али, Сабор истовремено изражава жаљење
и одлучан протест због неканонских упада појединих епископа и клирика из
Румуније на подручје двеју епархија у источној Србији, без благослова и
одобрења надлежних епископа СПЦ.

Један од клирика о коме се говори у саопштењу је управо Бојан Александровић,
па га је епископ Тимочки Јустин удаљио из СПЦ, иако је Александровић већ тада
био у сестринским одајама Румунске православне цркве.

Александар Апостоловски
објављено: 31.05.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jedan-jezik-jedan-Bog-mnogo-prevodilaca.sr.html

Aşa vorbesc de parcă dacă nu s-ar fi implicat Biserica Românească PS Justin ar fi trimis multime de preoţi şi diaconi rumâni să slujească în Eparhia lui...

Dacă sîrbii ar fi dat voie să se facă preoţi de limba română pentru rumânii zişi, ar fi fost acuma linişte.

CitatЛингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости ,,присвајања" ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника ,,румунизације Влаха", каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може
прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш
саговорник.

8)

CitatЛингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости ,,присвајања" ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника ,,румунизације Влаха", каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш саговорник.

Pitanje je kakva i koja jezička politika odslikava stav VLAHA prema svom jeziku?

Политички фактори

Политички уплив као језички фактор имао је везе и са другим језичким варијететима, који су намерно мењани са политичким циљевима. Пример је молдавски језик; такав језик није постојао пре Другог светског рата, и већина немолдавских лингвиста је скептична према питању његовог класификовања. Након што је Совјетски Савез припојио румунску провинцију Бесарабију и дао јој име Молдавија, поново је уведена ћирилица и у употребу су уведене многобројне словенске речи, да би се ослабила заједничка национална свест са Румунијом. Након што је Молдавија стекла независност 1991, враћена је модификована латиница као протест политичкој конотацији коју је носила ћирилица. Међутим, 1996. године, молдавски парламент је одбио предлог председника Молдавије Мирсеа Снегура да се име језика преименује у румунски, због страха од румунске експанзије, а 2003 је објављен румунско-молдавски речник, с намером да се покаже да две земље говоре различите језике. Румунски лингвисти су реаговали тако што су прогласили све молдавске речи и за румунске. У Молдавији, вођа Института за лингвистику при академији наука, Ион Барбута, за речник је рекао да је ,,политички мотивисана апсурдност".

Дијалект
Из Википедије, слободне енциклопедије
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82 (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82)


dPasujoni можда ово  ???

"A language is a dialect with an army and navy"  - Max Weinreich
8)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82 (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82)

CitatНе постоје универзални критеријуми за разликовање језика од дијалеката; иако неки критеријуми постоје, они понекад дају контрадикторне резултате. Тачно разликовање је стога субјективно, зависно од много фактора.

Језички варијетети најчешће се називају дијалектима, више него језицима:
   * зато што нису признати као књижевни језици
   * зато што говорници немају своју државу или
   * зато што њиховом дијалекту недостаје престиж

CitatМодерна лингвистика признаје да статус језика није одређен само лингвистичким критеријумима, већ је и резултат историјских и политичких дешавања. Романски је постао писани језик, и стога је и препознат као језик, иако је веома близак дијалекту Ломбардијских Алпа. Супротан пример овоме је кинески језик чији се варијетети сматрају за дијалекте, а не језике, иако међусобно нису разумљиви, јер деле заједнички писани стандард и заједничко језгро литературе.

Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

Citat: Rosu poslato 02.06.2011. 09:28
"A language is a dialect with an army and navy"  - Max Weinreich

Šta da se radi kad vlaški jezik neće da prizna"vojsku i mornaricu" rumunskog jezika?

CitatŠta da se radi kad vlaški jezik neće da prizna"vojsku i mornaricu" rumunskog jezika?

Domnule Pasujoni, făśeţ cu "Savetu" o armată ş-o marină, să vă pliniţ lukru de-a faśe limba "vlahă".  :(

Aşa kum au pus ei treburile vă duk la "srbi svi i svuda"...

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 10:25

Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

Прво нема потребе да се прогласе све влашке речи, румунским, јер су то румунске речи, слободно можеш да провериш, нпр. овде
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fdexonline.ro%2Fimg%2Fzepu%2Flogo.png&hash=bf58ae1f9fe8198fc77d357d185b1c21b706dfda) (http://dexonline.ro/)

Друго у вези фонда речи, Власи користе другачији фонд речи у односу на Румуне који говоре румунски књижевни језик, то је тачно. Зашто упоређујеш народни и књижевни језик?

Мећутим Власи немају заједнички фонд речи, па према томе Власи говорници банатског дијалекта би се разумели са Румунима из Баната а Власи говорници олтенског дијалекта са Румунима из Олтеније и јужног Ердеља где се говори олтенски дијалект румунског језика.

Реално гледано да би Власи (Царани) разумели Влахе (Унгурјане) потребне су им две ствари:
1. да схвате правило како се заједничке влашке речи мењају када их изговорају Власи (Унгурјани)
2. да поред влашког језика обавезно знају и српски језик због србизама, које тај дијалект румунског има.

А ти србизми су после разлике у изговору самих речи, друга и највећа разлика између наша два говора.

Још један поучан фрагмент из Нове Европе:


Наравски, за једнакост језика не могу се узимати у обзир дијалекти простога народа него књижевни језици што се дижу над дијалекте те их обухватају; па зато може лако да буде, да се дијалекти неког народа у језичном погледу више разликују међу собом неголи језици разних народа (н. пр. неки талијански дијалекти много се више разликују међу собом неголи чешки језик од пољскога, па опет ти тако различити талијански дијалекти нијесу створили разне народе, јер је јединство талијанског народа нашло изражаја у јединству књижевнога језика, док је политичка и културна раздвојеност Чеха и Пољака од два врло сродна словенска дијалекта створила и два различита језика).

М. Решетар: Колико народа живи у Југославији, стр. 208, Нова Европа, књига 6, Загреб, 1922

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 10:25
Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

To se (razlika u fondu reči), naravno, jasno vidi iz ovog primera

http://www.youtube.com/watch?v=NznC4JiQ1FY&feature=player_embedded
nregistrare din anul 1967, în comuna Birchiş, judeţul Arad. Materialul se găseşte în Arhiva de Folclor a Facultăţii de Litere din Timişoara




Prosto da čovek ne poveruje koliko je različit "fond reči"  :-X

Иначе, Birchiș, место у коме је живела ова старица, чије се језик, "по фонду речи", толико разликује од влашког кога би да нам стандардизују, налази се стотинама километара удаљен од источне Србије где Власи говоре "по фонду  речи" сасвим различит језик. Ваљда је следеће што ће ови наши "стандардизатори" да ураде спречавање Румуније да говор ове баке сматрају румунским дијалектом. Јебем ли га. Нисам више паметан. Свашта људима пада на памет.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa4.sphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-snc6%2F249734_207133005992221_100000865680630_527870_5307173_n.jpg&hash=fe11db8103cb75d8742adee12d8df817bbbb061b)

Mali prolog za poznavanje prirode i društva,
i upoznavanje rodnih krajeva i sredina!

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FArad-Almaj-Dpasujonji.jpg&hash=508c3d070193bd5a65fc47abace21cf736cdc476)

Legenda:

1 - Selo Birkiš (Birchiş) u okrugu Arad, u severnom delu Banata (Rumunija);
2 - Predeo Almaža (Almaj) u okrugu Karaš-Severinu (Caraş-Severin), u južnom delu Banata (Rumunija), odakle su u prvoj polovini XVIII veka došli preci dPasujonja, i
3 - Rodno mesto dPasujonja u Zviždu (Srbija), koji je pun Almažana!

Almažani se, inače, od ostalih Rumuna u Banatu razlikuju po tome što govore mărg, vorbăsk, kîrpăsk umesto mĭerg, vorbĭesk, kîrpĭesk ...
Te govorne karakteristike sačuvali su i u Zviždu do dana današnjeg!
Sigurat mis kî o sî şî ļi standarduĭaskă! Pakat ar fi sî sa pĭardă aşa urmă adînkă!

PS. Izvod iz građe za monografiju "Vlasi karpatske Srbije"

Citat: Paun poslato 02.06.2011. 18:18

Almažani se, inače, od ostalih Rumuna u Banatu razlikuju po tome što govore mărg, vorbăsk, kîrpăsk umesto mĭerg, vorbĭesk, kîrpĭesk ...
Te govorne karakteristike sačuvali su i u Zviždu do dana današnjeg!
Sigurat mis kî o sî şî ļi standarduĭaskă! Pakat ar fi sî sa pĭardă aşa urmă adînkă!

Имам незваничну и лошу вест за "Алмажане" односно наше из Звижда, па и шире, стандардизоваће царански говор Влаха.

Можда се појави Часлав, ако му време буде допустило, да потврди или демантује ову незваничну вест.

Citat: Vlad poslato 02.06.2011. 17:49
Иначе, Birchiș, место у коме је живела ова старица, чије се језик, "по фонду речи", толико разликује од влашког кога би да нам стандардизују, налази се стотинама километара удаљен од источне Србије где Власи говоре "по фонду  речи" сасвим различит језик. Ваљда је следеће што ће ови наши "стандардизатори" да ураде спречавање Румуније да говор ове баке сматрају румунским дијалектом.

