Vesti:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881

Glavni meni

В(А)ЛАХ или RUMÂN

Započeo Volcae, 03.05.2011. 11:47

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Absinth

Citat: Paun poslato 15.05.2011. 11:28
Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 11:19
...udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina ...

Интересују ме људи који носе посао, означен као "чување традиције", њихов практичан рад на терену, грађа коју сакупљају ...
Видео сам страницу на Фејзбуку, али ми није јасно (код оваквих ствари) зашто су људи који све то раде, анонимни?
Ovo je pravo pitanje, ko prstom u pekmez dragi domacinule !
Zasto zaboga da se lazno predstavljaju na fejsbuku i da sve rade nekako sa pola snage - maltene inkognito
kao da se stide svoga jezika i kulture ???

Pratio sam iz prikrajka drugo vece i moram reci da je bilo raznovrsno i muzikalno ali u isto vreme suvoparno i smorno,
ko da sam se vratio nedajboze na SKJ priredbu slet u Vlaskom Dolu potkraj sedamdesetih.

Absinth

Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 13:44
Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 13:31


3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS a nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti."


3. NETACNO! ono sto sam izneo nije moje misljenje, vec proverljiva cinjenica!  To Vam je isto kada bi neko tvrdio da je 3 = 8 , ZATO STO  LICI!


Пошто је "проверљива" чињеница, ред би био да нам се каже где то може да се "провери". Иначе, ово није фејсбук на коме се пише све и свашта где су главни аргументи : "тако је, јер ја баш мислим да је тако".
Једва чекам да сазнам где сте покупули ту тако "проверљиву" чињеницу.


Bas me ovaj "Andrejko" podseti na jednog manijaka na fejsbuku koji lupa na sav glas, razmece se "cinjenicama" i "umisljenim cinjenicama" u letu konstruise svakakve teoreme
i krije se iza nekog laznog profila, a cim se nadje neko da ga ospori on se brani tako sto napada da ga ti koji ga osporavaju u stvari vredjaju!
Zanimljiva koincidencija ...

Absinth

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 14:51



Ako im već negiraš i nacionalno ime i geografsko poreklo, molim te daj nam neki izvor i svoje mišljenje o Rumunima, da znamo gde su nastali, odakle im jezik i nacionalno ime.

Vidim da se gosn.Andrejko buni u izgovoru i prevodu reci:

Romania(Ῥωμανία) i Istocnog Rimskog Carstva (Βασιλεία Ῥωμαίων) iliti Basileia Romaion
kako su sami sebe Byzantinci nazivali u srednjem veku, pa bi na svaki nacin da porekne vezu Roman sa Rimskim Romanskim, lakse je ako se zamisli
Vizantijsko ili jos bolje Tursko poreklo, zasto se Andrejko zaustaviste tu, pa ima jos mape do Japana, mozete otici i do Azerbejdzana, Turkmenistana i do Irana ili
Avganistanskog gorja i tamo naci neko zaboravljeno pleme koje je pra-pra predak Valaha ...
Ah, da zaboravio sam ...sve je ovo samo vasa masta i polovicno znanje. Koje je redom gore od totalnog neznanja.

Zasto su pripadnici Istocnog Rimskog Carstva (Βασιλεία Ῥωμαίων) iliti Basileia Romaion
sebe tako nazivali:? Da bi potvrdili svakom zainteresovanom svoje nasledje Rima, ROMANA, ROMANIE tj. IMPERIU ROMANUM .
Time su se dicili i u tom pravcu treba traziti poreklo reci Romania - Romaion,
Jer da nije tako imali su jos stariju kulturu i mogli su sebe nazvati Helenima,

Absinth

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 15:51
Posto Vam je podatak o trazenim godinama dostupan iz bilo koje istorije , koja se bavi tom problematikom, vrlo je nozbiljno traziti izvor, ali evo jednog: " Radu Ardevan & Livio Zerbini, La Dacia romana, Soveria Mannelli 2007."

