Predsednik NS VNM Radiša Dragojević - sastanak s vladikama

[caslav]

Crkva Božija nije zgrada- već čovek, vernik. Molitveno mesto svake porodice je vlastiti dom, svaki obed prati molitva. U domu se vernikovom neguje "duh" vere... Koliko se naših porodica u molitvama nađe za trpezom-toliko je crkva naša velika.

caslav: Crkva Božija nije zgrada... je provala koju niste smeli da objavite. Pa zašto postoje tolike zgrade za potrebe vernika pod nazivom "crkva"? Ili su one samo za felu ljudi koji govore srpski, rumunski... a Vlasi da idu pod grm (ako Ničić ne naredi da se poseče pošto ne može da se ruši)!
Što se tiče verovanja, sreća je naša što su Vlasi bili van domašaja SPC jer su zbog toga sačuvali svoja verova negovana radi opstanka, a ne radi podavanja, indoktrinacije i ponižavanja. Jedino verovanja mojih predaka razumem i duboko se klanjam svim nosiocima tradicionalne religije Vlaha, a NSVNM neka se potrudi da Vlahe stavi u red civilizovanih naroda, bar formalno. 

Понављам: Crkva Božija nije zgrada- već čovek, vernik. Зграда која се не користи као молитвено и литургијско место је само историјски споменик, археолошка ископина, грађевина предвиђена за богослужење. Уколико у њу не улази народ уносећи веру, живот и радост, покајање и боли живота свога, крштенја уз плач деце и венчања своја, без причешћа и благослова - остају зидине, обележја на мапама... Црква Божја је само жив народ због кога црква (као зграда) црквени обред (као садржај) и постоји. 

[Volcae]

Vlad odgovor na kako je moguće u Banatu a kod nas je nemoguće je veoma jednostavan.
Jugoslavija je ucenjivala Rumuniju kada su pregovarali o kulturnoj autonomiji Rumuna u Jugoslaviji i Srba u Rumuniji, Jugoslavija je pretila prekidom pregovora ako Rumunija bude samo pomenula Rumune iz istočne Srbije.

Da bi Rumuni u toj Jugoslaviji uspeli da ostvare kulturnu autonomiju i da bi se postigao bilo kakav dogovor, Rumuni iz istočne Srbije su trebali ostati obespravljeni bez kulturne autonomije, da je Rumunija insistirala na kulturnoj autonomiji svih Rumuna u Jugoslaviji, ne bi bio postignut nikakav dogovor između Rumunije i Jugoslavije, ne bi ni Rumuni u srpskom Banatu imali kulturnu autonomiju, nisam siguran ali mislim da je 1934 godine postignut dogovor o tom pitanju.

E sada Rumunija uzvrača tako što ucenjuje Srbiju za ulazak u EU, ili će priznati sve Rumune i one iz istočne Srbije ili u suprotnom protiv je ulaska Srbije u EU.

za ovo nisam znao, veoma zanimljivo
I kao i obicno mi ispadosmo kolatelarna steta.
sve mi se cini da ce se i u  buduce istorija ponavljati ...
Osim ako se nekim cudom ne izrodi generacija koja ce znati  sta hoce i traziti svoja prava,
I cvrstinom svojom iznenaditi sve balkance navikle na prevare,  smicalice i manipulacije u svakodnevnom zivotu.  

UN LUPTĂTOR PENTRU DEZROBIREA
ŞI LUMINAREA ROMÂNILOR TIMOCENI:
DR.  ATANASIE  POPOVICI

          Personalitate marcantă a neamului, unul din cei mai de seamă fii ai poporului, Atanasie Popovici a fost un militant pentru drepturile românilor din Serbia.  
          Născut la Geanova, lîngă Negotin, în Timoc, fiul de preot ,,român" a terminat teologia la Belgrad şi pedagogia la Universitatea din Jena (Germania), după care şi-a luat doctoratul cu teza despre Pedagogia experimentală. În Germania a intrat în legătură cu românii ardeleni care erau la studiu, în frunte cu Onisifor Ghibu. De la acesta a aflat, în chiar ziua de 24 ianuarie 1908, multe despre România: ,,România a stat secole de-a rîndul sub călcîie de puteri străine, fiind împiedecată de a se dezvolta normal, dar de cîteva decenii, de cînd şi-a redobîndit independenţa, ea a făcut progrese foarte frumoase şi este pe calea cea bună spre a ajunge nu numai cel dintîi stat din Balcani, ci o ţară cu oarecare greutate în politica întregii Europe. Şi apoi, să nu uităm că poporul român este de două ori mai mare decît cel din statul român de astăzi. Mîine-poimîine, cînd întreg poporul va fi strîns într-un singur stat, al său, cuprinzînd 14-15 milioane de suflete, lucrurile vor avea cu totul altă înfăţişare. Iată, eu astăzi sînt cetăţean ungar, dar cred că nu peste multă vreme, starea asta de drept a mea se va schimba radical. Ungaria e pe dric. Naţionalităţile din cuprinsul ei luptă eroic pentru desprinderea lor din angrenajul nefiresc de astăzi şi eu sînt încredinţat că ele îşi vor vedea visul cu ochii. Noi, românii din Transilvania, întrebuinţăm toate mijloacele posibile pentru a ajunge să ne unim cu toţi fraţii noştri de pretutindeni. Iată cazul meu personal: eu voi prezenta nu peste multă vreme profesorului nostru comun, W. Rein, teza mea de doctorat, în care combat pe faţă cu toată energia politica barbară a Ungariei faţă de naţionalităţi şi sînt sigur că adversarii nu mă vor putea răsturna. Şi aşa, cu lovituri sistematice aplicate în toate, Austro-Ungaria artificială va fi doborîtă şi nu vom ajunge la libertatea naţională, care ne va îngădui apoi să ne cultivăm în rînd cu popoarele culte ale Apusului". Prietenia cu Onisifor Ghibu, discursul său, relaţiile cu alţi români ardeleni au marcat destinul politic al timoceanului Atanasie Popovici. Mare patriot, ,,acest om a devenit agitatorul dîrz al problemei dezrobirii fraţilor din Timocul sîrbesc, reuşind să intereseze de această chestiune nu numai opinia publică românească, ci şi pe cea europeană"([1]). După ce a absolvit examenul de doctorat în pedagogie, cu teza Pedagogia experimentală, a încercat să se angajeze la Sibiu, dar împrejurările nefiind favorabile, s-a întors în Germania.
          Sprijinit de Onisifor Ghibu, care-i dăduse scrisori de recomandare către Nicolae Iorga şi Spiru Haret, Atanasie Popovici a prezentat un memoriu despre românii timoceni în şedinţa Camerei deputaţilor din 18 decembrie 1912, o mişcătoare comunicare adresată guvernului. La cîteva zile după aceea, dr. Atanasie Popovici a publicat în ziarul ,,Adevărul" un articol intitulat Românii din Serbia apelează către Ţară şi Parlament. În opinia publică a României părea că se manifestă un oarecare interes pentru această nouă ,,problemă naţională". Deşi i s-au dat asigurări şi s-a promis ajutor pentru vlahii/românii timoceni, în realitate totul a rămas la stadiul de vorbe, ceea ce l-a determinat pe Popovici să se reîntoarcă în Germania (în Serbia era urmărit de organele statului pentru că era considerat ,,dezertor", neprezentîndu-se la ,,concentrări"). După intrarea României în cel de-al doilea război balcanic, în 1913, Popovici a adresat un lung memoriu Legaţiei Române de la Berlin, punîndu-i acesteia în vedere că România este datoare faţă de sine însăşi să anexeze la teritoriul ei Valea Timocului, unde locuiesc mase compacte de circa 300.000 de români. În timpul Conferinţei de pace, românul timocean a adresat lui Take Ionescu, la Bucureşti, o telegramă cu următorul conţinut: ,,Cereţi de la bulgari judeţul Vidin şi de la sîrbi Craina".
          După ce s-a căsătorit în Germania, Atanasie Popovici s-a mutat în România, la Silistra, în Cadrilater. La Liceul Român din Silistra a ocupat catedra de limba germană. În anii 1915-1916, pe lîngă activitatea didactică, a publicat în revista săptămînală politică şi culturală ,,Tribuna" din Bucureşti articole privind soarta românilor timoceni. În 1916, după invadarea ţării de trupele germano-bulgare, s-a mutat în Bucureşti, iar după ocuparea acestuia de duşmani s-a retras în Moldova.  
          Aflat la Chişinău, Atanasie Popovici a publicat articole militînd pentru drepturile românilor timoceni, în ,,Ardealul în Basarabia" şi ,,Coala Moldovenească", reviste fondate de Onisifor Ghibu. În toamna anului 1918, Atanasie Popovici a convocat la Chişinău o Adunare Naţională a românilor timoceni, votîndu-se ,,Moţiunea prin care teritoriile româneşti din Serbia se unesc cu Regatul Român". Deşi cenzura n-a permis publicarea moţiunii în periodicul ,,România Nouă", aceasta a fost tipărită şi răspîndită în ilegalitate, pe voi volante. Tot la Chişinău, Atanasie Popovici a tipărit, în limba franceză, broşura ,,Les Roumaine de Serbie", adresată reprezentanţilor Puterilor pe lîngă guvernul de la Iaşi. La 1 Decembrie 1918, la Chişinău, s-a desfăşurat Marea Adunare Naţională a Românilor de pretutindeni sub preşedinţia dr. Atanasie Popovici, simultan cu Marea Adunare de la Alba Iulia, prin care s-a proclamat unirea tuturor românilor – moment unic în istoria neamului nostru – şi acest fapt a fost adus la cunoştinţa Puterilor Aliate prin telegrafia fără fir.
          Un alt moment important al activităţii patriotice a dr. Atanasie Popovici a fost demersul la Conferinţa Păcii de la Paris, din 1919, unde a participat în calitate de consilier pe lîngă delegaţia României. Ca preşedinte al Comitetului Naţional al Românilor din Serbia, în numele ,,Ligii pentru libertatea românilor din Timoc", dr. Atanasie Popovici a adresat ,,Memoriul românilor din Serbia" pentru Conferinţa de pace de la Paris. Memoriul se bazează pe numărul, originea, vechimea şi continuitatea românilor în spaţiul timocean, pe principiul naţionalităţilor şi dreptul popoarelor la autodeterminare:
         ,,Valea inferioară a Timocului şi a Moravei, din nord-estul Serbiei şi platoul care desparte aceste două rîuri, este locuită de o însemnată populaţie românească /.../ Pe o suprafaţă de 12.240 km˛, adică o treime din regatul Serbiei la 1912, se întind în cele patru judeţe, două – Craina şi Pojarevăţ – sînt locuite de o populaţie aproape în întregime românească, pe cîtă vreme, în celelalte două judeţe - Morava şi Timoc – populaţia românească este majoritară /.../ Însemnătatea numerică a populaţiei româneşti nu este de lepădat. Ea numără astăzi mai bine de 340.000 de suflete /.../ Obîrşia populaţiei române din Serbie este foarte bine cunoscută, ea fiind alcătuită din rămăşiţele coloniilor romane şi trace romanizate care se aflau în această ţară, atunci cînd sîrbii s-au revărsat în aceste locuri şi care n-au putut fi slavizate decît cu greu şi numai în parte. Populaţia românească s-a păstrat mai curată în văile mai înalte şi în pădurile dese ale acestui ţinut umbros /.../ Limba românească a fost gonită din Biserică şi cărţile sfinte româneşti au fost arse. Întrebuinţarea limbii româneşti în şcoli pentru copiii români a fost oprită /.../ Ocîrmuirea, de asemenea, şi-a dat osteneala de a tăia orice legătură dintre Românii din Serbia şi fraţii lor in România /.../ Mitropolitul din Belgrad nu dă voie preoţilor de a da, la botez, copiilor Români nou-născuţi, nume româneşti. O listă cuprinzînd nume sîrbeşti este atîrnată în fiecare biserică, acestea fiind singurele nume îngăduite. Autorităţile sîrbeşti merg cu lipsa lor de îngăduinţă pînă acolo încît l-au înlocuit pe profesorul de obîrşie românească Nicolici, de la Liceul din Negotin, numai pentru că vorbea cu părinţii, cu prietenii şi cu cunoştinţele lui, româneşte. La 1909, un preot de obîrşie românească, într-un sat curat românesc, a fost dat în judecată, acuzat de a fi propagat românismul prin grai şi prin împărţirea de almanahuri şi cărţi româneşti. Acest proces s-a judecat la tribunalul din Negotin. (Dos. 9695) /.../ Împotriva acestei politici de înăbuşire şi sîrbizare, românii din Serbia n-au putut să opună decît o împotrivire îndîrjită şi mută. /.../ În două rînduri, la 1904 şi 1906, românii din judeţul Pojarevăţ au trimis la Bucureşti un împuternicit cu un memoriu semnat de toţi fruntaşii Românilor din judeţ, prin care rugau guvernul român, fierbinte, să intervină pe lîngă cel sîrb spre a le îngădui de a avea şcoală şi biserică naţională /.../ În Serbia sînt socotiţi trădători toţi aceia care scot la iveală pe românii din Serbia. Românii trebuie să fie nebăgaţi în seamă sau trecuţi sub tăcere. Căci tot ce ar putea să atragă privirile asupra lor ar putea să dea naştere unor probleme româneşti în Serbia, care, după părerea multora, ar fi foarte primejdioase.
        Un guvern care nu îngăduie cea mai elementară libertate şcolară şi religioasă supuşilor săi – Români – este neîndoios că nu ar putea decît să înăbuşe şi să împiedice cu cea din urmă asprime, orice mişcare iredentă, orice împotrivire mai dîrză, care ar putea să aibă un răsunet în străinătate /.../ Principiile wilsoniene care au fost primite de toată lumea şi mai ales de poporul sîrb – aceste principii în numele cărora iugoslavii, toţi, atîţi cîţi sînt – cer să fie alipiţi la regatul sîrb, trebuie să fie aduse la împlinire şi în ceea ce ne priveşte".

