Pre tri meseca u Negotinu je vladika Justin rekao da će se založiti kod Sinoda SPC da se dozvoli da se u verskim objektima SPC omogući sprovođenje verskih protokola na vlaškom, a naše rukovodstvo nas šalje u Banat! To ni Turci ni Srbi nisu radili!
Nemoj nipošto da se sekiraš, Filipe iz Osnića! Justin će održati reč. Uvešće SPC bogosluženje i na "vlaškom". Naravno, to će sve zavisiti od "potreba vernika" (čitaj uvešće bogosluženje na vlaškom u većim vlaškim selima, u onim manjim ili tamo gde vlaška sela pripadaju parohijama čije je sedište u nekom srpskom selu, ne verujem da će biti boglosuženja na "vlaškom). Nemojmo gajiti iluzije da će sveštenitici rođeni u BiH ili Hrvatskoj, koji se nalaze kao parosi u brojnim vlaškim selima, pohrliti da nauče vlaški kako bi obrede držali na vlaškom. Sa druge strane, nema dovoljno paroha Vlaha da bi pokrili sva vlaška sela.
To da će se posle svake službe na vlaškom, bacati drvlje i kamenje po ocu Bojanu, "rumunizaciji", Balaševiću, Demiću, Žuržu i ostalima, to se podrazumeva.
Nešto drugo je dosta zanimljivije u govoru našeg predsednika Vlaškog nacionalnog saveta - njegova nespretnost!
On, naime, ne spori da u istočnoj Srbiji ima izjašnjenih Rumuna. Doduše, napominje da su u "manjem broju u ovom delu Srbije", ali priznaje da ih ima. On im ne osporava niti pravo da sebe smatraju vernicima RPC.
Ono što je smešno jeste njegovo pominjanje 29 parohija u Banatu. Drugim rečima: izjašnjenim Rumunima u ovom delu Srbije niko ne spori pravo da sebe smatraju vernicima RPC, ali ako hoće službu na svom maternjem jeziku - treba da sednu u auto i odu u Banat! Mogu da u onih 29 parohija izaberu crkvu gde će obaviti svoje duhovne potrebe, pa kad završe, nazad autom ili autobusom kući! Jer, ako sveštenici RPC venčavaju, krste ili sahranjuju u severoistočnoj Srbiji, gde Dragojević ne spori da ima Rumuna i da pripadaju rumunskoj pravoslavnoj crkvi, onda je to "kršenje kanonskih pravila".
Pitanje je, naravno, šta je sa verskim slobodama onih
izjašnjenih Vlaha koji sebe vide kao vernike Rumunske Pravoslavne Crkve? Zašto bi oni nužno morali da budu vernici SPC, ako im Ustav Srbije i Povelja o ljudskim pravima garantuju slobodu veroispovesti?
Da je malo više mudrosti, Nacionalni savet se ne bi trebao mešati u verska pitanja jer to nije u njegovoj nadležnosti. Ako već žele da se bave i pitanjem vere, zašto lepo nisu izašli sa saopštenjem u kome ljude pozivaju da se slobodno opredele shodno svom osećanju - hoće li na službu koju drži sveštenik SPC, ili na službu koju služi sveštenik RPC?
To bi bilo mnogo poštenije.
Ako su se već sastali sa vladikama, čelnici Nacionalnog saveta Vlaha su morali da postave pitanje "taksi" ili cenovnika koji naplaćuju sveštenici SPC.
Nisu svi Vlasi imućni da bi mogli da plate onoliko koliko im traže sveštenici SPC. Za neke je velika globa u opštoj nemaštini izdvojiti 50, 100 ili 200 evra za sahranu, krštenje itd.
Da sad ne pominjem činjenicu da ne postoji primer u svetu, da se jednoj verskoj zajednici, u okviru granica jedne države, geografski ograničava prostor delovanja.
Toga nigde nema! Rumunska pravoslavna crkva može da ima parohije u Banatu, to je u redu i ne krše se kanoni, a u istočnoj Srbiji ne može, jer se krše kanoni?
I za kraj, ako Filip bude čitao ovaj komentar, zamolio bih ga, ukoliko poznaje dr Zvonka iz Osnića, i ukoliko ga sretne, da mu prenese moje pozdrave. Čuo sam da je nakon studija ostao da živi u Rumuniji a ni e-meilom nismo kontaktirali već više godina.