Odustali ste i od drugog dela pitanja, mozda nespretno formulisanog sa moje strane, ali ste sustinu sigurno shvatili, te zato molim da Vi meni odgovorite, zasto po analogiji (valjda nauka afirmise i emirijsko iskustvo?!) sa Vasom pretpostavkom, u daleko vecem vremenskom periodu, neki drugi (pomenuti) narodi ne prihvatise jezik svojih porobljivaca.




gosn. Andrejko novopridosli goste
to se ovako radi:

" Radu Ardevan & Livio Zerbini, La Dacia romana, Soveria Mannelli 2007."

http://openlibrary.org/books/OL19428802M/La_Dacia_romana


ps. vecina ljudi koji se bave ovim pitanjem su bi ili tri-lingualni i
garantujem vam da pored srpskog i rumunskog znaju i engleski nemacki ili italijanski,
tako da ne morate da krijete svoje znanje vec - dajte sve od sebe,  slobodno bez ustrucavanja.

Tek kad zavrsimo sa ovim razgovorima, siguran sam, znacete potpuno ko ste i sta ste.

Volcae

Andrejko Problem je što nisam shvatio vaše prvo pitanje, potrebno mi je objašnjenje jer nerazumem, kome je smetalo i ostalo što pominjete i hoćete da kažete.
Ovo je vaše pitanje koje ja ne razumem:" 1. To Vi meni odgovorite, kome je to smetala tolika tampon zona izmedju slovenskih naroda. Ili tvrdite da su starosedeoci s onu stranu Dunava, za tih 165 godina prihvatili jezik Rimljana.?! Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom". Da li Vi to tvrdite da su teritorije sadasnje Rumunije bile u sastavu Rumeje - Vizantije? "

Prvo kažite koji je vaš stav i šta vaši izvori govore o Rumunskom narodu i rumunskom jeziku.

Istorija PRIHVATA SAMO JEDNO a to je:

"Istočni Romani nastali su romanizacijom jednog jedinog naroda, ne više srodnih naroda, ne ni čak dva srodna naroda, JEDAN JEDINI STAROSEDELAČKI NAROD je ROMANIZOVAN, pitanje ostaje koji je to narod!"

Možete vi ili ja da budemo i Nicolae Iorga, Jovan Cvijić ili bilo koji drugi naučnik, nebitno da li je cenjen ili nije cenjen, samo je ovo prihvatljivo, što sam gore naveo.

Volcae

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35

Ocekujem strpljenje u davanju odgovora na konkretna pitanja, meni postavljena. Evo da pokusam g. Volcae, da Vama odgovorim da je na stranicama ovog Floruma, interpretirano vise puta (neki Jarcevic i slicni) da su Dacani bili slovenko pleme, da je zato bilo slovenskih zaostalih reci u rumunskom jeziku. Takodje vi na ovim strnicama navodite odlomke iz knjige M.S. Milojevica, ali deo koji Vama odgovara, a odnosi se na popis vlaskih sela , ali isti taj autor navodi  istovetne stavove o slovenskom poreklu Dacana , navodeci jos tada (1872) izvore rimskih i vizantijskih istoricara. Nadalje gosp. Dragic pise da se jos 1300  i neke u Rumuniji i na dvoru rumunske vlastele, govori slovensim jezikom.  Nadalje neki istoricari navode prozapadnu orijentaciju poznije rumunske vlastele kao i rimokatolicke crkve da se stvori prorimsko katolicka zona iamedju evropskih istocnih slovenskih (pravoslavnih)naroda ( trenutno mi izvori nisu dostupni, ali potrudicu se, ako insistirate).


http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=259.msg4334#msg4334

Absinth

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35

Gosp. Absinth:

Prvo da zahvalim g. Absinthu na pomoci, jer kao sto vidite slabo se snalazim, i svaka mi je pomoc dobrodosla, te bih zamolio za pomoc i bar oko onoga kako da navedem neciji citat.

Tu smo da pomognemo i misljenja sukobimo.
Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
Eto ja se pojavih i odmah oko mene petoro -  svi sa 5 zvezdica i sa jos po toliko pitanja, tako da ne mogu da stignem nesto da napisem, a pojavi se jos pet komentara. Posto nemam bas iskustva na forumima, a ovaj smatram kao zajednicu ljudi koji suceljavaju neke svoje stavove, lepo je cuti argumente drugih ili bar deliti misljenje sa nekim. Naravno, kod odraslih je tesko promeniti neke stavove , ali nije i nemoguce, zar ne?! Ja sam naveo neka svoja zapazanja, formulisana na osnovu neke literature, meni dostupne, dobio sam neke odgovore i vase stavove.