În finalul memoriului a fost trecută lista localităţilor de români din ţinutul timocean. Un memoriu care rămîne valabil chiar în mileniului trei. În presa din Paris au fost publicate mai multe articole destul de iritante pentru delegaţii sîrbi. N. Paşici, şeful delegaţiei sîrbe, a recunoscut că există o problemă timoceană, dar a cerut instituirea unui plebiscit.
        Problema timoceană a fost discutată în diferite comisii, cu perspective bune. În şedinţa din 11 martie 1919, Larouche – reprezentantul Franţei – a remarcat faptul ,,că românii nici un moment nu au intervenit în sensul de a cere Timocul, ci mai degrabă ca o contrapondere faţă de cererile sîrbilor din Banat". Destul de slab reprezentată la acest Congres, România a pierdut Timocul şi mare parte din Banat datorită diplomaţiei delegaţilor sîrbi care au tranşat toate teritoriile în favoarea Serbiei. O jumătate de an, Atanasie Popovici a luptat la Paris pentru cauza timoceană, dar prezenţa diplomaţilor români a fost nesatisfăcătoare, aceştia lăsîndu-se manevraţi de delegaţii sîrbi, astfel încît nu s-a ajuns la nici un rezultat în favoarea românilor timoceni. Cauza vlahilor/românilor timoceni a fost pierdută.
        Înapoiat în ţară, în 1919, dr. Atanasie Popovici a fost numit directorul Şcolii Normale din Timişoara. Între cele două războaie mondiale, dr. Atanasie Popovici a fost un adevărat mentor, părintele sufletesc şi educator al numeroaselor generaţii de tineri învăţători care au promovat spiritul iubirii de ţară şi neam în satele bănăţene.
        În 1922, s-a format comisia mixtă româno-sîrbă, întrunită la Belgrad, care să stabilească regimul şcolar şi bisericesc privind românii şi sîrbii din Banatul împărţit între cele două ţări. Din partea României au făcut parte dr. Valer Branişte – preşedinte, dr. Atanasie Popovici, ca unul care cunoaşte bine problema şi era născut în Timocul sîrbesc, şi dr. Onisifor Ghibu. Convorbirile au fost anevoioase; începute la Belgrad în 1922, ele au fost continuate la Timişoara, în 1922. O comisie mixtă româno-iugoslavă a redactat un proiect neratificat de guvernul statului vecin; în 1926, datorită unei crize în guvernul iugoslav, comisia nu s-a întrunit; în 1927 a fost semnată o convenţie şcolară neratificată; în 1929, conferinţa de la Belgrad a rămas fără rezultat favorabil. Delegaţii sîrbi au avut o politică de tergiversare, sperînd să-i manevreze pe membrii români ai comisiei: ,,părerea delegaţilor noştri, după repetatele discuţii care au avut loc pentru încheierea acestei convenţii zadarnice, au ajuns la convingerea că guvernul iugoslav urmăreşte o politică precisă în domeniul bisericesc, în care fragmentul de sîrbi ortodocşi din Banatul nostru nu reprezintă nimic: îi va sacrifica pentru a avea mînă liberă în Banatul sîrbesc faţă de credincioşii români, îndoiţi ca număr. Iar dacă se consideră că această convenţie avea în vedere numai situaţia bisericească a românilor din Banatul iugoslav, cu excluderea totală a celor din Craina, Timoc şi Macedonia sîrbească, ne dăm şi mai bine seama de spiritul şovin al vecinilor şi aliaţilor noştri"([2]).
        În 1933 a fost încheiată convenţia şcolară dintre România şi Iugoslavia şi ratificată de ambele state în 1935:
 ·      În şcolile primare minoritare române din Banatul iugoslav şi în şcolile primare minoritare sîrbo-croate din Banatul Românesc, limba de predare va fi româna, respectiv sîrbo-croata, iar din al treilea an se predau ca obiecte de studiu limba sîrbo-croată şi respectiv limba română, iar istoria şi geografia erau predate în limba ţării în care se aflau şcolile respective;
 ·      Numărul minim de elevi ai acestor şcoli să fie 20;
 ·      Institutorii să fie de aceeaşi confesiune şi limbă cu majoritatea elevilor;
 ·      Institutorii să fie pregătiţi la şcolile normale din Timişoara şi Vîrşeţ.
        În anul şcolar 1939-1940, în Banatul iugoslav funcţionau 33 de şcoli primare de stat cu limba de predare română, cu 4.324 de elevi şi 79 de învăţători, dintre care 40 de învăţători români din Iugoslavia, plătiţi de statul iugoslav, şi 39 de învăţători români din ţară, plătiţi de statul român. La secţia română a Liceului de stat sîrbesc din Vîrşeţ au funcţionat 4 clase româneşti de curs inferior cu 203 elevi, învăţămînt asigurat de 4 profesori din România.
        În 1934 a fost semnată convenţia bisericească dintre România şi Iugoslavia, dar care n-a fost ratificată de parlamentul iugoslav. În Banatul sîrbesc au fost 53 de parohii ortodoxe române, 45 în Episcopia Caransebeşului şi 8 în Episcopia Aradului, pentru 67.896 locuitori români, pentru care statul român plătea 2.976.000 lei.
        Aceste convenţii pentru care a militat Atanasie Popovici s-au referit numai la românii din Banatul sîrbesc, fiind ignoraţi românii timoceni care n-au fost recunoscuţi ca minoritate: ,,În ce priveşte Valea Timocului, ea a rămas mai departe la discreţia stăpînitorilor de pînă aici, îngropată de vie. De-acolo nu străbate spre noi nici un semn de viaţă. Într-o vreme cînd popoarele Africii îşi întocmesc viaţa după voinţa lor, dincolo de apele Dunării un popor de o jumătate de milion de suflete continuă să trăiască în cel mai teribil întuneric, lipsit de toate ,,drepturile omeneşti" atît de mult slăvite"([3])              
        În vara anului 1942, în timpul celui de al doilea război mondial, lui Atanasie Popovici i se propusese să preia comanda trupelor române ce urmau, conform planului Hitler Suveică, să treacă în ţinutul Timocului. Atanasie Popovici a refuzat, susţinînd că ,,nu se poate angaja la o răspundere atît de extraordinară cu un om (preotul Suveică, s.n.) care, de la început, este pe poziţii de ordin moral superior cu totul îndepărtate..., declarînd că nu este aplicat, în împrejurimile date, să ia nici un fel de răspundere asupra sa"([4]).
        O viaţă dedicată dezrobirii şi luminării românilor timoceni: ,,Popovici este un om de cea mai perfectă bună-credinţă – remarca prietenul său Onisifor Ghibu – absolut devotat şi dezinteresat, modest, înţelept, corect, cu un trecut şi un prezent curat, de cristal, şi pe deasupra un cunoscător desăvîrşit al chestiunii românilor timoceni, verificat printr-o activitate publică de peste trei decenii".
        La 14 noiembrie 1958, la Timişoara, s-a stins din viaţă cel mai mare intelectual român timocean al secolului XX, cel mai credincios militant pentru cauza fraţilor săi de la sud de Dunăre, uitaţi de ţara mamă şi de Dumnezeu.            
        Şi dacă timişorenii l-au uitat, în anul 2001, studenţii români timoceni aflaţi la studii la Universitatea din Craiova au înfiinţat Asociaţia Studenţilor din Nord-Estul Serbiei ,,Atanasie Popovici".

