Svaki dijalekt u određenim društveno-istorijskim okolnostima može se razviti u književni jezik.
(Pogotovu ako iza sebe ima "vojsku i mornaricu")
Ми, хвала Богу, немамо ни војску ни морнарицу а не стварамо нову државу попут Хрвата, Црногораца и Босанаца, па нам стандардизовани влашки језик не треба!
Da bi došlo do standardizacije i razvoja dijalekta u književni jezik, pored odgovarajućih društveno-istorijskih okolnosti, neophodna je i želja govornika tog dijalekta da standardizuju svoj jezik.
Dovoljan je razlog sama želja VLAHA za razvijanje sopstvene književne norme jezika.
Odbojnost prema Rumunima i Rumuniji najviše stvaraju oni koji zarad ličnih interesa i ambicija "guraju" Vlahe u Rumune, mimo njihove volje.
Пре би се рекло да та жеља постоји код државних ауторитета - мање код Влаха. Да се држава није директно умешала преко странака већинског народа, питање је да ли би идеја "стандардизације" уопште заживела. У Савету сигурно не би. Балашевићева опција би просто почистила Зајкесковића.
Држава је та која је и претходном сазиву Савета као услов постављала "стандардизацију влашког језика". Сами Власи нису уопште јединствени по том питању.
Posao lingvista jeste da daju svoj sud o jezičkim pitanjima na naučnoj osnovi, da stručno obrade i obrazlože jezička pitanja.
Lingvisti treba da daju svoj sud o sličnostima i razlikama između jezika.
Lingvisti treba da daju svoj sud o standardizaciji.
Lingvisti ne odlučuju o standardizaciji!
Иначе, погледајмо ко одлучује о стандардизацији српског језика:
http://www.rastko.rs/filologija/odbor/sporazum-potpisnici_c.htmlПотписници споразума о оснивању
Одбора за стандардизацију српског језика
(присутни приликом оснивања Одбора, 12. 12. 1997, у САНУ, Београд)
За Српску академију наука и уметности
академик Александар Деспић, председник, с. р.
За Црногорску академију наука и умјетности
академик Драгутин П. Вукотић, предсједник, с. р.
За Академију наука и умјетности Републике Српске
академик Петар Мандић, предсједник, с. р.
За Матицу српску
проф. др Божидар Ковачек, потпредседник, с. р.
За Институт за српски језик у Београду
проф. др Слободан Реметић, директор, с. р.
За Филолошки факултет у Београду
проф. др Слободан Грубачић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Новом Саду
проф. др Томислав Бекић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Никшићу
проф. др Бранислав Остојић, представник, с. р.
За Филолошки факултет у Приштини
проф. др Маринко Божовић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Нишу
проф. др Веселин Илић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Српском Сарајеву
проф. др Гојко Бабић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Бањој Луци
проф. др Милан Драгичевић, продекан, с. р.
За Универзитет у Крагујевцу
проф. др Слободан Танасијевић, проректор, с. р.
За Српску књижевну задругу у Београду
проф. др Новица Петковић, председник Управног одбора, с. р.
Потписницима се придружио и проф. др Војислав Максимовић, ректор Универзитета у Српском Сарајеву, који је, међу представницима академија и универзитета, те Владе СРЈ и Владе РСп, поздравио учеснике првог, оснивачког, скупа Одбора.
Ни једног јединог Инжењера, ни једног лекара, ни једног електричара...
Ljudsko pravo na slobodu izražavanja i slobodu govora!
Какве то везе има са стандардизацијом влашких говора?
întînplare
naskut
strecîlji
palamedzu nuopcî
pagadašu
Зашто не питате Пауна да ли су ови изрази влашки? Зашто њега не питате да ли их је било у нашем говору? Иначе, све што је "спорно" по Вама, постоји и у нашем говору. Али, чак и да ових израза нема код нас, од хиљаду израза које је баба поменула, ових 5 му дође колико посто разлике?
Ne zaključujem ja nego naš domaćin Paun, na osnovu višegodišnjeg terenskog rada.
Ako se dobro sećam jedne anegdote koju je ispričao ovde na Forumu, sada i babe u zabiti pozdravljaju sa "Ćao!".
Nisam siguran da "foarte bine" i unuci ove babe danas koriste identični rečnik posle školovanja na književnom rumunskom.
Njihovi vršnjaci Vlasi u velikoj meri više ne govore tako, a to da li se ubacuju srpske, engleske ili sasvim treće reči, potpuno je svejedno!
Не сећам се да је Паун говорио о теренским истраживањима на простору Румуније.
Али, када већ покрећете ову тему, под обавезно прочитајте ово:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=32.0"Grupe Banjaša govore nekoliko rumunskih dijalekata i poznavanje rumunskog, a nepoznavanje romskog jezika oni navode kao neosporni argument u prilog svog rumunskog identiteta. Na osnovu lingvističkih analiza, pretpostavlja se da su Banjaši u Srbiji prvobitno bili nosioci dva različita rumunska dijalekta: muntenskog i erdeljskog. Budući da je jezik Banjaša pre gotovo dva veka (kako se pretpostavlja, na razmeđi XVIII I XIX) prekinuo kontakte sa rumunskim jezikom koji se govori u Rumuniji, karakteriše ga arhaični karakter u sprezi sa dijalekatskim osobenostima i veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika, koje dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika. Običaji kalendarskog ciklusa koje Banjaši pomoravskih sela praktikuju takođe su varijante nekih specifično rumunskih modela."
Bez namere da Vas uvredim vi definitivno imate slabo pamćenje, jer sam više puta isticao da nemam ništa protiv učenja rumunskog kao stranog jezika, ili ako hoćete kao jednog od romanskih jezika!
Да као страни учимо језик који обухвата све наше дијалекте
??
Ponavljam:
...suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!
Само да нам још објасните како ће на свом народном говору да читају, комуницирају и пишу Унгуреани ако се стандардизује царански дијалекат, као норма?
I kad budemo deo EU, nećemo biti deo Rumunije, pa za nas neće važiti rumunski zakoni.
Sa rumunima možemo i treba da sarađujemo na ravnopravnoj osnovi.
Ко говори о румунским законима и припајању Румунији?
Što se tehničkih i naučnih pojmova tiče oni su barem univerzalni i većim delom bazirani na latinskom i engleskom jeziku.
Uostalom kad nam decu budu učila Vlaški jezik u školama, moći će da nauče i rumunski jezik ako žele!
...када је све 100% исто.
Чему онда одбојност према румунском књижевном језику? Влашки језик ће учити, али као наречије румунског језика.