Један језик, један Бог, много преводилаца

[Paun]

     Ха, ха! ...

     opet i pored najbolje volje ne mogu da razumem ovu vašu ćirilicu, može li prevod za nepismene?

    Уз сву добру вољу и труд, никако да одгонетнем шта нам је госпон Цаслав написао ...

Хајде да не грешимо душу: није проблем у другом дијалекту, или у мање познатим речима из тога дијалекта, већ у стилу изражавања који аутор користи, а који је очигледно самом себи циљ, или ларпурлартизам (пи французîашће), или празнословље (пи србјашће), или vorbă guală (пи румîњашће). Пошто нам је вештина смисленог разговора (или дијалога) наслеђе од античких Грка, ево једног сликовитог примера, из пера старогрчког историчара Плутарха:

Алкибијад

Када је, још сасвим млад човек, ушао у политички живот, одмах је запушио уста осталим демагозима. Они с којима је имао муке били су Феак, син Ерасистратов и Никија, син Никератов. Никија је већ био поодмакао у годинама и важио као одличан војсковођа; а Феак је, као и он, тек тада отпочео своју каријеру; био је додуше, из угледне породице, али је у речитости и другим одликама заостајао за Алкибијадом. Јер он је, зацело, био више обдарен за забаву и утицајан разговор у приснијем кругу него ли за до да излази на беседнички мегдан пред народом. Зато Еуполид и каже о њему:

,,Вешт брбљивац, но неспретан у беседи."

Плутар, Живот Алкибијадов, 13

ПС. Са развојен интернета и појавом форумова, настао је и одговарајући "речник" за поједине облике "дискусија", па се за овакве логореје којима се ништа не казује, вели да су "шумови", "крчање" и слично. Обично модератор прискаче у помоћ таквоме "дискутантну" користећи гумицу ...  Штити тако остале од њега, али и њега самог такође од њега! 8)

[caslav]

Часлав је миран човек док га неко не пита шта мисли о нечему или док неко не почне да хвали оно што за хвалу баш и није. Што се тиче стандардизације као и свега другог, па и рађања деце, може да се деси да се током добре намере ускомешају брзоплете моаше " ши копилу рăмйње ку бурику ње љегат.
Прим. др Челојевић арје моашје буње йн ординације. Дакă йј трјебје ажуторј, ну катă ојкј дјила ај кјорј. Мăј бун сă апукă ку ојкјелари йн нас ка сă пригушаскă мироасйљи лукрулуј ундје йл о авја дје лукрат.

[caslav]

Одувек сам тврдио да су гумице одлична ствар. Да су коришћене већ од Адама (не мислим на комшију), данас не би било толико оних у улогама гумокорисника.
Што се превода тиче, и ја имам сличне невоље. Ал дигао сам руке. Културан сам човек-ја.

[dPasujoni]

И, шта је ту чудно? Па сви књижевни језици се тако развијају. Тако се развио и српски књижевни језик. и књижевни српски језик је препун израза којих нема у његовим дијалектима. Овде је проблем у нечем другом. Сваки дијалекат има свој књижевни језик. Књижевни језик банатског и олтеанског дијалекта је румунски књижевни језик. Ако смо говорници румунских дијалеката - а јесмо - онда нам је румунски књижевни језик норма. Свуда је тако, код нас ће бити исто тако.

Svaki dijalekt u određenim društveno-istorijskim okolnostima može se razviti u književni jezik.
(Pogotovu ako iza sebe ima "vojsku i mornaricu")

Друштвено-историјске околности су се још значајније разликовале и у немачком, и у шпанском говорном подручију па ником још није пало на памет да стандардизује хондурашки или гватемалски језик. Не постоји ама баш никакав разлог да се креће било којим другим путем који би нас удаљио од румунске књижевне норме осим пуке политике и жеље да се доврши процес асимилације и насилног посрбљивања - овог пута далеко суптилнијим методама. Нама језик треба да би нас спајао са нашим рођацима који живе у Румунији, не да бисмо стварали кинески зид између Србије и Румуније. Сва прича око наводне "стандардизације" је најобичнија фарса која има за циљ да се умири нечиста савест оних који су интензивно радили на нашем нестанку и посрбљивању.