Ocekujem strpljenje u davanju odgovora na konkretna pitanja, meni postavljena. Evo da pokusam g. Volcae, da Vama odgovorim da je na stranicama ovog Floruma, interpretirano vise puta (neki Jarcevic i slicni) da su Dacani bili slovenko pleme, da je zato bilo slovenskih zaostalih reci u rumunskom jeziku. Takodje vi na ovim strnicama navodite odlomke iz knjige M.S. Milojevica, ali deo koji Vama odgovara, a odnosi se na popis vlaskih sela , ali isti taj autor navodi  istovetne stavove o slovenskom poreklu Dacana , navodeci jos tada (1872) izvore rimskih i vizantijskih istoricara. Nadalje gosp. Dragic pise da se jos 1300  i neke u Rumuniji i na dvoru rumunske vlastele, govori slovensim jezikom.

, ali sve u to bila druga neka vremena, kada se neke stvari nisu smele, te je svakako ovo neko novo vreme kakve takve demokratije i slobodnog izrazavanja.
Mislim da ce pre biti "Crkvenoslovenskim" i da je to bila stvar prestiza bas kao i francuski na engleskom dvoru.

Sada se stvari  "smeju" ili opet ne smeju ?
Koliko je trebalo srpskim medijima da prekinu sa totalnim neobavestavanjem javnosti o dogadjajima u Vlaha, ako izuzmemo nase predstavnike u mainstream beogradskim partijama,
koji poodavno ne pricaju sopstvenim maternjim jezikom. Za pocetak racunice uzmite npr. 05.10.2000. ?

Vlad

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
Ja sam naveo neka svoja zapazanja, formulisana na osnovu neke literature, meni dostupne, dobio sam neke odgovore i vase stavove.

Овим што сте овде навели:

Citat"Gli Arabi e i Turchi chiamavano i romei Rum....." i "Nel XVIII secolo con l'Illuminismo venne introdotto il termine "bizantini" per distinguere gli abitanti dell'Impero di Costantinopoli dai cittadini dell'impero romano. Dal Settecento, quindi, per "romani" si intendono gli abitanti di tutto l'Impero fin quando era unito e, a partire dal 395, solo di quello d'Occidente."

не доказујете ово:

CitatTurci su za Romeie ( Rumeie -  Vizantince) koristili arapski izraz RUM ,te  su i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce

Где овде пише да су "i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce"?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
Na latinskom: Ego sum Romanus, i na rumunskom" Eu sunt Roman, (lepo objasnio Demic u poznatoj emisiji na TV Pozarevac) u istom su znacenju,"JA SAM RIMLJANIN ( A NE JA SAM RUMUN) jer Rumuni smatraju da su jedini naslednici  Istocnog Rima, koji ce se tek od XVIII veka zvati Vizantija. Turci su za Romeie ( Rumeie -  Vizantince) koristili arapski izraz RUM ,te  su i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce, i sve izvedenice iz toga (http://it.wikipedia.org/wiki/Romei), jer Vlasi JESU bili Rumei, dok danasnja Rumunija NIKADA nije pripadala teritorijalno Vizantiji.
Молио бих да ме исправите ако грешим, ја из овог разумем следеће:

- Румуни су Român преузели из латинског из "Ego sum Romanus"
- Власи су Rumân преузели од Турака и Арапа пошто су били део Византијског царства
- Румунија никада није територијално припадала Византији, па је због тога логично да су Român преузели од Римљана не од Турака
- Власи су живели у Византији, па су због тога преузели турско-арапски префикс "РУМ"

Желео бих да нам појасните следеће:
- Ако Румунија, како тврдите, никада није била део Византијског царства, како су онда сви Румуни до реформе језика користили арапско-турски израт "РУМ" (познато је да су и они до пре 150 година били Rumâńi)?
- Јесу ли Румуни, који су живели ван Византије, тај термин преузели од Влаха који су живели у Византији? Ако је ово тачно, где сте то прочитали?
- Пошто се већина Влаха у североисточну Србију доселила након Пожаревачког мира, јесу ли они термин Rumân преузели од Турака или од Влаха који су живели у Византији пошто области у којима су до 18. века живели нису били део Византије?



Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
" Словенски је и језик у дворским канцеларијама влашких велможда...."
Да ли Вам је познато да је немачки био коришћен у дворским канцеларијама руског двора или да је француски коришћен у канцеларијама аустријског двора? Шта Вам то говори?

И за крај питање које сам већ био поставио а на које ми нисте одговорили:
- Ако је Rumân византијско наслеђе у влашком језику, чему потреба да нас прекрштавате у Валахе на том вашем фестивалу?

Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Rosu

@Andrejko:

Aţi scris că înţelegeţi limba română literară.
Vreau doar să îmi exprim reacția la afirmația că rumân vine de la Rum și român de la romanus:
     
 ??? ::) ??? :o
 
Domnule, o aberație mai mare nu am citit de mult. În toată România s-a folosit și se folosește încă atât rumân cât și român, cu sensul etnic. Situația este așa de mult timp, la mine în familie auzind eu cu urechile mele "rumân" și "rumânime". Anume că unul din străbunici era din "rumanimea" din Bulgaria (au fugit peste Dunăre de teama bulgarilor la războiul al doilea balcanic).
 
Pentru ce și-ar identifica o etnie limba și conștiința de sine cu denumirea unei identități politice supra-etnice și imperiale?
 
Așa cum vi s-a indicat deja, nu dovediți o cunoaștere bună a istoriei românilor. Faptul că afirmați că ocuparea Daciei de către români a durat doar 165 de ani este o dovadă: părți însemnate din teritoriul în care locuiau vorbitori ai idiomului daco-moesian au fost teritorii române timp de sute de ani.
 
Nu văd cum se poate da o lecție cuiva pe bază unor cunoștințe precare precum cele pe care le prezentați aici.
Apa trece, pieterele rămân

Absinth

Citat: Andrejko poslato 16.05.2011. 07:45



Evo citata iz Dragicevog teksta, (ceo tekst je na ovom Florumu):" Словенски је и језик у дворским канцеларијама влашких велможда...." Crkvenolovenki je bio jezik u crkvama na teritoriji danasnje Rumunije.
i teritorijama Bugarske Srbije Ukrajine Belorusije tj. Evropske Rusije.
Sta nam to govori?

Da  li znate kada se zacelo Hriscanstvo na teritoriji severno i zapadno od Crnog Mora i zasto su bili poslati Cirilo i Metodije u pokrstavanje i poducavanje.


Citat: Andrejko poslato 16.05.2011. 07:45
U to  vreme se stvarno nisu smele. Ne znam kojoj generaciji pripadate, ali nista Vi tada 70-tih od ovoga sto pisete ne biste smeli cak ni pod pseudonimom. Sada smete. Drugo je pitanje sta stampa objavljuje, kako i zasto ne?! Ali pretpostavljam da ste starija generacija, jer kazete kao da ste se vratili sa neke priredbe SKJ s kraja sedamdesetih. Jeste li bili primorani da idete na te priredbe ili ste bili clan SKJ?
I molim da mi objasnite da li se pisanje pod pseudonimom na ovom forumu (drugi me ne interesuju) cini iz bezbednosnih razloga ( zato sto  i sada neke stvari "ne smete")
Stara sam ja generacija boemska, iz onog vremena kada su jos uvek Ljudi izlazili u kafane,
bojim se isuvise stara. Nismo smeli da kazemo javno na ulici na sastancima na prelu ili poselu ali se smelo u kuci brate.

Pseudonimi na ovom forumu (ili forumima) su vise informativno zabavnog karaktera, gradjenje imidza, mogu biti anonimni a mogu biti i poznati sagovornici, jer ako je sagovornik dobar  a ideja vredna vremena provedenog za tastaturom i ekranom  - zar je vazno ko govori ako mudro zbori ?

dok su personalizovane socijalne grupe
sasvim drugacije: dok se ovde odmah moze prepoznati pokusaj provokacije ili manipulacije istorijom i naucnim cinjenicama,
taj rad na fejsbook ili slicnim socijalnim mrezama cesto ume biti prikriven ako grupica ljudi ili profila to radi. Ako ne stojite imenom i prezimenom i adresom i poreklom iza neke ideje
na tim omrazenim soc.mrezama to znaci da ste ili placeni za te aktivnosti  ili ste sami sebi nametnuli neki "zadatak" sto je mesijanski sindrom vidjen  krajem devedesetih i pocetkom prosle decenije pri nastanku i ekspanziji internet foruma.
za bezbedonosne razloge treba da se pitaju ljudi koji su u zizi zbivanja, to nismo mi. Pokusavaju se vestacki stvoriti dve struje u Vlaha koje realno ne postoje, posto smo svi videli sta se desavalo u poslednje dve godine;
Sada se "sve  sme" ali u isto vreme to nije dovoljno ako se stvorila unifikacija i "sabornost" razlicitih politickih cinilaca u prestonici, oduvek je poznato ako ne postoji zdrave kritike i mogucnosti da se ona iskaze "izrekne" nece postojati ni zdravog drustva i zdrave drzave.