Domnule Vlad,
po običaju opet brkate lončiće i upoređujete neuporedivo. Sličnost na nivou dijalekta ne mora da povlači za sobom sličnost na nivou književnog jezika. Da budem jasniji, baba govori dijalektom rumunskog jezika, jer su tamošnji žitelji za standardnu normu prihvatili književni rumunski jezik koji uče u školama, slušaju na TV-u, čitaju u novinama.
Mi koji govorimo slično ovim ljudima govorimo VLAŠKIM jezikom ili bar dijalektom vlaškog jezika, jer za standardnu normu želimo jezik koji u osnovi ima taj govor, a koji se veoma razlikuje od rumunskog književnog jezika.

Ko zna kako će se stvari odvijati, možda će kroz sto godina ljudi oko Arada govoriti dijalektom vlaškog jezika! ;)

Citat: Vlad poslato 02.06.2011. 17:49
Ј***м ли га. Нисам више паметан. Свашта људима пада на памет.

Ovu psovku neprimerenu nivou Foruma shvatiću kao posledicu potonje konstatacije da "nisi više pametan",

a mogu da primetim da nisi ni manje! :)

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 19:17
Domnule Vlad,
po običaju opet brkate lončiće i upoređujete neuporedivo.

Стварно ;)
А ја сам цело време мислио да Ви то радиtе, чим нас засипате мудростима типа:

CitatAko je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 19:17
Sličnost na nivou dijalekta ne mora da povlači za sobom sličnost na nivou književnog jezika. Da budem jasniji, baba govori dijalektom rumunskog jezika, jer su tamošnji žitelji za standardnu normu prihvatili književni rumunski jezik koji uče u školama, slušaju na TV-u, čitaju u novinama.

Ма, шта кажете ;)
Баба говори дијалектом румунског, а ми говоримо дијалектом "влашког". А не постоји ама баш ни једна једина реч која се разликује. Два "различита" језика, а дијалекти су им идентични  :P

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 19:17
Mi koji govorimo slično ovim ljudima govorimo VLAŠKIM jezikom ili bar dijalektom vlaškog jezika, jer za standardnu normu želimo jezik koji u osnovi ima taj govor, a koji se veoma razlikuje od rumunskog književnog jezika.

Нема овде говора ни о каквој сличности. Ово је 100% исто. Ви нас сада убеђујете да су то два различита језика - влашки и румунски! Па још проспете мудрост о томе да "vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.".
Можда ови Власи који су у међувремену постали социјална категорија, можда то важи за њихов "језик". Ви "власи" социјални сталеж - можете да желите шта год хоћете!
Чињеница је да је језик апсолутно исти. Да је народни говор овде и тамо апсолутно исти.
 

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 19:17
Ko zna kako će se stvari odvijati, možda će kroz sto godina ljudi oko Arada govoriti dijalektom vlaškog jezika! ;)

Па, вероватноћа отприлике одговара вероватноћи да ће ико у свету да призна некакав фантомски "влашки језик" који није румунски народни говор.
Пробао је то Стаљин у Молдавији.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 19:17
Ovu psovku neprimerenu nivou Foruma shvatiću kao posledicu potonje konstatacije da "nisi više pametan",

Ова псовка је само логична реакција на мудрости великих влашких мудраца који у недостатку паметнијег посла îş boćeaḑă cuaiľi.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 19:17
a mogu da primetim da nisi ni manje! :)

Стварно  ;) То ми дође као комплимент.
Ви сте много паметнији, то признајем. Овакав бисер може да напише само неко ко је много паметан:

CitatAko je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

Да сад не помињем легендарну мудрост о "еквивалентима и супституцији" за коју смо сви мислили да припада господину А.Г са фејсбука  8)

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 10:25
Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske

Него, г-дине уредниче, какве ће мере бити предузете ако Румуни "све влашке речи", укључујући и речи ове старице "прогласе за румунске"?
Хоћете ли да их тужите и да пред Међународним судом правде тражите да их избришу из "евиденције" румунских речи и израза или су у опцији и друге "драстичне мере" како бисмо сачували све што је наше од "својатања" са стране?

 

Domnule Vlad,

Pošto imam malo vremena, da objasnim par stvari ne vas radi, već radi ostalih posetilaca Foruma.

(A svako nek misli da je pametan koliko je pametan!)

CitatОва псовка је само логична реакција на мудрости великих влашких мудраца који у недостатку паметнијег посла îş boćeaḑă cuaiľi.

Šî tu raj boćedza să aj śe sî boćedz!   :D

Što se tiče VLAŠKOG i rumunskog fonda reči, ali ne onog koji je u dijalektološkim rečnicima rumunskog, već onog u svakodnevnoj upotrebi razlika postoji i to je činjenica.

Da li ćemo svoj govor razviti na nivo vlaškog  književnog jezika ili za književnu normu prihvatiti rumunski književni jezik stvar je slobodne volje VLAHA.

Mi nismo podanici rumunske države da bi bili u obavezi da koristimo rumunski književni jezik.


Pitanje standardizacije nije  pitanje narodnog govora, već pitanje književne (zvanične) norme jezika.

Što se tiče međunarodnog priznanja, ukoliko se ozvaniči vlaški jezik, pozitivni evropski zakoni ne prave razliku i Vlasi mogu ostvarivati svoja prava isto kao i drugi.

Što se tiče pokušaja rumunizacije VLAHA zamenom vlaških reči "rumunskim ekvivalentima", to stoji i nikakva vaša galama i vika oko toga neće promeniti suštinu.

("rumunski ekvivalent"-rumunska reč istog značenja)

Tako se u govoru samozvanih predstavnika Vlaha-rumuna javljaju inovacije tipa: "cuvant", "foarte bine", "preoţ"....

To ne umanjuje činjenicu da se mnoge vlaške reči i izrazi zamenjuju "srpskim ekvivalentima".

("srpski ekvivalent"- srpska reč istog značenja)


8)

Citat: Vlad poslato 02.06.2011. 19:54
Него, г-дине уредниче, какве ће мере бити предузете ако Румуни "све влашке речи", укључујући и речи ове старице "прогласе за румунске"?
Хоћете ли да их тужите и да пред Међународним судом правде тражите да их избришу из "евиденције" румунских речи и израза или су у опцији и друге "драстичне мере" како бисмо сачували све што је наше од "својатања" са стране?

Domnule Vlad,

ako niste obavešteni reči ove starice su odavno "proglašene za rumunske", a da li će to uraditi i sa ostalim Vlaškim rečima njihova je stvar i apsolutno ne vidim potrebu za "akcije i drastične mere" tipa Međunarodnog suda pravde.

Naše možemo čuvati i sačuvati samo neposrednim korišćenjem i svakodnevnom upotrebom.

Može neka reč biti u svim rumunskim rečnicima, ali ako se bude govorila i pisala samo među VLASIMA biće i ostaće samo VLAŠKA!

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Što se tiče VLAŠKOG i rumunskog fonda reči, ali ne onog koji je u dijalektološkim rečnicima rumunskog, već onog u svakodnevnoj upotrebi razlika postoji i to je činjenica.

Да је та разлика "огромна" и да "постоји" имали смо прилике да се уверимо на примеру из околине Арада али и из филма Сломљена младост, који сам, такође, поставио на овај форум  ;)

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Da li ćemo svoj govor razviti na nivo vlaškog  književnog jezika ili za književnu normu prihvatiti rumunski književni jezik stvar je slobodne volje VLAHA.

Влашки књижевни језик је већ развијен - нема потребу да га даље развијамо. Он обухвата и дијалекте који се говоре у североисточној Србији. Ради се о румунском књижевном језику коме говори Влаха припадају.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Mi nismo podanici rumunske države da bi bili u obavezi da koristimo rumunski književni jezik.

Ми нисмо ничији поданици. Не живимо у средњем, већ у 21. веку где је наука довољно узнапредовала. Користићемо онај језик који одреде лингвисти, јер се свуда у свету они питају за језик.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Pitanje standardizacije nije  pitanje narodnog govora, već pitanje književne (zvanične) norme jezika.

Књижевна норма, влашког народног говора постоји! Нема потребе измишљати топлу воду.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Što se tiče međunarodnog priznanja, ukoliko se ozvaniči vlaški jezik, pozitivni evropski zakoni ne prave razliku i Vlasi mogu ostvarivati svoja prava isto kao i drugi.

Да би се било шта озваничило, потребно је мишљење лингвиста. Баш бих волео да видим тог лингвисту који ће да "озваничи" постојање влашког језика - мимо румунског. Колико видим из чланка у Политици, у САНУ баш нису расположени за стандардизују румунске дијалекте који се овде говоре јер би на тај начин углед ове установе био озбиљно доведен у питање. Све су то пусте жеље и маштања. Свако има право да машта - зашто бисте ви били ускраћени маштања. Само маштајте. Када се пробудите, чека вас сурова реалност.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Što se tiče pokušaja rumunizacije VLAHA zamenom vlaških reči "rumunskim ekvivalentima", to stoji i nikakva vaša galama i vika oko toga neće promeniti suštinu.

("rumunski ekvivalent"-rumunska reč istog značenja)

То је паун већ одлично објаснио па не бих том његовом објашњењу ништа ни додао ни одузео.
Нека буде тако као што је Паун рекао  ;)

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Tako se u govoru samozvanih predstavnika Vlaha-rumuna javljaju inovacije tipa: "cuvant", "foarte bine", "preoţ"....

Вероватно у "самозване представнике" убрајате Царане чији говор познаје "cuvant"...

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
To ne umanjuje činjenicu da se mnoge vlaške reči i izrazi zamenjuju "srpskim ekvivalentima".