Ionel  Cionchin

____________________________________________________________________________
[1] Arhivele Naţionale Bucureşti, fond Onisifor Ghibu, inv. 1836, dosar 542, f. 33.  
[2] Arhivele Naţionale Bucureşti, fond Preşedinţia Consiliului de Miniştri, dosar nr. 391, 1941, fila 31.
[3] Din Istoria Românilor Timoceni: Atanasie Popovici văzut de Onisifor Ghibu.  
[4] Ibidem


Revista Română, Anul  XIV, nr.1(51), mart. 2008, p. 29-31
http://astra.iasi.roedu.net/texte/nr51AtanasiePopovici.html
http://astra.iasi.roedu.net/nr51.html

ASTRA ,,Mihail Kogălniceanu" Iaşi
http://astra.iasi.roedu.net/revistaromana/

[caslav]

 

Deşi i s-au dat asigurări şi s-a promis ajutor pentru vlahii/românii timoceni, în realitate totul a rămas la stadiul de vorbe, ceea ce l-a determinat pe Popovici să se reîntoarcă în Germania (în Serbia era urmărit de organele statului pentru că era considerat ,,dezertor", neprezentîndu-se la ,,concentrări"). După intrarea României în cel de-al doilea război balcanic, în 1913, Popovici a adresat un lung memoriu Legaţiei Române de la Berlin, punîndu-i acesteia în vedere că România este datoare faţă de sine însăşi să anexeze la teritoriul ei Valea Timocului, unde locuiesc mase compacte de circa 300.000 de români. În timpul Conferinţei de pace, românul timocean a adresat lui Take Ionescu, la Bucureşti, o telegramă cu următorul conţinut: ,,Cereţi de la bulgari judeţul Vidin şi de la sîrbi Craina".

      Ово лепо квалификује нашег доктора експерименталне педагогије, како из дисциплине
,,asigurări şi promis ajutor pentru vlahii/românii timoceni" као и јасан захтев (меморандум) упућен ,,Legaţiei Române la Berlin" предочавајући ,,да је Румунија дужна да анектира своју територију Valea Timocului, где живе компактне масе од цирка 300.000 румуна. У време Мировне конференције, наш доктор експерименталне педагогије шаље телеграм  Take Ionescu-у (зашто није Taсe Ionescu) ,,Тражите од бугара округ Видински и од срба Крајину".
        Или сам ја тотални (педагошки гледано) лаик- или ово нема везе са педагогијом (ни у оно време експерименталном), Наравно да има везе са једним сасвим другачијим експериментом.

                                                                                          În toamna anului 1918, Atanasie Popovici a convocat la Chişinău o Adunare Naţională a românilor timoceni, votîndu-se ,,Moţiunea prin care teritoriile româneşti din Serbia se unesc cu Regatul Român". Deşi cenzura n-a permis publicarea moţiunii în periodicul ,,România Nouă", aceasta a fost tipărită şi răspîndită în ilegalitate, pe voi volante. Tot la Chişinău, Atanasie Popovici a tipărit, în limba franceză, broşura ,,Les Roumaine de Serbie", adresată reprezentanţilor Puterilor pe lîngă guvernul de la Iaşi.

       С јесени 1918, доктор експерименталне педагогије сазива у Кишињеву национални скуп сународника тимочана огласивши се ,,Гласање којим ће се румунске територије из Србије сјединити са Регатул Роман  (Уједињено Румунско Краљевство)". Цензура  (у Кишињеву) није дозволила публиковање поменутог наслова  у часопису ,,România Nouă" зато је исти ,,илегалним" каналима  штампан и растуран.
         

                                               
          La 1909, un preot de obîrşie românească, într-un sat curat românesc, a fost dat în judecată, acuzat de a fi propagat românismul prin grai şi prin împărţirea de almanahuri şi cărţi româneşti. Acest proces s-a judecat la tribunalul din Negotin. (Dos. 9695) /...

        Овај одељак по хронолошком реду претходи свему написаном. Нема никакве везе са Поповићем који је у то време већ ,,припремао у Немачкој, са групацијом револуционарно опредељених Ердељских румуна, тезе за ,,своју експерименталну раван" ... Мени је овај текст поново скренуо пажњу само због тога што сам га много раније већ прокоментарисао...

                 
            Un memoriu care rămîne valabil chiar în mileniului trei. În presa din Paris au fost publicate mai multe articole destul de iritante pentru delegaţii sîrbi. N. Paşici, şeful delegaţiei sîrbe, a recunoscut că există o problemă timoceană, dar a cerut instituirea unui plebiscit.

       Никола Пашић, Влах, шеф српске делегације, не само да се срео са врло иритантним чланцима о Румунима у Србији (подвући ћу и то да је боље од Поповића познавао проблематику на терену), већ је од њега тражено и решење постојећег проблема ,,românii timoceni", за шта је Пашић видео решење у плебисциту.
     Овде пада у воду све оно што се кроз другачија тврђења (изгледа ми нових експерименталних педагога) о условљавањима Србије) и којекаквим тенденциозним глупотаријама сервира кроз све медијске и ,,научне оквире".

                                           
         Destul de slab reprezentată la acest Congres, România a pierdut Timocul şi mare parte din Banat datorită diplomaţiei delegaţilor sîrbi care au tranşat toate teritoriile în favoarea Serbiei. O jumătate de an, Atanasie Popovici a luptat la Paris pentru cauza timoceană, dar prezenţa diplomaţilor români a fost nesatisfăcătoare, aceştia lăsîndu-se manevraţi de delegaţii sîrbi, astfel încît nu s-a ajuns la nici un rezultat în favoarea românilor timoceni. Cauza vlahilor/românilor timoceni a fost pierdută.