Setite se samo sta se desilo Sokratu jer se usudio da se suprostavi Sofistima a kakva je tada velicina bila,
Ili  Prosvetiteljima koji su zeleli da sprece raskol Katolicke Crkve i odvajanja Protestanata u doba renesanse
Svi su pali pod sud za njih stvorene Inkvizicije.

Da li ste sigurni da zelite da znate sta je nas (vlaski) stvarni problem?
bolje nemojte,  imacete mnogo vise neprespavanih briznih noci u buducnosti ...

Volcae

Andrejko, Добродошао на Форум Власи Србије.

Volcae

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 13:31
Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom".

    Румунија (Roumanie): Dr. Emil Fischer (Bukarest): Über den Ursprung der rumänischen Bojarenfamilien." (Јован Ердељановић.), Dr. Emil Fischer: Die Herkunft der Rumänen nach ihrer Sprache beurteilt (Јован Ердељановић.), Гласник Српског географског друштва, свеска 6, Београд, 1921, стр.180-182

РУМУНИЈА.
     Dr. Emil Fischer (Bukarest): Über den Ursprung der rumänischen Bojarenfamilien."Zeitschrift für Ethnologie", 1908, Heft III, стр. 343--361. Berlin, 1908).
    Фишер, који је већ у толико махова писао о пореклу румунског народа и појединих страна његова живота и културе и дао неоспорно корисних разматрања, овде нам износи један део грађе за студију о пореклу румунских племићских (бојарских) породица. У листинама и другим

-180-

писаним споменицима из румунске прошлости има забележено мноштво личних имена и породичних презимена румунских бојара, која су туђег порекла, и тиме показују, да и сами ти бојари нису били пореклом Румуни. Фишер наводи као пример приличан број имена, која показују грчка, немачко, маџарско, арбанашко, татарско, хрватско и талијанско порекло бојарских породица, тврди да их има још и веома много јерменског, али се особито задржава на именима и презименима, која сведоче о словенском пореклу многобројних бојара и бојарских родова. Навео је велики списак тих имена и презимена, од којих су нека заиста забележена у своме непромењеном словенском облику (нпр. Милош, Драгодан воевод, Бојин, Станимир, Илиашевици, Григоровици, Drâghici итд.), а друга су у неколико измењена. Вредно је поменути, да Фишер по доказима, којe износи, тврди као поуздано, да су чувене великашке породице: Басарабе и Хуњади, биле српског порекла. Хуњади су из Србије најпре прешли у Влашку, па одатле у Ердељ, где су добили имање у хуњадској грофовини.
    Знатно је што Фишер истиче као доказ, колико се племство осећало туђе према народној маси, и то, штo у повељама означава своје сељаке (кмете) именом "Români''. Борба око тога која ће породична презимена превладати, да ли словенска или румунска, није се, вели, још, ни у XVI веку била завршила. Још се и тада налазе многа потпуна словенска презимена поред њихових скраћених румунских облика (Tomşevici поред Tomşa, Sturzevicĭ поред Sturzea итд.).
    Мислимо, да Фишер гpeши, што сматра, да је то свеколико румунско племство са словенским презименима било српског, бугарског и пољског порекла. То се ничим не би могло доказати, а немамо ни потребе доказивати. Ово питање има много простије објашњење: то племство са словенским именима било је без сумње пореклом од оних Словена, који су се били настанили по Влашкој, Молдавској и Бесарабији, и после ушли у састав румунског народа. Баш је Фишер у својим радовима (па и у овом) изнео многобројне доказе, да су Словени били у тим земљама настаљени у веома великом броју и да су оставили за собом небројене трагове у животу и особинама данашњег румунског народа.
Јован Ердељановић.

    Dr. Emil Fischer: Die Herkunft der Rumänen nach ihrer Sprache beurteilt. ("Korrespondenz-Blatt der Deutshen Gesellschaft für Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte". Herausgegeben von Prof. Dr. Georg. Thilenius . Braunschweig 1909. Nr. 1/2, стр. 2-6).