("srpski ekvivalent"- srpska reč istog značenja)

Не вреди Вам вађење ;)

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:49
ako niste obavešteni reči ove starice su odavno "proglašene za rumunske",

Још Вас, г-дине dPasujoni, да обавесте да су те речи давно "проглашене" за румунске па да нас не увесељавате "различитим фондом речи"  ;)

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:49
a da li će to uraditi i sa ostalim Vlaškim rečima njihova je stvar i apsolutno ne vidim potrebu za "akcije i drastične mere" tipa Međunarodnog suda pravde.

Само што нема "осталих" влашких речи. Све су румунске јер је влашки језик румунски народни језик - говор обичног света са обе стране Дунава!

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:49
Može neka reč biti u svim rumunskim rečnicima, ali ako se bude govorila i pisala samo među VLASIMA biće i ostaće samo VLAŠKA!

Ништа се Ви не секирајте. Више је у Румунији говорника "влашког" језика него код нас. Чак и да га ми више не говоримо, тај језик ће и даље живети у Румунији - међу нашим рођацима - у Алмажу, околини Арада, Темишвара...у Олтенији, одакле су се и моји и Ваши преци доселили овамо, ма колико Вам мрско било да то прихватите.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:34
Šî tu raj boćedza să aj śe sî boćedz!   :D

Care nu cŕađe, poaće sâ vinâ să probascâ.  ;) Dar nu ľe boćeḑ. Ie dâstul śe ľe pr-alor boćaḑa ai śe nau sâ lucre mâi cu minće.

" Да би се било шта озваничило, потребно је мишљење лингвиста. Баш бих волео да видим тог лингвисту који ће да "озваничи" постојање влашког језика - мимо румунског. Колико видим из чланка у Политици, у САНУ баш нису расположени dа стандардизују румунске дијалекте који се овде говоре јер би на тај начин углед ове установе био озбиљно доведен у питање. Све су то пусте жеље и маштања. Свако има право да машта - зашто бисте ви били ускраћени маштања. Само маштајте. Када се пробудите, чека вас сурова реалност."

Ove riječi se mogu primjeniti i na cijelu Srbiju ?

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 20:49

Može neka reč biti u svim rumunskim rečnicima, ali ako se bude govorila i pisala samo među VLASIMA biće i ostaće samo VLAŠKA!

dPasujoni

http://www.youtube.com/watch?v=rjr4VpRYwHo&feature=player_detailpage#t=15s

Citat: Vlad poslato 02.06.2011. 21:35
Влашки књижевни језик је већ развијен - нема потребу да га даље развијамо. Он обухвата и дијалекте који се говоре у североисточној Србији. Ради се о румунском књижевном језику коме говори Влаха припадају.

Razvijen je rumunski književni jezik sa 40% reči kojih nema u dijalektima ili su različite.

Vlaški jezik može i treba da krene potpuno drugačijim putem od načina na koji se razvijao rumunski. Ne zato da bi se razlikovao, već zato što se društveno-istorijske okolnosti u kojima se razvijaju ovi jezici, značajno razlikuju.

Citat: Vlad poslato 02.06.2011. 21:35
Ми нисмо ничији поданици. Не живимо у средњем, већ у 21. веку где је наука довољно узнапредовала. Користићемо онај језик који одреде лингвисти, јер се свуда у свету они питају за језик.

Hvala Bogu pa ne živimo u srednjem veku, a Vi bi da nas po svaku cenu vratite da budemo "podanici".
Podanici smo ako radimo što nam drugi odrede, pa makar to bili i lingvisti.

CitatДа би се било шта озваничило, потребно је мишљење лингвиста. Баш бих волео да видим тог лингвисту који ће да "озваничи" постојање влашког језика - мимо румунског. Колико видим из чланка у Политици, у САНУ баш нису расположени за стандардизују румунске дијалекте који се овде говоре јер би на тај начин углед ове установе био озбиљно доведен у питање. Све су то пусте жеље и маштања. Свако има право да машта - зашто бисте ви били ускраћени маштања. Само маштајте. Када се пробудите, чека вас сурова реалност.

Da bi se ozvaničilo potrebna je, ali ne i dovoljna odluka relevantne institucije u ovom slučaju NS  VNM.
U ovom slučaju ne radi se o čisto "naučnom" ili lingvističnom pitanju, već  u u  pitanju ljudska prava.
Kad smo spomenuli NS VNM, ako su tačne tvrdnje o rešenjima u standardizaciji (samo ćirilica za vlaško pismo) mišljenja sam da se čini ozbiljna greška, ali donosioci takvih odluka sami preuzimaju odgovornost za posledice istih.
Ni SANU ni Rumunska akademija nauka nisu nadležne za standardizaciju VLAŠKOG jezika!

CitatНишта се Ви не секирајте. Више је у Румунији говорника "влашког" језика него код нас. Чак и да га ми више не говоримо, тај језик ће и даље живети у Румунији - међу нашим рођацима - у Алмажу, околини Арада, Темишвара...у Олтенији, одакле су се и моји и Ваши преци доселили овамо, ма колико Вам мрско било да то прихватите.

Kako vreme odmiče u Rumuniji će se sve više govoriti Rumunski i to onaj "normirani" književni, a sve manje dijalekti i narodni govori.
Nije li simptomatično da je starica iz okoline Arada snimljena 1967.g. što dokazuje da je Vlaški sličan "arhaičnom" rumunskom jeziku, ali da se vremenom sve više udaljavaju.

CitatСамо што нема "осталих" влашких речи. Све су румунске јер је влашки језик румунски народни језик - говор обичног света са обе стране Дунава!

Ima, itekako ima!
No, i da nema suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Razvijen je rumunski književni jezik sa 40% reči kojih nema u dijalektima ili su različite.

И, шта је ту чудно? Па сви књижевни језици се тако развијају. Тако се развио и српски књижевни језик. и књижевни српски језик је препун израза којих нема у његовим дијалектима. Овде је проблем у нечем другом. Сваки дијалекат има свој књижевни језик. Књижевни језик банатског и олтеанског дијалекта је румунски књижевни језик. Ако смо говорници румунских дијалеката - а јесмо - онда нам је румунски књижевни језик норма. Свуда је тако, код нас ће бити исто тако.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Vlaški jezik može i treba da krene potpuno drugačijim putem od načina na koji se razvijao rumunski. Ne zato da bi se razlikovao, već zato što se društveno-istorijske okolnosti u kojima se razvijaju ovi jezici, značajno razlikuju.

Друштвено-историјске околности су се још значајније разликовале и у немачком, и у шпанском говорном подручију па ником још није пало на памет да стандардизује хондурашки или гватемалски језик. Не постоји ама баш никакав разлог да се креће било којим другим путем који би нас удаљио од румунске књижевне норме осим пуке политике и жеље да се доврши процес асимилације и насилног посрбљивања - овог пута далеко суптилнијим методама. Нама језик треба да би нас спајао са нашим рођацима који живе у Румунији, не да бисмо стварали кинески зид између Србије и Румуније. Сва прича око наводне "стандардизације" је најобичнија фарса која има за циљ да се умири нечиста савест оних који су интензивно радили на нашем нестанку и посрбљивању.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Hvala Bogu pa ne živimo u srednjem veku, a Vi bi da nas po svaku cenu vratite da budemo "podanici".
Podanici smo ako radimo što nam drugi odrede, pa makar to bili i lingvisti.

Ви, вероватно, сматрате да смо поданици и ако се у саобраћају понашамо, односно радимо оно што нам одреди саобраћајна полиција. Свуда у свету постоји систем који беспрекорно функционише. Језиком се баве лингвисти и књижевници, градњом мостова грађевинари, о здрављу брину лекари.
Ви бисте да нам на мала врата уведете систем вредности какав нигде у свету не постоји - који би се примењивао само у нашем случају! Нешто попут "Чиплићевих правила" за бошњачки савет. То је апсурдно!
Наравно да лингвисти треба да дају свој суд о томе да ли се говор Влаха разликује од говора Румуна и да ли је неопходна стандардизација или није.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Da bi se ozvaničilo potrebna je, ali ne i dovoljna odluka relevantne institucije u ovom slučaju NS  VNM.
U ovom slučaju ne radi se o čisto "naučnom" ili lingvističnom pitanju, već  u u  pitanju ljudska prava.

Људских права на шта? На произвољно тумачење правила која ваше у лингвистици???????? Откад то спада у домен поштовања људских права? Ми имамо ситуацију да нам у Савету седе људи од којих нико нема везе са лингвистиком и који, не консултујући никога из струке, одређују да писмо којим треба да пишемо треба да буде ћирилица. На основу којих критеријума су дошли до закључка да је ћирилица Богом дана, да ми је само знати. То је обична смејурија.
Језик је свуда у свету питање лингвиста, књижевника, лектора а не локалних "патриота" жељних прекомерног доказивања лојалности ауторитетима на власти.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Kad smo spomenuli NS VNM, ako su tačne tvrdnje o rešenjima u standardizaciji (samo ćirilica za vlaško pismo) mišljenja sam da se čini ozbiljna greška, ali donosioci takvih odluka sami preuzimaju odgovornost za posledice istih.
Ni SANU ni Rumunska akademija nauka nisu nadležne za standardizaciju VLAŠKOG jezika!

За стандардизацију било ког језика су надлежне институције које се баве проучавањем тог језика. Како може САНУ да врши стандаердизацију језика који је у својој основи романски? Како може Матица српска да стандардизује језик кога чине два дијалекта румунског језика? Замислите само да се стандардизацијом говора турских гастарбајтера у Шведској бави Шведска академија наука?! То је спрдња са нама и то отворена.

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Kako vreme odmiče u Rumuniji će se sve više govoriti Rumunski i to onaj "normirani" književni, a sve manje dijalekti i narodni govori.

А шта ће се, молим Вас, десити са говором Буфана, Мунћана па и Унгуреана, као најмногобројнијих међу Власима, када стандардизујете говор Царана?
Имаћемо "нормиран" влашки говор, чија је база "царански" и то ће представљати смрт за остале говоре. Исто би било са царанским наречијем када бисмо за основу узели било које од преосталих говора тј. наречија.
Тек да не причамо како би се сачувао говор неологизмима и позајмицама из других језика, пре свега у области технике, медицине, школства...

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Nije li simptomatično da je starica iz okoline Arada snimljena 1967.g. što dokazuje da je Vlaški sličan "arhaičnom" rumunskom jeziku, ali da se vremenom sve više udaljavaju.

Немојте да понављате да се ради о "сличним" говорима када је све 100% исто. Слично је када нешто нечему личи. Ово је идентично - пресликано. Друго: на основу чега Ви закључујете да се ови говори "удаљавају" једни од других? Тиме што ужурбано убацујемо српске речи и тамо где треба и тамо где не треба? Или хоћете да кажете да је говор ове старице од 1967. до сада готово ишчезао?

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
Ima, itekako ima!

Дајте нам примере!

Citat: dPasujoni poslato 02.06.2011. 23:25
No, i da nema suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Када могу Швајцарци и Аустријанци да комуницирају на свом, а да им књижевни буде "туђ", не видим зашто тај модел не би био примењив код Влаха. Ви говорите да немате потребу за учењем књижевног румунског језика.
Немам намеру да Вас увредим, али само ограничене особе не исказују потребу да науче нешто ново. Потреба постоји. Румунија нам је сусед. Са њима смо, хтели или не, приморани да сарађујемо када будемо били део велике, уједињене Европске уније. Тамо је наша прапостојбина. У њој живе људи који су наши рођаци, браћа, сународници. Да би са њима могли да разговарамо више него само о сточарству, треба нам језик који садржи појмове који обухватају технику, моду, уметност...

Ха, ха! Техника, наука, уметност? Нује морат сă штјиу њич "бљау" пје румйњештје да сă йнцăљег чје сă ворбјештје пје румйњештје дјинтраље помјењитје. Биње, трјебје сă аскулт пје аље мйндоуо урјејкј дакă зйк вро ворбă ка "шуруб" (Schraub), "геретă"... јешинд дјин романикă ши пје ормă пистă ворбиљи славе пăнă йн енглезаска нумăј ам њич ун проблем. Одатă ње аскулта дој Њамц мувăјинду ње пингă ун компјутер ши ворбинд румйњештје ши србјештје дја йнпрјеуна. Тот рăзуминд ши србјештје да ши румйњештје чје ворбим сă йвйрарă ши ји ку мњенцаска... Скоалă тајку мјеу сă ње ауз кум тăјнујим, нума ту ну ај йнцăљеџа њич "бљау"- тумтје ун шуруб дакă дји ла тјиње ом кăта "сă гăсăшти ундева апроксиматив сă мерите... scuzaţii traduc imediat "să găsăşti unde-va un şurub să merite"... Штјиу чје ај гйндја, да ну сă мăритă йнкă.

Citat: caslav poslato 03.06.2011. 11:11
Ха, ха! Техника, наука, уметност? Нује морат сă штјиу њич "бљау" пје румйњештје да сă йнцăљег чје сă ворбјештје пје румйњештје дјинтраље помјењитје. Биње, трјебје сă аскулт пје аље мйндоуо урјејкј дакă зйк вро ворбă ка "шуруб" (Schraub), "геретă"... јешинд дјин романикă ши пје ормă пистă ворбиљи славе пăнă йн енглезаска нумăј ам њич ун проблем. Одатă ње аскулта дој Њамц мувăјинду ње пингă ун компјутер ши ворбинд румйњештје ши србјештје дја йнпрјеуна. Тот рăзуминд ши србјештје да ши румйњештје чје ворбим сă йвйрарă ши ји ку мњенцаска... Скоалă тајку мјеу сă ње ауз кум тăјнујим, нума ту ну ај йнцăљеџа њич "бљау"- тумтје ун шуруб дакă дји ла тјиње ом кăта "сă гăсăшти ундева апроксиматив сă мерите... scuzaţii traduc imediat "să găsăşti unde-va un şurub să merite"... Штјиу чје ај гйндја, да ну сă мăритă йнкă.

opet i pored najbolje volje ne mogu da razumem ovu vašu ćirilicu, može li prevod za nepismene?

Уз сву добру вољу и труд, никако да одгонетнем шта нам је госпон Цаслав написао на "стандардном" влашком који треба да сачува наше дијалекте, па га зато молим да ми све то преведе на српски.

Citat: caslav poslato 03.06.2011. 11:11

     Ха, ха! ...

Citat: Absinth poslato 03.06.2011. 11:22

     opet i pored najbolje volje ne mogu da razumem ovu vašu ćirilicu, može li prevod za nepismene?

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 11:39

    Уз сву добру вољу и труд, никако да одгонетнем шта нам је госпон Цаслав написао ...

Хајде да не грешимо душу: није проблем у другом дијалекту, или у мање познатим речима из тога дијалекта, већ у стилу изражавања који аутор користи, а који је очигледно самом себи циљ, или ларпурлартизам (пи французîашће), или празнословље (пи србјашће), или vorbă guală (пи румîњашће). Пошто нам је вештина смисленог разговора (или дијалога) наслеђе од античких Грка, ево једног сликовитог примера, из пера старогрчког историчара Плутарха:

Алкибијад

Када је, још сасвим млад човек, ушао у политички живот, одмах је запушио уста осталим демагозима. Они с којима је имао муке били су Феак, син Ерасистратов и Никија, син Никератов. Никија је већ био поодмакао у годинама и важио као одличан војсковођа; а Феак је, као и он, тек тада отпочео своју каријеру; био је додуше, из угледне породице, али је у речитости и другим одликама заостајао за Алкибијадом. Јер он је, зацело, био више обдарен за забаву и утицајан разговор у приснијем кругу него ли за до да излази на беседнички мегдан пред народом. Зато Еуполид и каже о њему:

,,Вешт брбљивац, но неспретан у беседи."

Плутар, Живот Алкибијадов, 13

ПС. Са развојен интернета и појавом форумова, настао је и одговарајући "речник" за поједине облике "дискусија", па се за овакве логореје којима се ништа не казује, вели да су "шумови", "крчање" и слично. Обично модератор прискаче у помоћ таквоме "дискутантну" користећи гумицу ...  Штити тако остале од њега, али и њега самог такође од њега! 8)

Часлав је миран човек док га неко не пита шта мисли о нечему или док неко не почне да хвали оно што за хвалу баш и није. Што се тиче стандардизације као и свега другог, па и рађања деце, може да се деси да се током добре намере ускомешају брзоплете моаше " ши копилу рăмйње ку бурику ње љегат.
Прим. др Челојевић арје моашје буње йн ординације. Дакă йј трјебје ажуторј, ну катă ојкј дјила ај кјорј. Мăј бун сă апукă ку ојкјелари йн нас ка сă пригушаскă мироасйљи лукрулуј ундје йл о авја дје лукрат.

Одувек сам тврдио да су гумице одлична ствар. Да су коришћене већ од Адама (не мислим на комшију), данас не би било толико оних у улогама гумокорисника.
Што се превода тиче, и ја имам сличне невоље. Ал дигао сам руке. Културан сам човек-ја.

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
И, шта је ту чудно? Па сви књижевни језици се тако развијају. Тако се развио и српски књижевни језик. и књижевни српски језик је препун израза којих нема у његовим дијалектима. Овде је проблем у нечем другом. Сваки дијалекат има свој књижевни језик. Књижевни језик банатског и олтеанског дијалекта је румунски књижевни језик. Ако смо говорници румунских дијалеката - а јесмо - онда нам је румунски књижевни језик норма. Свуда је тако, код нас ће бити исто тако.

Svaki dijalekt u određenim društveno-istorijskim okolnostima može se razviti u književni jezik.
(Pogotovu ako iza sebe ima "vojsku i mornaricu")

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
Друштвено-историјске околности су се још значајније разликовале и у немачком, и у шпанском говорном подручију па ником још није пало на памет да стандардизује хондурашки или гватемалски језик. Не постоји ама баш никакав разлог да се креће било којим другим путем који би нас удаљио од румунске књижевне норме осим пуке политике и жеље да се доврши процес асимилације и насилног посрбљивања - овог пута далеко суптилнијим методама. Нама језик треба да би нас спајао са нашим рођацима који живе у Румунији, не да бисмо стварали кинески зид између Србије и Румуније. Сва прича око наводне "стандардизације" је најобичнија фарса која има за циљ да се умири нечиста савест оних који су интензивно радили на нашем нестанку и посрбљивању.

Da bi došlo do standardizacije i razvoja dijalekta u književni jezik, pored odgovarajućih društveno-istorijskih okolnosti, neophodna je i želja govornika tog dijalekta da standardizuju svoj jezik.
Dovoljan je razlog sama želja VLAHA za razvijanje sopstvene književne norme jezika.
Odbojnost prema Rumunima i Rumuniji najviše stvaraju oni koji zarad ličnih interesa i ambicija "guraju" Vlahe u Rumune, mimo njihove volje.

