Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

D'Pasujonj okom, a ja skokom! - evo nove teme!

Što se tiče ove teme ja trenutno nemam nikakvih informacija, ali vidim da ima mnogo upućenih na ovom Forumu. Kako bi i onima kojima je ova tema nova bilo sve jasno a i kako bi ljudi (gosti) zaista mogli da razumeju ko je ko i šta je šta, ja bih vas samo zamolila da budete što jasniji. Neka neko ko zna objasni jasno razliku između ove dve liste i ko ih predstavlja unutar saveta, itd. Iako se o ovome verovatno već raspravljalo, ipak je dobro da sve bude na jednom mestu kako bi čitalac imao potpunu sliku ove aktuelne teme.  
Možda vama može izgledati čudno, ali ja na primer i ne znam ko su zapravo (bili) članovi NSVNM-a, i verujem da je mnogo više onih koji su u mojoj situaciji nego onih kojima su ova imena poznata.

Citat: nena poslato 17.03.2010. 10:55

Možda vama može izgledati čudno, ali ja na primer i ne znam ko su zapravo (bili) članovi NSVNM-a, i verujem da je mnogo više onih koji su u mojoj situaciji nego onih kojima su ova imena poznata.

Draga neno,

ako Vas teši ni ja, a verujem ni većina  "neposvećenih i neupućenih" u konspirativnu delatnost bivšeg saziva NS VNM ne zna ko su bili članovi NS.

O famoznim listama A i B moglo se pročitati "između redova" u diskusijama na Forumu.
Suština je da se nastoji nastaviti sa takvom  konspirativnom praksom, bez namere popularisanja jedne tako značajne aktivnosti i jedne tako važne institucije.

Temu sam predložio, jer su neki sadašnji članovi NS istovremeno i članovi ovog Foruma, pa je ovo sjajna prilika da nam se predstave sa svojim programima i i viđenjem budućeg rada NS. Naravno, sve ovo važi ako planiraju da nastave sa svojom aktivnošću, odnosno ako se ponovo kandiduju za članove NS.

Takođe, je ovo sjajna prilika i za one koji se prvi put kandiduju za članove NS, da svojim novim idejama i programima daju svoje viđenje aktuelnog istorijskog trenutka u kome se  Vlasi nalaze.


Ku vuoje bună, šî traj bun!

Jako me je zaintrigiralo to sto Vlasi i neznaju da postoji VNS pa sam se i licno angazovao oko same akcije za upis Vlaha u posebnin biracki spisak za izbor VNS,kako bi sam VNS bio sto legitimniji,jer samim tajnim glasanjem Vlasi ce znat koga da izberu,ko je prorumunski orijentisan i ko podrzava rumunizaciju lako ce biti prepoznat samim tim sto se o svima zna mnogo,pocev od neimara rumunskih crkava i infiltracije rumunskog jezika u Vlaski.
Nadajmo se da buduci VNS nece svoje aktivnosti da zasniva samo, kao do sada na igrankama i pijankama nego ce da uradi i nesto od koristi za Vlasku nacionalnu manjinu.Od ocekivane standardizacije jezika i pisma pa do upoznavanja bar onog dela gradjanstva koji bi trebao da zna da moze u interesu svoje  zajednice da se obrati VNS za pomoc i kakvu pomoc moze da ocekuje od VNS.

G-dine Miku,

Vrlo lepo od Vas što ste odlučili da se oglasite povodom ove teme. Ali, molim Vas budite precizniji, nikakve koristi od jednog uopštenog mišljenja. Ako već tvrdite da neki članovi bivšeg NSVNM-a predstavljaju prorumunsku struju, onda bar navedite imena tih ljudi ( ako ste sigurni). Jer, verovali ili ne, ako ne postoji javna diskusija i informacija o kandidatima i njihovim programima (i je čisto sumnjam da će u 2 meseca NSVNM pokrenuti jednu imformativnu kampanju), ljudi neće lako shvatiti za koji program se zalaže kandidat koji im na nivou lokalne zajednice bude promovisao neki od simpatizera ili aktivista budućih kandidata.

A isto tako, bilo bi mnogo poštenije da ako se već iznose tvrdnje koje imaju priličnu težinu (rumunizacija podrazumeva vrlo ozbiljnu optužbu) da se one i argumentuju primerima (dokazima). U suprotnom se ova diskusija svodi na jedno međusobno blaćenje koje Vlasima kao zajednici neće doneti nikakvu korist.

Ova molba nije upućena samo Vama, već svima onima koji svojim intervencijama žele da doprinesu ovom Forumu.

Hvala!

draga Neno
S obzirom da nam se blize demokratski izbori za VNS ja se iskreno nadam da su kandidati za clanove VNS spremni da iznesu svoje programe po kojima bi delovali ukoliko budu clanovi istg,zapravo ocekujem od ozbiljnih kandidata da pokrenu normalnu kampanju u kojoj ce da upoznaju Vlahe sa svojim programom,posto nema vise polucorave elektorske kutije.Sto se optuzbi tice mislim da nebi trebalo da se iznose na ovom forumu jer bismo se samo udaljili od teme,za to uvek postoji mesto i vreme ali licno smatram da ovde nemam mesta za to.O kandidatima treba diskutovati tek kada se bude znalo ko su oni.O vecini potencijalnih kandidata narod zna mnogo toga i to ko od njih zagovara rumunizaciju i na koji nacin,ko im gradi rumunske crkve i dovodi tzv svestenike,kolkiko ih ko i o cemu i na koji nacin obavestava ili ne,ko se zalaze za izvornu Vlasku kulturu i na koji nacin.
O dosadanjem radu VNS ne treba mnogo gubiti vreme jer se zna koliko su i sta uradili sto i ono malo preostalih clanova koji nisu dali ostavke moze da potvrdi.Konkretno imena bez dokaza nije pozeljno pominjati.Dokazi ce doci tek po formiranju novog nacionalnog saveta kada bude ispravljao krive drine aktuelnog VNS.Verujte dokazi postoje i jako su uocljivi samo ih treba sagledati.

Citat: nena poslato 19.03.2010. 11:14

A sto tako, bilo bi mnogo poštenije da ako se već iznose tvrdnje koje imaju priličnu težinu (rumunizacija podrazumeva vrlo ozbiljnu optužbu) da se one i argumentuju primerima (dokazima). U suprotnom se ova diskusija svodi na jedno međusobno blaćenje koje Vlasima kao zajednici neće doneti nikakvu korist.

Ova molba nije upućena samo Vama, već svima onima koji svojim intervencijama žele da doprinesu ovom Forumu.

Hvala!

Pošto je molba uopštena, iskoristio bih priliku da kažem par reči o značenju famozne floskule "rumunizacija". Rumunizacija je samo besmislena floskula koja za cilj ima da se prikrije i opravda SRBIZACIJA. I to po sistemu ,,drž'te lopova" Ne mogu oni čiji su se preci doselili iz Rumunije, koji sa Rumunima imaju identične običaje, verovanja, mitologiju...isti govor na nivou narečija i koji za sebe na svom maternjem jeziku zovu Rumunima ni po kom osnovu da se rumunizuju.

Pozdrav

Najpre, stoji da niko na ovom forumu nije objasnio šta znači (reč) ruminizacija. Jer izgleda da ima više tumačenja.


Primetio sam i to da kod različitih ljudi ima i različito značenje (ograničavam se samo na ljude koji pretenduju ili su zamišljali da se bave manjinskim pitanjem Vlaha). Mnogi su u dilemi i misle da kada se stavar tako etiketira,  možda ima tu nešto što je zabranjeno i da može da dodje u pod udar sudova i nekakve državne represije.   Nema nikakve represije. Država je kompletnu oblast prepustila samoj zajednici. Mudra odluka, jer je shvatila da šta god bude činila uvek će neka od strana da je optuži da je u nečemu uskraćena.

Za neke je to (rumunizacija)svaki iskorak u promeni postojećeg stanja. Bilo kakva kulturna nadgradnji (osim KUD-ova) je za njih je nepoželjna . To je, rekao bih polazište onih koji svaku promenu vide kako  može da bude  opasna po državu. Njihovo polazište izlazi iz čvrste srpske nacionalističke ideologije  - danas kultura pa onda škole zatim akademija nauka i na kraju republika. Malo su to olabavili poslednjih godina, ali do skora su i samu konstataciju da postoji bliska rodjačka veza sa rumunima i da naš ješik pripada dako-rumunskim narečijima, da tu pripada i sve što se bude činilo (u radu oko jezika i pisma ), i da treba uvašiti tu okolnost. Oni su to gledanje nazivali separatizmom, otvaranje "pandorine kutije" vlaških nesreća, kulturnim genocidom prema izvornim Vlasima ... i raznim notornim glupostima.

Dijametralno suprotna opcija polazi iz ideje, da postojeći kulturni obrazac savremenih Rumuna treba automatski preuzeti i institucionalno ga treba nametnuti Vlasima.
Ova opcija nije imala uporišta medju Vlasima, osim kod malobrojnog broja, najčešće izjašnjenih kao Rumuni. Pokušaj i rezultat političara D. kračunovića to i dokazuje. Ovde je bilo sufliranja i pomoći iz Rumunije,najviše kroz književno izdavaštvo i različite podrške od romantičarskih nacionalista. Izražavali su to navodno kao brigu i zaštitu svoje manjine, pošto zaista za neupućene, ne postoji oštra crta kada neko prestaje da bude Vlah i počinje da bude Rumun. Jer se ne uvažavaju rezultati popisa i slobodnog izjašnjavanja. Kažu bilo je pod pritiskom. Ali i ovi su mnogo, jako mnogo smekšali. Naročito u ovom vremenu uoči novih izbora za NS.

Sve je to moguće na osnovu reciprociteta, iz medjudržavnih ugovora i iz nji preuzetih obaveza.

Postoji i dosta drugih struja i opcija izmedju. Moj lični stav i stav FKV, je da su i jedna i druga podednako pogubne po Vlahe   
   

Citat: raleg poslato 19.03.2010. 15:09

Postoji i dosta drugih struja i opcija izmedju. Moj lični stav i stav FKV, je da su i jedna i druga podednako pogubne po Vlahe   

Слажем се! Лепо срочено и описано.
Поздрав за Тебе, бата РалеГ

Sa duznim postovanjem prema ucesnicima foruma.Neznam ko cije stavove zastupa,bar sto se tice rumunizacije,pogotovo dela kojimje vezan za jezik,ako mi ne verujete da Vlasi ne govore RUmunski ,mozete pitati i Mikija Janosevica iz Zlota zbog cega je angazovao prevodioca kada je bio u Krajovi da pregovara o prodaji basena Bor.Znaci ja razmisljam o takvoj rumunizaciji koja je apsolutno pogubna po Vlahe,taj gospodin je inace veliki zagovarac rumunizacije.Zbog takvih ljudi moramo biti jako oprezni u izboru VNS jer ce iz sitnih licnih interesa prodati ne samo svoj narod nego i mnogo vise.Nadam se dacete me razumeti.Inace ljudi iz aktuelnog VNS su prodavali vize za besplatno skolovanje u Rumuniji,koje je ustvari finansirano od strane Evropske Unije,kao pomoc Istocno Evropskim zemljama,uz vizu su na prevaru upisivali clanstvo u svoje prorumunsko orijentisane navodno Vlaske stranke,da bi navodno dobili sigurnu vizu.Takvog VNS treba se cuvati!Zamolio bih sve one koji sebe smatraju Rumunima,uz svo duzno postovanje,prema svim nacionalnim manjinama,da svoje stavove da su VLASI-RUMUNI iako se tako ne osecaju i ne zele da budu,neka svoj rad i zalaganje usmere prema NACIONALNOM SAVETU RUMUNSKE NACIONALNE MANJINE a ne u NACIONALNOM SAVETU VLASKE NACIONALNE MANJINE.Zbog cega bismo onda i imali VNS ako smo Rumuni,IPAK VLASI NISU RUMUNI NITI TO ZELE DA BUDU!Velika vecina Vlaha ce pre reci da su Srbi nego Rumuni,sto se na popisu stanovnistva i videlo.

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Sa duznim postovanjem prema ucesnicima foruma.Neznam ko cije stavove zastupa,bar sto se tice rumunizacije,pogotovo dela kojimje vezan za jezik,ako mi ne verujete da Vlasi ne govore RUmunski ,mozete pitati i Mikija Janosevica iz Zlota zbog cega je angazovao prevodioca kada je bio u Krajovi da pregovara o prodaji basena Bor.

Уз дужно поштовање према теби, учеснику на овим дискусијама, румунизација у погледу језика уопште није могућа.
Власи су говорници наречија румунског језиками то Унгуреани - банатског, Царани и Буфани - олтеанског, док су Унгуреани "Мунћеани" говорници наречија које је микс ова два наречија.
Морам још и ово да напоменем: Све говоре овдашњих Влаха срећемо и у Румунији, међу руралним становништвом.
Већ се једном расправљало око тога, па сам на Форум поставио видео-клипове са Јутјуба, где се јасно могло видети, не само да је говор исти, већ и да се певају исте песме као и овде.
Шта је Мики јаношевић продавао у Крајови - не знам - нити ме то интересује. Зашто је ангажовао преводиоца? Зато што је једном Влаху, говорнику архаичних наречија румунског језика, тешко да разуме књижевни румунски језик који је преплављен позајмицама из других језика, као продукт ре-романизације која се десила средином 19. века.

Да их Мики није разумео, то потпуно да потврдим, али у исто време тврдим да су они Микија савршено разумели када је говорио на влашком, зато што је тај влашки, који Мики говори у ствари језик њихових дедова и бака.


Ево шта о језику каже Паун Дурлић, наш домаћин:

Влашки језик је "језик" само гледано из угла Срба и српског језика, који га не разумеју. За романисте то су румунски дијалекти. Власи, наравно, своје дијалекте поимају као језик, и то матерњи јер њиме говоре од рођења. Поготову што не уче књижевни румунски. А да је реч о румунским дијалектима, то вам може рећи свака баба у сваком влашком селу! Питајте је како на '''свом језику''' зове '''свој језик'''? Казаће: '''Vorbĭesc rumâńaşće'''! (Унгурјани и Мунћани на банатском дијалекту) или '''Vorbesc rumâńeşće''' (Царани на олтенском дијалекту), дакле: '''Говорим румунски'''! - гласиће одговор.

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Znaci ja razmisljam o takvoj rumunizaciji koja je apsolutno pogubna po Vlahe,taj gospodin je inace veliki zagovarac rumunizacije.

Таква врста "румунизације" уопште не може да штети Власима јер би само обогатили сопствени вокабулар. Не знам да ли ти је познато да се у нашем фонду речи налазе не више од 3 000 речи, од којих, просечан Влах, у свакодневном говору једва да користи 2 000. Осталих хиљаду су везани, пре свега, за сточарску терминологију коју, због промене начина живота, већина нас не само да не користи, већ за њих никада није чула - поготову они млађи.

Уколико би жели да стандардизујемо влашки језик, којим бисмо могли да пишемо књиге из којих би наша деца могла у школи да уче биологију, фитику и хемију, били бисмо присиљени да урадимо исто оно што су урадили Румуни у Румунији - да позајмљујемо речи из других- нама сродних  језика, пре свега латинског, италијанског, француског, шпаског...

Што се тиче Микјија Јаношевића, човек је сасвим О.К. Мислим да није лепо да му лепиш такве етикете.

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Zbog takvih ljudi moramo biti jako oprezni u izboru VNS jer ce iz sitnih licnih interesa prodati ne samo svoj narod nego i mnogo vise.Nadam se dacete me razumeti.

Ја те, уз сво дужно поштовање, нећу моћи разумети. Таква ретоприка је била популарна у дома Милошевића и ЈУЛ-а. То време је одавно прошло. Ловом на вештице и оваквом реториком не верујем да ћеш много постићи, шта више, пре ћеш одмоћи свом народу него му помоћи.

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Inace ljudi iz aktuelnog VNS su prodavali vize za besplatno skolovanje u Rumuniji,koje je ustvari finansirano od strane Evropske Unije,kao pomoc Istocno Evropskim zemljama,uz vizu su na prevaru upisivali clanstvo u svoje prorumunsko orijentisane navodno Vlaske stranke,da bi navodno dobili sigurnu vizu.