    Да би доказао, од коликог је значаја био словенски језик за стварање данашњег румунског, Фишер најпре показује у 22 тачке, како "има врло велики број граматичких облика који не припадају романском, неrо словенском". Али је, вели, и сам дух народног језика био под непрекидним словенским утицајем све до почетка 19. века. По тврђењу самих најбољих румунских стручњака румунски језик има мноштво словенских речи, и то таквих речи, које су неопходне за изражавање свакодневних мисли и осећаја, речи, без којих се данашњи румунски језик не може ни замислити. А. de Cihac је у своме речнику набројао у румунском језику: 3800 речи словенских, 2600 народно-латинскuх, 700 турских, 650 грчких, 500 маџарских и 50 арбанашких. По другом једном речнику (Лазара Сајинсану) Фишер је израчунао овакав однос: народно-латинских речи 3976 (у говору интелигенције 3401), словенских 3242, т. зв. трачких 1400, грчких 1353, турских 833, маџарских 342.

-181-

    Књижевни језик румунски се знатно разликује од народног. Он је препун француских речи, тако да га сами Румуни означавају као "покварени француски".
    Фишер разматра, какав је однос словенских речи према латинскима за називе у појединим групама појава из народног живота. Метеоролошки називи нпр., дакле они који су од толиког значаја за земљорадника, већином су словенски. Речи за плуг и разбој такође, док су оне за ткање и предење латинске. Име за кућу је латинско (casa), а за кућне делове сви су називи словенски. Слично је код кола и код воденице. Главни делови човечјег и животињског тела зову се латински, док сви мањи делови имају само словенска именима. И већина имена за болести такође је словенска. јако пада у очи, да се све рибе зову нелатинским, и то готово све словенским имена. Даље је врло интересантно, што се мушки полни органи зову само латинским, а женски све нелатинским, готово само словенским именима. Фишер то објашњава на тај начин, што мисли, да се је сразмерно малобројно мушко трачкороманско становништво женило словенским женама.
    Истраживања у језику, вели, потврђују потпуно познату историску чињеницу, да су се трачкоромански пастири с планина населили међу Словене у равнице на Доњем Дунаву.
Ј. Ердељановић.

-182-

Volcae

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 21:59
The Land Called Romania

Clever diplomatic insults aside, medieval Westerners referred to the territory of the Romaion Empire with the name "Romania"[Romanland]. Case in point: from the sixth to the eighth century, the city of Ravenna was the capital of the Romaion province of Italy, the headquarters of the Exarch. The region close to Ravenna was directly governed by the Imperial authority. In the minds of the Lombards, the Germanic people who wrested much of Italy from Imperial control, the area around Ravenna was "Romania." To this day, the same region of Italy is called "Romagna," derived from "Romania."

Centuries later, the "Franks" of the Fourth Crusade stormed Constantinople in 1204. In the subsequent Imperial hiatus, these adventurers, largely French, elected their own Emperor and established their own Frankish or Latin Empire. The Frankish or Latin Imperial title: "Imperator Romaniae" [Emperor of Romania]. The "Imperator Romaniae" was something different from the "Imperator Romanorum." In Western Europe, the title the "Imperator Romanorum" belonged to the German successors of Charlemagne and Otto III when they were crowned by the Pope in Rome. After Otto III, German Kings called themselves "Rex Romanorum" [Roman King] in the interval between their election in Germany and coronation at Rome, which might be many years. After the middle of the thirteenth century, many of the German Kings never took the Imperial crown at all. They remained "Rex Romanorum" throughout their tenure. At the moment that the Fourth Crusaders elected their founding Emperor Baldwin I [reigned 1204-1205], the Western Imperial throne was vacant. German King Philip had not been crowned Emperor by the Pope and never would be crowned Emperor. Still, Baldwin I respected Western tradition: he did not dare offend the Pope by presuming to claim the title "Imperator Romanorum," but only the title of "Imperator Romaniae," Emperor of Romania. In Western eyes, only the Pope could make an individual "Imperator Romanorum."

In the West, the idea of "Imperator Romanorum" survived to describe the ranking Roman Catholic ruler until the nineteenth century. In 1508, the Pope authorized the "Rex Romanorum" to call himself "Imperator Romanorum Electus" [Elected Roman Emperor] without coronation at Rome. The last "Imperator Romanorum Electus" abdicated in 1806. Voltaire scoffed at the Holy Roman Empire in its senescence. The Holy Roman Empire was, Voltaire gibed, "...neither Holy, nor Roman, nor an Empire." As in other matters, Voltaire ridiculed the things in which other people believed. Until the end, most Europeans, particularly Catholics, spoke of the "Sacrum Romanorum Imperium"[Holy Roman Empire] as a serious and important enterprise. Nonetheless,Western Europeans did not call themselves Romans or refer to their homeland as Romania. These words were conceded, albeit grudgingly, to Constantinople.

