VALÁH, Ă, valahi, -e, s.m. şi f., adj. 1. S.m. şi f. Nume dat în Evul Mediu
către alte popoare, românilor din stânga şi din dreapta Dunării. 2. Adj. Care
aparţine Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia ori la valahi. [Var.: vlah, ă
s.m. şi f., adj.] -- Cf. sl. vlahǔ [p.1181]
ABREVIERI
Cf. = confer
Sl. = limba slavă (veche)
Скраћеница
Cf. од
лат.
confer (<
лат.
con-fěro »поредити«), у научној апаратури значи "упореди, види", она, дакле, не објашњава етимологију појма, из чега следи да у горњем примеру није изнета тврдња да је "Valah" реч
старословенског порекла, већ, напросто да се она - констатована као "valah" у румунском језику - у сличном облику ("vlah") налази у старословенском језику. Да је аутор речника сматрао да је "valah" настала од сл. "vlah", онда би на крају дефиниције стајало: /<sl. vlahǔ. (Иначе, ово "ǔ" на крају је латинична транскрипција старословенског полугласника "ъ", што значи да је старословенски писани облик ове речи био "влахъ"). Кад се већ дотичем латиничне транскрипције старословенских полугласника, ево још неких примера:
Ҍ=č,
ы=y (ипсилон),
ь=ĭ,
й=ј
Ово наводим с намером да би се видело сa колико се "песничке слободе" користе неки чланови Форума у својој транскрипцији влашких дијалеката, када глас који се зове "тврдо и" (ја га радије зовем "мукло и"!), или "јери", и који се у старословенском писму бележио словом
ы, (задржано до данас у руском), бележе онако како нико никада чинио није, са:
й, што је вазда било - а и сада јесте у бугарском и руском: Ј,ј (=Јован, јаје ...). "Тврдо и", "мукло и" или (по Вуку) "дебело јер" сачувано је и у свим румунским дијалектима, а ушао је и у књижевни језик, где се пише двојако: са
Î,î на почетку и на крају речи, и са
Â,â у средини! (С обзиром да се ово крља са фонетским правилом, једином "светињом" када је у питању шкрабање по мери дијалеката - ја у својој транскрипцији дијалектолошког материјала користим "Î,î" у свим позицијама).