Најпре, није тачно да је новац за школовање у Румунији обезбеђен из било којих фондова ЕУ. даље, оптужбе које износиш су врло тешке па се надам да за њих имаш адекватне доказе. У супротном би се лако десило да они које оптужујеш против тебе поднесу кривичну пријаву за клевету и повреду части. Не уздај се превише у анонимност тиме што се предсављаш под псеудонимом, јер би, уколико неко заиста жели да на суду докажеш да је ово што износиш тачно, путе ИП адресе од провајдера добио број телефонског прикљућка и адресу са које си се улоговао.
И не само то, чак и Паун би, као Администратор и власник сајта могао да одговара зато што ти допушта да, путем овог форума, у јавност изнозиш овакве оптужбе.

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Takvog VNS treba se cuvati!Zamolio bih sve one koji sebe smatraju Rumunima,uz svo duzno postovanje,prema svim nacionalnim manjinama,da svoje stavove da su VLASI-RUMUNI iako se tako ne osecaju i ne zele da budu,neka svoj rad i zalaganje usmere prema NACIONALNOM SAVETU RUMUNSKE NACIONALNE MANJINE a ne u NACIONALNOM SAVETU VLASKE NACIONALNE MANJINE.

Уз још једном наглашено сво поштовање према теби као саговорнику, сматрам да ниси ти тај који одређује кога ће који савет да заступа. Не постоји закон у Србији који прописује да свака национална заједница има свој језик и да не сме да користи "туђ" језик као матерњи. Чак и да је такав закон донет, не можеш да промениш чињеницу да се Власи на свом матерњем језику зову Румунима и да истим термином ословљавају све друге румуне ма где они живели.

Како се ко осећа уопште није бито зато што је завет тело које заступа изјашњене припаднике националних мањина. Дакле, уколико себе неко сматра Влахом, а мисли да му је матерњи језик румунски, има потпуно право да свој глас стави на располагање листи која заступа такво стаајалиште.

У супротном би смо Аустријанцима морали да забранимо да користе немачки, а Либијцима арапски као матерњи језик да су којим случајем стекли статус мањине на простору Србије.
Што је, сложићеш се самном, потпуни парадокс.

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Zbog cega bismo onda i imali VNS ako smo Rumuni,IPAK VLASI NISU RUMUNI NITI TO ZELE DA BUDU!Velika vecina Vlaha ce pre reci da su Srbi nego Rumuni,sto se na popisu stanovnistva i videlo.

1. Зато што смо се на Попису становништва 2002. године изјаснили као Власи
2. Зато што на попису нисмо уписани у исту колону са Румунима "Власи и Румуни" што је био један од предлога уочи Пописа 2002. године.
3. Зато што смо по питању образовања на матерњем језику далеко иза банатских Румуна
4. Зато што банатски Румуни имају потребу за позриштем, док ми још увек немамо могућност да у школи учимо матерњи језик.
5. Зато што банатски Румуни не би имали слуха за наше проблеме а ни ми за њихове
6. Зато што...
Има тога још али не бих да набрајам више.

На Попису становништва се видело да су се, управо захваљујући организацијама које су у то време у јавности етикетиране као "ерумунске" и "прорумунске", односно њиховим активностима, Власи бар донекле национално освестили. Тако се њихов број са 17 хиљада 1991. године, више него удвостручио 2002. године када нас је било 40 054.

За Србе су се Власи пописивали пре него што су ове организације уопште постојале. Уосталом, погледај резултате Пописа па ћеш се уверити.

Поздрав

Citat: miku poslato 21.03.2010. 10:25
Zamolio bih sve one koji sebe smatraju Rumunima,uz svo duzno postovanje,prema svim nacionalnim manjinama,da svoje stavove da su VLASI-RUMUNI iako se tako ne osecaju i ne zele da budu,neka svoj rad i zalaganje usmere prema NACIONALNOM SAVETU RUMUNSKE NACIONALNE MANJINE a ne u NACIONALNOM SAVETU VLASKE NACIONALNE MANJINE.Zbog cega bismo onda i imali VNS ako smo Rumuni,IPAK VLASI NISU RUMUNI NITI TO ZELE DA BUDU! Velika vecina Vlaha ce pre reci da su Srbi nego Rumuni,sto se na popisu stanovnistva i videlo.

Poštovani Miku,

dobrodošao na Forum Vlasi Srbije.

Mislim da tvoja molba neće biti uslišena, jer većina onih Vlaha koji traže da budu Rumuni u stvari, ne samo da osećaju, već i dobro znaju da su VLASI.
Oni bi samo, kao domnul Vlad, hteli da postanu Rumuni.

Citat1. Зато што смо се на Попису становништва 2002. године изјаснили као Власи
2. Зато што на попису нисмо уписани у исту колону са Румунима "Власи и Румуни" што је био један од предлога уочи Пописа 2002. године.
3. Зато што смо по питању образовања на матерњем језику далеко иза банатских Румуна
4. Зато што банатски Румуни имају потребу за позриштем, док ми још увек немамо могућност да у школи учимо матерњи језик.
5. Зато што банатски Румуни не би имали слуха за наше проблеме а ни ми за њихове

Jednom rečju zato što nismo Rumuni! ;)

Teško je iz sopstvene kože!

Pozdrav,

Citat: raleg poslato 19.03.2010. 15:09

Najpre, stoji da niko na ovom forumu nije objasnio šta znači (reč) ruminizacija. Jer izgleda da ima više tumačenja.
.....

Dijametralno suprotna opcija polazi iz ideje, da postojeći kulturni obrazac savremenih Rumuna treba automatski preuzeti i institucionalno ga treba nametnuti Vlasima.
Ova opcija nije imala uporišta medju Vlasima, osim kod malobrojnog broja, najčešće izjašnjenih kao Rumuni. Pokušaj i rezultat političara D. kračunovića to i dokazuje.
.....

Postoji i dosta drugih struja i opcija izmedju. Moj lični stav i stav FKV, je da su i jedna i druga podednako pogubne po Vlahe   
   

Gospodine Raleg,

    FKV je trenutno jedina vlaška institucija, koja je na Forumu Vlasi Srbije, dala svoj program i viđenje rada VNS, a i samog budućeg pravca razvoja Vlaške zajednice.

Velikim delom ste i sami zaslužni za tu činjenicu i ja Vam na ovaj način zahvaljujem i čestitam na tome!

    Pitanje je samo da li to znači da je FKV jedini "kolektivni kandidat" za sledeće izbore za VNS?
   

Citat: dPasujoni poslato 21.03.2010. 15:54
Mislim da tvoja molba neće biti uslišena, jer većina onih Vlaha koji traže da budu Rumuni u stvari, ne samo da osećaju, već i dobro znaju da su VLASI.
Oni bi samo, kao domnul Vlad, hteli da postanu Rumuni.

Грешите, г-дине Уредниче!
Домну' Влад не може да постане Румун, он то, баш као и Ви, у етнолингвистичком и етногенетском погледу јесте! За разлику од Вас, који са тим имате проблем, домну Влад га нема и никад га није имао. Домну Влад зна ко је шта је и одакле су му се преци доселили у ове  крајеве. Убеђен сам да, да је то случај са другим Власима, не би било толико амонизитета према Румунима, Румунији и свему што носи придев "румунски". 

Citat: dPasujoni poslato 21.03.2010. 15:54
Jednom rečju zato što nismo Rumuni! ;)

Једном речју јесмо Румуни и то архаични и због тога нас Срби зову архаичним именом за Румуне - Власи!

Citat: dPasujoni poslato 21.03.2010. 15:54
Teško je iz sopstvene kože!

Pozdrav,

dPasujoni

Да. То Вам апсолутно верујем и због тога сте ми врло симпатични за сада као саговорник, пошто нисам имао част да Вас лично упознам.

Свако добро

Citat: dPasujoni poslato 21.03.2010. 16:09

Gospodine Raleg,

    FKV je trenutno jedina vlaška institucija, koja je na Forumu Vlasi Srbije, dala svoj program i viđenje rada VNS, a i samog budućeg pravca razvoja Vlaške zajednice.

Velikim delom ste i sami zaslužni za tu činjenicu i ja Vam na ovaj način zahvaljujem i čestitam na tome!

    Pitanje je samo da li to znači da je FKV jedini "kolektivni kandidat" za sledeće izbore za VNS?
   

dPasujoni

Ја бих се само придружио г-дину
и искористио ову прилику да охрабрим бата РалеГ-а да  ФКВ обавезно изађе на предстојеће изборе за Савет Влаха јер је ФКВ једноставно потребан Савету како би "помирио" две више него супротстављене стране.

Уједно њему, ако буде кандидат, и ФКВ-у желим много успеха на наредним изборима (уколико буду излазили).

Поздрав

 G. dPasujoni, g. Vlad,

FKV je pre dve godine ponudio svim članovima dosadašnjeg NSVNM nacrt jednog dokumenta pod nazivom:

"GENERALNA PLATFORMA za internu i eksternu identifikaciju Vlaha i puteve rešavanja pitanja njihove etničke emancipacije i razvoja"

O njemu je bilo reči na ovom forumu pre nekoliko meseci ali je vredno podsetiti se da na zajedničkom sastanku tada, nije postignut dogovor ni o čemu pa ni o potrebi da je takav jedan okvirni dokumenat Vlasima uopšte potreban.(slobodno ga  možemo nazvati i polaznim programom kulturne autonomije Vlaha)
Sve se završilo na stavovima naših prijatelja iz Saveta, (ajde da malo parafraziram)da sve to već ima, izradjeno je pre više od 100 godina, kao da su neki još tada znali kakve će potrebe da imamo mi  ovde i sada (danas ispod Dunava)?

FKV do sada  nije razmatrao mogučnost eventoalnog izlasku na ove izbore. Za nas je važnije da li u našoj eliti postoji snaga i volja da se prethodno ovo pitanje do kraja razreši. Zbog toga je i planirano održavanje okruglog stola. Želimo konačno da znamo(a javnost naročito) ko je ko u ovom polumraku.
O svemu tome ćemo u toku ove nedelje da se dogovorimo.

Pozdrav i vama

Citat: Vlad poslato 21.03.2010. 16:35
Домну' Влад не може да постане Румун, он то, баш као и Ви, у етнолингвистичком и етногенетском погледу јесте! За разлику од Вас, који са тим имате проблем, домну Влад га нема и никад га није имао. Домну Влад зна ко је шта је и одакле су му се преци доселили у ове  крајеве. Убеђен сам да, да је то случај са другим Власима, не би било толико амонизитета према Румунима, Румунији и свему што носи придев "румунски".  

Citat: Vlad poslato 21.03.2010. 16:35
Једном речју јесмо Румуни и то архаични и због тога нас Срби зову архаичним именом за Румуне - Власи!

Domnul Vlad,

1. Jeste Rumun
2. Na popisima se izjašnjava kao Vlah

"ńešćutu" dPasujoni,

1. Jeste Vlah
2. Na popisima se izjašnjava kao Vlah

To što nisam Rumun ne znači da imam animozitet prema Rumunima!
Pogotovu ne prema "svemu što nosi pridev "rumunski"".

Mislio sam da smo to sa "arhaičnim rumunima" rasčistili, ali vidim da i dalje ne shvatate. "Arhaični rumuni" su oni rumuni koji su živeli u prošlosti, danas imamo Rumune i Vlahe.

Ili po vašem: "moderne rumune" i "arhaične rumune"

Kako god se nazivali, i Vi i ja pravimo razliku između Vlaha i Rumuna, jer ta razlika kako ste često puta isticali, postoji i nezaobilazna je.

To da nas Srbi nazivaju Vlasima, a mi sebe Rumunima prosto ne stoji.

Da ne idem dalje, oboje smo se svojevoljno  na popisima izjasnili kao Vlasi iako smo mogli da se izjasnimo kao Rumuni.

                                                         Сурорј ши фрац ,

           

            Чићинд аље кйтјева текстурј аич , ла форуму носту , мă  йнкорăжисăм сă м'ардјик дји ла пăмйнт йн збуратјик ку пăсăр'љ' аље  'лалтје йнкăтрă луминă зйљи рăсăритă тот дјинтр'  ун  соарје ла карје ињимјиљи њи ље йнкăлзйм.

             Мăј 'н ормă дје доуо луњ , ној Романовлахи  - зйс ор кум 'н ал' фјел кйнд ње поивим 'н литературă , 'н  историје , 'н тоатје тјиоријилор пје Балкан ши афар дјин Балкан , пăшисăм пасу ал дјин 'нтйј .

            Мјергйнд  дј'атунчј пје ун друм тот мăј ларг ши мăј ларг, йнтйлњинд лумје тот мăј мултă ши мăј мултă йн друму носту кăлкат дје мултје чизмје ши дј'ај мăј мулц цокољ ај бињегйндјиторилор ши ај скăпăторилор ноштји .

           Аста повестјије н'ар сăмăна ку њимик "deja vue" кйнд н'ар фи пуцйн колорисйтă ку  маниру  етносулуј носту , ку гăјтање дје срмă ор дје мăтасă ор бурунџук , тотуна ши лăору њ' аскултă цапăн.Н' ар фи куноскут њич ун данц фăрă ритмуриљи ноаштје балканичје тăмăшитје дупă тоба марје .Дăј доамње сă ну фи о муска рăмйнсă 'н тобă кйнд о порњи тобошерју сă дја ку мăчучиљи ин птјеља бјербјечаска ,  ор дăј доамње сă ну фи ун шокйтје 'н мижлоку ори  принс интра паш " шокйтјиљи "  пăн с-о жука.

          Акума  сйнтјем атйца дје мулц дје ну прја авјем тоц лок  йнтр 'ун  кујбарј ши жукăм  йн кујбуљецу носту стрймт жочиљи  пăсăријилор "дја йнпинсу дјин кујб " пјентру дје о рймă ,  ор бăтаја пурчијилор пинтру дје  о цйца . (Аста темă о фи мăј йнтересантă  дупă чје о туна 'н  апă ши порч' ај  мăј марј , рупц дјемулт дји ла цйца , мăј грош ла коадă ши ку ун стил ексрапорческ...Атунч с-о во турбура апиљи мăј мулт ши дјин нăрој ну с- о во куноштја чиње јасă ши сă пуње 'н скаун.).

            Дакă  сйнтјем  йн минцйљи нт'рјеџ ши ну дозвољим са ње поартје ор чиње (ка сă ну зйк пје чје )  йн  гурă , ши дакă ње лăсăм дје политикă  йн нумиљи фије куј , атунч авјем дјестулă енергије сă ње фршим трјаба ка лумја.

Акума штјим прја биње кă  дрзњичји  чје јерјау  курдјисйц  дјин   партја саветулуј трекут  са гйндјит нума ла аја кум сă факă чје мăј марје деструкције 'н рйндуриљи ноаштје . Љ' ам  руга ун мјертјик ла тоц "фоштји " ши ла тоц "куминцй" пăн'  акума , ши јар ље кричим: "друму бун " ла тоц.

Йн нумиљи мјеу 'ј мулцăмјеск  лу Домну  кă  м-а пăстрат йн гйндурљи мјеље куратје фăр' њич о ворбă  ра  јешитă дјин гура мја.

              Дакă њ'аскултă минцйљи ши ну ње лом сăтош ши флăмйнж дупă "тот аăја", чје ње скотјау дјинтр' ун гард ши ње йнфиђау ку коарњиљи йн гарду ал дје пистă друм , тот зйкйнд дјин ан йн ан кă аколо сйнт порумби пуш пјентру ној, јар ње дудăје алцй гоњинду ње дјин партја 'л ор а дје кймп ймжурйнду  ње ка пје тоц "иштји", "аљи" , "ацй"  јешиц афар дјин лумје.

             Ку чиње рăтăчисăц финд драку , ну мăј вă лоарец дупа јел ши дакă ин пăрјерја ојкилор ви сă аратă ка о кăприоарă .Аша зйчјау бăтрњи ноштји. Фурисйту (вăру дракулуј дјин фрац ) 'ј адуче кăприоари коарње ној йн тоатă примовара.  Тот примовара 'ста дје ноу  дјин кăприоарă фаче драк . Нума пинтру аја , привинд -о ка пје о кăприоарă  , трозњим йн гард.  (Јертац кăприоарилор њевиноватје пинтру чје вам пус интр' о улогă ње плăкутă . Грчи синт дјевинă кă 'ј а арункат цапулуј о ашкије  драматикă  йн пăпук факйндул ТРАГОС , ај носштј'ај бăтрњ јар зйчјау дје капрă кă је руптă дјин драк...Јо фăкусăм нума о фигурă гйндјинд ла фенумену  коарњилор чје сă скимбă.  Јертац ши вој че в-ац куноскут ши вој че ац рăмйнс њекуноскуц – да вам нумит.)