Western Europeans were not the only despoilers of the Romaion Empire to refer to it by the name of Rome. In the eleventh century, a branch of the Seljuk Turks established a Sultanate in Asia Minor carved out of land in Asia Minor. The Sultanate's territory had been severed from the Empire after the Battle of Manzikert [1071] in which Emperor Romanus IV [reigned 1067-1071] fell into the hands of the Turks as a prisoner. This Turkish state was called "Rum." from Rome. The Sultanate of Rum continued until after 1300 with its capital at Konya [Iconium].

The later Ottoman Turks adopted the term "Rumelia" to designate the portions of the Balkan Peninsula that they acquired from the Romaioi in the fourteenth century. "Rumelia" was a dimunitive word. If Anatolia was Rome [Rum], than the European territories were Lesser Rome [Rumelia]. The name "Rumelia" survived into the nineteenth century. After a Turkish defeat at the hands of Russia, the two combatant governments signed the Treaty of San Stefano [1877]. The Treaty included a provision to create a "Principality of Eastern Rumelia" under Russian "protection" on land now in Bulgaria. The attempt to create Eastern Rumelia never came to fruition. After diplomatic pressure from other powers, the Treaty of San Stefano underwent significant modification at the Congress of Berlin in 1878. Eastern Rumelia vanished before it came into proper existence.

One might wonder why the name "Romania" became applied to the present nation called Romania. The association of the name "Romania" with the present nation "Romania"stems from the nineteenth century. In their first appearances in the historical record of the Middle Ages, the Romanians were called "Vlachs" by chroniclers from Hungary and Constantinople. A principality called "Wallachia" emerged among the Vlachs before 1300. Separate Vlach principalities of Moldavia and Transylvania followed. Later, scholars realized that the Vlach language derived from Latin; Vlach was a sister language to Italian, French and Spanish. How did Latin speakers find their way to this remote part of Europe north of the Danube River? Scholars developed the theory that the Vlachs were descended from Roman colonists and Latinized natives who lived in the area north of the Danube River during the second and third centuries AD. In the period, the region constituted the Roman province of Dacia. Whether the theory is right or not, it became the basis of Romanian nationalist feeling in the nineteenth century. The idea of a Roman descent gave Vlachs new pride in themselves. After Wallachia and Moldavia coalesced into a single entity in 1859, the name "Romania" was selected in 1862 to describe the combined state. At the time, Romanian unity and independence required the support of France under Emperor Napoleon III [1852-1870]. The "Latin connection" with France aided the Romanian cause by inspiring French interest in their "sister nation" of Romania.

In light of the late date at which modern Romania acquired its name, it appears clear that earlier, the term "Romania" referred to the territory where the Greek speaking "Romaioi" lived. For more than a millennium, the state that we call, inaccurately, the Byzantine Empire was "Romania." After the end of the Empire, Greek speaking inhabitants of the Ottoman Empire continued to call themselves "Romaioi."

Modern Greeks call themselves "Hellenes," like the ancient Greeks did. The switch from "Romaioi" back to "Hellene," like the switch from "Vlach" to "Romanian," came from the politics of nationalism in modern times. Greeks needed Western European help to become independent in the early nineteenth century. The Greeks were not likely to attract assistance if the Western peoples thought of Greeks as Byzantines. However, if the Greeks were imagined as the children of Plato and Pericles, then the sympathies of educated Westerners, steeped in the Classical tradition, would be with Greece. In the Greek Revolution of 1832, the "Philhellenic"[Greek loving] sympathies of Britain and other European governments were deeply engaged. Intervention on behalf of Greek independence proved decisive. The name of "Hellene" was revived in order to create a national image which rejected the "Byzantine" past.

http://www.romanity.org/htm/fox.01.en.what_if_anything_is_a_byzantine.01.htm

Andrejko Шта је најважније што би требало из овог текста да закључимо?


Volcae

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24

kako se u gramatici zove to sto ovde interpretirate kao "uskakanje O umesto U" Nigde ne tvrdim da se u Rumuniji pre godina koje se pominju (1848. 1861) ne srece izraz RUM - ân (în) , vec da RUM potice iz turskog, a ROM-an direktno vuce koren iz latinskog. Zar vi tvrdite da teritorija danasnje Rumunije nije bila pod Turcima?