Da bi došlo do standardizacije i razvoja dijalekta u književni jezik, pored odgovarajućih društveno-istorijskih okolnosti, neophodna je i želja govornika tog dijalekta da standardizuju svoj jezik.
Dovoljan je razlog sama želja VLAHA za razvijanje sopstvene književne norme jezika.
Odbojnost prema Rumunima i Rumuniji najviše stvaraju oni koji zarad ličnih interesa i ambicija "guraju" Vlahe u Rumune, mimo njihove volje.

Наравно да лингвисти треба да дају свој суд о томе да ли се говор Влаха разликује од говора Румуна и да ли је неопходна стандардизација или није.

Posao lingvista jeste da daju svoj sud o jezičkim pitanjima na naučnoj osnovi, da stručno obrade i obrazlože jezička pitanja.
Lingvisti treba da daju svoj sud o sličnostima i razlikama između jezika.
Lingvisti treba da daju svoj sud o standardizaciji.

Lingvisti ne odlučuju o standardizaciji!

Kojim će jezikom neko govoriti kao maternjim spada u domen elementarnih ljudskih prava!

Људских права на шта? На произвољно тумачење правила која ваше у лингвистици???????? Откад то спада у домен поштовања људских права? Ми имамо ситуацију да нам у Савету седе људи од којих нико нема везе са лингвистиком и који, не консултујући никога из струке, одређују да писмо којим треба да пишемо треба да буде ћирилица. На основу којих критеријума су дошли до закључка да је ћирилица Богом дана, да ми је само знати. То је обична смејурија.
Језик је свуда у свету питање лингвиста, књижевника, лектора а не локалних "патриота" жељних прекомерног доказивања лојалности ауторитетима на власти.

Ljudsko pravo na slobodu izražavanja i slobodu govora!

Ako neko nema pravo na slobodu izbora forme izražavanja, još manje će imati pravo na slobodu po pitanju sadržine onoga što govori!
Ljudska prava na slobodu odlučivanja ne samo da ne moraju da su u saglasnosti sa lingvističkim pravilima, već mogu da zanemare i posledice prirodnih zakona.
(Bio sam prisutan događaju kada je pripadnik Jehovinih svedoka odbio transfuziju krvi, mimo saveta lekara i potpuno svestan da mu je život u pitanju.)

Naravoučenije:
Niko nema prava da odlučuje šta je za Vlada dobro osim samog Vlada.
niko nema  prava da odlučuje šta je za dPasujoni-a dobro osim samog dPasujoni-a,
niko nema pravo da odlučuje umesto bilo koga, ni u ime nauke, ni u ime viših ciljeva, ni u ime Boga!

А шта ће се, молим Вас, десити са говором Буфана, Мунћана па и Унгуреана, као најмногобројнијих међу Власима, када стандардизујете говор Царана?
Имаћемо "нормиран" влашки говор, чија је база "царански" и то ће представљати смрт за остале говоре. Исто би било са царанским наречијем када бисмо за основу узели било које од преосталих говора тј. наречија.
Тек да не причамо како би се сачувао говор неологизмима и позајмицама из других језика, пре свега у области технике, медицине, школства...

Ništa spektakularno!
"Normirani vlaški govor" će biti vlaški jezik samo u onoj meri u kojoj bude opšte prihvaćen!

Nadam se da će oni koji donose odluke po ovom pitanju imati to u vidu da njihove odluke ne bi imale sudbinu odluka predhodnog Saveta.

Nijedno normiranje nije i ne može imati ulogu konzervacije nekog jezika.

Standardizacija treba da omogući razvoj na novim osnovama i na nov način.

Pozajmljenice iz drugih jezika, kao i neologizmi mogu samo da obogate vlaški jezik!

Немојте да понављате да се ради о "сличним" говорима када је све 100% исто. Слично је када нешто нечему личи. Ово је идентично - пресликано. Друго: на основу чега Ви закључујете да се ови говори "удаљавају" једни од других? Тиме што ужурбано убацујемо српске речи и тамо где треба и тамо где не треба? Или хоћете да кажете да је говор ове старице од 1967. до сада готово ишчезао?

întînplare
naskut
strecîlji
palamedzu nuopcî
pagadašu

Ne zaključujem ja nego naš domaćin Paun, na osnovu višegodišnjeg terenskog rada.
Ako se dobro sećam jedne anegdote koju je ispričao ovde na Forumu, sada i babe u zabiti pozdravljaju sa "Ćao!".
Nisam siguran da "foarte bine" i unuci ove babe danas koriste identični rečnik posle školovanja na književnom rumunskom.
Njihovi vršnjaci Vlasi u velikoj meri više ne govore tako, a to da li se ubacuju srpske, engleske ili sasvim treće reči, potpuno je svejedno!

Када могу Швајцарци и Аустријанци да комуницирају на свом, а да им књижевни буде "туђ", не видим зашто тај модел не би био примењив код Влаха. Ви говорите да немате потребу за учењем књижевног румунског језика.
Немам намеру да Вас увредим, али само ограничене особе не исказују потребу да науче нешто ново. Потреба постоји. Румунија нам је сусед. Са њима смо, хтели или не, приморани да сарађујемо када будемо били део велике, уједињене Европске уније. Тамо је наша прапостојбина. У њој живе људи који су наши рођаци, браћа, сународници. Да би са њима могли да разговарамо више него само о сточарству, треба нам језик који садржи појмове који обухватају технику, моду, уметност...

Bez namere da Vas uvredim vi definitivno imate slabo pamćenje, jer sam više puta isticao da nemam ništa protiv učenja rumunskog kao stranog jezika, ili ako hoćete kao jednog od romanskih jezika!

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

I kad budemo deo EU, nećemo biti deo Rumunije, pa za nas neće važiti rumunski zakoni.

Sa rumunima možemo i treba da sarađujemo na ravnopravnoj osnovi.

Što se tehničkih i naučnih pojmova tiče oni su barem univerzalni i većim delom bazirani na latinskom i engleskom jeziku.

Uostalom kad nam decu budu učila Vlaški jezik u školama, moći će da nauče i rumunski jezik ako žele!

...када је све 100% исто.

8)


dPasujoni

[Absinth]

     Ха, ха! ...

     opet i pored najbolje volje ne mogu da razumem ovu vašu ćirilicu, može li prevod za nepismene?

    Уз сву добру вољу и труд, никако да одгонетнем шта нам је госпон Цаслав написао ...

Хајде да не грешимо душу: није проблем у другом дијалекту, или у мање познатим речима из тога дијалекта, већ у стилу изражавања који аутор користи, а који је очигледно самом себи циљ, или ларпурлартизам (пи французîашће), или празнословље (пи србјашће), или vorbă guală (пи румîњашће). Пошто нам је вештина смисленог разговора (или дијалога) наслеђе од античких Грка, ево једног сликовитог примера, из пера старогрчког историчара Плутарха:

Алкибијад

Када је, још сасвим млад човек, ушао у политички живот, одмах је запушио уста осталим демагозима. Они с којима је имао муке били су Феак, син Ерасистратов и Никија, син Никератов. Никија је већ био поодмакао у годинама и важио као одличан војсковођа; а Феак је, као и он, тек тада отпочео своју каријеру; био је додуше, из угледне породице, али је у речитости и другим одликама заостајао за Алкибијадом. Јер он је, зацело, био више обдарен за забаву и утицајан разговор у приснијем кругу него ли за до да излази на беседнички мегдан пред народом. Зато Еуполид и каже о њему:

,,Вешт брбљивац, но неспретан у беседи."

Плутар, Живот Алкибијадов, 13

ПС. Са развојен интернета и појавом форумова, настао је и одговарајући "речник" за поједине облике "дискусија", па се за овакве логореје којима се ништа не казује, вели да су "шумови", "крчање" и слично. Обично модератор прискаче у помоћ таквоме "дискутантну" користећи гумицу ...  Штити тако остале од њега, али и њега самог такође од њега! 8)

Hvala gosn. Paune,
vrlo poučna priča i podsećanje na život staroGrka koji su nam i simvol Civilizacije.
Sad razumem zašto ništa ne razumem g . Časlava, a trudio sam se, zaista ...

[Paun]

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele ...

У говорничком заносу, почињеш помало да "пробијаш на масу", зар не г. dPasujoni?
Је си ли ти видовит па знаш шта Власи желе, или си, биће, вршио некаква социометријска истраживања па си дошао од оваквог претенциозног закључка?
Или си превише гледао предизборне кампање наших политичара који имају обичај да своје испразне говоре украшавају познатом флоскулом "наш народ добро зна"?

Претпостављам да припадаш генерацији која је у средњој школи имала логику, па би се онда могао сетити оних лекција које се односе на типичне грешке у логичком закључивању, у којима се, између осталог, помиње и грешка звана "доказивање масом"?
Твој исказ, чији сам део горе цитирао, типичан је пример такве грешке!
Што ће рећи да си изнео неистину!

Пошто ја мислим да Власи не желе да се у њихово име говори неистина, топло препоручујем "уземљење" у погледу оваквог реторичког курцшлузирања!

[Vlad]

Svaki dijalekt u određenim društveno-istorijskim okolnostima može se razviti u književni jezik.
(Pogotovu ako iza sebe ima "vojsku i mornaricu")

Ми, хвала Богу, немамо ни војску ни морнарицу а не стварамо нову државу попут Хрвата, Црногораца и Босанаца, па нам стандардизовани влашки језик не треба!

Da bi došlo do standardizacije i razvoja dijalekta u književni jezik, pored odgovarajućih društveno-istorijskih okolnosti, neophodna je i želja govornika tog dijalekta da standardizuju svoj jezik.
Dovoljan je razlog sama želja VLAHA za razvijanje sopstvene književne norme jezika.
Odbojnost prema Rumunima i Rumuniji najviše stvaraju oni koji zarad ličnih interesa i ambicija "guraju" Vlahe u Rumune, mimo njihove volje.

Пре би се рекло да та жеља постоји код државних ауторитета - мање код Влаха. Да се држава није директно умешала преко странака већинског народа, питање је да ли би идеја "стандардизације" уопште заживела. У Савету сигурно не би. Балашевићева опција би просто почистила Зајкесковића.
Држава је та која је и претходном сазиву Савета као услов постављала "стандардизацију влашког језика". Сами Власи нису уопште јединствени по том питању.

Posao lingvista jeste da daju svoj sud o jezičkim pitanjima na naučnoj osnovi, da stručno obrade i obrazlože jezička pitanja.
Lingvisti treba da daju svoj sud o sličnostima i razlikama između jezika.
Lingvisti treba da daju svoj sud o standardizaciji.
Lingvisti ne odlučuju o standardizaciji!

Иначе, погледајмо ко одлучује о стандардизацији српског језика:

http://www.rastko.rs/filologija/odbor/sporazum-potpisnici_c.html
Потписници споразума о оснивању
Одбора за стандардизацију српског језика

(присутни приликом оснивања Одбора, 12. 12. 1997, у САНУ, Београд)
За Српску академију наука и уметности

академик Александар Деспић, председник, с. р.
За Црногорску академију наука и умјетности

академик Драгутин П. Вукотић, предсједник, с. р.
За Академију наука и умјетности Републике Српске

академик Петар Мандић, предсједник, с. р.
За Матицу српску

проф. др Божидар Ковачек, потпредседник, с. р.
За Институт за српски језик у Београду

проф. др Слободан Реметић, директор, с. р.
За Филолошки факултет у Београду

проф. др Слободан Грубачић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Новом Саду

проф. др Томислав Бекић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Никшићу

проф. др Бранислав Остојић, представник, с. р.
За Филолошки факултет у Приштини

проф. др Маринко Божовић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Нишу

проф. др Веселин Илић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Српском Сарајеву

проф. др Гојко Бабић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Бањој Луци

проф. др Милан Драгичевић, продекан, с. р.
За Универзитет у Крагујевцу

проф. др Слободан Танасијевић, проректор, с. р.
За Српску књижевну задругу у Београду

проф. др Новица Петковић, председник Управног одбора, с. р.

Потписницима се придружио и проф. др Војислав Максимовић, ректор Универзитета у Српском Сарајеву, који је, међу представницима академија и универзитета, те Владе СРЈ и Владе РСп, поздравио учеснике првог, оснивачког, скупа Одбора.

Ни једног јединог Инжењера, ни једног лекара, ни једног електричара...

Ljudsko pravo na slobodu izražavanja i slobodu govora!

Какве то везе има са стандардизацијом влашких говора?

întînplare
naskut
strecîlji
palamedzu nuopcî
pagadašu

Зашто не питате Пауна да ли су ови изрази влашки? Зашто њега не питате да ли их је било у нашем говору?  Иначе, све што је "спорно" по Вама, постоји и у нашем говору. Али, чак и да ових израза нема код нас, од хиљаду израза које је баба поменула, ових 5 му дође колико посто разлике?

Ne zaključujem ja nego naš domaćin Paun, na osnovu višegodišnjeg terenskog rada.
Ako se dobro sećam jedne anegdote koju je ispričao ovde na Forumu, sada i babe u zabiti pozdravljaju sa "Ćao!".
Nisam siguran da "foarte bine" i unuci ove babe danas koriste identični rečnik posle školovanja na književnom rumunskom.
Njihovi vršnjaci Vlasi u velikoj meri više ne govore tako, a to da li se ubacuju srpske, engleske ili sasvim treće reči, potpuno je svejedno!

Не сећам се да је Паун говорио о теренским истраживањима на простору Румуније.
Али, када већ покрећете ову тему, под обавезно прочитајте ово:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=32.0
"Grupe Banjaša govore nekoliko rumunskih dijalekata i poznavanje rumunskog, a nepoznavanje romskog jezika oni navode kao neosporni argument u prilog svog rumunskog identiteta. Na osnovu lingvističkih analiza, pretpostavlja se da su Banjaši u Srbiji prvobitno bili nosioci dva različita rumunska dijalekta: muntenskog i erdeljskog. Budući da je jezik Banjaša pre gotovo dva veka (kako se pretpostavlja, na razmeđi XVIII I XIX) prekinuo kontakte sa rumunskim jezikom koji se govori u Rumuniji, karakteriše ga arhaični karakter u sprezi sa dijalekatskim osobenostima i veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika, koje dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika. Običaji kalendarskog ciklusa koje Banjaši pomoravskih sela praktikuju takođe su varijante nekih specifično rumunskih modela."

Bez namere da Vas uvredim vi definitivno imate slabo pamćenje, jer sam više puta isticao da nemam ništa protiv učenja rumunskog kao stranog jezika, ili ako hoćete kao jednog od romanskih jezika!

Да као страни учимо језик који обухвата све наше дијалекте ?????????????????

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Само да нам још објасните како ће на свом народном говору да читају, комуницирају и пишу Унгуреани ако се стандардизује царански дијалекат, као норма?

I kad budemo deo EU, nećemo biti deo Rumunije, pa za nas neće važiti rumunski zakoni.
Sa rumunima možemo i treba da sarađujemo na ravnopravnoj osnovi.

Ко говори о румунским законима и припајању Румунији?

Što se tehničkih i naučnih pojmova tiče oni su barem univerzalni i većim delom bazirani na latinskom i engleskom jeziku.

Uostalom kad nam decu budu učila Vlaški jezik u školama, moći će da nauče i rumunski jezik ako žele!

...када је све 100% исто.

8)
dPasujoni

Чему онда одбојност према румунском књижевном језику? Влашки језик ће учити, али као наречије румунског језика.

[Paun]

[Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Мислио сам да је у галиматијасу актуелних ставова, гледишта, мишљења, одлука и саопштења - "дно дна" она препорука Одбора за језик да се у "стандардизацију" влашког језика укључе српске научне установе!

Авај!

Та бесмислица - која показује колико су нам компетентни "надлежни органи", била је само пар дана на првом месту те изврнуте листе! Убрзо је истиснута од стране ове тврдње г. dPasujonjeta коју сам горе замастио црним! Претходни пасус цитираног дела dPasujonjetovog топика већ сам коментарисао, http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583 а овом овде бих додао само следеће:

Проф. социологије на Вишој педагошкој школи у Београду, др Мирко Перовић, имао је обичај да - када у јунском року нагрне маса судената на испит, пре него што прозове првог студента - извади пиштољ и тетрално га стави на сто испред себе! На питање једне преплашене колегинице: "Професоре, забога, шта ће Вам пиштољ?" овај је одговорио: "Поштоване колеге, осећам се врло угроженим пред провалом вашега незнања, па се морам заштитити!"

А овакве изјаве - попут горезацрњене dPasujonjetove - толико су "угрожљиве" да ми се чини де ме ни топ не би могао заштитити!

[Volcae]

[Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Мислио сам да је у галиматијасу актуелних ставова, гледишта, мишљења, одлука и саопштења - "дно дна" она препорука Одбора за језик да се у "стандардизацију" влашког језика укључе српске научне установе!

Авај!

Та бесмислица - која показује колико су нам компетентни "надлежни органи", била је само пар дана на првом месту те изврнуте листе! Убрзо је истиснута од стране ове тврдње г. dPasujonjeta коју сам горе замастио црним! Претходни пасус цитираног дела dPasujonjetovog топика већ сам коментарисао, http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583 а овом овде бих додао само следеће:

Проф. социологије на Вишој педагошкој школи у Београду, др Мирко Перовић, имао је обичај да - када у јунском року нагрне маса судената на испит, пре него што прозове првог студента - извади пиштољ и тетрално га стави на сто испред себе! На питање једне преплашене колегинице: "Професоре, забога, шта ће Вам пиштољ?" овај је одговорио: "Поштоване колеге, осећам се врло угроженим пред провалом вашега незнања, па се морам заштитити!"

А овакве изјаве - попут горезацрњене dPasujonjetove - толико су "угрожљиве" да ми се чини де ме ни топ не би могао заштитити!

Toată vorba are coadă, da eu m-aş păza d'e dPasujoni.  :)

[dPasujoni]

Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele ...

У говорничком заносу, почињеш помало да (1)"пробијаш на масу", зар не г. dPasujoni?
(2)Је си ли ти видовит па знаш шта Власи желе, или си, биће, вршио некаква социометријска истраживања па си дошао од оваквог претенциозног закључка?
Или си превише гледао предизборне кампање наших политичара који имају обичај да своје испразне говоре украшавају познатом флоскулом "наш народ добро зна"?

Претпостављам да (3)припадаш генерацији која је у средњој школи имала логику, па би се онда могао сетити оних лекција које се односе на типичне грешке у логичком закључивању, у којима се, између осталог, помиње и грешка звана "доказивање масом"?
Твој исказ, чији сам део горе цитирао, типичан је пример такве грешке!
(4)Што ће рећи да си изнео неистину!

Пошто ја мислим да Власи не желе да се у њихово име говори неистина, топло препоручујем "уземљење" у погледу оваквог реторичког курцшлузирања!

1. Definitivno samo "dobijam na masi"! :)
2. S obzirom na babu rusaljku, ko će ga znati? ;)
3. Jedan od omiljenih predmeta!  8)

4. Iskaz:

....Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"

znači da postoje Vlasi koji žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"!


Pošto tvrdiš da sam izneo neistinu, znači da smatraš da NE POSTOJE Vlasi koji žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"!

Takođe, ne radi se ni o kakvom "dokazivanju masom", jer se nigde ne pozivam na nekakvu masu

već samo iznosim ISTINU da VLASI žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru"!






dPasujoni

[dPasujoni]

[Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Мислио сам да је у галиматијасу актуелних ставова, гледишта, мишљења, одлука и саопштења - "дно дна" она препорука Одбора за језик да се у "стандардизацију" влашког језика укључе српске научне установе!

Авај!

Та бесмислица - која показује колико су нам компетентни "надлежни органи", била је само пар дана на првом месту те изврнуте листе! Убрзо је истиснута од стране ове тврдње г. dPasujonjeta коју сам горе замастио црним! Претходни пасус цитираног дела dPasujonjetovog топика већ сам коментарисао, http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1054.msg5583#msg5583 а овом овде бих додао само следеће:

Проф. социологије на Вишој педагошкој школи у Београду, др Мирко Перовић, имао је обичај да - када у јунском року нагрне маса судената на испит, пре него што прозове првог студента - извади пиштољ и тетрално га стави на сто испред себе! На питање једне преплашене колегинице: "Професоре, забога, шта ће Вам пиштољ?" овај је одговорио: "Поштоване колеге, осећам се врло угроженим пред провалом вашега незнања, па се морам заштитити!"

А овакве изјаве - попут горезацрњене dPasujonjetove - толико су "угрожљиве" да ми се чини де ме ни топ не би могао заштитити!

Kume Paune,

u današnje vreme je kumstvo vrlo skupo, a ja već imam kuma pa ne moraš da mi na Forumu daješ novo ime tako da neki neupućeni pomisle da se pojavio novi član dPasujonje, ja bi ako nije problem, da ostanem dPasujoni.


Što se tvoje dileme tiče baš me zanima:

Koja je to nasušna potreba VLAHA da uče književni rumunski jezik, pre francuskog, španskog ili italijanskog jezika?

Da ne spominjem već odomaćeni engleski!


PS. Što se profesora dr Mirka Petrovića, da si mu ti bio učenik i ovako odgovarao na ispitu odavno bi već bio pokojni!

(Verovatno bi tim istim pištoljem izvršio samoubistvo!)  8)


dPasujoni

[Paun]

...iznosim ISTINU da VLASI žele ...

Можда ти је логика била омиљени предмет, али не би се рекло да си разумео њене принципе.
Када пишеш синтагму "Власи желе", да ли то значи:

а) СВИ Власи желе,
б) НЕКИ Власи желе

да не ређам даље, али ћу подсетити на битни део мога питања, који си, као непријатан, намерно испустио, а који је везан за начин на који си дошао до тог сазнања, с обзиром на то да ти овде оперишеш категоријом "масе". Дакле, откуд знаш шта СВИ Власи желе? Ако, пак, ниси мислио на СВЕ Влахе, него само на НЕКЕ, колико је онда тај "неки" део Влаха у односу на целину: мањи? већи? Ако си изнео тврдњу из које би се дало закључити да ЗНАШ шта жели ЈЕДАН део Влаха, онда је јасно да ДРУГИ део Влаха ТО не жели?

ПС. Моја интервенција имала је за циљ да се мало "уземље" Флорумаши који су "набијени напоном" да могу говорити у име СВИХ; то не доприности лакоћи, јасноћи и финоћи разговора који треба неговати на Флоруму! На коме се, пре свега, износе лична мишљења, а ако се износе туђа, онда се пажљиво и прецизно цитиријау, а ако се износе мишљења неког тела, организације или установе, онда се објављују у облику саопштења ...   

[Paun]

Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!

Ресетуј се, и пажљиво прочитај ову сопствену мисао, али са задршком на речима које наглашавам:

"Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!"

па онда одговори:

1 - У чије име ово говориш?
2 - На основу које теорије потреба и ког модела истраживања у оквиру те теорије долазиш до закључка који износиш у другом делу ове своје тврдње?
3 - Посебно у ситуацији када пажљиви пратилац дискусија на Флоруму повеже тебе, твоју реченицу, твоју уредничку функцију на Флоруму и мене као његовог власника, па помисли да ти, у ствари, износиш неко наше, уредничко-флорумско мишљење ...  :o Кад помислим тако нешто, одмах ми прегоре осигурачи!

[dPasujoni]

...iznosim ISTINU da VLASI žele ...

Можда ти је логика била омиљени предмет, али не би се рекло да си разумео њене принципе.
Када пишеш синтагму "Власи желе", да ли то значи:

а) СВИ Власи желе,
б) НЕКИ Власи желе

да не ређам даље, али ћу подсетити на битни део мога питања, који си, као непријатан, намерно испустио, а који је везан за начин на који си дошао до тог сазнања, с обзиром на то да ти овде оперишеш категоријом "масе". Дакле, откуд знаш шта СВИ Власи желе? Ако, пак, ниси мислио на СВЕ Влахе, него само на НЕКЕ, колико је онда тај "неки" део Влаха у односу на целину: мањи? већи? Ако си изнео тврдњу из које би се дало закључити да ЗНАШ шта жели ЈЕДАН део Влаха, онда је јасно да ДРУГИ део Влаха ТО не жели?

ПС. Моја интервенција имала је за циљ да се мало "уземље" Флорумаши који су "набијени напоном" да могу говорити у име СВИХ; то не доприности лакоћи, јасноћи и финоћи разговора који треба неговати на Флоруму! На коме се, пре свега, износе лична мишљења, а ако се износе туђа, онда се пажљиво и прецизно цитиријау, а ако се износе мишљења неког тела, организације или установе, онда се објављују у облику саопштења ...   

Reč Vlasi je upotrebljena kao množina od reči VLAH, tj više od jednog VLAHA.

Sintagme tipa: SVI XXXX   (svi Vlasi, svi Nemci, svi Rusi, sve plavuše...), su logički ili trivijalne (sve plavuše imaju plavu kosu) ili besmislene!

Dakle, ako ćemo precizirati logićki je neodrživo i besmisleno da termine vlasi, srbi, rumuni, turci... posmatramo i shvatamo kao SVI vlasi, svi srbi, svi turci... iz jednog prostog razloga što se radi o nedovoljno definisanim i ograničenim skupovima.

Uopštiću:
Besmisleno je govoriti SVI ČLANOVI SKUPA SU..., a da pri tome ni na koji način niti bilo kojom metodom ne možemo odrediti ili prebrojati članove tog skupa.

Dakle, tačan odgovor je pod: b) Neki Vlasi žele...

Nadam se  da to ne moram dokazivati, jer je očigledno da postoje VLASI (tu ubrajam i sebe!) koji "žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru""!

Da li se radi o većem ili manjem broju je irelevantno, sa stanovišta Zakona o Nac. manjinama bitno je da POSTOJE.

(Da sad ne tražim članove Zakona toliko puta smo pisali o tome)

Kako znam da "neki VLASI žele..."? Tako što sam pročitao njihove izjave na internetu, pa i na ovom Forumu, čuo u neposrednom razgovoru i u medijima.
Vidimo da postoje vlaška udruženja i stranke koje za svoje ciljeve imaju ispunjenje ovih želja.

Ако си изнео тврдњу из које би се дало закључити да ЗНАШ шта жели ЈЕДАН део Влаха, онда је јасно да ДРУГИ део Влаха ТО не жели?

Ako neki Vlasi napišu, a neki izjave da nešto žele... verovatno to i žele!

Šta je onim drugim vlasima na pameti možemo samo da nagađamo!





Nastavak u toku dana....

[Paun]

Nastavak u toku dana....

Немој да настављаш, ма руог ђи ћиње, него у будуће поведи рачуна о "ширини" поистовећивања са "скупом" о коме пишеш, али у чије име немаш право да говориш! Користи се реченицама у којима си субјекат ти, лично, а не "власи" ...

Ова сугестија важи за све!

Опомиње на то управо овај међународни политички инцидент са Румунијом, који су изазвали четири Влаха, у Румунији лажно приказани као представници и говорници СВИХ Влаха источне Србије, а према чијем "представљању" - СВИ Власи источне Србије себе сматрају Румунима и топе се од ЖЕЉЕ да то буду и на пописима, и на другим јавним местима, али им не дају - ко? - па дабоме: "зли Срби"!

И зато држава којом владају "зли Срби" има од братске Румуније да добије "пјађику" на путу за ЕУ!

Закључак: îнпјађикајмо се мало када износимо своја гледишта!