              "Комшијилор - рăмйндјец комшиј !"
              "Прјетјињилор - рăмйндјец прјетјињ!"

Domnule caosav, eu nu stiu cirilic si pentu a sa lucru ma rog de dumitale sa scriet in litere latine,ca si cum se scrie la  popor romanofon. Va doresc sanatacie si multe voturi la alegere.Dar trebuie sa stit ca latinitata si romanitata in zonuri homolie,timocului si duneri nu este de ieri. A fost si o sa fie la mult ani inaicie. Tot cie sa samana stramb iut sa usca.

Citat: Ivita Glisici poslato 06.04.2010. 00:49
Domnule caosav, eu nu stiu cirilic si pentu a sa lucru ma rog de dumitale sa scriet in litere latine ...

Желео бих само да подсетим да је Флорум отворен с намером да се афирмише говор на влашким дијалектима, будући да су они матерњи језик Влаха источне Србије, да су основа влашког идентитета, и да је задатак сваке (добронамерне) културне политике окренуте Власима, да омогући њихово неговање, чување и развијање. То другим речима значи да је овде, на Флоруму, омогућено сваком да говори и пише на свом дијалекту онако како може, уме или сматра за прикладним. Власи су активни билингвисти, и истовремено савршено владају са два писма која су актуелна у Србији. Ко тврди да му је ћирилица непозната, или да је не зна, обичан је фолирант, или покушава да буде духовит без "смајлија". Свеједно, узурпира права која му Флорум не даје, меша се у његово (пре)уређивање и још свашта чини у негативном смислу, као на пример, износи неистину тврдећи да "latinitata si romanitata in zonuri homolie,timocului si duneri nu este de ieri". (Но, о том потом, и на другом месту).

Али, важније од тога, у вези са г. Ивицом Глишић, с обзиром на његову високу функцију у Влашком националном савету (потпредседник), јесте да нам одговори на следећа питања, која бих му у својству власника и уредника Флорума поставио на било којој конференцији за штампу на којој бисмо се срели:

1 - За коју се националност изјашњава на пописима: влашку или румунску (ако није тајна, наравно)?
2 - У који се Посебни бирачки списак уписао за ове изборе, влашки или румунски?
3 - Ако планира учешће у предстојећим изборима, за који ће се Савет кандидовати, влашки или румунски?

Да пи домну Caslav (пи карје Ивита Глишићи  :) ăл бужукурјадзă, бућедзîндул caosav [аратîнд аша, ђешкис, ка њиś слуовиљи латињешћ ну кунуоашће биње!]), ăл пуздравјеск ку "Биње м-јај вењит!", шî скрије, фрацîје, кум цî мăј љесње, ама скрије-н грају тјеу! Правилурј јастă нума ђи љимба литерă, шî н-ар фи рîнду ку јаље сă баћем жуоку, да ђи грај јастă нума о правилă: "скрије аша кум ворбјешћ". Са глумјашће ку нуој, Румîњи, министрол-нуостру, дуомну Ивица Глишић, кîнд аиśа ла Флорум, а скрис кă нуауă њи трîабе limba literă româneasca пинтру аја кă ној ђи ној (Царањи ку Унгурјењи), фара ја н-о сî пућем сă њи-нцаљеźем! Дуомну Ивита је уом глумăц, ш-ăј виње драг кîћ-одатă сî батă жуок ку нуој, кă с-а шћије кă пућем сă њи-нцаљеźем биње шî прја биње, ш-аја фива вуорбиту скрис îн ћирилицă [мăј фрумуасă слуове пи лумја албă, ку карје а скрис шă страмуошî нуоштри!], ор îн латиницă [мăј расфираће слуове пи лумја албă]! Кă њиś парадједа-луј, ка њиś парадједа-мјеу, кîнд са дус ла Крајна дупа вин, на луват îн трастă њиś ун Dicţionarul, нума а пљекат ку пунга пљинă ђи бањ! Да њиś парадједа лу Caslav, кîнд а пљекат îн Омуољ, ор îн Звижд, ор îн Млауа ку фуśија пљинă ђи вин, калăрј пи кал, н-а пуртат аја карће ку јел!

Ну љ-а трăбуит атунśа, кум њиś нуауă ну њи трîабе астîдз!  
Да адаверја је кă њи трîабе Dicţionarul, нума њи трîабе ђи limba literă româneasca, кă пи ја н-о куношћем, н-о-нцаљеźем шî н-о шћим!
Кî је аја љимбă ђи нуој - љимба стринă!
Аста шћије туата баба îн туот сату румîњеск,
дар ну шћиу нума "миништри" нуоштри!

Ми сампаре к-а шћjут шî иј вр-о датă,
нума, басама,
са дус
сус
шî прја сус,
шî са зујтат!
Сîрмањи!

Ђ-аја јастă аљесурј:
тот нат сă кадă жуос,
сă трусњаскă,
сî са спојаскă,
шî с-а пумењаскă,
сî вадă ђи унђе а пљекат,
шî ś-а зујтат!

Citat: caslav poslato 06.04.2010. 00:00

"Комшијилор - рăмйндјец комшиј !"

Întrabă, ma ruog đi ćińe, pi muošo-la śe are 90 đe ań, kum a ḑîs iĭ đi bătrîńaţă:

Komşîĭe (комшије), or veśin (вечин)?

Kă kînćikola-l frumos nu-nśape ku vorbiľi:

Комшико, соро, комшико
цîњец барбацăлу биње!

Numa:

Veśină, soro, veśină,
cîńeţ barbaţălu bińe!

PS. Постоје влашки крајеви где турцизам "комшија" још није сасвим истиснуо старовлашки назив за суседа: "veśin", "večin", настао од латинског vicinus.  

Citat: Paun poslato 06.04.2010. 08:45

Citat: Ivita Glisici poslato 06.04.2010. 00:49
Domnule caosav, eu nu stiu cirilic si pentu a sa lucru ma rog de dumitale sa scriet in litere latine ...

Желео бих само да подсетим да је Флорум отворен с намером да се афирмише говор на влашким дијалектима, будући да су они матерњи језик Влаха источне Србије, да су основа влашког идентитета, и да је задатак сваке (добронамерне) културне политике окренуте Власима, да омогући њихово неговање, чување и развијање. То другим речима значи да је овде, на Флоруму, омогућено сваком да говори и пише на свом дијалекту онако како може, уме или сматра за прикладним. Власи су активни билингвисти, и истовремено савршено владају са два писма која су актуелна у Србији. Ко тврди да му је ћирилица непозната, или да је не зна, обичан је фолирант, или покушава да буде духовит без "смајлија". Свеједно, узурпира права која му Флорум не даје, меша се у његово (пре)уређивање и још свашта чини у негативном смислу, као на пример, износи неистину тврдећи да "latinitata si romanitata in zonuri homolie,timocului si duneri nu este de ieri". (Но, о том потом, и на другом месту).

Али, важније од тога, у вези са г. Ивицом Глишић, с обзиром на његову високу функцију у Влашком националном савету (потпредседник), јесте да нам одговори на следећа питања, која бих му у својству власника и уредника Флорума поставио на било којој конференцији за штампу на којој бисмо се срели:

1 - За коју се националност изјашњава на пописима: влашку или румунску (ако није тајна, наравно)?
2 - У који се Посебни бирачки списак уписао за ове изборе, влашки или румунски?
3 - Ако планира учешће у предстојећим изборима, за који ће се Савет кандидовати, влашки или румунски?

Да пи домну Caslav (пи карје Ивита Глишићи  :) ăл бужукурјадзă, бућедзîндул caosav [аратîнд аша, ђешкис, ка њиś слуовиљи латињешћ ну кунуоашће биње!]), ăл пуздравјеск ку "Биње м-јај вењит!", шî скрије, фрацîје, кум цî мăј љесње, ама скрије-н грају тјеу! Правилурј јастă нума ђи љимба литерă, шî н-ар фи рîнду ку јаље сă баћем жуоку, да ђи грај јастă нума о правилă: "скрије аша кум ворбјешћ". Са глумјашће ку нуој, Румîњи, министрол-нуостру, дуомну Ивица Глишић, кîнд аиśа ла Флорум, а скрис кă нуауă њи трîабе limba literă româneasca пинтру аја кă ној ђи ној (Царањи ку Унгурјењи), фара ја н-о сî пућем сă њи-нцаљеźем! Дуомну Ивита је уом глумăц, ш-ăј виње драг кîћ-одатă сî батă жуок ку нуој, кă с-а шћије кă пућем сă њи-нцаљеźем биње шî прја биње, ш-аја фива вуорбиту скрис îн ћирилицă [мăј фрумуасă слуове пи лумја албă, ку карје а скрис шă страмуошî нуоштри!], ор îн латиницă [мăј расфираће слуове пи лумја албă]! Кă њиś парадједа-луј, ка њиś парадједа-мјеу, кîнд са дус ла Крајна дупа вин, на луват îн трастă њиś ун Dicţionarul, нума а пљекат ку пунга пљинă ђи бањ! Да њиś парадједа лу Caslav, кîнд а пљекат îн Омуољ, ор îн Звижд, ор îн Млауа ку фуśија пљинă ђи вин, калăрј пи кал, н-а пуртат аја карће ку јел!

Ну љ-а трăбуит атунśа, кум њиś нуауă ну њи трîабе астîдз!  
Да адаверја је кă њи трîабе Dicţionarul, нума њи трîабе ђи limba literă româneasca, кă пи ја н-о куношћем, н-о-нцаљеźем шî н-о шћим!
Кî је аја љимбă ђи нуој - љимба стринă!
Аста шћије туата баба îн туот сату румîњеск,
дар ну шћиу нума "миништри" нуоштри!

Ми сампаре к-а шћjут шî иј вр-о датă,
нума, басама,
са дус
сус
шî прја сус,
шî са зујтат!
Сîрмањи!

Ђ-аја јастă аљесурј:
тот нат сă кадă жуос,
сă трусњаскă,
сî са спојаскă,
шî с-а пумењаскă,
сî вадă ђи унђе а пљекат,
шî ś-а зујтат!

Alaj săc fije vuorba fraća Pauńe!

Numa ku aša gînd, šî ku aša vuorbă pućem să dăm nainće!

                                                                Mă извињиц сурорилор драџ
                                                                       ши фрацйлор
                                                                 - ну м-ам престăвит !

       Йн кймпу љимбилор стау биње нума ку кйтјева љимбје.Кйнд ље 'нкурк йнжур пје аја љимбă пје карје ам йнкуткато.
       Штјиу кă Букопчењи мјеј кйнд зик "уоу, боу,вйлњек,пиришоарă" сă рйд :"Уому Рăдăјвићан"! Йј дрјег ла "ћ": "Рăдăјвичан ". Карје дјин вој штјије кă дјин Рăдăјвăц пăнă 'н Букопча сйнт нума шаптје километăрје пистă Србовлаш , 'ш престăвјештје дје сигурат ундје трăјеск Србовлăштјењи вјењиц " дјин кăтрă Србј" ( сату сă кјамă Србовлаш) , јар ши кă дј'ачија ла йнкă три километăрје мăј сйнт доуо сатје Букопча ку Кобишњица 'нпреунатје - бједје кă дјин 'тро партје  Рăдăјвичјењи ку Србовлăштјењи , дјин 'тр' алалтă Букопћењи ку Кобижњићењи aу разликă йн ворбă .Јо сйнт Слăтјинаш (йнăинтје Златјина), ај бăтрњ трăјау 'н Меловăц (Миајловăц) дупă чје сă мутасă 'н  Рăдăјвăц ундје фршисăм шкоала .Вјењинд йн  Њиготјин цйњам вјеза ку Слатјина , Брза , Грабовица ... йн урјејкиљи мјеље сунă ворба ши музика ноастă ,йн нăинтја ојкилор стјеље луминоасă ка лумињиљи пје масă  йн чина празњекулуј...Ши 'н зй дје астăз йм плак сăмњиљи куноскутје пингă друмурј чје ље йнтйлњам - арăтăрј, сă ну прја ње лом ку минцйљи мјергйнд орйнкотрова , сă ну ње пјердјем .

      " Вјећин "  ла ној ну сă зйча . Ај вјењиц дјин Царă - Цăрјењи ( Раду лу Испас ) ворбја румйњештје вјењинд дјин Букурештј . Дји ла јел йнтишинтйј аузйсăм "већин, бичикљетă , брикетă ..."  йн ану 1963-4. Тăбăрйсăм пје јел "сă ну сă зăјебјаскă кă аја ну је бичикљетă нума је раљица..." Ех чје згоадă јерја ... Ну минцам кă тот скрцăја мăј рăу ши дјекйт раљица.
       Ворбиљи (cuvintele) "скрисă 'н поезија ши музика ноастă" сйнт  "алта повестјије" .Дје плагија йн "музикă" рăсвирăм дебата кйнд о вења времја ши ку карје ну 'ш а ујтат ћирилица (кă дје нотје ну прја крјед кă а аузйт) . Кйнд ворбим дје музикă -(cuvintele) ље лăсăм ла партја 'лалтă.

      Йм парје рăу дјекă чињева аратă мрзă инкăтрă ћирилицă.Пинтру чје о мрзăштје? Ар фи биње сă дукă сă ка сă 'ш дјескурчје комплексурљи ла врјемје.

      Дје музикă ворбим кйнд бăјецй испрăвјештје сајту "chaslav.de".Aу трјабă ку кймпу нотјилор , ну прја куноскут, а мјестјекат ши о партитурă ла дјешкис пунйнд "Етида пинтру гитарă" йн локу "Македонки ".

      Извињиц дакă ну њ'ам йнцăљес. Вă рог дје сăнăтатје ши вă лас йн воја плăкутă , крјед бунă.

Citat: Paun poslato 06.04.2010. 10:00

PS. Постоје влашки крајеви где турцизам "комшија" још није сасвим истиснуо старовлашки назив за суседа: "veśin", "večin", настао од латинског vicinus.  

Ai đireptaće, uica Pauńe. Cînd ieram copil mic am auḑît dâ la ai bâtrîń câ vorbâsc dă "str(â)iń şî većiń".
Мада се, у свакодневном говору, употребљава турцизам "comşîia".
Нисам сигуран, мислим да је тај израз "većiń" забележио и Проф. Десимир Марковић у свом Речнику говора Влаха села Лескова.

Turcizam, or śe va fi, vuorba "komšîja" să vorbješće la nuoj damult. Dă mik mam pomeńit ku ja, šî lumnja o vorbjeašće šî dzî dă astădz.

Vuorba "veśin", nu să auđe în zboru lumnji în toată dzîva. Ku asta vuorbă mam întuńit numa în kînćiku śel spuńe fraća Paun, kînćiku śel kînta Radojka Matušić.

"Veśină, suoro veśină
ljagăc fa kacîalu bińe..."

Cîn minće kă întră un kînćik ja kînta:

"kînd vorbešte, šî rošešte
inima să răsturešte..."

Da la nuoj nu să "vorbešte" šî nu să "rošešte", dî aja kŕed kă îs aăalja kînćiśe luvaće dî la Romăń.

Da jeaste šî mulće kînćiśe ku "komšîja", kare îs skrisă šă fakuće dă lumnja anuoastră.

Vita Mali: "Puńe komšîko dî kafă..."
Branko Olar: "Komšîja đî lînga minje..."

vecin, -ă  lat.VICINUS, -A, -UM ово је наслеђено из латинског језика и није последица стандардизације румунског језика.Ову смо реч једино могли да заборавимо а не да је сматрамо за туђу реч.
Последица стандардизације румунског језика је на пример român, -ă (или româncă) lat.ROMANUS, -A, -UM  док је прави народни назив rumân, -ă.

Citat: dPasujoni poslato 08.04.2010. 09:06
Turcizam, or śe va fi, vuorba "komšîja" să vorbješće la nuoj damult. [...]

Vuorba "veśin", nu să auđe în zboru lumnji în toată dzîva. [...]

...dî aja kŕed kă îs aăalja kînćiśe luvaće dî la Romăń.

Aĭa vuorbă nuĭe đin kînćiśe "luvaće dî la Romăń", numa ĭe moşćeńită đi la funduańa lu ļimba nuastră: đi la Latîń.
Ś-a pisato vuorba turśaskă, ĭe o muadă: puortu lu tuoĭa, kasa lu tuoĭa, vuorba lu tuoĭa tuot ĭe măĭ frumuos şî măĭ bińe đi kît a nuostru!
Aĭa śi ĭe a nuostru ĭe prostîĭe şî ruşîńe!
Đin aşa lukru ńi sa pĭerdut nu numa o vuorbă, duauă, numa kultura-ntrĭagă!