Наведите ми барем један поуздан извор за ову тврдњу.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24

VALÁH, -Ă, valahi, -e, s. m. și f., adj. 1. S. m. și f. Nume dat în evul mediu românilor din stânga și din dreapta Dunării de către alte popoare. 2. Adj. Care aparține Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia sau la valahi. [Var.: vlah, -ă s. m. și f., adj.] – Cf. sl. vlahŭ.
http://dexonline.ro/definitie/valah


1. Име дато Румунима са леве и десне стране Дунава у средњем веку од стране других народа.
2. Који припада Влашкој или Власима, што се односи на Влашку или Влахе (слободан превод)
од старословенске речи влах

Види се да је Валах страна реч за Румуне, коју Румуни нису за себе употребљавали, већ су употребљавали као и сада
Rumân и Român.

Види се да Румуна има и на левој и десној обали Дунава, као и сада што има. Видимо да и данас други народи Румуне називају и даље Власима, а најбољи примери за то су Срби и Бугари, односно српски и бугарски језик. Док ти исти Румуни на свом матерњем језику међусобно за себе користе назив Rumân.

Vlad

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Gospodine Vlad,
kako se u gramatici zove to sto ovde interpretirate kao "uskakanje O umesto U"
Не интерпретирам ја ништа, поштовани Господине!
Прелазак О у У је нешто чега има на претек  када је у питању латинско наслеђе у нашем језику.
Поставићу када будем имао више времена списак израза које смо наследили из латинског где О прелази у У у нашем језику.
Одатле потичu Rumân, bun, pun, pui...

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Nigde ne tvrdim da se u Rumuniji pre godina koje se pominju (1848. 1861) ne srece izraz RUM - ân (în) , vec da RUM potice iz turskog, a ROM-an direktno vuce koren iz latinskog. Zar vi tvrdite da teritorija danasnje Rumunije nije bila pod Turcima?
1. Хоћете да кажете да се Rumân код Румуна појављује падом румунских земаља под турску власт?
2. Можете ли да ми наветеде где сте прочитали да смо ми израз "Rumân" преузели од Турака?

Из овога што сте до сада приложили се то не види. Ја из свега што сте нам овде понудили као доказ закључујем да су Турци Рим звали Рум и да су области освојене од Византије назвали Румелија. Оно што још видим јесте да је израз România тежња румунске елите да истакне да они баштине римско наслеђе у овом делу Европе. И то није ништа спорно.
Нигде, међутим, не пише да етноним Rumân потиче из турског или арапског језика.


Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Sto se tice pitanja u vezi izraza  Valahi, koji ste prvobitno uputili Caslavu, a na nemackoj Wikipediji pronasli da taj izraz oznacava kastrirane konje i magarce, (uz konstataciju da se na toj internet enciklopediji moze pisati sve i svasta, od strane bilo koga ko se registruje), evo Vam izraza "valah" iz rumunske enciklopedije:
Да се на Википедији пише све и свашта - то могу само да потврдим. Пример је српска Википедија са свим бљувотинама и глупостима које пишу о Власима. Да Валах на немачком значи кастриран коњ или магарац, можете наћи у било којој немачкој енциклопедији.

Ево, само због Вас ћу кол'ко сутра скенирати страницу из једне немачке енциклопедије која ми стоји у витрини.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
VALÁH, -Ă, valahi, -e, s. m. și f., adj. 1. S. m. și f. Nume dat în evul mediu românilor din stânga și din dreapta Dunării de către alte popoare. 2. Adj. Care aparține Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia sau la valahi. [Var.: vlah, -ă s. m. și f., adj.] – Cf. sl. vlahŭ.
http://dexonline.ro/definitie/valah
Е, баш лепо што сте ово поставили, господине Andrejko. Пошто се очигледно не слажете са дефиницијом уштројених коња и говеда из немачке енциклопедије, да ли то значи да се слажете за дефиницијом из ове румунске, коју сте овде приложили?

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Naravno, izraz Valah  se srece u jos mnogim jezicima, ali sam smatrao da bi Vam bilo draze da Vam prezentiram to iz ovog   recnika
Слободно поставите овде значења израза "Валах" из свих  језика па да видимо шта значи бити Валах.

Шта термин Влах у српско(хрватском) језику значи, то смо видели на примеру из Речника књижевног српскохрватског језика.
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân