Један језик, један Бог, много преводилаца

[Volcae]

Један језик, један Бог, много преводилаца
Којим језиком говоре Власи, у којој цркви треба да се моле


Неготин: у саопштењу са управо завршеног Сабора СПЦ знатан део посвећен је деловању
Румунске цркве (Фото Зоран Анастасијевић)

Бор, Неготин – Власи источне Србије говоре једним језиком и моле се истом
Богу. Али када тај језик треба да се преведе, и када треба отићи у цркву, настају
контроверзе. Чији је тај језик – влашки или румунски? У којој цркви треба да чују
реч Божју, у српској или румунској? Две цркве су сестринске, али када је у питању
бројање стада, онда родбинске везе падају у воду и дижу се на виши ниво, на
односе две патријаршије.
Када тај језик треба увести у школе или га чути на телевизији, игра надилази
лингвисте и опет прелази на виши ниво. На полемике између Националног
савета Влаха и локалних влашких партија, са тенденцијом да се попне још више,
све до односа званичног Београда и Букурешта, који су, опет, пријатељски.
 

Потребна је асистенција неке старе врачаре, представнице надалеко чувене
влашке магије, да би се схватили међуетнички односи у прелепој долини Тимока,
све празнијој људима и све пунијој велелепним кућама гастарбајтера који су
отишли на запад, где нема језичких и верских контроверзи. И где је једино
божанство „евро”.
– На српском језику ја сам Влах. А на румунском језику – Влах се каже Рмун –
каже ми др Предраг Балашевић, лидер Влашке демократске странке Србије,
који наговештава могућност да напусти Национални савет Влаха, управо због
језика.

Иако се добро разумеју, Балашевић не може да се помири са чињеницом да је
Одбор за очување језика поменутог Савета прихватио да се ћирилично писмо
користи при стандардизацији влашког језика. Када каже влашког, Балашевић
мисли на румунски језик.
– Не постоји пример да један романски народ користи ћирилицу – изричит је
Балашевић, указујући да језичко питање није политичко. Национални савет Влаха
Србије, међутим, у својој декларацији наводи следеће: „И поред чињенице да је
језик којим Власи данас у Србији говоре идиом, односно дијалект, произашао из
балканског латинитета, делом из румунског, а делом са примесама нероманских
језика, он је довољно специфичан да се сматра матерњим језиком Влаха”.

Овај савет најављује да ће радити на стварању услова за очување, напредовање
и коришћење матерњег језика Влаха, којим они говоре и који разумеју.
– У међувремену, до завршетка стандардизације, службени језик Влаха је само
српски језик који је иначе службени језик на целој територији Србије. За то
време, матерњи језик Влаха ће ипак бити у употреби у електронским медијима
за потребе информисања или у другим приликама – каже председник Одбора за
међунационалне односе Скупштине Србије и потпредседник Националног
савета Влаха Милетић Михајловић.
Лингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости „присвајања” ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника „румунизације Влаха”, каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може
прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш
саговорник.

У својој канцеларији у Неготину, седишту Приобалне Дакије Румунске
православне цркве, протојереј Бојан Александровић нема дилему да је влашки
језик синоним за румунски.
– Овде постоје људи који траже службу на свом матерњем језику – румунском,
или такозваном влашком – каже Александровић. Млади свештеник врши службу
на влашком језику у Цркви светих Архангела и преподобне мати Параскеве, у
селу Малајница, у којој се налази покров са моштију Свете Петке, дар који је
Александровићу предао румунски патријарх Даниел.

Ипак, језик којим Александровић врши богослужење за представнике СПЦ
исувише је гласан, и из раштрканог, готово напуштеног села, већ дуже време чује
се чак до београдске патријаршије. Наиме, у саопштењу за јавност Светог
архијерејског сабора СПЦ, са последњег редовног заседања, знатан део
посвећен је деловању Румунске цркве. 
– Јерархија РПЦ не поштује канонски поредак и јурисдикцију сестринских цркава
– наводи се у саопштењу и прецизира да је Сабор захвалан РПЦ за добар однос
према Темишварској епархији СПЦ, за подршку коју пружа њеном
администратору, свештенству и монаштву, чему одговара братољубиви став СПЦ
према Румунима у српском Банату. Али, Сабор истовремено изражава жаљење
и одлучан протест због неканонских упада појединих епископа и клирика из
Румуније на подручје двеју епархија у источној Србији, без благослова и
одобрења надлежних епископа СПЦ.

Један од клирика о коме се говори у саопштењу је управо Бојан Александровић,
па га је епископ Тимочки Јустин удаљио из СПЦ, иако је Александровић већ тада
био у сестринским одајама Румунске православне цркве.

Александар Апостоловски
објављено: 31.05.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jedan-jezik-jedan-Bog-mnogo-prevodilaca.sr.html

[Rosu]

Aşa vorbesc de parcă dacă nu s-ar fi implicat Biserica Românească PS Justin ar fi trimis multime de preoţi şi diaconi rumâni să slujească în Eparhia lui...

Dacă sîrbii ar fi dat voie să se facă preoţi de limba română pentru rumânii zişi, ar fi fost acuma linişte.

[Volcae]

Лингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости „присвајања” ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника „румунизације Влаха”, каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може
прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш
саговорник.

 

[dPasujoni]

Лингвиста из САНУ који слови за једног од најбољих познавалаца влашког
питања, али не жели да се представи, свестан осетљивости „присвајања” ове
националне мањине, разапетих између блискости са Србима и амбицијом
појединих заговорника „румунизације Влаха”, каже да, са становишта
дијалектологије, Власи у североисточној Србији говоре два различита дијалекта
румунског језика – један је банатски а други је олтенски.
– Идеја да се стандардизује тај дијалекат је као да се стандардизује неки
дијалект српског језика. Са становишта језичке политике, ипак се све може прогласити за језик, што смо видели после распада СФРЈ – тврди наш саговорник.

Pitanje je kakva i koja jezička politika odslikava stav VLAHA prema svom jeziku?

[Volcae]

Политички фактори

Политички уплив као језички фактор имао је везе и са другим језичким варијететима, који су намерно мењани са политичким циљевима. Пример је молдавски језик; такав језик није постојао пре Другог светског рата, и већина немолдавских лингвиста је скептична према питању његовог класификовања. Након што је Совјетски Савез припојио румунску провинцију Бесарабију и дао јој име Молдавија, поново је уведена ћирилица и у употребу су уведене многобројне словенске речи, да би се ослабила заједничка национална свест са Румунијом. Након што је Молдавија стекла независност 1991, враћена је модификована латиница као протест политичкој конотацији коју је носила ћирилица. Међутим, 1996. године, молдавски парламент је одбио предлог председника Молдавије Мирсеа Снегура да се име језика преименује у румунски, због страха од румунске експанзије, а 2003 је објављен румунско-молдавски речник, с намером да се покаже да две земље говоре различите језике. Румунски лингвисти су реаговали тако што су прогласили све молдавске речи и за румунске. У Молдавији, вођа Института за лингвистику при академији наука, Ион Барбута, за речник је рекао да је „политички мотивисана апсурдност“.

Дијалект
Из Википедије, слободне енциклопедије
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82


dPasujoni можда ово  
 

[Rosu]

"A language is a dialect with an army and navy"  - Max Weinreich
 

[dPasujoni]

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82

Не постоје универзални критеријуми за разликовање језика од дијалеката; иако неки критеријуми постоје, они понекад дају контрадикторне резултате. Тачно разликовање је стога субјективно, зависно од много фактора.

Језички варијетети најчешће се називају дијалектима, више него језицима:
    * зато што нису признати као књижевни језици
    * зато што говорници немају своју државу или
    * зато што њиховом дијалекту недостаје престиж

Модерна лингвистика признаје да статус језика није одређен само лингвистичким критеријумима, већ је и резултат историјских и политичких дешавања. Романски је постао писани језик, и стога је и препознат као језик, иако је веома близак дијалекту Ломбардијских Алпа. Супротан пример овоме је кинески језик чији се варијетети сматрају за дијалекте, а не језике, иако међусобно нису разумљиви, јер деле заједнички писани стандард и заједничко језгро литературе.

Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

[dPasujoni]

"A language is a dialect with an army and navy"  - Max Weinreich

Šta da se radi kad vlaški jezik neće da prizna"vojsku i mornaricu" rumunskog jezika?

[Rosu]

Šta da se radi kad vlaški jezik neće da prizna"vojsku i mornaricu" rumunskog jezika?

Domnule Pasujoni, făśeţ cu "Savetu" o armată ş-o marină, să vă pliniţ lukru de-a faśe limba "vlahă". 

Aşa kum au pus ei treburile vă duk la "srbi svi i svuda"...

[Volcae]

Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

Прво нема потребе да се прогласе све влашке речи, румунским, јер су то румунске речи, слободно можеш да провериш, нпр. овде


Друго у вези фонда речи, Власи користе другачији фонд речи у односу на Румуне који говоре румунски књижевни језик, то је тачно. Зашто упоређујеш народни и књижевни језик?

Мећутим Власи немају заједнички фонд речи, па према томе Власи говорници банатског дијалекта би се разумели са Румунима из Баната а Власи говорници олтенског дијалекта са Румунима из Олтеније и јужног Ердеља где се говори олтенски дијалект румунског језика.

Реално гледано да би Власи (Царани) разумели Влахе (Унгурјане) потребне су им две ствари:
1. да схвате правило како се заједничке влашке речи мењају када их изговорају Власи (Унгурјани)
2. да поред влашког језика обавезно знају и српски језик због србизама, које тај дијалект румунског има.

А ти србизми су после разлике у изговору самих речи, друга и највећа разлика између наша два говора.

[Volcae]

Још један поучан фрагмент из Нове Европе:


Наравски, за једнакост језика не могу се узимати у обзир дијалекти простога народа него књижевни језици што се дижу над дијалекте те их обухватају; па зато може лако да буде, да се дијалекти неког народа у језичном погледу више разликују међу собом неголи језици разних народа (н. пр. неки талијански дијалекти много се више разликују међу собом неголи чешки језик од пољскога, па опет ти тако различити талијански дијалекти нијесу створили разне народе, јер је јединство талијанског народа нашло изражаја у јединству књижевнога језика, док је политичка и културна раздвојеност Чеха и Пољака од два врло сродна словенска дијалекта створила и два различита језика).

М. Решетар: Колико народа живи у Југославији, стр. 208, Нова Европа, књига 6, Загреб, 1922

[Vlad]

Ako je već tako kako jeste, a jeste, mogu rumuni sve vlaške reči proglasiti za rumunske, ali ne mogu promeniti činjenicu da vlasi koriste drugačiji fond reči u odnosu na rumune.

To se (razlika u fondu reči), naravno, jasno vidi iz ovog primera

http://www.youtube.com/watch?v=NznC4JiQ1FY&feature=player_embedded
nregistrare din anul 1967, în comuna Birchiş, judeţul Arad. Materialul se găseşte în Arhiva de Folclor a Facultăţii de Litere din Timişoara

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=NznC4JiQ1FY&feature=player_embedded[/youtube]


Prosto da čovek ne poveruje koliko je različit "fond reči"  

[Vlad]

Иначе, Birchiș, место у коме је живела ова старица, чије се језик, "по фонду речи", толико разликује од влашког кога би да нам стандардизују, налази се стотинама километара удаљен од источне Србије где Власи говоре "по фонду  речи" сасвим различит језик. Ваљда је следеће што ће ови наши "стандардизатори" да ураде спречавање Румуније да говор ове баке сматрају румунским дијалектом. Јебем ли га. Нисам више паметан. Свашта људима пада на памет.

[Paun]

Mali prolog za poznavanje prirode i društva,
i upoznavanje rodnih krajeva i sredina!



Legenda:

1 - Selo Birkiš (Birchiş) u okrugu Arad, u severnom delu Banata (Rumunija);
2 - Predeo Almaža (Almaj) u okrugu Karaš-Severinu (Caraş-Severin), u južnom delu Banata (Rumunija), odakle su u prvoj polovini XVIII veka došli preci dPasujonja, i
3 - Rodno mesto dPasujonja u Zviždu (Srbija), koji je pun Almažana!

Almažani se, inače, od ostalih Rumuna u Banatu razlikuju po tome što govore mărg, vorbăsk, kîrpăsk umesto mĭerg, vorbĭesk, kîrpĭesk ...
Te govorne karakteristike sačuvali su i u Zviždu do dana današnjeg!
Sigurat mis kî o sî şî ļi standarduĭaskă! Pakat ar fi sî sa pĭardă aşa urmă adînkă!

PS. Izvod iz građe za monografiju "Vlasi karpatske Srbije"

 

[Volcae]

Almažani se, inače, od ostalih Rumuna u Banatu razlikuju po tome što govore mărg, vorbăsk, kîrpăsk umesto mĭerg, vorbĭesk, kîrpĭesk ...
Te govorne karakteristike sačuvali su i u Zviždu do dana današnjeg!
Sigurat mis kî o sî şî ļi standarduĭaskă! Pakat ar fi sî sa pĭardă aşa urmă adînkă!

Имам незваничну и лошу вест за "Алмажане" односно наше из Звижда, па и шире, стандардизоваће царански говор Влаха.

Можда се појави Часлав, ако му време буде допустило, да потврди или демантује ову незваничну вест.