Овде се врло фер констатује да је на Париској конференцији ствар ,,великог дела Баната и Влаха тимочана" припала са наведеним територијама Србији.
                                                               
     

  În anul şcolar 1939-1940, în Banatul iugoslav funcţionau 33 de şcoli primare de stat cu limba de predare română, cu 4.324 de elevi şi 79 de învăţători, dintre care 40 de învăţători români din Iugoslavia, plătiţi de statul iugoslav, şi 39 de învăţători români din ţară, plătiţi de statul român. La secţia română a Liceului de stat sîrbesc din Vîrşeţ au funcţionat 4 clase româneşti de curs inferior cu 203 elevi, învăţămînt asigurat de 4 profesori din România.

 În 1934 a fost semnată convenţia bisericească dintre România şi Iugoslavia, dar care n-a fost ratificată de parlamentul iugoslav. În Banatul sîrbesc au fost 53 de parohii ortodoxe române, 45 în Episcopia Caransebeşului şi 8 în Episcopia Aradului, pentru 67.896 locuitori români, pentru care statul român plătea 2.976.000 lei.
          Aceste convenţii pentru care a militat Atanasie Popovici s-au referit numai la românii din Banatul sîrbesc, fiind ignoraţi românii timoceni care n-au fost recunoscuţi ca minoritate: ,,În ce priveşte Valea Timocului, ea a rămas mai departe la discreţia stăpînitorilor de pînă aici, îngropată de vie. De-acolo nu străbate spre noi nici un semn de viaţă. Într-o vreme cînd popoarele Africii îşi întocmesc viaţa după voinţa lor, dincolo de apele Dunării un popor de o jumătate de milion de suflete continuă să trăiască în cel mai teribil întuneric, lipsit de toate ,,drepturile omeneşti" atît de mult slăvite"([3]).

            У периоду између два рата ( време када се краљевске династије Молдавије и Србије орођују), сведочи о правима Румуна из српског дела Баната у областима школства, црквеног живота, као и везаности са матицом земљом из које су досељени... Овде се број Влаха, од претходних , произвољно узетих 300.000  заокружује на цифру ,,o jumătate de milion de suflete" који живе у најнесрећнијем мрачњаштву, без свих ,,drepturile omeneşti", толико слављених.

                 În vara anului 1942, în timpul celui de al doilea război mondial, lui Atanasie Popovici i se propusese să preia comanda trupelor române ce urmau, conform planului Hitler Suveică, să treacă în ţinutul Timocului. Atanasie Popovici a refuzat, susţinînd că ,,nu se poate angaja la o răspundere atît de extraordinară cu un om (preotul Suveică, s.n.) care, de la început, este pe poziţii de ordin moral superior cu totul îndepărtate..., declarînd că nu este aplicat, în împrejurimile date, să ia nici un fel de răspundere asupra sa"([4])

.
             
          Ово већ тумачите како год желите, како год можете. Узмите црно, узмите бело, узмите шућмурасто... Тек, нова ,,експериментална педагогија" иде даље.
          Колико ми се ова синтагма на почетку гадила- ипак као педагошка дисциплина има сврхе и да се изучава и примењује са новим значењем.



NOI SUNTEM VALAHI

Vlad odgovor na kako je moguće u Banatu a kod nas je nemoguće je veoma jednostavan.
Jugoslavija je ucenjivala Rumuniju kada su pregovarali o kulturnoj autonomiji Rumuna u Jugoslaviji i Srba u Rumuniji, Jugoslavija je pretila prekidom pregovora ako Rumunija bude samo pomenula Rumune iz istočne Srbije.
Da bi Rumuni u toj Jugoslaviji uspeli da ostvare kulturnu autonomiju i da bi se postigao bilo kakav dogovor, Rumuni iz istočne Srbije su trebali ostati obespravljeni bez kulturne autonomije, da je Rumunija insistirala na kulturnoj autonomiji svih Rumuna u Jugoslaviji, ne bi bio postignut nikakav dogovor između Rumunije i Jugoslavije, ne bi ni Rumuni u srpskom Banatu imali kulturnu autonomiju, nisam siguran ali mislim da je 1934 godine postignut dogovor o tom pitanju.
E sada Rumunija uzvrača tako što ucenjuje Srbiju za ulazak u EU, ili će priznati sve Rumune i one iz istočne Srbije ili u suprotnom protiv je ulaska Srbije u EU.
za ovo nisam znao, veoma zanimljivo
I kao i obicno mi ispadosmo kolatelarna steta.
sve mi se cini da ce se i u  buduce istorija ponavljati ...
Osim ako se nekim cudom ne izrodi generacija koja ce znati  sta hoce i traziti svoja prava,
I cvrstinom svojom iznenaditi sve balkance navikle na prevare,  smicalice i manipulacije u svakodnevnom zivotu.  

Ево примера нове ,,експерименталне педагогије" а о будућим докторантима (шегртима) судите и сами.

[Volcae]

      Ово лепо квалификује нашег доктора експерименталне педагогије, како из дисциплине
,,asigurări şi promis ajutor pentru vlahii/românii timoceni" као и јасан захтев (меморандум) упућен ,,Legaţiei Române la Berlin" предочавајући ,,да је Румунија дужна да анектира своју територију Valea Timocului, где живе компактне масе од цирка 300.000 румуна. У време Мировне конференције, наш доктор експерименталне педагогије шаље телеграм  Take Ionescu-у (зашто није Taсe Ionescu) ,,Тражите од бугара округ Видински и од срба Крајину".
        Или сам ја тотални (педагошки гледано) лаик- или ово нема везе са педагогијом (ни у оно време експерименталном), Наравно да има везе са једним сасвим другачијим експериментом.

Nema veze ni sa teologijom, pa šta, rumunski kralj Carol I isto je tražio 1878 godine, Vidinski okrug ali je odbijen, da li je Carol I bio laik ili nije imao prava da traži? Drugo potpis Dr. Atanasija Popovića stoji i lepo se da videti kada je Besarabija ujedinjena sa Rumunijom, da li je tada bio laik ili nije imalo nikakve veze sa pedagogijom?

       С јесени 1918, доктор експерименталне педагогије сазива у Кишињеву национални скуп сународника тимочана огласивши се ,,Гласање којим ће се румунске територије из Србије сјединити са Регатул Роман  (Уједињено Румунско Краљевство)". Цензура  (у Кишињеву) није дозволила публиковање поменутог наслова  у часопису ,,România Nouă" зато је исти ,,илегалним" каналима  штампан и растуран.

Naravno o tome je i sam pisao kada je napisao Memorandum Rumuna Srbije koji je bio namenjem za Mirovnu Konferenciju u Parizu 1919 godine, da Rumunija odnosno u Bukureštu i Jašiju nije štampan takav materijal koji bi mogao Srbiji da smeta, ali su i pored toga rumunske knjige i oni koji su posedovali i rasturali rumunske bukvare i pesmarice, najstrožije bili kažnjavani a materijal uništen. Znači sve što je rumunsko sa ove strane Dunava bilo je zabranjeno i ako za tako nešto nije bilo razloga.

        Овај одељак по хронолошком реду претходи свему написаном. Нема никакве везе са Поповићем који је у то време већ ,,припремао у Немачкој, са групацијом револуционарно опредељених Ердељских румуна, тезе за ,,своју експерименталну раван" ... Мени је овај текст поново скренуо пажњу само због тога што сам га много раније већ прокоментарисао...

Pa ako nisi do sada obratio pažnju, u tvom Bukovču ili Kobišnici je služba u Crkvi bila možda i najviše potrajala na rumunskom jeziku, ima na jednoj temi vidi šta tamo piše, u koje su Crkve naši preci išli, i dokle se služba u Kobišnici obavljala na rumunskom jeziku. A pročitaj i malo bolje ono što si komentarisao i vedečeš da su naše pretke tamo nazvali DIVLJACIMA.

       Никола Пашић, Влах, шеф српске делегације, не само да се срео са врло иритантним чланцима о Румунима у Србији (подвући ћу и то да је боље од Поповића познавао проблематику на терену), већ је од њега тражено и решење постојећег проблема ,,românii timoceni", за шта је Пашић видео решење у плебисциту.
     Овде пада у воду све оно што се кроз другачија тврђења (изгледа ми нових експерименталних педагога) о условљавањима Србије) и којекаквим тенденциозним глупотаријама сервира кроз све медијске и ,,научне оквире".

Nikola Pašić i da je stvarno bio Vlah i to da budemo precizni Cincar, nije za svoj narod ništa uradio, mada je on izgleda Cincar bio samo po očuhu, i ponašao se veoma pohlepno prema rumunskim zemljama. Zašto nije bilo plebiscita? Nikola Pašić nije bio Cincar nije bio uopšte Vlah.

       Овде се врло фер констатује да је на Париској конференцији ствар ,,великог дела Баната и Влаха тимочана" припала са наведеним територијама Србији.