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
Наравно да лингвисти треба да дају свој суд о томе да ли се говор Влаха разликује од говора Румуна и да ли је неопходна стандардизација или није.

Posao lingvista jeste da daju svoj sud o jezičkim pitanjima na naučnoj osnovi, da stručno obrade i obrazlože jezička pitanja.
Lingvisti treba da daju svoj sud o sličnostima i razlikama između jezika.
Lingvisti treba da daju svoj sud o standardizaciji.

Lingvisti ne odlučuju o standardizaciji!

Kojim će jezikom neko govoriti kao maternjim spada u domen elementarnih ljudskih prava!

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
Људских права на шта? На произвољно тумачење правила која ваше у лингвистици???????? Откад то спада у домен поштовања људских права? Ми имамо ситуацију да нам у Савету седе људи од којих нико нема везе са лингвистиком и који, не консултујући никога из струке, одређују да писмо којим треба да пишемо треба да буде ћирилица. На основу којих критеријума су дошли до закључка да је ћирилица Богом дана, да ми је само знати. То је обична смејурија.
Језик је свуда у свету питање лингвиста, књижевника, лектора а не локалних "патриота" жељних прекомерног доказивања лојалности ауторитетима на власти.

Ljudsko pravo na slobodu izražavanja i slobodu govora!

Ako neko nema pravo na slobodu izbora forme izražavanja, još manje će imati pravo na slobodu po pitanju sadržine onoga što govori!
Ljudska prava na slobodu odlučivanja ne samo da ne moraju da su u saglasnosti sa lingvističkim pravilima, već mogu da zanemare i posledice prirodnih zakona.
(Bio sam prisutan događaju kada je pripadnik Jehovinih svedoka odbio transfuziju krvi, mimo saveta lekara i potpuno svestan da mu je život u pitanju.)

Naravoučenije:
Niko nema prava da odlučuje šta je za Vlada dobro osim samog Vlada.
niko nema  prava da odlučuje šta je za dPasujoni-a dobro osim samog dPasujoni-a,
niko nema pravo da odlučuje umesto bilo koga, ni u ime nauke, ni u ime viših ciljeva, ni u ime Boga!

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
А шта ће се, молим Вас, десити са говором Буфана, Мунћана па и Унгуреана, као најмногобројнијих међу Власима, када стандардизујете говор Царана?
Имаћемо "нормиран" влашки говор, чија је база "царански" и то ће представљати смрт за остале говоре. Исто би било са царанским наречијем када бисмо за основу узели било које од преосталих говора тј. наречија.
Тек да не причамо како би се сачувао говор неологизмима и позајмицама из других језика, пре свега у области технике, медицине, школства...

Ništa spektakularno!
"Normirani vlaški govor" će biti vlaški jezik samo u onoj meri u kojoj bude opšte prihvaćen!

Nadam se da će oni koji donose odluke po ovom pitanju imati to u vidu da njihove odluke ne bi imale sudbinu odluka predhodnog Saveta.

Nijedno normiranje nije i ne može imati ulogu konzervacije nekog jezika.

Standardizacija treba da omogući razvoj na novim osnovama i na nov način.

Pozajmljenice iz drugih jezika, kao i neologizmi mogu samo da obogate vlaški jezik!

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
Немојте да понављате да се ради о "сличним" говорима када је све 100% исто. Слично је када нешто нечему личи. Ово је идентично - пресликано. Друго: на основу чега Ви закључујете да се ови говори "удаљавају" једни од других? Тиме што ужурбано убацујемо српске речи и тамо где треба и тамо где не треба? Или хоћете да кажете да је говор ове старице од 1967. до сада готово ишчезао?

întînplare
naskut
strecîlji
palamedzu nuopcî
pagadašu

Ne zaključujem ja nego naš domaćin Paun, na osnovu višegodišnjeg terenskog rada.
Ako se dobro sećam jedne anegdote koju je ispričao ovde na Forumu, sada i babe u zabiti pozdravljaju sa "Ćao!".
Nisam siguran da "foarte bine" i unuci ove babe danas koriste identični rečnik posle školovanja na književnom rumunskom.
Njihovi vršnjaci Vlasi u velikoj meri više ne govore tako, a to da li se ubacuju srpske, engleske ili sasvim treće reči, potpuno je svejedno!

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 00:51
Када могу Швајцарци и Аустријанци да комуницирају на свом, а да им књижевни буде "туђ", не видим зашто тај модел не би био примењив код Влаха. Ви говорите да немате потребу за учењем књижевног румунског језика.
Немам намеру да Вас увредим, али само ограничене особе не исказују потребу да науче нешто ново. Потреба постоји. Румунија нам је сусед. Са њима смо, хтели или не, приморани да сарађујемо када будемо били део велике, уједињене Европске уније. Тамо је наша прапостојбина. У њој живе људи који су наши рођаци, браћа, сународници. Да би са њима могли да разговарамо више него само о сточарству, треба нам језик који садржи појмове који обухватају технику, моду, уметност...

Bez namere da Vas uvredim vi definitivno imate slabo pamćenje, jer sam više puta isticao da nemam ništa protiv učenja rumunskog kao stranog jezika, ili ako hoćete kao jednog od romanskih jezika!

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

I kad budemo deo EU, nećemo biti deo Rumunije, pa za nas neće važiti rumunski zakoni.

Sa rumunima možemo i treba da sarađujemo na ravnopravnoj osnovi.

Što se tehničkih i naučnih pojmova tiče oni su barem univerzalni i većim delom bazirani na latinskom i engleskom jeziku.

Uostalom kad nam decu budu učila Vlaški jezik u školama, moći će da nauče i rumunski jezik ako žele!

Citat...када је све 100% исто.

8)

Citat: Paun poslato 03.06.2011. 12:26

Citat: caslav poslato 03.06.2011. 11:11

     Ха, ха! ...

Citat: Absinth poslato 03.06.2011. 11:22

     opet i pored najbolje volje ne mogu da razumem ovu vašu ćirilicu, može li prevod za nepismene?

Citat: Vlad poslato 03.06.2011. 11:39

    Уз сву добру вољу и труд, никако да одгонетнем шта нам је госпон Цаслав написао ...

Хајде да не грешимо душу: није проблем у другом дијалекту, или у мање познатим речима из тога дијалекта, већ у стилу изражавања који аутор користи, а који је очигледно самом себи циљ, или ларпурлартизам (пи французîашће), или празнословље (пи србјашће), или vorbă guală (пи румîњашће). Пошто нам је вештина смисленог разговора (или дијалога) наслеђе од античких Грка, ево једног сликовитог примера, из пера старогрчког историчара Плутарха:

Алкибијад

Када је, још сасвим млад човек, ушао у политички живот, одмах је запушио уста осталим демагозима. Они с којима је имао муке били су Феак, син Ерасистратов и Никија, син Никератов. Никија је већ био поодмакао у годинама и важио као одличан војсковођа; а Феак је, као и он, тек тада отпочео своју каријеру; био је додуше, из угледне породице, али је у речитости и другим одликама заостајао за Алкибијадом. Јер он је, зацело, био више обдарен за забаву и утицајан разговор у приснијем кругу него ли за до да излази на беседнички мегдан пред народом. Зато Еуполид и каже о њему:

,,Вешт брбљивац, но неспретан у беседи."

Плутар, Живот Алкибијадов, 13

ПС. Са развојен интернета и појавом форумова, настао је и одговарајући "речник" за поједине облике "дискусија", па се за овакве логореје којима се ништа не казује, вели да су "шумови", "крчање" и слично. Обично модератор прискаче у помоћ таквоме "дискутантну" користећи гумицу ...  Штити тако остале од њега, али и њега самог такође од њега! 8)

Hvala gosn. Paune,
vrlo poučna priča i podsećanje na život staroGrka koji su nam i simvol Civilizacije.
Sad razumem zašto ništa ne razumem g . Časlava, a trudio sam se, zaista ...

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele ...

У говорничком заносу, почињеш помало да "пробијаш на масу", зар не г. dPasujoni?
Је си ли ти видовит па знаш шта Власи желе, или си, биће, вршио некаква социометријска истраживања па си дошао од оваквог претенциозног закључка?
Или си превише гледао предизборне кампање наших политичара који имају обичај да своје испразне говоре украшавају познатом флоскулом "наш народ добро зна"?

Претпостављам да припадаш генерацији која је у средњој школи имала логику, па би се онда могао сетити оних лекција које се односе на типичне грешке у логичком закључивању, у којима се, између осталог, помиње и грешка звана "доказивање масом"?
Твој исказ, чији сам део горе цитирао, типичан је пример такве грешке!
Што ће рећи да си изнео неистину!

Пошто ја мислим да Власи не желе да се у њихово име говори неистина, топло препоручујем "уземљење" у погледу оваквог реторичког курцшлузирања!

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Svaki dijalekt u određenim društveno-istorijskim okolnostima može se razviti u književni jezik.
(Pogotovu ako iza sebe ima "vojsku i mornaricu")

Ми, хвала Богу, немамо ни војску ни морнарицу а не стварамо нову државу попут Хрвата, Црногораца и Босанаца, па нам стандардизовани влашки језик не треба!

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Da bi došlo do standardizacije i razvoja dijalekta u književni jezik, pored odgovarajućih društveno-istorijskih okolnosti, neophodna je i želja govornika tog dijalekta da standardizuju svoj jezik.
Dovoljan je razlog sama želja VLAHA za razvijanje sopstvene književne norme jezika.
Odbojnost prema Rumunima i Rumuniji najviše stvaraju oni koji zarad ličnih interesa i ambicija "guraju" Vlahe u Rumune, mimo njihove volje.

Пре би се рекло да та жеља постоји код државних ауторитета - мање код Влаха. Да се држава није директно умешала преко странака већинског народа, питање је да ли би идеја "стандардизације" уопште заживела. У Савету сигурно не би. Балашевићева опција би просто почистила Зајкесковића.
Држава је та која је и претходном сазиву Савета као услов постављала "стандардизацију влашког језика". Сами Власи нису уопште јединствени по том питању.

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Posao lingvista jeste da daju svoj sud o jezičkim pitanjima na naučnoj osnovi, da stručno obrade i obrazlože jezička pitanja.
Lingvisti treba da daju svoj sud o sličnostima i razlikama između jezika.
Lingvisti treba da daju svoj sud o standardizaciji.
Lingvisti ne odlučuju o standardizaciji!

Иначе, погледајмо ко одлучује о стандардизацији српског језика:

http://www.rastko.rs/filologija/odbor/sporazum-potpisnici_c.html
Потписници споразума о оснивању
Одбора за стандардизацију српског језика

(присутни приликом оснивања Одбора, 12. 12. 1997, у САНУ, Београд)
За Српску академију наука и уметности

академик Александар Деспић, председник, с. р.
За Црногорску академију наука и умјетности

академик Драгутин П. Вукотић, предсједник, с. р.
За Академију наука и умјетности Републике Српске

академик Петар Мандић, предсједник, с. р.
За Матицу српску

проф. др Божидар Ковачек, потпредседник, с. р.
За Институт за српски језик у Београду

проф. др Слободан Реметић, директор, с. р.
За Филолошки факултет у Београду

проф. др Слободан Грубачић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Новом Саду

проф. др Томислав Бекић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Никшићу

проф. др Бранислав Остојић, представник, с. р.
За Филолошки факултет у Приштини

проф. др Маринко Божовић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Нишу

проф. др Веселин Илић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Српском Сарајеву

проф. др Гојко Бабић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Бањој Луци

проф. др Милан Драгичевић, продекан, с. р.
За Универзитет у Крагујевцу

проф. др Слободан Танасијевић, проректор, с. р.
За Српску књижевну задругу у Београду

проф. др Новица Петковић, председник Управног одбора, с. р.

Потписницима се придружио и проф. др Војислав Максимовић, ректор Универзитета у Српском Сарајеву, који је, међу представницима академија и универзитета, те Владе СРЈ и Владе РСп, поздравио учеснике првог, оснивачког, скупа Одбора.

Ни једног јединог Инжењера, ни једног лекара, ни једног електричара...

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Ljudsko pravo na slobodu izražavanja i slobodu govora!

Какве то везе има са стандардизацијом влашких говора?

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
întînplare
naskut
strecîlji
palamedzu nuopcî
pagadašu

Зашто не питате Пауна да ли су ови изрази влашки? Зашто њега не питате да ли их је било у нашем говору?  Иначе, све што је "спорно" по Вама, постоји и у нашем говору. Али, чак и да ових израза нема код нас, од хиљаду израза које је баба поменула, ових 5 му дође колико посто разлике?

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Ne zaključujem ja nego naš domaćin Paun, na osnovu višegodišnjeg terenskog rada.
Ako se dobro sećam jedne anegdote koju je ispričao ovde na Forumu, sada i babe u zabiti pozdravljaju sa "Ćao!".
Nisam siguran da "foarte bine" i unuci ove babe danas koriste identični rečnik posle školovanja na književnom rumunskom.
Njihovi vršnjaci Vlasi u velikoj meri više ne govore tako, a to da li se ubacuju srpske, engleske ili sasvim treće reči, potpuno je svejedno!

Не сећам се да је Паун говорио о теренским истраживањима на простору Румуније.
Али, када већ покрећете ову тему, под обавезно прочитајте ово:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=32.0
"Grupe Banjaša govore nekoliko rumunskih dijalekata i poznavanje rumunskog, a nepoznavanje romskog jezika oni navode kao neosporni argument u prilog svog rumunskog identiteta. Na osnovu lingvističkih analiza, pretpostavlja se da su Banjaši u Srbiji prvobitno bili nosioci dva različita rumunska dijalekta: muntenskog i erdeljskog. Budući da je jezik Banjaša pre gotovo dva veka (kako se pretpostavlja, na razmeđi XVIII I XIX) prekinuo kontakte sa rumunskim jezikom koji se govori u Rumuniji, karakteriše ga arhaični karakter u sprezi sa dijalekatskim osobenostima i veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika, koje dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika. Običaji kalendarskog ciklusa koje Banjaši pomoravskih sela praktikuju takođe su varijante nekih specifično rumunskih modela."

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Bez namere da Vas uvredim vi definitivno imate slabo pamćenje, jer sam više puta isticao da nemam ništa protiv učenja rumunskog kao stranog jezika, ili ako hoćete kao jednog od romanskih jezika!

Да као страни учимо језик који обухвата све наше дијалекте ?????????????????

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Само да нам још објасните како ће на свом народном говору да читају, комуницирају и пишу Унгуреани ако се стандардизује царански дијалекат, као норма?

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
I kad budemo deo EU, nećemo biti deo Rumunije, pa za nas neće važiti rumunski zakoni.
Sa rumunima možemo i treba da sarađujemo na ravnopravnoj osnovi.

Ко говори о румунским законима и припајању Румунији?

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
Što se tehničkih i naučnih pojmova tiče oni su barem univerzalni i većim delom bazirani na latinskom i engleskom jeziku.

Uostalom kad nam decu budu učila Vlaški jezik u školama, moći će da nauče i rumunski jezik ako žele!

Citat...када је све 100% исто.

8)

dPasujoni

Чему онда одбојност према румунском књижевном језику? Влашки језик ће учити, али као наречије румунског језика.

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
[Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Мислио сам да је у галиматијасу актуелних ставова, гледишта, мишљења, одлука и саопштења - "дно дна" она препорука Одбора за језик да се у "стандардизацију" влашког језика укључе српске научне установе!

Авај!

Та бесмислица - која показује колико су нам компетентни "надлежни органи", била је само пар дана на првом месту те изврнуте листе! Убрзо је истиснута од стране ове тврдње г. dPasujonjeta коју сам горе замастио црним! Претходни пасус цитираног дела dPasujonjetovog топика већ сам коментарисао, http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583  (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583)а овом овде бих додао само следеће:

Проф. социологије на Вишој педагошкој школи у Београду, др Мирко Перовић, имао је обичај да - када у јунском року нагрне маса судената на испит, пре него што прозове првог студента - извади пиштољ и тетрално га стави на сто испред себе! На питање једне преплашене колегинице: "Професоре, забога, шта ће Вам пиштољ?" овај је одговорио: "Поштоване колеге, осећам се врло угроженим пред провалом вашега незнања, па се морам заштитити!"

А овакве изјаве - попут горезацрњене dPasujonjetove - толико су "угрожљиве" да ми се чини де ме ни топ не би могао заштитити!

Citat: Paun poslato 04.06.2011. 12:25

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
[Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Мислио сам да је у галиматијасу актуелних ставова, гледишта, мишљења, одлука и саопштења - "дно дна" она препорука Одбора за језик да се у "стандардизацију" влашког језика укључе српске научне установе!

Авај!

Та бесмислица - која показује колико су нам компетентни "надлежни органи", била је само пар дана на првом месту те изврнуте листе! Убрзо је истиснута од стране ове тврдње г. dPasujonjeta коју сам горе замастио црним! Претходни пасус цитираног дела dPasujonjetovog топика већ сам коментарисао, http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583  (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583)а овом овде бих додао само следеће:

Проф. социологије на Вишој педагошкој школи у Београду, др Мирко Перовић, имао је обичај да - када у јунском року нагрне маса судената на испит, пре него што прозове првог студента - извади пиштољ и тетрално га стави на сто испред себе! На питање једне преплашене колегинице: "Професоре, забога, шта ће Вам пиштољ?" овај је одговорио: "Поштоване колеге, осећам се врло угроженим пред провалом вашега незнања, па се морам заштитити!"

А овакве изјаве - попут горезацрњене dPasujonjetove - толико су "угрожљиве" да ми се чини де ме ни топ не би могао заштитити!

Toată vorba are coadă, da eu m-aş păza d'e dPasujoni.  :)

Citat: Paun poslato 03.06.2011. 22:24

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele ...

У говорничком заносу, почињеш помало да (1)"пробијаш на масу", зар не г. dPasujoni?
(2)Је си ли ти видовит па знаш шта Власи желе, или си, биће, вршио некаква социометријска истраживања па си дошао од оваквог претенциозног закључка?
Или си превише гледао предизборне кампање наших политичара који имају обичај да своје испразне говоре украшавају познатом флоскулом "наш народ добро зна"?

Претпостављам да (3)припадаш генерацији која је у средњој школи имала логику, па би се онда могао сетити оних лекција које се односе на типичне грешке у логичком закључивању, у којима се, између осталог, помиње и грешка звана "доказивање масом"?
Твој исказ, чији сам део горе цитирао, типичан је пример такве грешке!
(4)Што ће рећи да си изнео неистину!

Пошто ја мислим да Власи не желе да се у њихово име говори неистина, топло препоручујем "уземљење" у погледу оваквог реторичког курцшлузирања!

1. Definitivno samo "dobijam na masi"! :)
2. S obzirom na babu rusaljku, ko će ga znati? ;)
3. Jedan od omiljenih predmeta!  8)

4. Iskaz:

Citat....Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"

znači da postoje Vlasi koji žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"!


Pošto tvrdiš da sam izneo neistinu, znači da smatraš da NE POSTOJE Vlasi koji žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"!

Takođe, ne radi se ni o kakvom "dokazivanju masom", jer se nigde ne pozivam na nekakvu masu

već samo iznosim ISTINU da VLASI žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"!

Citat: Paun poslato 04.06.2011. 12:25

Citat: dPasujoni poslato 03.06.2011. 17:18
[Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Мислио сам да је у галиматијасу актуелних ставова, гледишта, мишљења, одлука и саопштења - "дно дна" она препорука Одбора за језик да се у "стандардизацију" влашког језика укључе српске научне установе!

Авај!

Та бесмислица - која показује колико су нам компетентни "надлежни органи", била је само пар дана на првом месту те изврнуте листе! Убрзо је истиснута од стране ове тврдње г. dPasujonjeta коју сам горе замастио црним! Претходни пасус цитираног дела dPasujonjetovog топика већ сам коментарисао, http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583  (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583)а овом овде бих додао само следеће:

Проф. социологије на Вишој педагошкој школи у Београду, др Мирко Перовић, имао је обичај да - када у јунском року нагрне маса судената на испит, пре него што прозове првог студента - извади пиштољ и тетрално га стави на сто испред себе! На питање једне преплашене колегинице: "Професоре, забога, шта ће Вам пиштољ?" овај је одговорио: "Поштоване колеге, осећам се врло угроженим пред провалом вашега незнања, па се морам заштитити!"

А овакве изјаве - попут горезацрњене dPasujonjetove - толико су "угрожљиве" да ми се чини де ме ни топ не би могао заштитити!

Kume Paune,

u današnje vreme je kumstvo vrlo skupo, a ja već imam kuma pa ne moraš da mi na Forumu daješ novo ime tako da neki neupućeni pomisle da se pojavio novi član dPasujonje, ja bi ako nije problem, da ostanem dPasujoni.


Što se tvoje dileme tiče baš me zanima:

Koja je to nasušna potreba VLAHA da uče književni rumunski jezik, pre francuskog, španskog ili italijanskog jezika?

Da ne spominjem već odomaćeni engleski!


PS. Što se profesora dr Mirka Petrovića, da si mu ti bio učenik i ovako odgovarao na ispitu odavno bi već bio pokojni!

(Verovatno bi tim istim pištoljem izvršio samoubistvo!)  8)

Citat: dPasujoni poslato 04.06.2011. 21:43
...iznosim ISTINU da VLASI žele ...

Можда ти је логика била омиљени предмет, али не би се рекло да си разумео њене принципе.
Када пишеш синтагму "Власи желе", да ли то значи:

а) СВИ Власи желе,
б) НЕКИ Власи желе

да не ређам даље, али ћу подсетити на битни део мога питања, који си, као непријатан, намерно испустио, а који је везан за начин на који си дошао до тог сазнања, с обзиром на то да ти овде оперишеш категоријом "масе". Дакле, откуд знаш шта СВИ Власи желе? Ако, пак, ниси мислио на СВЕ Влахе, него само на НЕКЕ, колико је онда тај "неки" део Влаха у односу на целину: мањи? већи? Ако си изнео тврдњу из које би се дало закључити да ЗНАШ шта жели ЈЕДАН део Влаха, онда је јасно да ДРУГИ део Влаха ТО не жели?

ПС. Моја интервенција имала је за циљ да се мало "уземље" Флорумаши који су "набијени напоном" да могу говорити у име СВИХ; то не доприности лакоћи, јасноћи и финоћи разговора који треба неговати на Флоруму! На коме се, пре свега, износе лична мишљења, а ако се износе туђа, онда се пажљиво и прецизно цитиријау, а ако се износе мишљења неког тела, организације или установе, онда се објављују у облику саопштења ...   

Citat: dPasujoni poslato 04.06.2011. 22:12
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Ресетуј се, и пажљиво прочитај ову сопствену мисао, али са задршком на речима које наглашавам:

"Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!"

па онда одговори:

1 - У чије име ово говориш?
2 - На основу које теорије потреба и ког модела истраживања у оквиру те теорије долазиш до закључка који износиш у другом делу ове своје тврдње?
3 - Посебно у ситуацији када пажљиви пратилац дискусија на Флоруму повеже тебе, твоју реченицу, твоју уредничку функцију на Флоруму и мене као његовог власника, па помисли да ти, у ствари, износиш неко наше, уредничко-флорумско мишљење ...  :o Кад помислим тако нешто, одмах ми прегоре осигурачи!

Citat: Paun poslato 04.06.2011. 22:13

Citat: dPasujoni poslato 04.06.2011. 21:43
...iznosim ISTINU da VLASI žele ...

Можда ти је логика била омиљени предмет, али не би се рекло да си разумео њене принципе.
Када пишеш синтагму "Власи желе", да ли то значи:

а) СВИ Власи желе,
б) НЕКИ Власи желе

да не ређам даље, али ћу подсетити на битни део мога питања, који си, као непријатан, намерно испустио, а који је везан за начин на који си дошао до тог сазнања, с обзиром на то да ти овде оперишеш категоријом "масе". Дакле, откуд знаш шта СВИ Власи желе? Ако, пак, ниси мислио на СВЕ Влахе, него само на НЕКЕ, колико је онда тај "неки" део Влаха у односу на целину: мањи? већи? Ако си изнео тврдњу из које би се дало закључити да ЗНАШ шта жели ЈЕДАН део Влаха, онда је јасно да ДРУГИ део Влаха ТО не жели?

ПС. Моја интервенција имала је за циљ да се мало "уземље" Флорумаши који су "набијени напоном" да могу говорити у име СВИХ; то не доприности лакоћи, јасноћи и финоћи разговора који треба неговати на Флоруму! На коме се, пре свега, износе лична мишљења, а ако се износе туђа, онда се пажљиво и прецизно цитиријау, а ако се износе мишљења неког тела, организације или установе, онда се објављују у облику саопштења ...   

Reč Vlasi je upotrebljena kao množina od reči VLAH, tj više od jednog VLAHA.

Sintagme tipa: SVI XXXX   (svi Vlasi, svi Nemci, svi Rusi, sve plavuše...), su logički ili trivijalne (sve plavuše imaju plavu kosu) ili besmislene!

Dakle, ako ćemo precizirati logićki je neodrživo i besmisleno da termine vlasi, srbi, rumuni, turci... posmatramo i shvatamo kao SVI vlasi, svi srbi, svi turci... iz jednog prostog razloga što se radi o nedovoljno definisanim i ograničenim skupovima.

Uopštiću:
Besmisleno je govoriti SVI ČLANOVI SKUPA SU..., a da pri tome ni na koji način niti bilo kojom metodom ne možemo odrediti ili prebrojati članove tog skupa.

Dakle, tačan odgovor je pod: b) Neki Vlasi žele...

Nadam se  da to ne moram dokazivati, jer je očigledno da postoje VLASI (tu ubrajam i sebe!) koji "žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru""!

Da li se radi o većem ili manjem broju je irelevantno, sa stanovišta Zakona o Nac. manjinama bitno je da POSTOJE.

(Da sad ne tražim članove Zakona toliko puta smo pisali o tome)

Kako znam da "neki VLASI žele..."? Tako što sam pročitao njihove izjave na internetu, pa i na ovom Forumu, čuo u neposrednom razgovoru i u medijima.
Vidimo da postoje vlaška udruženja i stranke koje za svoje ciljeve imaju ispunjenje ovih želja.

CitatАко си изнео тврдњу из које би се дало закључити да ЗНАШ шта жели ЈЕДАН део Влаха, онда је јасно да ДРУГИ део Влаха ТО не жели?

Ako neki Vlasi napišu, a neki izjave da nešto žele... verovatno to i žele!

Šta je onim drugim vlasima na pameti možemo samo da nagađamo!





Nastavak u toku dana....

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2011. 07:09

Nastavak u toku dana....

Немој да настављаш, ма руог ђи ћиње, него у будуће поведи рачуна о "ширини" поистовећивања са "скупом" о коме пишеш, али у чије име немаш право да говориш! Користи се реченицама у којима си субјекат ти, лично, а не "власи" ...

Ова сугестија важи за све!

Опомиње на то управо овај међународни политички инцидент са Румунијом, који су изазвали четири Влаха, у Румунији лажно приказани као представници и говорници СВИХ Влаха источне Србије, а према чијем "представљању" - СВИ Власи источне Србије себе сматрају Румунима и топе се од ЖЕЉЕ да то буду и на пописима, и на другим јавним местима, али им не дају - ко? - па дабоме: "зли Срби"!

И зато држава којом владају "зли Срби" има од братске Румуније да добије "пјађику" на путу за ЕУ!

Закључак: îнпјађикајмо се мало када износимо своја гледишта!

Citat: Paun poslato 05.06.2011. 07:26

Немој да настављаш, ма руог ђи ћиње, ...

...Опомиње на то управо овај међународни политички инцидент са Румунијом, који су изазвали четири Влаха, у Румунији лажно приказани као представници и говорници СВИХ Влаха источне Србије, а према чијем "представљању" - СВИ Власи источне Србије себе сматрају Румунима и топе се од ЖЕЉЕ да то буду и на пописима, и на другим јавним местима, али им не дају - ко? - па дабоме: "зли Срби"! ...

Ako je moje istupanje u ime Vlaha istomišljenika  istog ranga kaoi decidirano istupanje dotičnih u ime "300.000 Vlaha u istočnoj Srbiji i šire" i ne moram!


8)

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2011. 11:44

     Ako je moje istupanje u ime Vlaha istomišljenika ... 

Не можеш неовлашћено да иступаш ни у чије друго име, сем у своје! Енде! Гата поваста!

Пошто си покушао да се у наношењу (опште) штете изједначиш са оном четворком, зар није корисније било да си се - онако уреднички одговорно - запитао:

1) с којим правом они кукају да им "зла Србија" не да да буду Румуни,
2) кад су се сигурно својом вољом уписали у влашки бирачки списак (у противном не би могли да изађу на изборе за ВНС),
3) а нису у румунски списак, који им је такође био на располагању и источној Србији,
4) па су вољом влашког бирачког тела изабрани у њихов највећи орган - Влашки национални савет,
5) а могли су да буду изабрани у румунски Национални савет, под условом да им је било наклоњено румунско бирачко тело, које такође постоји (и) у источној Србији?

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2011. 11:44

Ako je moje istupanje u ime Vlaha istomišljenika  istog ranga kaoi decidirano istupanje dotičnih u ime "300.000 Vlaha u istočnoj Srbiji i šire" i ne moram!

Rekao bih da je trenutno negde pola/pola
sa zadrskom >
Vlasi nacional-savetnici imaju lokalnu vlast i republicku podrsku i lokalne (stranacke)pare
Vlasi osvesceni imaju manje funkcija, para ali vise podrske iz pecalbe, EU i matice
...
I sta sad? Status quo na zadovoljstvo Dusana Petrovica ili ...?

Citat: Paun poslato 05.06.2011. 12:09

Citat: dPasujoni poslato 05.06.2011. 11:44

     Ako je moje istupanje u ime Vlaha istomišljenika ... 

1) с којим правом они кукају да им "зла Србија" не да да буду Румуни,
2) кад су се сигурно својом вољом уписали у влашки бирачки списак (у противном не би могли да изађу на изборе за ВНС),
3) а нису у румунски списак, који им је такође био на располагању и источној Србији,
4) па су вољом влашког бирачког тела изабрани у њихов највећи орган - Влашки национални савет,
5) а могли су да буду изабрани у румунски Национални савет, под условом да им је било наклоњено румунско бирачко тело, које такође постоји (и) у источној Србији?

Nemojmo da upadamo u zamku politike i zamene teza.
Rumunski Nacionalni savet moze da funkcionise u Istocnoj Srbiji koliko i Rumunska Pravoslavna Crkva.
Sve je to lepo, europejski i prakticno ... na papiru .

Citat: Absinth poslato 05.06.2011. 19:14

  Nemojmo da upadamo u zamku politike i zamene teza.  
  Rumunski Nacionalni savet moze da funkcionise u Istocnoj Srbiji koliko i Rumunska Pravoslavna Crkva.

Ма каква црна "замена теза", када је најбољи кадар, који је (видимо) наклоњен тој опцији, окренуо ћурак наопако и ушао у Влашки савет, где се понаша као слон у стакларској радњи?

Ко их је спречио да се упишу румунску бирачку листу, и да се боре за улазак у румунски Савет?!?!

Волео бих да нам саговорник на ову тему буде неко од њих, овако и Ви и ја само нагађамо!
А да је проблем врло занимљив, и да јавност заслужује одговоре, у то, верујем, нико не сумња!
Мој лични утисак је, овако гледајући "са трибине", да је овај моменат највећи апсурд који тренутно имамо на политичкој сцени источне Србије!  

Citat: Paun poslato 05.06.2011. 19:25

Citat: Absinth poslato 05.06.2011. 19:14

  Nemojmo da upadamo u zamku politike i zamene teza.  
  Rumunski Nacionalni savet moze da funkcionise u Istocnoj Srbiji koliko i Rumunska Pravoslavna Crkva.

Ма каква црна "замена теза", када је најбољи кадар, који је (видимо) наклоњен тој опцији, окренуо ћурак наопако и ушао у Влашки савет, где се понаша као слон у стакларској радњи?

Ко их је спречио да се упишу румунску бирачку листу, и да се боре за улазак у румунски Савет?!?!

Волео бих да нам саговорник на ову тему буде неко од њих, овако и Ви и ја само нагађамо!
А да је проблем врло занимљив, и да јавност заслужује одговоре, у то, верујем, нико не сумња!
Мој лични утисак је, овако гледајући "са трибине", да је овај моменат највећи апсурд који тренутно имамо на политичкој сцени источне Србије!  

moje licno misljenje - namesteni apsurd ...

Citat: Absinth poslato 05.06.2011. 19:39
   moje licno misljenje - namesteni apsurd ...

Признајем да ми је познавање актуелног политичког речника скромно, боље рећи аматерско, тако да ове сложене изразе не разумем!

Бацам пешкир у ринг, и предајем се!
Da mis şî kam bătrîńor să-nvăţ!

:(

Za ime Gospoda, gospodo Absynth i Vlad, kako ovo ne razumete bez prevoda?
Preuzeću odgovornost da uradim jedan bukvalan prevod šta god me posle toga bude snašlo. Izvinjavam se ujedno uvaženom kolegi Siniši zbog latinice.

Ha, ha, ha! Tehnika, nauka, umetnost? Nije moranje da znam ni "bek" (da beknem) na rumunskom od toga što je pomenuto. Dobro, trebalo bi na oba uva da osluškujem ako kažu neku reč kao na primer "šurub", "geretă"... izašavši iz romanistike i nakon toga preko slovenskih reči do engleskih nemam više nikakav problem. Jednom nas slušaju dva Nemca  dok smo se muvali oko kompjutera govoreći na rumunskom i srpskom ujedno. Razumevajući tako na srpskom i rumunskom šta govorimo uglaviše se i oni sa nemačkim. Ustani deda moj da nas čuješ kako razgovaramo, samo ti od toga ne razumeš ni "bek" (ni da bekneš)- čak i ako bi od tebe šaraf jedan tražili da nađeš negde otprilike da meri... izvinite, prevodim odmah (...to što je prevedeno ali sada zapisano na rumunskom). Znam šta bi mislio, al ne udaje se još.

Кад пре?
Требао си да узмеш то што је написано као цитат, ал није важно. Ја бих то мало другачије превео- но не мари ни овако. Недостаје ти цела прича и можда да је овде био издвојен део који ствара природну забуну услед неразумевања шта на румунском значи "un şurub aproximativ să merite...". Мој деда (и сваки наш старац данас) би то разумео (на свом "матерњем румунском") да се шуруб од прилике удаје... Наравно да би немци све техничке изразе о хардверу разумели било да су речени на румунском, било на српском.
Хвала ти и срећно момак!

Citat: caslav poslato 03.06.2011. 11:11
Ха, ха! Техника, наука, уметност? Нује морат сă штјиу њич "бљау" пје румйњештје да сă йнцăљег чје сă ворбјештје пје румйњештје дјинтраље помјењитје. Биње, трјебје сă аскулт пје аље мйндоуо урјејкј дакă зйк вро ворбă ка "шуруб" (Schraub), "геретă"... јешинд дјин романикă ши пје ормă пистă ворбиљи славе пăнă йн енглезаска нумăј ам њич ун проблем. Одатă ње аскулта дој Њамц мувăјинду ње пингă ун компјутер ши ворбинд румйњештје ши србјештје дја йнпрјеуна. Тот рăзуминд ши србјештје да ши румйњештје чје ворбим сă йвйрарă ши ји ку мњенцаска... Скоалă тајку мјеу сă ње ауз кум тăјнујим, нума ту ну ај йнцăљеџа њич "бљау"- тумтје ун шуруб дакă дји ла тјиње ом кăта "сă гăсăшти ундева апроксиматив сă мерите... scuzaţii traduc imediat "să găsăşti unde-va un şurub să merite"... Штјиу чје ај гйндја, да ну сă мăритă йнкă.

...Не мора ништа од поменутог да разумем на румунском. Оно јест да би требало добро да пазим ослушкујући на оба ува ако рекну реч као што је ,,шуруб", ,,геретă"... које излазе изван романике, а затим уз словенске речи до енглеског језика више немам проблема...

Прича о два Немца (биле су и две Немице Ирес и Петра) је почела од "наших речи" ЦД-ром, мастер, конфликт,харду... речи из технике, уметности и науке "иако наше"- исте су ко и њиове белосветске.
Једино је сигурно да мој деда који је 1990. испустио душу своју у 82. години од свих тих наших а и румунских речи не би разумео ни реч.
Е сад што Румунија има тапију на своје речи па их не да никоме... Бићу миран као кад сам на једном од састанака на Ртњу чуо предлог од човека да ми у нашем језику не прихватимо ни једну страну реч, на шта ме Кокелић брзо погледао да се случајно не стропоштам са столице. Е сад чух још једну паметну. Па како човек овде, на форуму, може да буде глуп? Искључено!
Шта онда смета?
Одлазећи јутрос у башту, мајстор Жика ме сретне и пита какви ми краставци, криви или прави. Да не дужим приче... Кривом краставцу и лишће смета па се зато криви ал нама је добар и такав, а коме се не свиђа (била је о томе емисија "Европска посла") нека га исправља.