Razvijen je rumunski književni jezik sa 40% reči kojih nema u dijalektima ili su različite.
И, шта је ту чудно? Па сви књижевни језици се тако развијају. Тако се развио и српски књижевни језик. и књижевни српски језик је препун израза којих нема у његовим дијалектима. Овде је проблем у нечем другом. Сваки дијалекат има свој књижевни језик. Књижевни језик банатског и олтеанског дијалекта је
румунски књижевни језик. Ако смо говорници румунских дијалеката - а јесмо - онда нам је румунски књижевни језик норма. Свуда је тако, код нас ће бити исто тако.
Vlaški jezik može i treba da krene potpuno drugačijim putem od načina na koji se razvijao rumunski. Ne zato da bi se razlikovao, već zato što se društveno-istorijske okolnosti u kojima se razvijaju ovi jezici, značajno razlikuju.
Друштвено-историјске околности су се још значајније разликовале и у немачком, и у шпанском говорном подручију па ником још није пало на памет да стандардизује хондурашки или гватемалски језик. Не постоји ама баш никакав разлог да се креће било којим другим путем који би нас удаљио од румунске књижевне норме осим пуке политике и жеље да се доврши процес асимилације и насилног посрбљивања - овог пута далеко суптилнијим методама. Нама језик треба да би нас спајао са нашим рођацима који живе у Румунији, не да бисмо стварали кинески зид између Србије и Румуније. Сва прича око наводне "стандардизације" је најобичнија фарса која има за циљ да се умири нечиста савест оних који су интензивно радили на нашем нестанку и посрбљивању.
Hvala Bogu pa ne živimo u srednjem veku, a Vi bi da nas po svaku cenu vratite da budemo "podanici".
Podanici smo ako radimo što nam drugi odrede, pa makar to bili i lingvisti.
Ви, вероватно, сматрате да смо поданици и ако се у саобраћају понашамо, односно радимо оно што нам одреди саобраћајна полиција. Свуда у свету постоји систем који беспрекорно функционише. Језиком се баве лингвисти и књижевници, градњом мостова грађевинари, о здрављу брину лекари.
Ви бисте да нам на мала врата уведете систем вредности какав нигде у свету не постоји - који би се примењивао само у нашем случају! Нешто попут "Чиплићевих правила" за бошњачки савет. То је апсурдно!
Наравно да лингвисти треба да дају свој суд о томе да ли се говор Влаха разликује од говора Румуна и да ли је неопходна стандардизација или није.
Da bi se ozvaničilo potrebna je, ali ne i dovoljna odluka relevantne institucije u ovom slučaju NS VNM.
U ovom slučaju ne radi se o čisto "naučnom" ili lingvističnom pitanju, već u u pitanju ljudska prava.
Људских права на шта? На произвољно тумачење правила која ваше у лингвистици?
? Откад то спада у домен поштовања људских права? Ми имамо ситуацију да нам у Савету седе људи од којих нико нема везе са лингвистиком и који, не консултујући никога из струке, одређују да писмо којим треба да пишемо треба да буде ћирилица. На основу којих критеријума су дошли до закључка да је ћирилица Богом дана, да ми је само знати. То је обична смејурија.
Језик је свуда у свету питање лингвиста, књижевника, лектора а не локалних "патриота" жељних прекомерног доказивања лојалности ауторитетима на власти.
Kad smo spomenuli NS VNM, ako su tačne tvrdnje o rešenjima u standardizaciji (samo ćirilica za vlaško pismo) mišljenja sam da se čini ozbiljna greška, ali donosioci takvih odluka sami preuzimaju odgovornost za posledice istih.
Ni SANU ni Rumunska akademija nauka nisu nadležne za standardizaciju VLAŠKOG jezika!
За стандардизацију било ког језика су надлежне институције које се баве проучавањем тог језика. Како може САНУ да врши стандаердизацију језика који је у својој основи романски? Како може Матица српска да стандардизује језик кога чине два дијалекта румунског језика? Замислите само да се стандардизацијом говора турских гастарбајтера у Шведској бави Шведска академија наука?! То је спрдња са нама и то отворена.
Kako vreme odmiče u Rumuniji će se sve više govoriti Rumunski i to onaj "normirani" književni, a sve manje dijalekti i narodni govori.
А шта ће се, молим Вас, десити са говором Буфана, Мунћана па и Унгуреана, као најмногобројнијих међу Власима, када стандардизујете говор Царана?
Имаћемо "нормиран" влашки говор, чија је база "царански" и то ће представљати смрт за остале говоре. Исто би било са царанским наречијем када бисмо за основу узели било које од преосталих говора тј. наречија.
Тек да не причамо како би се сачувао говор неологизмима и позајмицама из других језика, пре свега у области технике, медицине, школства...
Nije li simptomatično da je starica iz okoline Arada snimljena 1967.g. što dokazuje da je Vlaški sličan "arhaičnom" rumunskom jeziku, ali da se vremenom sve više udaljavaju.
Немојте да понављате да се ради о "сличним" говорима када је све 100% исто. Слично је када нешто нечему личи. Ово је идентично - пресликано. Друго: на основу чега Ви закључујете да се ови говори "удаљавају" једни од других? Тиме што ужурбано убацујемо српске речи и тамо где треба и тамо где не треба? Или хоћете да кажете да је говор ове старице од 1967. до сада готово ишчезао?
Ima, itekako ima!
Дајте нам примере!
No, i da nema suština je u tome da Vlasi žele da komuniciraju, pišu i čitaju na tom svom "narodnom govoru", a ne na književnom rumunskom jeziku.
Ne zato što smo protiv rumunskog jezika i rumuna, već zato što nemamo potrebu za tim!
Када могу Швајцарци и Аустријанци да комуницирају на свом, а да им књижевни буде "туђ", не видим зашто тај модел не би био примењив код Влаха. Ви говорите да немате потребу за учењем књижевног румунског језика.
Немам намеру да Вас увредим, али само ограничене особе не исказују потребу да науче нешто ново. Потреба постоји. Румунија нам је сусед. Са њима смо, хтели или не, приморани да сарађујемо када будемо били део велике, уједињене Европске уније. Тамо је наша прапостојбина. У њој живе људи који су наши рођаци, браћа, сународници. Да би са њима могли да разговарамо више него само о сточарству, треба нам језик који садржи појмове који обухватају технику, моду, уметност...