Dobro što si zapazio šta je kome pripalo, sada si nas prosvetlio, sa FER KONSTATACIJOM.

            У периоду између два рата ( време када се краљевске династије Молдавије и Србије орођују), сведочи о правима Румуна из српског дела Баната у областима школства, црквеног живота, као и везаности са матицом земљом из које су досељени... Овде се број Влаха, од претходних , произвољно узетих 300.000  заокружује на цифру ,,o jumătate de milion de suflete" који живе у најнесрећнијем мрачњаштву, без свих ,,drepturile omeneşti", толико слављених.

Tu se lepo konstatuje srpski šovinizam prema Rumunima, a ti ga slavi, i slavi Srbiju, Jugoslaviju i sve ostale šoviniste ovoga sveta koji su naše pretke ugnjetavali, a i lepo si zaigrao u kolu onih koji nas i dalje ugnjetavaju. Našao si svoje pravo mesto!

          Ово већ тумачите како год желите, како год можете. Узмите црно, узмите бело, узмите шућмурасто... Тек, нова ,,експериментална педагогија" иде даље.
          Колико ми се ова синтагма на почетку гадила- ипак као педагошка дисциплина има сврхе и да се изучава и примењује са новим значењем.

NOI SUNTEM VALAHI

To što vi hoćete da umanjite ili da omalovažavate ličnost Dr. Atanasija Popovića ništa vam ne vredi jer lepo stoji i u tekstu: "Personalitate marcantă a neamului, unul din cei mai de seamă fii ai poporului, Atanasie Popovici a fost un militant pentru drepturile românilor din Serbia."

        

Ево примера нове ,,експерименталне педагогије" а о будућим докторантима (шегртима) судите и сами.

Slobodno moj sud o vama i sadašnjem VNS vam je dobro poznat!

[Absinth]

 "    Никола Пашић, Влах, шеф српске делегације, не само да се срео са врло иритантним чланцима о Румунима у Србији (подвући ћу и то да је боље од Поповића познавао проблематику на терену), већ је од њега тражено и решење постојећег проблема ,,românii timoceni", за шта је Пашић видео решење у плебисциту.
      Овде пада у воду све оно што се кроз другачија тврђења (изгледа ми нових експерименталних педагога) о условљавањима Србије) и којекаквим тенденциозним глупотаријама сервира кроз све медијске и ,,научне оквире".     "

Molim caslava da mi odgovori na ovo pitanje što preciznije i kraće,
da ne bi skretali sa teme:
Kako zamišlja plebiscit danas u Srbiji?
Kako objašnjava plebiscit tada u Srbiji
Imajući u vidu da je tada "naše"  stanovništvo bilo 95 % nepismeno
a sadašnje  "naše"  stanovništvo je 90 % funkcionalno nepismeno, ili u inostranstvu ili oba.

Posebno imajući u vidu uticaj SPC tada na narod Istočne Srbije
i danas uticaj SPC, Vlade, Kredita, ekonomskog beznadja  na narod Istočne Srbije .

[Absinth]

Tu se lepo konstatuje srpski šovinizam prema Rumunima, a ti ga slavi, i slavi Srbiju, Jugoslaviju i sve ostale šoviniste ovoga sveta koji su naše pretke ugnjetavali, a i lepo si zaigrao u kolu onih koji nas i dalje ugnjetavaju. Našao si svoje pravo mesto!



To što vi hoćete da umanjite ili da omalovažavate ličnost Dr. Atanasija Popovića ništa vam ne vredi jer lepo stoji i u tekstu: "Personalitate marcantă a neamului, unul din cei mai de seamă fii ai poporului, Atanasie Popovici a fost un militant pentru drepturile românilor din Serbia."

Tako,  samo ti kaži "njima" bez štednje Volcae, one što nisu uspeli ukloniti nakon drugog svetskog rata,
neće uspeti ućutkati ni sada ni u buduće.
Gd emogu da pročitam - ili mi vi možete reći nešto više o životu i radu dr. Atanasija Popovića jer doista ne znam ništa o njemu.

[caslav]

      Ово лепо квалификује нашег доктора експерименталне педагогије, како из дисциплине
,,asigurări şi promis ajutor pentru vlahii/românii timoceni" као и јасан захтев (меморандум) упућен ,,Legaţiei Române la Berlin" предочавајући ,,да је Румунија дужна да анектира своју територију Valea Timocului, где живе компактне масе од цирка 300.000 румуна. У време Мировне конференције, наш доктор експерименталне педагогије шаље телеграм  Take Ionescu-у (зашто није Taсe Ionescu) ,,Тражите од бугара округ Видински и од срба Крајину".
        Или сам ја тотални (педагошки гледано) лаик- или ово нема везе са педагогијом (ни у оно време експерименталном), Наравно да има везе са једним сасвим другачијим експериментом.

Nema veze ni sa teologijom, pa šta, rumunski kralj Carol I isto je tražio 1878 godine, Vidinski okrug ali je odbijen, da li je Carol I bio laik ili nije imao prava da traži? Drugo potpis Dr. Atanasija Popovića stoji i lepo se da videti kada je Besarabija ujedinjena sa Rumunijom, da li je tada bio laik ili nije imalo nikakve veze sa pedagogijom?

Једно је кад намештеник Карол 1. Хоенцолерн у име интереса династије Хоенцолерн захтева нешто. (Могли смо и ми да имамо војводу од Велса као намештеника – краља (после уклањања А.Обреновића с престола), Чедомиљ Мијатовић је на то силне новце потрошио-па нисмо. Можда би тада тај ,,наш краљ" по абдикацији Кузиној тражио да се Влашка, као у време царева римских, опет стави под управу Мезије, потоње Србије.). То је квалификација  владара који сходно својим државничким циљевима поставља захтеве суседима, савезницима, међународној заједници...Ако пак један докторант експерименталне педагогије то тражи, онда је то сасвим трећа ,,тежина" квалификације лепо описана у изворном тексту "...a rămas la stadiul de vorbe...".  Зашто је то тако било? Треба вам, богами, подебело знање и разумевање или бар јасна слика о периоду у коме се све то догађало - а Ви тиме не располажете ни у траговима. Е сад, посебна је квалификација ТО ШТА СТЕ ВИ ХТЕЛИ ДА КАЖЕТЕ. Ко то буде разумео кад прочита- алал му вера.

       С јесени 1918, доктор експерименталне педагогије сазива у Кишињеву национални скуп сународника тимочана огласивши се ,,Гласање којим ће се румунске територије из Србије сјединити са Регатул Роман  (Уједињено Румунско Краљевство)". Цензура  (у Кишињеву) није дозволила публиковање поменутог наслова  у часопису ,,România Nouă" зато је исти ,,илегалним" каналима  штампан и растуран.

Naravno o tome je i sam pisao kada je napisao Memorandum Rumuna Srbije koji je bio namenjem za Mirovnu Konferenciju u Parizu 1919 godine, da Rumunija odnosno u Bukureštu i Jašiju nije štampan takav materijal koji bi mogao Srbiji da smeta, ali su i pored toga rumunske knjige i oni koji su posedovali i rasturali rumunske bukvare i pesmarice, najstrožije bili kažnjavani a materijal uništen. Znači sve što je rumunsko sa ove strane Dunava bilo je zabranjeno i ako za tako nešto nije bilo razloga.

Било је разлога али овде није било Румуна. Данас има разлога- али овде нема Румуна. Моји су на тавану држали књиге које би прадеда уз со, петролеј преносио из Румуније. Добијао је за то од ,,пошиљаоца" грумен-два соли више, мало више карабита или гаса. Код граничара њихових је уједно пролазио као трговац књигама – Румун. Близу спрудова би избацивао књиге у Дукав да се не насуче предалеко а опет далеко од границе да вода не избаци књиге на румунску страну. А и ко би то читао? Разлог је тај да су преко књига на све начине требали да настану Румуни. Да се аутохтоно влашко становништво преведе  макар и ,,експерименталном педагогијом" у Румуне. И данас је то тако. Ко се мало боље разуме у дидактику и методике- не мора да се разуме у експерименталну педагогију, све је јасно.  

        Овај одељак по хронолошком реду претходи свему написаном. Нема никакве везе са Поповићем који је у то време већ ,,припремао у Немачкој, са групацијом револуционарно опредељених Ердељских румуна, тезе за ,,своју експерименталну раван" ... Мени је овај текст поново скренуо пажњу само због тога што сам га много раније већ прокоментарисао...

Pa ako nisi do sada obratio pažnju, u tvom Bukovču ili Kobišnici je služba u Crkvi bila možda i najviše potrajala na rumunskom jeziku, ima na jednoj temi vidi šta tamo piše, u koje su Crkve naši preci išli, i dokle se služba u Kobišnici obavljala na rumunskom jeziku. A pročitaj i malo bolje ono što si komentarisao i vedečeš da su naše pretke tamo nazvali DIVLJACIMA.

Не да нисам схватио- сигурно знам. Богослужење је било на влашком а не на румунском. Црквене књиге су биле на ћириличним писмима и богослужења  су бивала све слабије и слабије посећивана а о поповима (иако људима из нашег корпуса) су кружиле врло бездушне приче. То што неко пише да су ,,наши преци називани дивљацима" – сигурно је плод ,,неког генијалца" који је попевши се на камен стекао утисак да је савладао планински врх- и одатле распалио по свему и свима офрље.

       Никола Пашић, Влах, шеф српске делегације, не само да се срео са врло иритантним чланцима о Румунима у Србији (подвући ћу и то да је боље од Поповића познавао проблематику на терену), већ је од њега тражено и решење постојећег проблема ,,românii timoceni", за шта је Пашић видео решење у плебисциту.
     Овде пада у воду све оно што се кроз другачија тврђења (изгледа ми нових експерименталних педагога) о условљавањима Србије) и којекаквим тенденциозним глупотаријама сервира кроз све медијске и ,,научне оквире".

Nikola Pašić i da je stvarno bio Vlah i to da budemo precizni Cincar, nije za svoj narod ništa uradio, mada je on izgleda Cincar bio samo po očuhu, i ponašao se veoma pohlepno prema rumunskim zemljama. Zašto nije bilo plebiscita? Nikola Pašić nije bio Cincar nije bio uopšte Vlah.

Сто година пре времена о коме овде говоримо су браћа Абраш са Карађорђем ослобађали Србију, када Румунија није постојала. Касније са Вељком и влашком и српском братијом бојеве бију из локве у локву крви газећи, још под Николом Пашићем Тимочку буну (и Срби и Власи) дићи... Никола Пашић је имао плебисцит крвљу потписан. Фалио му је још краљевски прстен на воштаном жигу. Несрећна је околност што му је, док је сакупљао потписе, краљева жандармерија радила о глави.  
        Ти имаш право да у свом селу организујеш плебисцит, преко своје мреже и у суседним селима. Преко румунског савета имате право да покренете плебисцит. Шта наш Савет намерава - то не знам, ал мислим да тренутно има и паметнија и преча посла.

       Овде се врло фер констатује да је на Париској конференцији ствар ,,великог дела Баната и Влаха тимочана" припала са наведеним територијама Србији.

Dobro što si zapazio šta je kome pripalo, sada si nas prosvetlio, sa FER KONSTATACIJOM.

Ја само констатујем написано преводећи оно што пише. Тако да су моје констатације – ФЕР.

            У периоду између два рата ( време када се краљевске династије Молдавије и Србије орођују), сведочи о правима Румуна из српског дела Баната у областима школства, црквеног живота, као и везаности са матицом земљом из које су досељени... Овде се број Влаха, од претходних , произвољно узетих 300.000  заокружује на цифру ,,o jumătate de milion de suflete" који живе у најнесрећнијем мрачњаштву, без свих ,,drepturile omeneşti", толико слављених.

Tu se lepo konstatuje srpski šovinizam prema Rumunima, a ti ga slavi, i slavi Srbiju, Jugoslaviju i sve ostale šoviniste ovoga sveta koji su naše pretke ugnjetavali, a i lepo si zaigrao u kolu onih koji nas i dalje ugnjetavaju. Našao si svoje pravo mesto!

Шта је овде шовинизам? Ко је овде шовиниста? Ја само констатујем написано преводећи оно што пише

          Ово већ тумачите како год желите, како год можете. Узмите црно, узмите бело, узмите шућмурасто... Тек, нова ,,експериментална педагогија" иде даље.
          Колико ми се ова синтагма на почетку гадила- ипак као педагошка дисциплина има сврхе и да се изучава и примењује са новим значењем.

To što vi hoćete da umanjite ili da omalovažavate ličnost Dr. Atanasija Popovića ništa vam ne vredi jer lepo stoji i u tekstu: "Personalitate marcantă a neamului, unul din cei mai de seamă fii ai poporului, Atanasie Popovici a fost un militant pentru drepturile românilor din Serbia."

Нисам ја ничим умањио личност ни педагошко делање др. Поповића. Ја само констатујем написано преводећи оно што пише.
Не стоји ли у оригиналном тексту да је др. Поповић после успеха у борби делегације Румуније на свим пољима добио као сатисфакцију намештење директора ,,тамо неке" основне школе. А доктор педагогије?  Ко је омаловажио лик и дело др Поповића? После свега тако јадно стоји ,,"Personalitate marcantă a neamului, unul din cei mai de seamă fii ai poporului, Atanasie Popovici"... Ово делује као да су га посули фецесом.  
        

Ево примера нове ,,експерименталне педагогије" а о будућим докторантима (шегртима) судите и сами.

Slobodno moj sud o vama i sadašnjem VNS vam je dobro poznat!

Садашњи ВНС је кудикамо бољи и поштенији избор од претходног и има изгледа да у неуравнотежености препрека и подобности за рад , уз избор квалитетнијих сарадника који се неће бавити политиканством,  ипак успе да уради много. Ако ВНС то успе а ваш став се не буде мењао пропорционално његовом учинку то је само Ваш проблем и на Вашем месту бих потражио решење властитог случаја.
Ваш суд о мени би ме јако занимао само у случају да Ви и ја треба нешто заједно да радимо а по квалитету ја не могу да нађем неког на тако пожељном нивоу.

NOI SUNTEM VALAHI

[Volcae]

Tako,  samo ti kaži "njima" bez štednje Volcae, one što nisu uspeli ukloniti nakon drugog svetskog rata,
neće uspeti ućutkati ni sada ni u buduće.
Gd emogu da pročitam - ili mi vi možete reći nešto više o životu i radu dr. Atanasija Popovića jer doista ne znam ništa o njemu.

Ovo Din Istoria Românilor Timoceni: Atanasie Popovici văzut de Onisifor Ghibu je objavljeno u Revista de Istorie Militară", 1994,
nr.3, p.34 ali nije dostupno na internetu. http://www.edituramilitara.ro/downloads.php

Imaš veći broj članaka o Dr. Atansiju Popoviću na sajtu



ASOCIAŢIA "ASTRA ROMÂNÃ"

PENTRU BANAT-PORŢILE DE FIER

ŞI ROMÂNII DE PRETUTINDENI

Literatură ,Cultură, Artă, Ştiinţă

Succesoarea Asociaţiei "Astra Bănăţeană"

Case de Educaţie Naţională

Fondată 1861-mitropolit Andrei Şaguna – Sibiu

Preşedinte Dr. Nicole Corneanu Mitropolitul Banatului                                                        
Secretar General Cristea Sandu-Timoc Preşedinte Executiv de Onoare al Românilor din Timoc

http://astraromana.wordpress.com/?s=Dr.+Atanasie+Popovici

[Absinth]

caslav:
Садашњи ВНС је кудикамо бољи и поштенији избор од претходног и има изгледа да у неуравнотежености препрека и подобности за рад ,

objasnite mi molim vas
1. zašto je ovaj sastav VNS "podobniji za rad" od prethodnog VNS
2. kome je ovaj sastav VNS "podobniji za rad" od prethodnog VNS


Volcae:
hvala za link

[Vlad]

Cela priča sa Atanasijem Popovićem je, po nas Vlahe, vrlo tužna. Atanasije Popović nam je učinio, što bi se reklo - medveđu uslugu! Napravio je od nas monetu za potkusurivanje izmeđe srpske i rumunske strane. Rumuni su Atanasija Popovića iskoristili da bi se domogli većeg dela Banata, a Srbima je poslužio kao "pogonsko gorivo" u rešavanju vlaškog pitanja na asimilatorski način. Šta god da smo kasnije tražili, uvek su sledila podsećanja na zahteve Atanasija Popovića i njegov separatizam.
Biti u ono vreme doktor nauka nije bila mala stvar. Popović je bio veliki intelektualac koji je izgoreo u želji da pomogne Vlasima. Na kraju im je, ispostaviće se, napraio štetu od koje sami Vlasi nikako da se oporave.
Od svega mi je, ipak, zanimljivije ovo što Caslav piše.

          Или сам ја тотални (педагошки гледано) лаик- или ово нема везе са педагогијом (ни у оно време експерименталном), Наравно да има везе са једним сасвим другачијим експериментом.

Naravno da nema veze sa pedagogijom, gos'n Caslave! Ali, kakve veze ima standardizacija našeg jezika sa ginekologijom? Zašto nam to ne objasnite, ako već potežete ovo pitanje? Kakvi se ginekološki eksperimenti rade sa našim jezikom, zašto nam to ne objasnite? Ono jes, naši Vlasi vole da psuju, pa često usta ispiraju "onom ženskom stvari", ali da li je to dovoljno da se pitanjem našeg jezika bavi stručnjak za "ženske bolesti"?
Gospodinu koji predvodi odbor za Službenu upotrebu jezika i pisma čast i poštovanje. Veliki je stručnjak i to mu niko ne može osporiti - ali ne iz oblasti lingvistike.
Trebalo bi, reda ali i doslednosti radi, ako već pedagogu Atanasiju Popoviću osporavamo kompetentnost u oblasti diplomatije, najpre počistiti u "svom" dvorištu pa tek onda baciti pogled preko "plota".
Toliko o ovome.

Никола Пашић, Влах, шеф српске делегације,

O Nikoli Pašiću kao srpskom političaru i Srbinu sve najbolje!
Ali, govoriti o njemu kao Vlahu je nešto što se graniči sa dobrim ukusom. Em što je čovek poreklom bio Cincar, em što to nije nikada posebno isticao. Nikola Pašić nije uradio apsolutno ništa za Cincare, narod kome je biološki pripadao. Šta je trebalo očekivati da će da uradi za Vlahe?

Ako već govorimo o njemu kao Vlahu, onda isključivo iz ugla srpskih, bugarskih i grčkih nacionalista. Njima su takvi Vlasi oduvek trebali. Odreknu se svog identiteta, do njega  im je stalo kao do lanjskog snega, ali se zato svim silama bore sa interese većinskog naroda.

To je isto kao kada bismo govorili o Srbinu Rodu Blagojeviću, američkom guverneru i kongresmenu srpskog porekla. I on je, za vreme dok su zemlju njegovih predaka obletali NATO bombarderi, bio vrlo uticajan u američkoj politici. Naravno, nikom normalnom neće pasti na pamet da patnje kroz koje smo svi prošli i opravdan gnev prema Amerikancima opravda time da su Rod Blagojević i još nekolicina Srba, u to vreme bili kongresmeni, guverneri i senatori.
       

Ево примера нове ,,експерименталне педагогије" а о будућим докторантима (шегртима) судите и сами.

Ovo što Vi radite je primer nečeg drugog. Nečeg što se Vlasima dogodilo nakon Drugog svetskog rata kada su komunisti rešili da istraže "da li Vlasima treba priznati status "narodnosi"". Tada su u ime Vlaha nastupali oni kojima je bilo sve potaman. Toliko dobro da bolje ne može da bude, pa im u toj silnoj dobroti ne treba ni učenje jezika ni novine ni bilo šta na maternjem jeziku. Dragić ih je nazvao Vlasi-Ketmani, zato što su sve radili ne bi li se dopali autoritetima na vlasti. Kako su se ti "Ketmani" ponašali na tim "debatama", možemo da pročitamo iz transkripta objavljenim u Gacovićevoj knjizi.

Eto na to mi liče napori ovih današnjih - novopečenih ili - novokomponovanih Vlaha, nesuđenih standardizatora i izbavljača Vlaha iz kandži "rumunizacije".

[Absinth]

"  Eto na to mi liče napori ovih današnjih - novopečenih ili - novokomponovanih Vlaha, nesuđenih standardizatora i izbavljača Vlaha iz kandži "rumunizacije". "

Da, Istorija ima gadan obićaj da se ponavlja ...
Sada putem youtobe možemo da pratimo kako nas naši vrli podobni Vlasi "predstavljaju"

[caslav]

caslav:
Садашњи ВНС је кудикамо бољи и поштенији избор од претходног и има изгледа да у неуравнотежености препрека и подобности за рад ,

objasnite mi molim vas
1. zašto je ovaj sastav VNS "podobniji za rad" od prethodnog VNS
2. kome je ovaj sastav VNS "podobniji za rad" od prethodnog VNS

!. Структура мог исказа, самим тим и смисао није такав да сте из њега могли да извучете мени постављено питање. Ако умете да читате целину коју сам написао увидећете да немате основу за формулисање свог питања у овом облику. То што сте Ви питали а ја нисам тврдио у свом исказу (као и други међу вама раније) ме због тога и не занима као питање упућено мени и с тога немам намеру да се бавим Вашом писменошћу и способношћу закључивања.

Последњи пут напомињем да нећу губити времена на сличне питањотворине у будућности.

2. (Види под 1.)

[Vlad]

Било је разлога али овде није било Румуна.

Било их је, како их није било! 1921. их је у Србији било око 160 хиљада

Моји су на тавану држали књиге које би прадеда уз со, петролеј преносио из Румуније.

Близу спрудова би избацивао књиге у Дукав да се не насуче предалеко а опет далеко од границе да вода не избаци књиге на румунску страну.

Близу спрудова их избацивао, а оне завршиле на тавану  8) Пре би се рекло да је то "избацивање", односно прича о "избацивању", требала да послужи као оправдање за постојање тих књига на тавану.

Богослужење је било на влашком а не на румунском. Црквене књиге су биле на ћириличним писмима и богослужења  су бивала све слабије и слабије посећивана

Црквене књиге су биле на румунској ћирилици а да се служба држала на румунском сведочи и Тихомир Ђорђевић у својој "Истини у погледу Румуна" коју је писао специјално за потребе Мировне конференције у Паризу.

Сто година пре времена о коме овде говоримо су браћа Абраш са Карађорђем ослобађали Србију, када Румунија није постојала. Касније са Вељком и влашком и српском братијом бојеве бију

Само да подсетим да је Бењамин Калај у својој "Историји Србије" изнео врло интересантне податке који одударају од овог што нам овде Цаслав пише. Не бих то да постаљам на форум док Паун не објави књигу.

Да се аутохтоно влашко становништво преведе  макар и ,,експерименталном педагогијом" у Румуне.

Претпостављам да су "аутохтони" Јелини о којима у Хомољу пише Јован Цвијић. Аутохтоног становништва је, по Цвијићу, једва 10%. Међу Власима је тај проценат још слабији. То ће Паун у књизи коју припрема да докаже.

[Volcae]

Једно је кад намештеник Карол 1. Хоенцолерн у име интереса династије Хоенцолерн захтева нешто. (Могли смо и ми да имамо војводу од Велса као намештеника – краља (после уклањања А.Обреновића с престола), Чедомиљ Мијатовић је на то силне новце потрошио-па нисмо. Можда би тада тај ,,наш краљ" по абдикацији Кузиној тражио да се Влашка, као у време царева римских, опет стави под управу Мезије, потоње Србије.). То је квалификација  владара који сходно својим државничким циљевима поставља захтеве суседима, савезницима, међународној заједници...Ако пак један докторант експерименталне педагогије то тражи, онда је то сасвим трећа ,,тежина" квалификације лепо описана у изворном тексту "...a rămas la stadiul de vorbe...".  Зашто је то тако било? Треба вам, богами, подебело знање и разумевање или бар јасна слика о периоду у коме се све то догађало - а Ви тиме не располажете ни у траговима. Е сад, посебна је квалификација ТО ШТА СТЕ ВИ ХТЕЛИ ДА КАЖЕТЕ. Ко то буде разумео кад прочита- алал му вера.

Mogli bi kako da ne, Srbija je bila srpska a vlaška je bila još više.  :)
Evo ja čestitam svakome ko je razumeo!

Било је разлога али овде није било Румуна. Данас има разлога- али овде нема Румуна. Моји су на тавану држали књиге које би прадеда уз со, петролеј преносио из Румуније. Добијао је за то од ,,пошиљаоца" грумен-два соли више, мало више карабита или гаса. Код граничара њихових је уједно пролазио као трговац књигама – Румун. Близу спрудова би избацивао књиге у Дукав да се не насуче предалеко а опет далеко од границе да вода не избаци књиге на румунску страну. А и ко би то читао? Разлог је тај да су преко књига на све начине требали да настану Румуни. Да се аутохтоно влашко становништво преведе  макар и ,,експерименталном педагогијом" у Румуне. И данас је то тако. Ко се мало боље разуме у дидактику и методике- не мора да се разуме у експерименталну педагогију, све је јасно.

Bilo je Rumuna i te kako a ima ih i sada, samo ih "sahrani" ovaj vaš novi VNS.
Moram na sledećem popisu stanovništva da se izjasnim kao Rumun, da me više ne svojata ovaj novi VNS.

Не да нисам схватио- сигурно знам. Богослужење је било на влашком а не на румунском. Црквене књиге су биле на ћириличним писмима и богослужења  су бивала све слабије и слабије посећивана а о поповима (иако људима из нашег корпуса) су кружиле врло бездушне приче. То што неко пише да су ,,наши преци називани дивљацима" – сигурно је плод ,,неког генијалца" који је попевши се на камен стекао утисак да је савладао планински врх- и одатле распалио по свему и свима офрље.

Pa rekoste da nemate veze sa Rumunima, a sada svojatate i njihovu Crkvu, bila je vlaška a nije bila rumunska. :)
Vlaška vaša, a ne vlaška rumunska ???
Pročitajte ponovo pa čete videti DIVLJAKE.

Сто година пре времена о коме овде говоримо су браћа Абраш са Карађорђем ослобађали Србију, када Румунија није постојала. Касније са Вељком и влашком и српском братијом бојеве бију из локве у локву крви газећи, још под Николом Пашићем Тимочку буну (и Срби и Власи) дићи... Никола Пашић је имао плебисцит крвљу потписан. Фалио му је још краљевски прстен на воштаном жигу. Несрећна је околност што му је, док је сакупљао потписе, краљева жандармерија радила о глави.  
        Ти имаш право да у свом селу организујеш плебисцит, преко своје мреже и у суседним селима. Преко румунског савета имате право да покренете плебисцит. Шта наш Савет намерава - то не знам, ал мислим да тренутно има и паметнија и преча посла.

Misliš kada je Karađorđe spalio 13 vlaških sela ???
Nikola Pašić nije bio Vlah-Cincar.
Nigde se ne pominju Vlasi, samo Srbi, prema tome pričaš bajke, sve su to srpske zasluge, ništa vlaške ili zajedničke.

Шта је овде шовинизам? Ко је овде шовиниста? Ја само констатујем написано преводећи оно што пише

Gde je stvarno, a gde ti je kulturna autonomija, što kasni 130 godina i više ???

Нисам ја ничим умањио личност ни педагошко делање др. Поповића. Ја само констатујем написано преводећи оно што пише.
Не стоји ли у оригиналном тексту да је др. Поповић после успеха у борби делегације Румуније на свим пољима добио као сатисфакцију намештење директора ,,тамо неке" основне школе. А доктор педагогије?  Ко је омаловажио лик и дело др Поповића? После свега тако јадно стоји ,,"Personalitate marcantă a neamului, unul din cei mai de seamă fii ai poporului, Atanasie Popovici"... Ово делује као да су га посули фецесом.

Nije dobio nego je sam hteo, nije se interesovao više za pretenzije prema Srbiji/Jugoslaviji i ako su mu nudili da se time bavi, brinuo je o školama i autonomiji koju su Rumuni imali u srpskom delu Banata za vreme 2 svetskog rata.

Садашњи ВНС је кудикамо бољи и поштенији избор од претходног и има изгледа да у неуравнотежености препрека и подобности за рад , уз избор квалитетнијих сарадника који се неће бавити политиканством,  ипак успе да уради много. Ако ВНС то успе а ваш став се не буде мењао пропорционално његовом учинку то је само Ваш проблем и на Вашем месту бих потражио решење властитог случаја.
Ваш суд о мени би ме јако занимао само у случају да Ви и ја треба нешто заједно да радимо а по квалитету ја не могу да нађем неког на тако пожељном нивоу.

Ovo neču da komentarišem!

[caslav]

Cela priča sa Atanasijem Popovićem je, po nas Vlahe, vrlo tužna. Atanasije Popović nam je učinio, što bi se reklo - medveđu uslugu! Napravio je od nas monetu za potkusurivanje izmeđe srpske i rumunske strane. Rumuni su Atanasija Popovića iskoristili da bi se domogli većeg dela Banata, a Srbima je poslužio kao "pogonsko gorivo" u rešavanju vlaškog pitanja na asimilatorski način. Šta god da smo kasnije tražili, uvek su sledila podsećanja na zahteve Atanasija Popovića i njegov separatizam.
Biti u ono vreme doktor nauka nije bila mala stvar. Popović je bio veliki intelektualac koji je izgoreo u želji da pomogne Vlasima. Na kraju im je, ispostaviće se, napraio štetu od koje sami Vlasi nikako da se oporave.
Od svega mi je, ipak, zanimljivije ovo što Caslav piše.

Сасвим сагласан.

Naravno da nema veze sa pedagogijom, gos'n Caslave! Ali, kakve veze ima standardizacija našeg jezika sa ginekologijom? Zašto nam to ne objasnite, ako već potežete ovo pitanje? Kakvi se ginekološki eksperimenti rade sa našim jezikom, zašto nam to ne objasnite? Ono jes, naši Vlasi vole da psuju, pa često usta ispiraju "onom ženskom stvari", ali da li je to dovoljno da se pitanjem našeg jezika bavi stručnjak za "ženske bolesti"?
Gospodinu koji predvodi odbor za Službenu upotrebu jezika i pisma čast i poštovanje. Veliki je stručnjak i to mu niko ne može osporiti - ali ne iz oblasti lingvistike.
Trebalo bi, reda ali i doslednosti radi, ako već pedagogu Atanasiju Popoviću osporavamo kompetentnost u oblasti diplomatije, najpre počistiti u "svom" dvorištu pa tek onda baciti pogled preko "plota".
Toliko o ovome.

1.   Ту је Синиша само део политичког тела које се зове Савет. (Тако бар ја верујем да јесте.) Он не може да доноси ,,своје" одлуке већ спроводи политичку вољу Савета и обавештава Савет о ономе шта се везано за оживотворење идеје чини у телима која су у ту сврху ангажована. (Бар тако ја то видим.)
(То што сте ме Ви питали...)
       Мој друг, као и његов колега тренутно из Шведске, могу да размишљају о             ,,струци" док одбори (тела) сакупљају грађу и договарају се око једних, других категорија и облика, трећих појединости... Чиста филателија са елементарном систематиком. Има међу нама доста људи који су по нешто стигли да ураде и то могу да приложе током ове фазе активности које се већ одвијају у некој динамици. Наравно, присутне су и одређене разлике али ја лично верујем да ће се суштина наметнути и тематски везати чворишта тамо где су нужна. Када се све уради, сакупи на једном месту, установе сличности, разлике, могућности и немогућности у свим ,,микростаницама" нашег пространства- указаће се стварност таквом каква јесте. Нико упућен и нормалан не може тврдити унапред шта ће се на самом крају свих операција десити. Очекивања су друго и она се дају истаћи а претпоставке су па нешто треће и оне могу слободно да ландарају до миле воље- временом ће ветар утихнути. Због тога ме нервирају исхитрене ,,дефиниције" а да пре тога нису сагледане већ квалификоване постојеће разлике које неки од нас знају, налазе, истражују...замислимо да има још тих појединости које треба да нам се открију. Сматрам да свако ко је научник од ,,темеља,, треба да буде знатижељан и да откривајући своју властиту материју учини велики посао везан за наш посао у вези постављања заједничких нити које твори наш говор овде. Искористио бих моменат да кажем да ово нема никакве повезаности са тзв послом око атласа  румунског књижевног језика- бар за ове активности које покреће Савет.. [/quote]

Ako već govorimo o njemu kao Vlahu, onda isključivo iz ugla srpskih, bugarskih i grčkih nacionalista. Njima su takvi Vlasi oduvek trebali. Odreknu se svog identiteta, do njega  im je stalo kao do lanjskog snega, ali se zato svim silama bore sa interese većinskog naroda.

To je isto kao kada bismo govorili o Srbinu Rodu Blagojeviću, američkom guverneru i kongresmenu srpskog porekla. I on je, za vreme dok su zemlju njegovih predaka obletali NATO bombarderi, bio vrlo uticajan u američkoj politici. Naravno, nikom normalnom neće pasti na pamet da patnje kroz koje smo svi prošli i opravdan gnev prema Amerikancima opravda time da su Rod Blagojević i još nekolicina Srba, u to vreme bili kongresmeni, guverneri i senatori.

А овде смо се приближили толиком броју примера и из прошлости и из живота садањега да ја нећу сада дрвље и камење по силним величинама нашим, што за нас не чињаху ништа, једва да се помињаху у светлом имену рода својега.
       

Ovo što Vi radite je primer nečeg drugog. Nečeg što se Vlasima dogodilo nakon Drugog svetskog rata kada su komunisti rešili da istraže "da li Vlasima treba priznati status "narodnosi"". Tada su u ime Vlaha nastupali oni kojima je bilo sve potaman. Toliko dobro da bolje ne može da bude, pa im u toj silnoj dobroti ne treba ni učenje jezika ni novine ni bilo šta na maternjem jeziku. Dragić ih je nazvao Vlasi-Ketmani, zato što su sve radili ne bi li se dopali autoritetima na vlasti. Kako su se ti "Ketmani" ponašali na tim "debatama", možemo da pročitamo iz transkripta objavljenim u Gacovićevoj knjizi

Eto na to mi liče napori ovih današnjih - novopečenih ili - novokomponovanih Vlaha, nesuđenih standardizatora i izbavljača Vlaha iz kandži "rumunizacije"..

             А Ви, наравно, не желите да видите да људи у ,,широким масама" не прихватају књижевни румунски језик као садржај своје свакодневне кореспонденције. Пред тим адутом и Ваше и било чије мишљење је неодрживо, пада.
Једна софистицирана и другачије осмишљена игра провлачила се до данашњих дана и још увек је то циљ бр. 1.
Наиме тежња да се докаже да је влашки језик неразвијен, заостао и шкрт и да се као такав може употребљавати у сточарству и елементарним животним сегментима а да за ,,језик високог стила" није подобан и да је лакрдија узети га ,,за озбиљно". Уз помоћ утицајних појединаца се и политички и ,,научно" прикрива сасвим другачија реалност која куца већ на врата, у којој већ све више људи види смисла. Е, сад Ви судите како год Вам је судити. Ко су Вам ти ,,Кетмани", они који истражују своје биће и боре се за његову изворност и чистоту или они који с рукама на гузици ходају около и говоре :"Није тако, није то узми овако." Коме све не служе ,,Кетмани" и дан данас- враг би их знао.