Citat: dPasujoni poslato 08.04.2010. 09:06
Vita Mali: "Puńe komšîko dî kafă..."
Branko Olar: "Komšîja đî lînga minje..."

Вита Мали и остали "мали", стварају за тржиште, као и ови којима су "надахнуће" мобилни, БМВ и слично.
А "тржиште" је, као што видимо ствар обрнуло наглавачке: стране речи одомаћује, а матерње речи одстрањује!
Немам ја ништа против тога, јер и да имам, могао бих само да добијем чир од секирације, јер само њега немам у својој богатој колекцији дијагноза.
Једино што се ту може урадити јесте да се снимају примери народног стваралаштва који су настали пре овог наказног времена.
Тако је настао пројекат "Последњи Орфеји Балкана".

Citat: Paun poslato 08.04.2010. 09:58

Aĭa vuorbă nuĭe đin kînćiśe "luvaće dî la Romăń", numa ĭe moşćeńită đi la funduańa lu ļimba nuastră: đi la Latîń.
Ś-a pisato vuorba turśaskă, ĭe o muadă: puortu lu tuoĭa, kasa lu tuoĭa, vuorba lu tuoĭa tuot ĭe măĭ frumuos şî măĭ bińe đi kît a nuostru!
Aĭa śi ĭe a nuostru ĭe prostîĭe şî ruşîńe!
Đin aşa lukru ńi sa pĭerdut nu numa o vuorbă, duauă, numa kultura-ntrĭagă!

Fraća Pauńe,

nušću dar ńam încaljes bińe?

Dar je veńită dî la Latîń, or dî la Romăń, or dî la Turś, or dî fije unđe, vuorba kînd tună în zboru al dîn tuoată dzîva, je vuorba ANUOASTRĂ.
Anuostră daćină je să skrijem, să însamnăm, dî pjerđală să pastrăm śe măj mult pućem!

Da naš da duos ńiś dî aăja śe lukră pră banj, dî tîrg, jej sarmańi numa fak aja śe lumńa lje popćeašće.
Tuot nat faśe kum măj bun poaće, da kînd naj papuś, je bună šî opinka!

Ku sînataće!

dPasujoni, io gând'esc că ńe înţăľegem bun şi că tot una am vrea să să facă, şi io şi tu am vrea să păstrăm cultura noastră.Iar ceva nu pot să înţăľeg d'i ce fugim d'e aia ce estă al nostru şi la rumâńi d'in Rumâńie l'e spuńi "Româń"?

Лако ће неко да савлада књижевни румунски језик, много више посла треба да се посвети нашим наречјима и ту би требало много више да се уради.Али зато не треба бежати од нашег порекла нити од језика којем наша наречја и припадају а то је румунски језик.Сада има 186. година од када се код нас наша култура занемарује и није разлог да се због те разлике која је настала, ограђујемо од осталих румуна и румунског језика.Ја се слажем да останемо и Власи на страним језицима, али не и да се намерно удаљимо и бежимо од своје културе, која је каква таква некултивисана али ипак јесте румунска.

Citat: dPasujoni poslato 11.04.2010. 11:00

Citat: Volcae poslato 08.04.2010. 16:04
dPasujoni, io gând'esc că ńe înţăľegem bun şi că tot una am vrea să să facă, şi io şi tu am vrea să păstrăm cultura noastră.
Iar ceva nu pot să înţăľeg d'i ce fugim d'e aia ce estă al nostru şi la rumâńi d'in Rumâńie l'e spuńi "Româń"?

Domnul Volcae,

nu mis jo aăla śe îj strgă, ńiś aăla śe lje spuńe! Români aša nume sînguŕ ša pus!

Citat: Volcae poslato 11.04.2010. 10:29
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg40.imageshack.us%2Fimg40%2F2241%2Fpoeziisanducristeatimoc.jpg&hash=d5cbaee706e2e5d37cc0d611a5b87ab96337baa8)

Nu šćiu numa rumîńi anuoštri dîn Krajna (Vlahi) kînd să fakură "Români dîn Timoc"?!

Ma mir kum va puća să trajaskă în apa Timokuluj, dar ka pješći or ka broašćilji?! :D

Ku sînataće!

dPasujoni

Ја не разумем, како су требали да назову ту књигу по теби, када је наслов на књижевном румунском језику?
Друго објаснио сам да је О форма назива за Румун român, -ă (или româncă) у румунском језику последица латинизације румунског, а да је прави румунски народни назив rumân, -ă Lat.ROMANUS, -A, -UM

Citat: Volcae poslato 11.04.2010. 11:49
Друго објаснио сам да је О форма назива за Румун român, -ă (или româncă) у румунском језику последица латинизације румунског, а да је прави румунски народни назив rumân, -ă Lat.ROMANUS, -A, -UM

Можеш ти да  објашњаваш шта год хоћеш и да се позиваш на кога год хоћеш, ако се некоме причињавају некакви "Vlahi" у Тимочкој крајини, онда се питам колико има смисла да даље објашњаваш. То је исто као када би објашњавао да су 2+2=4, па најпре кренеш прстима, наставиш рачунаљком и стигнеш до најсавременијег НР дигитрона, а онај коме то покушаваш да објасниш разним досеткама упорно обесмиšљује да су 2+2=4.

Буди ми поздрављен

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.limitedgoods.com%2Fimages%2FproductShots%2F6%2Flarge%2FHP50G.JPG&hash=6e00683b8edb91b68e1a18aac923fe0ad47dd452)

Управу си Vlad ово је губљење времена а изгубили смо само 186. година.Некада су наши преци говорили чист румунски језик, једино што смо стаднардизацију језика избегли.А сада се хвалимо са нашим говорима који су толико пропали да их можемо слободно назвати титаник језик а не влашки језик.Са друге стране и данас користимо старо српско име за румунски језик а то је влашки језик а правимо се да са осталим румунима немамо никакве везе.Камо среће да су наши преци имали прилике да остваре своја права пре 186. година данас би знали и књижевни румунски а сачували би и своја румунска наречја.

Друго за ове који упорно трвде да су Власи а не Румуни, требали би да буду свесни да је неопходно да се промени и име националне мањине јер је Влах био и остао стари назив за Румуне.

Поздрав!

Citat: Volcae poslato 11.04.2010. 16:08
Друго за ове који упорно трвде да су Власи а не Румуни, требали би да буду свесни да је неопходно да се промени и име националне мањине јер је Влах био и остао стари назив за Румуне.
Поздрав!

Тачно тако. И то пише у сваком иоле озбиљнијем етимолошком речнику у Србији. Једна од највећих - ако не и највећа грешка Националног савета је у томе што није организован научни скуп на коме би се објаснило да се не може бити Влах а не бити Румун.

Иначе, један од претендената на "трон" Националног савета, Братислав Бата Пауновић из Ђуприје има "решење" и за тај проблем. Он, наиме, тврди да су Власи у ствари Влашкењори а да влашки језик на влашком треба да се зове "Влашкјењ љимба". На тај начин би дефинитвно отклоњене све дилеме око тога да нисмо Румуни   ;D.

Поздрав

Citat: Volcae poslato 11.04.2010. 16:08
Управу си Vlad ово је губљење времена а изгубили смо само 186. година.Некада су наши преци говорили чист румунски језик, једино што смо стаднардизацију језика избегли.А сада се хвалимо са нашим говорима који су толико пропали да их можемо слободно назвати титаник језик а не влашки језик.Са друге стране и данас користимо старо српско име за румунски језик а то је влашки језик а правимо се да са осталим румунима немамо никакве везе.Камо среће да су наши преци имали прилике да остваре своја права пре 186. година данас би знали и књижевни румунски а сачували би и своја румунска наречја.

Domnul Volcae,

šta se to desilo Vlasima u Istočnoj Srbiji 1824.godine, šta je to bilo tako presudno da su su naredna dva veka izgubljena za Vlahe.

Koliko znam Vlasi su postojali u Istočnoj Srbiji i pre, i posle 1824.godine, a hvala dragom Bogu postoje i danas. Da ne postoje ne bi se toliko upinjali da ih preimenujete u rumune.

Što se citiranog izraza VLAHI tiče, radi se o rumunskom nazivu za stanovništvo Istočne Srbije. Izraz VLAHI sam prvi put sreo u Rumunskim tekstovima, naravno kada se radi o neutralnim i neostrašćenim autorima kojima je realno prikazivanje stanja u Istočnoj Srbiji na prvom mestu.

Citat: Volcae poslato 11.04.2010. 16:08
Друго за ове који упорно трвде да су Власи а не Румуни, требали би да буду свесни да је неопходно да се промени и име националне мањине јер је Влах био и остао стари назив за Румуне.

Nekoliko puta sam domnul Vladu na ovom forumu dokazivao da "Arhaični rumuni" ne mogu biti isto što i Rumuni, odnosno ne mogu postojati istovremeno.

Da se poslužim tvojom terminologijom:

Ako su Vlasi Stari Rumuni, onda su to rumuni koji su živeli pre tri, četiri veka i od kojih su nastali sadašnji Rumuni, ili Români kako sami sebe nazivaju.

Od jednog ogranka tih "Starih Rumuna" su nastali i sadašnji Vlasi u Istočnoj Srbiji, ili Rumîńi, kako načešće sebe nazivaju.

Od drugog ogranka tih "Starih Rumuna" su nastali sadašnji Cincari u Makedoniji, ili Armańi, kako najčešće sebe nazivaju.

Naravno, ja ne negiram tu zajedničku osnovu od koje su Vlasi potekli, zajedno sa Rumunima, Armanima, i Istarskim Vlasima.

To što se kod nas paralelno sa starim arhaičnim nazivom Rumîn, zadržao takođe arhaični izraz Vlah, samo je činjenica više u prilog naše različitosti u odnosu na sadašnje Rumune (Români).

Što se tiče našeg "titanik jezika", ovaj Forum je prvi dokaz da on uspešno "plovi". To što u toj "plovidbi" koristi čas "ćirilično", čas "latinično jedro" nije nikakav hendikep, već prednost koja mu daje veće "manevarske sposobnosti".

To što bi novouskrsli Rumuni među Vlasima hteli da ovaj brod "torpeduju" i pošalju na dno Crnog mora, samo je pusta želja!

Na kraju pretpostavljam da je zamena vlaškog jezika, rumunskim jezikom i promena imena vlaške nacionalne manjine u rumunsku, tvoj program za Vlaški nacionalni savet pošto je tema:

"IZBORI ZA VLASKI NACIONALNI SAVET - PROGRAMI I KANDIDATI"

u suprotnom da otvorimo novu temu o jezičkim nedoumicama?

dPasujoni мислио сам на 1834. годину, али сам лоше израчунао, ипак је 176. година је упитању.
Да плашим се да смо мало скренули са теме, управу си, оваква дискусија не би требала на овој теми да се даље настави.

          Сă мăј ње дјескуркăм пуцйн , тотуна ши дакă рăмйндјем  тотнату  'н коту  луј . Да, је биње кă авјем ун мотив чје ардјикă кйт-атйт о инспирације ши пуцйна  цăрйнă , ну је биње пинтру кă  њ'о арункăм йн ојкј (афар дјин Флорум ку чје год ажунџјем ши ку чје гăсйм).Аја чје скрије пје пăјентје сă ље лăсăм ла копији ноштји сă ље фије ун йнвăц ка сă  штјије кă аја чје скрије ну  йнсамнă кă постојештје.
           Зйчјам : "Ворбјеск романеште". Знăчја : " Ворбјеск ка Романи" ( "Ка кум ворбјеск ла Рома") - србјештје: " Говорим као Римљани " ("Како говоре у Риму").Аша ворбјам финд Трајан йн партја -'ста .А трекут Трајан ку бăјецй дји ла Рома (Рим) пистă Дунăрје ? Ши су Чаушеску сă фи йнвăцат историја (дакă авусасăц ун гйнд љимпјезйт) а - ц  путја сă фиц ку мăј мултје варијациј ши мăј дјешкиш ла конклузиј :"Ундје јерја уоу кйнд гăина јерја пуј". Орикă : " Куноск  кйнјиљи дје кйнд јерја луп" ; " Тје штјиу  пушкă дјекйнд јерјај пистол"...
         
          Одатă јерјам тоц аналфабјец ши ворбјам ворбје вулгаролатинјештј, ор ундје йн Европă .Ноуо љимба Романă ну ње јерја о ворбă стринă , ши йн зй дје астăз сунă йн љимбиљи европејештј ка йн каса јеиј . Путусăм ,  Италија ка матица ку тоатје држевурљ'аље 'лалтје дјин окружалă ши Византија ка матица држевилор пје Балкан , сă ње опредељим дје о љимбă, латинă ор грчаскă. Проблемуриљи биње куноскутје ње фăкусă чје а фăкут , сă мишкасă ши сă дјислокасă лумја дји ла рăсăрит йнкăстрă скăпăтат, сă сурупасă цивилизацијиљи дје ноу фăкйнд ши регионал скимбурј ши мишкăрј дрјапта –стйнга ка  ши дјин дјал йн ваље. Сă поивира љимбје нои ши цăрј нои. Љимба латинă , пуцйн ши ку елементе Хеленештј , рăминдје лунг тјимп ка о љимбă официјалă ин наукă, дипломатије ши йн медицинă (афар дјин Ватикан ши католичије) ка ун тјимиу љимбилор романе  ор ундје йн лумје.
           Трăјинд 500 дје ањ су Турч - ну ам лоат љимба турчаскă. Ну  зйк кă н'ам лоат елементурј дјин љимбă, културă... да тот ну сйнтјем Турч; Срби, Бугари Грчи , Румйњи , Босанцй...тот ка ши ној. Йн ратурј рăтујам ор фуџам орундје пје ормă јар ње йнторчам ши трăјам ши ку слуџиљи ши ку господари тотуна карје сус карје дје жос – патјима ш' атунч јерја патјимă , њевоја ш'атунч јерја њевоје. Лумја трјеча дјин Бугарије 'н Србије ор йн Влашка ; дјин Србије  ин Влашка рăсвирйнду сă пăнă 'н Русије , ор йн Мăџерије ; дјин Босна йн Србије ор йн Хрватска  ши карје мăј сокотјештје импреунăтуриљи ши мјестјекăтуриљи дупă формула "Ној ну сйнтјем ор дји ундје вјењиц, дјин урма 'ста тоц сйнтјем  рăсăриц". О метафорă поетикă парафразирјеск ка сă м'-о арунк 'н  грумажи мјеј , нума ка сă  ну  мă бластăмје ор чиње пинтру кă политизăрјеск ун GENIU .
           Акума тоц ау љимбиљи лор.
Дјичје Македонцй н' a лоат љимба бугăрјаскă? (Алцй о гйндја ши 'н ал' фјел). Дјичје Хрвацй  ворбјеск ворба лор, Босанцй (гйндјеск ла корпусу муслимăњеск ) ну 'ш -а  лоат љимба турчаскă  нума 'ш фаче љимба лор , дјичје Црногорцй ну мăј  ворбјеск  србјештје...Чје поминă пје лумје ар фи сă ње фăчем ши ној о платформă (ну нума лингвистикă ) пуцйн поатје мăј латă дјекйт потјека пје карје кăлкăм , дјекйт суфăранца ши толеранца ноастă . Пинтру чје ну ње дјескуркăм аша кум ње йнвацă ши гинду носту, ну нума кум ње поартă кăрцйљи ши тјиоријиљи фије кујва.
            Ној (Влахи рăмйнш ор ундје ши виј ) авјем ,дупă о апстиненције дје 2000 дје ањ, дрјепт  сă  аљеђем :
1. врјем сă лом љимбјиљи држевјештј стандардизатје ши признуитје 'н лумје           
2. сă лом љимбјиљи комшијештј (вјечињештј)
3.сă ње йнтйлњим ка прјетјињи ши сă пуњем ун тјимиу , ор  ка ши пăнă акума тотнату сă 'ш поартје 'н сйн пјатра луј.
            Дупă чје са йнцăљес тоц Роми 'н лумје, ње рăмйндје блăстăму сă ње 'нцăљеџјем ши ној. Дакă ну йн вијаца 'ста – лу тотнату чинстје ши омињије ној рăмйндјем йн љегăтутă ку рăдăчина родулуј носту йн Србије.

           

Mogu da primetim da se svaka tema na Forumu na kraju svede na diskusiju da li smo mi isto što i Rumuni ili ne, bez obzira što je naslov teme nešto sasvim drugo.
Ali s obzirom da nijedna potencijalna lista ili kandidati za predstojeće izbore nisu smatrali relevantnim da nas udostoje njihove intervenicije, kako sam se ja nadala, dobro je da se bilo šta što se tiče naše zajednice diskutuje. Sa ciljem da nekome ko poput mene ne poznaje našu svežu ,,političku elitu" i njihove stavove, smatram korisnim da postujem bilo šta što govori o stavovima radu pripadnika ove ,,elite".  U tu svrhu prilažem članak sa Timocpressa od 23.04.2010.
http://www.timocpress.info/sr/?p=2486 (http://www.timocpress.info/sr/?p=2486)

CitatBukurešt, Rumunija/TimocPress/petak 23. april 2010./ - Na poziv Odelenja za Rumune iz dijaspore, u periodu od 21. do 23. aprila 2010, delegacija predstavnika rumunske zajednice Srbije je posetila Rumuniju. Tokom tri dana rada, lideri Rumuna iz susedne zemlje, su održali niz sastanaka sa predstavnicima rumunskih institucija, nadležnih za odnose s Rumunima iz dijaspore.
Na svim sastancima se posebno isticala potreba za jedinstvom u redovima rumunske zajednice Srbije, kako bi se poboljšala efikasnost pristupa u cilju priznavanja prava i sloboda zajednice u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
U toku sastanka sa gospodinom Trajanom Baseskuom, predsednikom Rumunije, predstavnici rumunske/vlaške manjine Srbije su predstavili šefu države situaciju rumunske/vlaške zajednice u kontekstu izbora za Nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji.
Predsednik Trajan Basesku je istaknuo da, u bilateralnim odnosima, garantovanje poštovanja prava rumunske manjine u Srbiji, je glavni cilj spoljne politike Rumunije. Takođe, predsednik Rumunije je uverio Rumune iz Srbije da će situacija rumunske/vlaške zajednice u Srbiji biti jedna od glavnih tačaka dnevnog reda razgovora sa svojim srpskim kolegom Borisom Tadićem, u sklopu nameravane posete Beogradu.
Takođe, predsednik Rumunije je pozdravio inicijativu Rumuna/Vlaha u Timočkoj Krajini da se organiziraju za uvođenje rumunskog jezika u školama u regionu.
U sklopu sastanka sa gospođom Robertom Almom Anastaseom, predsednicom Skupštine (Dom poslanika) Rumunije, ona je izrazila spremnost za rad na poboljšanju zakonodavstva kada je reč o Rumunima iz dijaspore, ali i za organizovanje kongresa za Rumune iz dijaspore u Palati Parlamenta.
Ona je takođe izrazila podršku za osnivanje komisije za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.
Lideri rumunskih/vlaških organizacija Srbije su otvoreno primili prenete poruke predsednice Skupštine (Dom poslanika) Rumunije i izrazili su spremnost za punu saradnju sa ovom institucijom.
Delegaciju je primio i gospodin Daniel Funeriu, ministar za obrazovanje, istraživanje, omladinu i sport, koji je imao priliku da razgovara o situaciji obrazovanja na rumunskom jeziku u Srbiji, kao i o dotiranju škola i biblioteka knjigama i modernim nastavnim materijalima, o nastavku davanja stipendija Rumunima/Vlasima iz Srbije kao i o kursevima za održavanje obuka za nastavnički kadar.
Ministar Daniel Funeriupredložio je osnivanje jedne sekcije za Rumune iz dijaspore u Ministarstvu obrazovanja, istraživanja, omladine i sporta.
Tokom razgovora sa gospodinom Euđenom Tomakom, državnim sekretarom za Rumune iz dijaspore, istaknuta je potreba jedinstva rumunske zajednice u Srbiji. Državni sekretar za Rumune iz dijaspore je rekao da se treba fokusirati na bilateralnim odnosima i pregovorima Srbije i Rumunije, u vezi sa pitanjima manjina u ovoj zemlji.
Takođe, Euđen Tomak je preporučio delegaciji da apeluje sa poverenjem zvaničnicima i institucijama rumunske države u županijama koje su na granici sa Srbijom i naglasio je da Rumunska vlada očekuje zajedničke projekte Rumuna/Vlaha iz Vojvodine i Timočke Krajine.
Bogdan Mazuru, državni sekretar za evropske poslove iz ministarstva inostranih poslova, potvrdio je rumunsku politiku o podržavanju Srbije za pristup članstvu Evropske Unije, naglašavajući važnost potpunog ispunjenja svih političkih i ekonomskih kriterijuma, a posebno prava pripadnika nacionalnih manjina.
Bogdan Mazuru je rekao da će Rumunija pažljivo pratiti dešavanja u vezi sa rumunskom/vlaškom zajednicom u Srbiji, kako na domaćem planu, u Srbiji, tako i u evropskim organima odgovornih za ovaj domen.
U toku diskusija je spomenuta i perspektiva zaključivanja sporazuma o malom pograničnom prometu na granici izmedju Rumunije i Srbije, kako i otvaranje Generalnog Konzulata Rumunije u Zaječaru.
Predstavnik Rumunske Pravoslavne Crkve, velečasni patrijaršijski vikarni episkop Ćiprijan Kmpinjanu, je rekao da će Rununska Pravoslavna Crkva nastaviti da podržava rumunske/vlaške zajednice u interesu očuvanja rumunskog nacionalnog identiteta u Srbiji.
Posebna pažnja je posvećena temi priznavanju Rumunske Pravoslavne Crkve u Srbiji kao tradicionalne crkve, sa područjem kanonske nadležnosti na celoj teritoriji srpske države.
Članovi delegacije su bili primljeni i na Rumunskom Institutu za Kulturu, gde su skrenuli pažnju na potrebu za očuvanje i restauraciju starih verskih knjiga i rumunskih crkvenih slika u Vojvodini i Timočkoj Krajini. Predstavnici rumunske/vlaške zajednice su izrazili želju za boljim promovisanjem kulture Rumuna/Vlaha iz Srbije.
Zauzvrat, predstavnici Rumunskog Instituta za Kulturu, Jon Mirčea i Adriana Gae su obećali da će nastaviti da podržavaju kulturne i duhovne projekte Rumuna/Vlaha iz istočne Srbije.
Tokom sastanka sa gospođom Beatris Komanesku, direktorkom Televizije Rumunije Internacional, članovi delegacije su priznali ulogu rumunske televizije što se tiče povezivanja rumunske/vlaške zajednice u Srbiji i izrazili su interes za većim brojem kulturnih i folklornih emisija, kojima bi se bolje mediatizovala situacija Rumuna/Vlaha iz Vojvodine i Timočke Krajine.
Uprava Televizije Rumunije Internacional je obećala realizovanjee bar jedne mesečne reportaže ili talk-show-a o Rumunima/Vlasima iz Srbije, kao i održavanje obuka za rumunske novinare u Srbiji i medijatizovanje događaja rumunske/vlaške zajednice.
Na sastanku koji je održan na Radiju Rumunije, predstavnici rumunske/vlaške zajednice iz Srbije su razgovarali o nedostatku kvaliteta radio emisija na rumunskom jeziku i nedostatku rumunskih novinara, posebno u Timočkoj Krajini.
Predstavnici Radio Rumunije su izrazili spremnost da organiziraju obuku za studente i rumunske novinare iz Srbije, kao i nameru za sklapanjem više sporazuma sa raznim radio-stanicama iz Srbije za emitovanjee na rumunskom jeziku.
Delegaciju Rumuna/Vlaha iz Timočke Krajine je primio i gospodin Gabriel Sandu, ministar za komunikacije, koji je obečao pomoc u naporima da se rumunska/vlaška zajednica u Timočkoj Krajini informise na rumunskom jeziku. Ministar Gabriel Sandu je obečao da će zajedno sa Odelenjem za Rumune iz dijaspore proslediti donaciju u vidu 10000 antena i opremanje barem jednog multimedijalnog studija gde bi se proizvodio program na rumunskom jeziku.
Predstavnici rumunske/vlaške zajednice Srbije u poseti Bukureštu bili su iz Vojvodine: Jon Čizmaš, Nikolaje Gajta, Jon Magda, Jonel Buga i Timočke Krajine: Bojan Aleksandrović, Predrag Balašević, Dušan Prvulović, Dimitrije Kračunović i Zaviša Žurž.

         Бојим се , ако напишем на влашком , шири аудиторијум "неће ниш' разумети о чему ја то говорим " , а чега већ негде у литератури нема на више "различитих" начина обрађено.

         Покушаћу да објасним бар шта значи нека друга 'ација (( 'ција) НАРАВНО не са значењем ЦИА) .

         1. 'Циа, 'ација -  је активност (у даљем тексту акција) која подразумева контакте "испод жита" са неким ко има другачији хијерархијски , правни , морални или државнички статус (шеф смене, лекар , шалтерски службеник, службеник у државној администрацији (дупла 'ација), свештеник (овоме чак платите да вам смањи тежину грехова пред Богом а он вам одржи политичко предавање- ту нек ми опросте часни оци који то не чине), пружни радник...

         2. Од тих акција једна страна има дебелу корист  док друга верује да је једино тако могла да оствари своју срећу.(На страну  релације типа 1-1 , једна- један.Наравно да се не односи само на скуп непарних бројева. Ако вам је лакше имплементирајте ту читаву нумерологију).

         3. Таква акција се изводи обавезно конспиративно (важи за све 'ације , 'ције), јер једино као таква има смисла.Закон ипак санкционише јавне делатности ( или то само тако изгледа испред Скупштине и пред сирнодништем ).
         
         Ако случајно будете сведоком таквих 'ација, 'ција, лако можете да уђете у ланац (коло) тражећи да после платите два динара да се искобељате из њега и још два динара да вас не помињу по новинама , и још два динара да гласају за Вашу листу...( Нисам наиван - само сам рекао два динара).

         
       

Nakon čitanja ovog teksta možete primetiti kako Balašević i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane rumunskih institucija.

Dakle, ako NSVNM-a treba da realizuje bilo koji projekat iz ovoga se vidi kako se sve odlučuje u rumunskom parlamentu koji će čak i osnovati

Citatkomisiju za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.

.

A što se tiče zvaničnog jezika koji predstavlja glavni problem među različitim frakcijama u vlaškoj zajednici, braća Rumuni su već rešili dlemu:

CitatDelegaciju je primio i gospodin Daniel Funeriu, ministar za obrazovanje, istraživanje, omladinu i sport, koji je imao priliku da razgovara o situaciji obrazovanja na rumunskom jeziku u Srbiji, kao i o dotiranju škola i biblioteka knjigama i modernim nastavnim materijalima, o nastavku davanja stipendija Rumunima/Vlasima iz Srbije kao i o kursevima za održavanje obuka za nastavnički kadar.

.

Da ne govorimo da je već u planu i kako širiti nam novu kulturu pošto je Ministar Gabriel Sandu obećao

Citatda će zajedno sa Odelenjem za Rumune iz dijaspore proslediti donaciju u vidu 10000 antena i opremanje barem jednog multimedijalnog studija gde bi se proizvodio program na rumunskom jeziku.

A na sve ovo Balšević i Demić su se ograničili da otvoreno prime prenete poruke  i da izraze spremnost na punu saradnju!!!

Pa ako ima još uvek onih koji veruju u neku drugu politiku g-dina Balaševića, neka dobro razmisle ...

Citat: nena poslato 02.05.2010. 11:36


Nakon čitanja ovog teksta možete primetiti kako Balašević i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane rumunskih institucija.

Dakle, ako NSVNM-a treba da realizuje bilo koji projekat iz ovoga se vidi kako se sve odlučuje u rumunskom parlamentu koji će čak i osnovati

Citatkomisiju za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.

.

И шта је овде спорно? Исто тако би се рекло да Славомир Гвозденовић " i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane српских institucija.".

Да ли је спорно што је Румунија напокон одлучила да обрати мало више пажње на оне који не споре етно-лингвистичку и етничку повезаност са Румунима или је спорно што Румунија инсистира да Србија Власима даје иста она права која она даје Србима који живе у Румунији?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 11:36
A što se tiče zvaničnog jezika koji predstavlja glavni problem među različitim frakcijama u vlaškoj zajednici, braća Rumuni su već rešili dlemu:

Тај проблем у науци не постоји! Он је вештачки и чисто политички. Да ли је спорно да неки од немачких званичника констатује да Швајцарци говоре немачки?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 11:36
A na sve ovo Balšević i Demić su se ograničili da otvoreno prime prenete poruke  i da izraze spremnost na punu saradnju!!!

Pa ako ima još uvek onih koji veruju u neku drugu politiku g-dina Balaševića, neka dobro razmisle ...

Чисто сумњам да ико верује у "другу" политику Др Балашевића. Више мислим да је проблем у немоћи да се на изборе за НСВНМ изађе са сопственом листом.

Citat: caslav poslato 02.05.2010. 10:22
       

         Покушаћу да објасним бар шта значи нека друга 'ација (( 'ција) НАРАВНО не са значењем ЦИА) .

         1. 'Циа, 'ација -  је активност (у даљем тексту акција)     

Да. Била су то гадна времена када се у Србији циукало на све стране. Хлеб се тада плаћао 15 000 000 000 000 динара а гориво, уместо на пумпама, точили на улици из канистера.
Онда је било изузетно популарно циукати на свакога ко се није слагао са васколим српским патриЈотизмом и погледом на свет поклоника  брачног пара са Дедиња.. Неки су, зато што су на њих циукали били привођени, неки пендречени, многи лишавани слободе, а било је оних који су плаћали главом - попут Славка Ћурувије, Ивана Стамболића, Зорана Ђинђића...

Таман када човек помисли да је циукању напокон дошао крај, кад оно опет чујеш како циучу и траже стране плаћенике и домаће издајнике...Нема више словеначких педера који ће без нас да умру од глади, Усташа, Балија, Шиптара, Милове нарко-мафије...на ред су дошли зли Румуни  >:(

Тужно

CitatИ шта је овде спорно? Исто тако би се рекло да Славомир Гвозденовић " i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane српских institucija.".

Да ли је спорно што је Румунија напокон одлучила да обрати мало више пажње на оне који не споре етно-лингвистичку и етничку повезаност са Румунима или је спорно што Румунија инсистира да Србија Власима даје иста она права која она даје Србима који живе у Румунији?

Sporno je da se sve rešava na političkom nivou (internacionalnom) a da se pre toga na lokalnom nivou nije prstom maklo; Sporno je što se pita država Rumunija a ne Vlasi za koje se ova čorba kuva. I ako je već loše što neke institucije Rep. Srbije utiču a ne bi trebalo, još je gore kada to radi država kome ovaj narod ne polaže nikakve račune.

CitatТај проблем у науци не постоји! Он је вештачки и чисто политички. Да ли је спорно да неки од немачких званичника констатује да Швајцарци говоре немачки?

Opet ovi blaženi Švajcarci! Oni su odlučili da prihvate tu formu standardnog nemačkog a na isti način da su hteli mogli su da ozvaniče neku verziju koja je bliža njihovim dijalektima, To što nisu tako postupili to je njihova stvar. Ali ne postoji zakon (ni politički ni naučni) koji stabiliše da ako postoji nacionalni jezik sklepan u XIX veku, oni ljudi koji govore nekim dijalektima koji taj jezik pokriva  nemaju prava da standardizuju nešto što je njima bliže.  U pitanju jezika nauka je u službi politike, odnosno u službi realnih potreba onih koji se nekim govorom služe.

Citat
Чисто сумњам да ико верује у "другу" политику Др Балашевића. Више мислим да је проблем у немоћи да се на изборе за НСВНМ изађе са сопственом листом.

A ako Balašević ne promeni politiku, gore po njega. Može da se nada još jednom mandatu u kome će njegove mere naići na identične reakcije kao i uvođenje rumunskog. I možda će za to vreme da se nađe neka validna alternativa.....

Citat: nena poslato 02.05.2010. 13:32

Sporno je da se sve rešava na političkom nivou (internacionalnom) a da se pre toga na lokalnom nivou nije prstom maklo; Sporno je što se pita država Rumunija a ne Vlasi za koje se ova čorba kuva. I ako je već loše što neke institucije Rep. Srbije utiču a ne bi trebalo, još je gore kada to radi država kome ovaj narod ne polaže nikakve račune.

Ако се овде у Србији влашко питање политизује до бесвести, логично је да да ће се то питање интернационализовати.
Душан Јањић није погрешио када је рекао да држава не треба да арбитрира и нуди готова решења, већ да сами Власи одлуче шта им ваља чинити. Немојте ми само рећи да иза убацивање у игру људи попут Тиће, Драгојевића и оног лика из Жагубице не стоји сам државни врх.
Ово је само логичка реакција на покушај мешања државе.

Citat: nena poslato 02.05.2010. 13:32
Opet ovi blaženi Švajcarci! Oni su odlučili da prihvate tu formu standardnog nemačkog a na isti način da su hteli mogli su da ozvaniče neku verziju koja je bliža njihovim dijalektima, To što nisu tako postupili to je njihova stvar. Ali ne postoji zakon (ni politički ni naučni) koji stabiliše da ako postoji nacionalni jezik sklepan u XIX veku, oni ljudi koji govore nekim dijalektima koji taj jezik pokriva  nemaju prava da standardizuju nešto što je njima bliže.  U pitanju jezika nauka je u službi politike, odnosno u službi realnih potreba onih koji se nekim govorom služe.

Уместо блажених Швајцараца можемо да узмемо пример блажених Мексиканаца и Аустријанаца. Потпуно је нетачно да је по питању језика наука у служби политике. Прочитајте шта о језику пишу хрватски лингвисти. Нико од њих не спори да су српски и хрватски један те исти језик. Да су у служби политике, итекако би то негирали.

Више пута сам постављао ово питање али ми никада нисте дали одговор на њега:

У којој се држави на свету о језику одлучује на референдуму уместо да о њему одлучују за то надлежни институтуи?
Наведите ми бар један пример.

Citat: nena poslato 02.05.2010. 13:32
A ako Balašević ne promeni politiku, gore po njega. Može da se nada još jednom mandatu u kome će njegove mere naići na identične reakcije kao i uvođenje rumunskog. I možda će za to vreme da se nađe neka validna alternativa.....

Ништа Ви немојте да бринете за Балашевића. Његова скора пропаст је на овом форуму прорицана 200 пута до сада па је опет он успео да сакупи потребне потписе да би се ови избори уопште одржали, а не они који се бусају у груди и хвале огромном подршком коју уживају у народу.

Што се тиче одбијања да се у школе уведе румунски језик, то питање је стопирано одозго. Одлука да се не уведе књижевни румунски језик и поред уредно сакупљених потписа је чисто политичка и нема везе са одсуством подршке у народу.

Поздрав

CitatУместо блажених Швајцараца можемо да узмемо пример блажених Мексиканаца и Аустријанаца. Потпуно је нетачно да је по питању језика наука у служби политике. Прочитајте шта о језику пишу хрватски лингвисти. Нико од њих не спори да су српски и хрватски један те исти језик. Да су у служби политике, итекако би то негирали.

Више пута сам постављао ово питање али ми никада нисте дали одговор на њега:

У којој се држави на свету о језику одлучује на референдуму уместо да о њему одлучују за то надлежни институтуи?
Наведите ми бар један пример.

Naravno da ne mogu da vam navedem primer referenduma po pitanju jezika (ali to ne znači da nije moguć ili da je nelegalan). Kada su se nacionalni jezici uvodili, demokratiju u današnjem smislu reči su ondašnje države još uvek samo sanjale. Ali ti instituti koji su se bavili problemom zvaničnog jezika i koje su u svim evropskim državama takozvane Akademije nauka i umetnosti, su institucije osnovane iz političkih potreba da se novim nacionalnim državama stvori adekvatan jezik, napiše adekvatna nacionalna istorija itd... Tako da današnji rumunski kao i srpski i ostali evropski jezici, predstavljaju produkt korišćenja nauke u političke svrhe. Na primer: Rumuni izbacuju gomilu slovenskih reči i preuzimaju tonu reči i oblika iz Francuskog. Hoćete li mi vi ovde reći kakve veze ima nauka sa izborom reči koje treba izbaciti a koje uvesti? Srbi su, pak očistili turcizme. Gde je nauka u izboru Rumuna da koriste latinicu umesto ćirilice koja je vekovima bila i njihovo pismo - nema nauke, nego politike jer se na ovaj način se približavaju neolatinskoj porodici jezika.

Dakle same institucije koje se bave jezikom, osim svoje naučne strane imaju i te kako istaknutu političku stranu. A i pitanje zvaničnog jezika je neophodno i političko pitanje od samog starta i sve do danas. U našem slučaju izbor rumunskog dao bi u političkom smislu nov i velik uticaj Rumuniji po pitanju srpske politike. Isto tako i po pitanju srpske pravoslavne crkve ali i po pitanju naše buduće kulture koju će sve više nastojati da približe svojoj.  Dakle politika. Standardizovanje neke vrste vlaškog sprečilo bi to i zadržalo Srbiji  veću kontrolu nad svim što se dešava na ovim prostorima. Što je isto politika.

CitatНишта Ви немојте да бринете за Балашевића. Његова скора пропаст је на овом форуму прорицана 200 пута до сада па је опет он успео да сакупи потребне потписе да би се ови избори уопште одржали, а не они који се бусају у груди и хвале огромном подршком коју уживају у народу.

Ja se ne brinem, nego kao neko ko ne podržava njegovu politiku iskeno se nadam njegovoj političkoj propasti, što je drugo a i legitimno. Ne?

CitatШто се тиче одбијања да се у школе уведе румунски језик, то питање је стопирано одозго. Одлука да се не уведе књижевни румунски језик и поред уредно сакупљених потписа је чисто политичка и нема везе са одсуством подршке у народу.

Naravno da se silom može sve uvesti (kao i do sad), ali ja govorim o stupnju realnog prihvatanja ove mere od strane populacije. I tu mislim da ne grešim. A ako treba nametati kao srpsku školu u XIX veku, onda smo daleko dogurali!

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
Naravno da ne mogu da vam navedem primer referenduma po pitanju jezika (ali to ne znači da nije moguć ili da je nelegalan).

Наравно да не можете зато што се нигде у свету то не ради. Да ли је могућ? Јесте! Све је у Србији могуће. Када је могуће  Тића да нам буде председник Савета, а онај "историчар" који је открио да су вака, урс, кулмја  и остало келтске речи, да нам креира "историју", зашто не бисмо на референдуму гласали какав језик хоћемо.

Али, пазите, постављам питање зашто онда не бисмо на референдуму гласали која нам је историја? Па, ако, рецимо, 52,39% мисли да је Војислав Стојановић у праву, а 34,56 да је Бата Пауновић написао "најбољу историју", онда "демократски" изаберемо да смо Келти а не Илири.

Јел'тако?

Оне са балканолошког и осталих института да извинете ко ј...е, ми смо на референдуу одлучили да Воја Стојановић у праву и нико нам ништа не може.

Разумете ли сада до каквог апсурда може да доведе када науку ставимо у службу дневне политике?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
Kada su se nacionalni jezici uvodili, demokratiju u današnjem smislu reči su ondašnje države još uvek samo sanjale.

Јесте, госпођо! Али ко смо ми да исправљамо криве Дрине? Јесмо ли већи, бољи, богатији, паметнији од Швајцараца, Мексиканаца,  Аустралијанаца...
Никоме на свету не пада на памет да то исправи, зашто бисмо баш ми у томе предњачили?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
Ali ti instituti koji su se bavili problemom zvaničnog jezika i koje su u svim evropskim državama takozvane Akademije nauka i umetnosti, su institucije osnovane iz političkih potreba da se novim nacionalnim državama stvori adekvatan jezik, napiše adekvatna nacionalna istorija itd... Tako da današnji rumunski kao i srpski i ostali evropski jezici, predstavljaju produkt korišćenja nauke u političke svrhe. Na primer: Rumuni izbacuju gomilu slovenskih reči i preuzimaju tonu reči i oblika iz Francuskog. Hoćete li mi vi ovde reći kakve veze ima nauka sa izborom reči koje treba izbaciti a koje uvesti? Srbi su, pak očistili turcizme. Gde je nauka u izboru Rumuna da koriste latinicu umesto ćirilice koja je vekovima bila i njihovo pismo - nema nauke, nego politike jer se na ovaj način se približavaju neolatinskoj porodici jezika.

Тачно! И шта с тим? Мења ли то чињеницу да говоримо архаичним наречијима књижевног румунског језика? Избор је урађен и то је то. Да ли сада предлажете да се удружимо са лесковчанима и пироћанцима и исправимо историјску "неправду".

Када питате где је наука када је избор Румуна у питању, да уместо ћирилице користе латиницу, не чини ли Вам се логичним да народ који слови за романски користи латиницу уместо ћирилице, својствене православним Словенима?

Ако тврдите да је језик политичко питање, реците ми због чега Мексиканци или Бразилци, након стицања незавизности нису кренули да стандардизују свој језик, иако их објективно има више од Шпанаца и Португалаца? Због чега они нису потврду свог идентитета исказали на тај начин?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
Dakle same institucije koje se bave jezikom, osim svoje naučne strane imaju i te kako istaknutu političku stranu. A i pitanje zvaničnog jezika je neophodno i političko pitanje od samog starta i sve do danas.

Није тако! Осим на Балкану то нигде није случај. Наведите ми, изузи мајући Балкан и пример Молдавије, где се то, стицањем независности, стандардизовао језик као политички продукт?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
U našem slučaju izbor rumunskog dao bi u političkom smislu nov i velik uticaj Rumuniji po pitanju srpske politike. Isto tako i po pitanju srpske pravoslavne crkve ali i po pitanju naše buduće kulture koju će sve više nastojati da približe svojoj.  Dakle politika. Standardizovanje neke vrste vlaškog sprečilo bi to i zadržalo Srbiji  veću kontrolu nad svim što se dešava na ovim prostorima. Što je isto politika.

Браво!

У томе и јесте суштна и то је оно што цело време говорим. Србији та контрола треба да би нас лакше асимиловала а не из бојазни да ћемо се отцепити и припојити Румунији.

Зато се после расправе у СЕ одједанпут појављују "забринути" Власи од којих неки и "циучу", то је оно што је Тићу натерало да постане Влах, због тога ће ускоро да ухапсе Демића...

Браво, НЕНО!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
Ja se ne brinem, nego kao neko ko ne podržava njegovu politiku iskeno se nadam njegovoj političkoj propasti, što je drugo a i legitimno. Ne?

Ко каже да није легитимно?

Citat: nena poslato 02.05.2010. 14:35
Naravno da se silom može sve uvesti (kao i do sad), ali ja govorim o stupnju realnog prihvatanja ove mere od strane populacije. I tu mislim da ne grešim. A ako treba nametati kao srpsku školu u XIX veku, onda smo daleko dogurali!

Не уводи се он силом, драга госпођо Нено! Потписи нису били сакупљени силом и то Ви врло добро знате. Ствар је стопирана са врха управо због онога што сте навели у онај одличној пређашњој анализи.

Још једном, БРАВО

Citat: Vlad poslato 02.05.2010. 12:56

Citat: nena poslato 02.05.2010. 11:36
Nakon čitanja ovog teksta možete primetiti kako Balašević i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane rumunskih institucija.

Dakle, ako NSVNM-a treba da realizuje bilo koji projekat iz ovoga se vidi kako se sve odlučuje u rumunskom parlamentu koji će čak i osnovati

Citatkomisiju za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.

Да ли је спорно што је Румунија напокон одлучила да обрати мало више пажње на оне који не споре етно-лингвистичку и етничку повезаност са Румунима или је спорно што Румунија инсистира да Србија Власима даје иста она права која она даје Србима који живе у Румунији?

Nije sporno da Rumunija ima pravo, čak i obavezu da brine o Rumunima u dijaspori.

Sporno je što Rumunija insistira da Vlahe tretira kao Rumune i da o njima i u njihovo ime bilo šta odlučuje i insistira.

Nije sporno da se svako ko sebe smatra Rumunom može da se izjašnjava kao Rumun i da od Rumunije traži zaštitu svojih prava kao pripadnika Rumunske nacionalne manjine.

Sporno je da se neko ko sebe smatra Rumunom izjašnjava kao Vlah, istovremeno poistovećujući Vlahe sa Rumunima i na taj način sprečava Vlahe u korišćenju svojih zakonskih prava.

Citat: Vlad poslato 02.05.2010. 13:19

Citat: caslav poslato 02.05.2010. 10:22
       

         Покушаћу да објасним бар шта значи нека друга 'ација (( 'ција) НАРАВНО не са значењем ЦИА) .

         1. 'Циа, 'ација -  је активност (у даљем тексту акција)     

Да. Била су то гадна времена када се у Србији циукало на све стране. Хлеб се тада плаћао 15 000 000 000 000 динара а гориво, уместо на пумпама, точили на улици из канистера.
Онда је било изузетно популарно циукати на свакога ко се није слагао са васколим српским патриЈотизмом и погледом на свет поклоника  брачног пара са Дедиња.. Неки су, зато што су на њих циукали били привођени, неки пендречени, многи лишавани слободе, а било је оних који су плаћали главом - попут Славка Ћурувије, Ивана Стамболића, Зорана Ђинђића...

Таман када човек помисли да је циукању напокон дошао крај, кад оно опет чујеш како циучу и траже стране плаћенике и домаће издајнике...Нема више словеначких педера који ће без нас да умру од глади, Усташа, Балија, Шиптара, Милове нарко-мафије...на ред су дошли зли Румуни  >:(

Тужно

наставак...
...која подразумева контакте "испод жита" са неким ко има другачији хијерархијски , правни , морални или државнички статус (шеф смене, лекар , шалтерски службеник, службеник у државној администрацији (дупла 'ација), свештеник (овоме чак платите да вам смањи тежину грехова пред Богом а он вам одржи политичко предавање- ту нек ми опросте часни оци који то не чине), пружни радник...

...


Тужно је, драги мој господине, да сте ви на основу прочитаног ( или умишљеног ) склепали неку усиљену (може и усољену) политичку реторику. У свему овоме једино ви цијучете. Могао сам и да вам преведем па да видите да је смисао комичан. Овако ме је бар мало ваша трагикомичност подсетила на то шта су политичке фрустрације.

Citat: dPasujoni poslato 02.05.2010. 21:45
Nije sporno da Rumunija ima pravo, čak i obavezu da brine o Rumunima u dijaspori.

Баш тако. То она, са закашњењем и чини. И то је јако добро да се зна да нисмо репа без корена на коју свако може да уринира када и колико му је воља.

Citat: dPasujoni poslato 02.05.2010. 21:45
Sporno je što Rumunija insistira da Vlahe tretira kao Rumune i da o njima i u njihovo ime bilo šta odlučuje i insistira.

Спорно је једино Вама али не и онима који иоле познају чињенице. Као историјска Влашка Румунија има пуно право да нас третира као Румуне, што пореклом, језиком, обичајима...али и самом чињеницом да су нам се преци доселили из данашње Румуније јесмо.

Citat: dPasujoni poslato 02.05.2010. 21:45
Nije sporno da se svako ko sebe smatra Rumunom može da se izjašnjava kao Rumun i da od Rumunije traži zaštitu svojih prava kao pripadnika Rumunske nacionalne manjine.

Није спорно да се за Румуне у Србији користе оба назива која су се вековима користили за тај народ :
-Власи, који се користио до 1862.
-Румуни, који се користио од 1862.
Свако ко оде до САНУ и тражи да му дају објањење етнонима Влах, добиће одговор да је то архаична озбнака за Румуне.
И то се лако може проверити а тога је било и на овом форуму.

Citat: dPasujoni poslato 02.05.2010. 21:45
Sporno je da se neko ko sebe smatra Rumunom izjašnjava kao Vlah, istovremeno poistovećujući Vlahe sa Rumunima i na taj način sprečava Vlahe u korišćenju svojih zakonskih prava.

dPasujoni

Спорно је кад се мимо науке, логике и здраве памети измишљају некакави Власи који нису Румуни јер таквих овде никада није било нити ће икада бити.

Поздрав

CitatСрбији та контрола треба да би нас лакше асимиловала а не из бојазни да ћемо се отцепити и припојити Румунији.

Koliko god sam intimno na Vladovoj strani u ovim diskusijama (sorry svi ostali, ali njegovi argumenti mi, kao neutralnom posmatraču, deluju ubedljivije), mislim da je ovo preterivanje.
Niko u Srbiji, a naročito ovi koji su na vlasti, ne razmišlja toliko daleko.
Prosto su prebrojali i zaključili da u ovom trtenutku ima više Vlaha koji ne misle kao ekipa oko Balaševića i onda su istakli svoju listu sa socijalistom na čelu. Boli njih uvo i za nauku i za nacionalna osećanja i za asimilaciju. Oni su na strani gde ima više glasova i ništa više.
I usput, bez obzira što se to zvanično negira, ja uopšte ne sumnjam u privođenja na informativne razgovore i slično. Neko je od nekud rešio da više nema zezanja sa izborima. Ni lokalnim, ni ovim za nacionalne svete ni bilo kojim drugim. Ima sve da bude onako kako se oni u vlasti dogovore, a izvršioci na terenu neka vide kako će to da ostvare.

CitatNije sporno da Rumunija ima pravo, čak i obavezu da brine o Rumunima u dijaspori.

Баш тако. То она, са закашњењем и чини. И то је јако добро да се зна да нисмо репа без корена на коју свако може да уринира када и колико му је воља.
Цитат: dPasujoni  јуче у 21:45
Sporno je što Rumunija insistira da Vlahe tretira kao Rumune i da o njima i u njihovo ime bilo šta odlučuje i insistira.
Спорно је једино Вама али не и онима који иоле познају чињенице. Као историјска Влашка Румунија има пуно право да нас третира као Румуне, што пореклом, језиком, обичајима...али и самом чињеницом да су нам се преци доселили из данашње Румуније јесмо.

Цитат: dPasujoni  јуче у 21:45
Nije sporno da se svako ko sebe smatra Rumunom može da se izjašnjava kao Rumun i da od Rumunije traži zaštitu svojih prava kao pripadnika Rumunske nacionalne manjine.
Није спорно да се за Румуне у Србији користе оба назива која су се вековима користили за тај народ :
-Власи, који се користио до 1862.
-Румуни, који се користио од 1862.
Свако ко оде до САНУ и тражи да му дају објањење етнонима Влах, добиће одговор да је то архаична озбнака за Румуне.
И то се лако може проверити а тога је било и на овом форуму.

Цитат: dPasujoni  јуче у 21:45
Sporno je da se neko ko sebe smatra Rumunom izjašnjava kao Vlah, istovremeno poistovećujući Vlahe sa Rumunima i na taj način sprečava Vlahe u korišćenju svojih zakonskih prava.



dPasujoni

Спорно је кад се мимо науке, логике и здраве памети измишљају некакави Власи који нису Румуни јер таквих овде никада није било нити ће икада бити.

Mnogo mi se dopada g-dine Vlad kako koristite termine 'nauka' i 'politika'. Ono što su vaši stavovi je čista nauka: to što se Rumuni silno trude da nas kulturno i politički kontrolišu nije smrdljiva nacionalistička filozofija po kojoj jedna etnička grupa nema prava da zadrži neki lični identitet nego mora, po svaku cenu da se prikači nekoj nacionalnoj državi, nego ČISTA NAUKA! Dok, naravno bilo koja inicijativa koja se može dovesti u kontakt sa institicijama Rep. Srbije, za vas naravno predstavlja NISKI POLITIČKI CILJ ASIMIMILACIJE.
Ali. naravno, radi podržavanja spostvenih političkih stavova, gde ćete boljeg od NAUKE. Pa tose desilo i u nacizmu kada je tako nepogrešiva nauka izmislila više i niže rase kao i prerogativu da jedni imaju prava da druge unište. Samo jedan primer kako je nauka relativna stvar i kako je retko kad neizmanipulisana!

Ali možda ste u pravu...Rumunija, prva zemlja na svetu koja se vlada po isključivo naučnim principima! kako to utopističlku zvuči!

Citat: nena poslato 03.05.2010. 10:41

Mnogo mi se dopada g-dine Vlad kako koristite termine 'nauka' i 'politika'. Ono što su vaši stavovi je čista nauka: to što se Rumuni silno trude da nas kulturno i politički kontrolišu nije smrdljiva nacionalistička filozofija po kojoj jedna etnička grupa nema prava da zadrži neki lični identitet nego mora, po svaku cenu da se prikači nekoj nacionalnoj državi, nego ČISTA NAUKA! Dok, naravno bilo koja inicijativa koja se može dovesti u kontakt sa institicijama Rep. Srbije, za vas naravno predstavlja NISKI POLITIČKI CILJ ASIMIMILACIJE.
Ali. naravno, radi podržavanja spostvenih političkih stavova, gde ćete boljeg od NAUKE. Pa tose desilo i u nacizmu kada je tako nepogrešiva nauka izmislila više i niže rase kao i prerogativu da jedni imaju prava da druge unište. Samo jedan primer kako je nauka relativna stvar i kako je retko kad neizmanipulisana!

Ali možda ste u pravu...Rumunija, prva zemlja na svetu koja se vlada po isključivo naučnim principima! kako to utopističlku zvuči!

А шта би то Румунија требала да уради да не брине о румунској националној мањини у Србији која је подељена на Румуне и најобичнију етничку групу Власи која се увек подразумевала да је део румунске националне мањине.Све до почетка 90тих када су Власи тражили своја права па је Реп. Србија традиционално урадила све да Власи неостваре своја права и прогласила Влахе за нешто друго.Што то исто нису рекли раније Власи нису Румуни?

Да ли Румунија треба да подржава влахизам и молдовенизам?
Идеологије које су највећи непријатељи румунског народа и Румуније пласирали да би из корена уништили и Румунију и јединство румунског народа.

Власи, Румуни па опет Власи од 1948. године су увек имали румунску националну свест и нормално је да се тако један број Влаха осећа, нажалост време је урадило своје и проценат таквих Влаха је опао али их има и биће их и убудуће.

Пошто нисмо сложни могли би да се сетимо и једне речи која се зове компромис а не да свако тера по своме и да на друге не обраћа пажњу као да не постоји.

Нека се постигне неки компромис и онда ће ствари кренути на боље, бићемо сложни и имаћемо више успеха.

Citat: Volcae poslato 03.05.2010. 11:22
А шта би то Румунија требала да уради да не брине о румунској националној мањини у Србији која је подељена на Румуне и најобичнију етничку групу Власи која се увек подразумевала да је део румунске националне мањине.Све до почетка 90тих када су Власи тражили своја права па је Реп. Србија традиционално урадила све да Власи неостваре своја права и прогласила Влахе за нешто друго.Што то исто нису рекли раније Власи нису Румуни?

Domnul Volcae,

žao mi je što nas Vlahe smatrate za tako "obične" i očigledno za Vas nedostojne, pa više volite da sebe smatrate Rumunom. No, to je Vaše pravo! Takođe, kao Rumun imate pravo da od Rumunske države i rumunskog naroda tražite svu moguću pomoć i zaštitu.

Da su Vlasi deo Rumunske nacionalne manjine sada bi smo imali liste samo za Rumunski NS, a ne bi ni spominjali Vlaški Nacionalni savet.
Većina ljudi se izjašnjavaju kao Vlasi baš zato što sebe ne vide ni kao Rumune, ni kao Srbe!

Citat: Volcae poslato 03.05.2010. 11:22
Да ли Румунија треба да подржава влахизам и молдовенизам?
Идеологије које су највећи непријатељи румунског народа и Румуније пласирали да би из корена уништили и Румунију и јединство румунског народа.

Za Moldaviju neznam, ali što se Vlaha tiče oni nikad nisu bili deo jedinstvenog Rumunskog naroda i ne možete silom prisiliti nekoga da bude deo tog jedinstva.

Osim toga ovi naši "Vlasi-Rumuni" nisu ni tražili podršku Vlasima i nekom "Vlahizmu", već podršku da na nekom budućem Popisu Vlaha više i ne bude!

Citat: Volcae poslato 03.05.2010. 11:22
Власи, Румуни па опет Власи од 1948. године су увек имали румунску националну свест ...

Netačno!

Većina Vlaha nikad nije imala rumunsku nacionalnu svest, jer su se od rumuna odvojili pre nego što je i kod njih formirana rumunska nacionalna svest!

Citat: Volcae poslato 03.05.2010. 11:22
.. нормално је да се тако један број Влаха осећа, нажалост време је урадило своје и проценат таквих Влаха је опао али их има и биће их и убудуће.

Tačno!

Međutim, niko njima ne brani da se tako osećaju i da kao Rumuni kroz institucije Rumunske nacionalne manjine ostvaruju svoja manjinska prava.

Ovde se radi o tome da ta prorumunska struja nastoji Vlasima nametnuti svoj stav i ubeđenja!

Citat: Volcae poslato 03.05.2010. 11:22
Пошто нисмо сложни могли би да се сетимо и једне речи која се зове компромис а не да свако тера по своме и да на друге не обраћа пажњу као да не постоји.

Нека се постигне неки компромис и онда ће ствари кренути на боље, бићемо сложни и имаћемо више успеха.

Stvari se uveliko kreću na bolje domnul Volcae, bar što se Vlaha tiče!

Ma koliko izgledalo apsurdno, sva ova naša različitost je pre svega odraz vitalnosti i snage Vlaškog etničkog bića i samih Vlaha.
Baš to što ne mislimo onako kako drugima odgovara, upućuje na to da sve više mislimo na ono što je u interesu Vlaha!

Da bi došlo do kompromisa među Vlasima potreban je da bude zadovoljen samo jedan uslov: da svi budu Vlasi!

Da bi došlo do kompromisa između Vlaha i Rumuna potrebno je da jedni druge prihvatimo kao različite!

Citat
Domnul Volcae,

žao mi je što nas Vlahe smatrate za tako "obične" i očigledno za Vas nedostojne, pa više volite da sebe smatrate Rumunom. No, to je Vaše pravo! Takođe, kao Rumun imate pravo da od Rumunske države i rumunskog naroda tražite svu moguću pomoć i zaštitu.
Da su Vlasi deo Rumunske nacionalne manjine sada bi smo imali liste samo za Rumunski NS, a ne bi ni spominjali Vlaški Nacionalni savet.
Većina ljudi se izjašnjavaju kao Vlasi baš zato što sebe ne vide ni kao Rumune, ni kao Srbe!
Za Moldaviju neznam, ali što se Vlaha tiče oni nikad nisu bili deo jedinstvenog Rumunskog naroda i ne možete silom prisiliti nekoga da bude deo tog jedinstva.
Osim toga ovi naši "Vlasi-Rumuni" nisu ni tražili podršku Vlasima i nekom "Vlahizmu", već podršku da na nekom budućem Popisu Vlaha više i ne bude!

Као прво влахизам је денационализација етничких Румуна а то је наша ситуација којој ви дајете пуну подршку.
Влахизам је доста напредовао када смо ми упитању и све то што ви пишете овде о Власима је доказ да је влахизам веома успешно спроведен у Србији.

Citat
Netačno!

Većina Vlaha nikad nije imala rumunsku nacionalnu svest, jer su se od rumuna odvojili pre nego što je i kod njih formirana rumunska nacionalna svest!

Нетачно већина Влаха је имала румунску националну свест која је временом опадала а наши интелектуалци су били од краја 70тих година 19. века константно у вези са Румунијом,само што је тада било у другом контексту, не као данас.
А влашку националну свест нису имали никада, до средине 20. века када је тек почела да се развија - влахизам.

Citat
Tačno!

Međutim, niko njima ne brani da se tako osećaju i da kao Rumuni kroz institucije Rumunske nacionalne manjine ostvaruju svoja manjinska prava.

Ovde se radi o tome da ta prorumunska struja nastoji Vlasima nametnuti svoj stav i ubeđenja!

Власи не постоје они су део румунског народа свидело се то вама или не, ако би Власи остварили своја права као посебна национална мањина онда би то ишло у прилог опет влахизму који је као што сам рекао денационализација Румуна.

Citat
Da bi došlo do kompromisa među Vlasima potreban je da bude zadovoljen samo jedan uslov: da svi budu Vlasi!

Da bi došlo do kompromisa između Vlaha i Rumuna potrebno je da jedni druge prihvatimo kao različite!

dPasujoni

Компромис није да сви будемо Власи или сви будемо нешто што само некоме одговара.
Румуни или Румунија никада неће признати влахе за посебну народност, НИКАДА.

Citat: nena poslato 03.05.2010. 10:41

Mnogo mi se dopada g-dine Vlad kako koristite termine 'nauka' i 'politika'. Ono što su vaši stavovi je čista nauka:

Moji se stavovi, za razliku od Vaših baziraju na nauci. Vaša reakcija je tipična za one koji bi da nauku malo pomere u stranu zato što im se ne sviđaju njeni zaključci.
Vaši stavovi su politika jer se baziraju na populizmu.

Citat: nena poslato 03.05.2010. 10:41
to što se Rumuni silno trude da nas kulturno i politički kontrolišu nije smrdljiva nacionalistička filozofija po kojoj jedna etnička grupa nema prava da zadrži neki lični identitet nego mora, po svaku cenu da se prikači nekoj nacionalnoj državi, nego ČISTA NAUKA!

Rumunija radi isto što i Srbija i sve druge zemlje. Ni Srbiji se ne bi svidelo kada bi vojvođani tražili vojvođanski jezik i pismo. Vi govorite o nekakvom ličnom identitetu, a uopšte se ne bunite protiv pokušaja da se taj identitet guši od strane većinskog naroda zemlje u kojoj živimo. Čudni su Vam to kriterijumi, gospođo.

Nauka je, kada smo već kod toga, ono što o jeziku kažu lingvisti, ono što o istoriji istoričari, o antropologiji antropolozi. Politika je ono kada nam se to ne sviđa, pa bismo referendumom odlučivali kojim jezikom pričamo i kojim pismom treba da pišemo, iako takva besmislica još nikom na planeti nije pala na pamet.

Citat: nena poslato 03.05.2010. 10:41
Dok, naravno bilo koja inicijativa koja se može dovesti u kontakt sa institicijama Rep. Srbije, za vas naravno predstavlja NISKI POLITIČKI CILJ ASIMIMILACIJE.

Politički čin asimilacijeza mene predstavlja sve što asocira na praksu posrbljivanja naroda kome pripadam. Srbija zbog svog činjenja u prošlosti ne bi trebala da se uopšte meša u vlaško pitanje već da to ostavi Vlasima da sami reše.

Citat: nena poslato 03.05.2010. 10:41
Ali možda ste u pravu...Rumunija, prva zemlja na svetu koja se vlada po isključivo naučnim principima! kako to utopističlku zvuči!

Ona se vlada istim principima kao i svaka druga odgovorna zemlja koja ima bar malo ponosa. Niste mi odgovorili šta to Rumunija radi a da Srbija ne radi po pitanju onih koje smatra pripadnicima svog naroda?
To nema nikakve veze sa naukom i ne vidim zbog čega povezujete te dve stvari? Briga o svom narodu nije nauka već politika , a činjenica da Vlasi govore narečijima rumunskog književnog jezika i da su rumunskog etničkog porekla je stav nauke koji se može nekome svideti ili ne.

Pozdrav

         "MAJUSI JATEKOK " скрија 'н  тр'ун мај , гата јерја ану 1974.йн Бечеју бăтрн, пје о пйнзă рошије ку словје албје , йнтјинсă пистă друм  йнтрă доуо бăндериј.  Мăђерица , логодјита мја дрăгуцă Магдолна , мă йнвăца чје знăчештје ворбиљ' еља нума пје мăђерјештје скрисă, ка о порйнкă тримјасă фије куј.

         Ундје јерја дугаје , фирма,  ши пје србјештје скрија йнтйј " NАМЕШТАЈ- BUTOR ". Йн нăинтја бăји скрија "JODFURDO" ...(фăљештје словиљи ку тачкиц ка 'ље мњенцăштј ла "у" ши "о" )

        Н'-ам тагă сă лунџјеск повестјија 'ста дјекйт ка сă в' арăт , сйнт сигурат кă штјиц, чје љ' а ажутат ла Мăђерј сă фије атйт дје апропијац. НОЈ ЊИЧ ЛА ФОРУМ НУ СКРИЈЕМ ; НУ Њ'  АСКУЛТĂМ КУ ЉИМБА НОАСТĂ - ФИЈЕ "БУНĂ" , ФИЈЕ "ПРОАСТĂ". Дјекйт  йн доуо три примјерје рăспундйнд  кујва пинтру о провокације  арункатă дрјепт 'н нăрј, њимјериц тотуна 'н воја бунă - воја ра.

         Прјетјињилор , аскултац (чићиц биње 'нтйј ) чје ње сăвјетује ши пăстрăторју обичајилор ши традицијилор ноаштје, мăримја ноастă признуитă ши куноскутă мăј 'н лат дјекйт чје ње поартă минцйљи ноаштје - Пăун . Аја јестă. Ујтјецă вă чје скрије ши ајлалц ши дакă кйтј'о датă ну вă плачје кйтје о конотације дјеспринсă дјин ицă, финд затка слăбитă.Ну је дјевинă њич цăсăтоарја њич рăзбоју. Ам йнтйлњит аич а лумје куминтје : Нена (н'о куноск) , Мику (прјетјину мјеу ), д'Пасујоњ (ну 'л куноск) , Ралег (ну 'л куноск) , Влад (ну 'л куноск)...Тоц ној авјем нума о легитимације ку ној пуртатă уње год пљекăм - Љимба . Ну вă фије рушиње дје ја ка ши дје сљику восту, пуцйн поатје мăј урйт дјекйт сљика ноастă йн минцйљи ноаштје чје трăјештје фăкйнду ње тот мăј мăрјец ши тот мăј мйндри 'н крај' ундје трăјим. Аја је сљика ноаста 'н  ојки ноштји, сљика дјин суфљетјиљи ноаштје . Сă ну ње пасă дј' аја кум ње вједје чињева? Скријец аша кум ворбиц , ор кум примиц ворба кујва , скријец йнтйј ла форум - акума.   Чињева дупă ној  вро скрија одатă 'н  тр'ун мај , финд ној путрјеж, пје о п'нзă 'нтјинсă пистă друм... "ЖОКУРЉИ МАЈУЛУЈ" .

        Мају чје сă 'нтјиндје аша дје луминос, йн нăинтја ноастă дјесфăкйндусă ка о пйнзă рошије дје мăтасă , арје јар аста скрисоарје "жокурљи мајулуј" . Чињева њ' а доскрис ун "бă" (доскријат,прјескрис, прјискрис,прјоскрис) "бăжокурљи мајулуј" аштјептйнд сă њ' апукăм ка копилаши дје здрăнканă ши сă здрăнкăјим пăнă 'н гласањије фăкйндул пје Ралег , пје Влад, пје Мику, пје йнкă дј'ај вјењиц ор дј'ај тримјеш кă сйнт кум о фи.  Сă ну прја пјердјем енергије ши врјемје 'н партја стрймбă ку "бăжокуриљи мајулуј".Режија "deja vue".


        Ку сăнăтатје йн мају носту ал ноу!

Citat: caslav poslato 04.05.2010. 00:06
           Н'-ам тагă сă лунџјеск повестјија 'ста дјекйт ка сă в' арăт , сйнт сигурат кă штјиц, чје љ' а ажутат ла Мăђерј сă фије атйт дје апропијац. НОЈ ЊИЧ ЛА ФОРУМ НУ СКРИЈЕМ ; НУ Њ'  АСКУЛТĂМ КУ ЉИМБА НОАСТĂ - ФИЈЕ "БУНĂ" , ФИЈЕ "ПРОАСТĂ". Дјекйт  йн доуо три примјерје рăспундйнд  кујва пинтру о провокације  арункатă дрјепт 'н нăрј, њимјериц тотуна 'н воја бунă - воја ра.

        Прјетјињилор , аскултац (чићиц биње 'нтйј ) чје ње сăвјетује ши пăстрăторју обичајилор ши традицијилор ноаштје, мăримја ноастă признуитă ши куноскутă мăј 'н лат дјекйт чје ње поартă минцйљи ноаштје - Пăун . Аја јестă. Ујтјецă вă чје скрије ши ајлалц ши дакă кйтј'о датă ну вă плачје кйтје о конотације дјеспринсă дјин ицă, финд затка слăбитă.Ну је дјевинă њич цăсăтоарја њич рăзбоју. Ам йнтйлњит аич а лумје куминтје : Нена (н'о куноск) , Мику (прјетјину мјеу ), д'Пасујоњ (ну 'л куноск) , Ралег (ну 'л куноск) , Влад (ну 'л куноск)...Тоц ној авјем нума о легитимације ку ној пуртатă уње год пљекăм - Љимба . Ну вă фије рушиње дје ја ка ши дје сљику восту, пуцйн поатје мăј урйт дјекйт сљика ноастă йн минцйљи ноаштје чје трăјештје фăкйнду ње тот мăј мăрјец ши тот мăј мйндри 'н крај' ундје трăјим. Аја је сљика ноаста 'н  ојки ноштји, сљика дјин суфљетјиљи ноаштје . Сă ну ње пасă дј' аја кум ње вједје чињева? Скријец аша кум ворбиц , ор кум примиц ворба кујва , скријец йнтйј ла форум - акума.   Чињева дупă ној  вро скрија одатă 'н  тр'ун мај , финд ној путрјеж, пје о п'нзă 'нтјинсă пистă друм... "ЖОКУРЉИ МАЈУЛУЈ" .

Caslav, prijeaćinu al ńekunoskut,

Bun šî điŕept vorbješć źaba ńe tuot lukru śe îl lukrăm, dăkă ľimba anuoastră ńe o zujtăm.
Makră dăkă je, aš dzîśa, vuorba śă o vorbješć dă la Krajna šî în ciriľică skrisă, će încaľeg šî ušor o śećesk.
Da uńi kată să luvăm ľimba lu Româń, kă Unguŕeańi ku Carańi nu să încaľeg.

Juo damult skrijam, šî vŕeamje dî vŕeamje mam doložît să skriu kum aiś vjedz, latinica ku kîća slovuŕ dîn ľimba lu Sîrbj, Hrvac, Slovenc, da jeastă šă slovuŕ dîn ľimba lu Româń, a să află šî aăaľa săamnuŕ kaŕe îs numa la nuoj.

În śe fjeal va fi în ćirilică or în latinică, ginđesk kă trîabje să fije skrisă vuorba anuoastră kum o vorbim, da nu să luvăm ľimba altoja kît dă bogată va fi ja!

Frumoasă vorbje vorbiš, dă aja trîabje pro skriš:

Citat"Скријец аша кум ворбиц, ор кум примиц ворба кујва."

Vuorba anuoastră kată să fije skrisă šî vorbită, katată šî pastrată.

Kă vuorba je vije numa kît prîstă budză tŕeaśe šî prîn văj rasună!

Ku sănataće šî traj bun!

Citat: caslav poslato 04.05.2010. 00:06
         Прјетјињилор , аскултац ...

Citat: dPasujoni poslato 04.05.2010. 17:25
        Caslav, prijeaćinu al ńekunoskut,

Asta am aşćetat triĭ ań đi kînd am stapînat Florumu, ku gîndu:
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Asta ĭe vis kare l-am visat ḑîua-nuapća pista triḑăś-patruḑăś đi ań.

Sî s-aduńe la un luok,
ka fluoriļi într-un puom,
fraţî kunoskuţ şî ńikunoskuţ,
Ţarań đi la Kraĭna,
Ungurĭeń đi la apus
şî întra iĭ Munćeń đin Porĭeśa,

tot nat să vorbĭaskă-n graĭu luĭ,
tot nat sî skriĭe-n graĭu luĭ
kum ĭe luĭ măĭ uşuor,
şî sî sa zarĭaskă la firĭe
kă s-anţaļes bińe,
fara "dicţionare"
şî fara vorbĭe strińe ...

S-ajuće, fraţîĭe!
S-ajuće, să nu skurće!

    Да, да, сурорилор ши фрацйлор !
   Ајдăрјец сă скријем , сă ње йнтрјебăм, сă ње 'ндрјептăм тотнату ку чје штјије ши ку чје гйндјештје. Дакă о лом ши ла о партје, ймпроптјим ворба ши јар о йнторчјем кум требује сă фије. Ајдац сă ње лукрăм мошија ностă лăсатă  'н прлог.
   Ње 'нцăљеђем  прја биње .Ајдăц сă скријем йн Пауњица , Влахољица .., ор јетје аша кум јеу ам помјењит дји ла 'ј бăтрњ. Спуње комшиу мјеу Пера Поповић дје кăрцйљи лу Љубиша 'л Божа Кићи : " два минута гледаш азбуку и научио си да читаш".
   Ајдăрјец кă ње трјечје врјемја.
   Скријац.
   Скријац фије чје : рăцйписурј дје колăчјеј ; третманурј дје вин, дје поамје ; ворбиц дје сатјиљи ноаштје ши дје лумја 'н јеље ; скријац глумје ши гйндурљи воаштје. Лăсацăвă дј'ај прја куминц чје ку адунăтурј дјикоља - дјиколо с' аратă мăј дјештјепц йн дискусиј ла форум дјекит йнăинтја дугăји ку дој триј сăтјењ дј'ај луј.(Аколо ну 'ш а лоат кăрцйљи ку јел.)

ПС.         Мă  'нтрјебасă ун прјетјин ... ундје ам 'нвăцат сă скриу ?

              Пје пăјентјиљи гардурилор мјергйнд ла шкоалă ши 'нторкйнду мă , ку тугљица.  Словјиљи ље 'нвăцасăм ла шкоалă да ши дупă кум скрија мујка мја пје кăљиндарј,кум скрија лумја тоатă - ње шиколатă да дјештјаптă. Кум јерјау , мăј ла ормă скријатје , ши кăрцйј'љи лу татăмју  дјин војскă (йнпрјеуна љегатје ку кăрцйљ' аље мујки 'н сăндйку 'л тајка 'л војњичјеск пăстратје).Скријам аша кум скрија пје стйлпур'љи ноаштj' аље дје бăтрњацă 'н морминц, 'н кăпјелурј, пингă друмурј.

             Нује аста ун йндăмнат ка сă тăбăрје копији ши мăј йнфокат сă скрије графитурј. Дупă аша скрисорј ну рăмйндја њимик дјин "графитурљи ноаштје" дакă да о плојицă. Нума дупă ун шипот дје плоаје тот јерја курат дјин ноу. (Јерја дј' ај карје скрија , карје фăча ш'атунча простји . Ну зйк кă вро датă јерјау копији свинц да акума ...  Јеу йнкă йнвăц копији ношти ај куминц.)

       Аич , ла форуму носту , крјед кă ну в'о вјења атйт судом. Да ши дакă виње - скријем дје ноу!

       Ку сăнăтатје йн мају носту ал ноу!

Da să scriem cât putem măi mult rumâńeşte.

Ar fi bun, da şi frumos, să scriem în ľimba noastră
rumâńească şi frumoasă.

La început o să fie o ţără greu, da cu vremea a să ńe învăţăm
şi cu uşurinţă a să scriem.

Citat: Volcae poslato 04.05.2010. 18:40
Da să scriem cât putem măi mult rumâńeşte.

Ar fi bun, da şi frumos, să scriem în ľimba noastră
rumâńească şi frumoasă.

La început o să fie o ţără greu, da cu vremea a să ńe învăţăm
şi cu uşurinţă a să scriem.

Scrieţi în limba voastră maternă. Scrieţi în limba română!
Salvarea este în limba maternă! Cine-şi uită limba, nu mai înseamnă nimic pe lume.

Priveşte în ochii Limbii Române până când te va recunoaşte şi va izbucni în plâns.

Ce este Limba unui popor? Este prietenia, fraternitatea şi iubirea dintre cuvinte. Poate că singura prietenie şi singura iubire cu adevărat sacră şi durabilă.
Grigore Vieru
     Sus inima, români!

                O LIMBĂ FRUMOASĂ SCRISĂ CU LITERE FRUMOASE.

    "Limba este tezaurul cel mai preţios pe care îl moştenesc copiii de la părinţi"              Vasile Alecsandri

Citat: Tarabostes poslato 04.05.2010. 20:12

Scrieţi în limba voastră maternă. Scrieţi în limba română!
Salvarea este în limba maternă! Cine-şi uită limba, nu mai înseamnă nimic pe lume.

Priveşte în ochii Limbii Române până când te va recunoaşte şi va izbucni în plâns.

Ce este Limba unui popor? Este prietenia, fraternitatea şi iubirea dintre cuvinte. Poate că singura prietenie şi singura iubire cu adevărat sacră şi durabilă.
Grigore Vieru
    Sus inima, români!

Limba română e şi limba mea şi nici o dată n-a să mă las de ea!


Limba Romana
de Antonov Catalin


Poet sau nepoet,
Fiind sau nefiind,
Limba Romana-i taina,
Misterul infinit.

Caci cel ce-acum vorbeste,
Nu limba il domneste,
Ci el pe ea scriind,
Misterul deslusind.

Si nu de limba-n sine,
Ci cel ce o graieste,
Ca imparat domneste,
Misterul infinit,

Prin limba deslusit.

Атйтă цăринă дјинтро "лингвистикă" афйнатă !

Његош сă нумисă ка ун Срб ши скрија србјештје. Йн врјемја мăј скуртă дје доуо сутје дје ањ , тоц Црногорцй 'н лумје ворбјеск ши скрије црногорцăштје.

Аич је апа љимпјезйтă! Чићиц ши чје спун уњи - ши чје спун алцй. Јар, гăсйцăвă логика воастă да ну ка гйштјиљи , трјекйнд су гринда порцй ла патру метăрје дјепăртатă дје пăмйнт, 'ш 'ндупљакă капитјиљи дупă кум йндупљекасă капу гйнсоку ал дјинтйј.

     Йнгрижиторилор .Ну кредјац кă успим, ку пједјека пусă , с' ажунђем пăн' аич?
Авјец старје ши рăбдарје пăнă фăчјем Савету. Аколо ши атунч сă ворбјеск преставничји ноштји дупă кум ње ворбим йнтрă ној ши чје материје ље дăм. Аљеши ноштји трјебје сă штјије кă моарă с' аскултје ка мăндăтари тримјеш дјин партја ноастă, ка сă њ' ажутје ши сă факă лукру носту , да ну сă нăзвăсаскă сă фăкйндуш трјебуриљи  лор. Лидери ноштји је лумја ноастă а дјештјептатă.

     Дјештјептацăвă ши вој чје сйнтјец ор ундје пуш, ор йнкотро тримјеш.

Uzalud vam je trud , Vlah sam bio, Vlah sam, i ostacu . Moji preci nisu dosli iz Rumunije niti sa bilo kog drugog prostora, Vekovima su tu gde jesu . Ako su vasi dosli , dobrodosli su , ali ne pokusavajte da menjate mene i to sto je moje.

Citat: meyconi poslato 24.05.2010. 10:38
Uzalud vam je trud , Vlah sam bio, Vlah sam, i ostacu . Moji preci nisu dosli iz Rumunije niti sa bilo kog drugog prostora, Vekovima su tu gde jesu . Ako su vasi dosli , dobrodosli su , ali ne pokusavajte da menjate mene i to sto je moje.

Госн meyconi, по правилу бришем овакве уопштене постове, јер дају мали допринос корисној дискусији, за коју се Флорум залаже. Морате бити сасвим конкретни и рећи на кога се односе важе јетке оптужбе, које њихове конкретне ставове сматрате "узалудним трудом", и чиме "они" то - просуђујем - врше притисак на вас да не "останете" Влах?! То је, између осталог, кривично дело, па би ваљало тако јавно изнете оптужбе нечим поткрепити! Такође, од великог интереса за проблем етногенезе био би овај факат из ваше тврдње да сте Влах чији преци нису дошли из Румуније. Дајте нам више детаља о томе, као на пример: је ли то само ваше мишљење, или је резултат неког темељног генеаолошког истраживања? Радо бисмо овде о томе разговарали.

Поз.

Citat: meyconi poslato 24.05.2010. 10:38
Uzalud vam je trud , Vlah sam bio, Vlah sam, i ostacu . Moji preci nisu dosli iz Rumunije niti sa bilo kog drugog prostora, Vekovima su tu gde jesu . Ako su vasi dosli , dobrodosli su , ali ne pokusavajte da menjate mene i to sto je moje.

Само да вас подсетим да у Реп. Србији постоји самопредељење а не наука, па вам баш из тог разлога нико не може оспорити да будете Влах.
Исто тако наука не мења вашу националну свест, наука је једно а национална свест је друго.Националну свест неможе нико да вам промени или да вас убеди у нешто што ви нежелите да прихватите.

То што су научници писали о нама исто тако нико неможе да промени, свидело се то нама или не, тако ствари стоје.

Citat: Volcae poslato 24.05.2010. 11:49

Citat: meyconi poslato 24.05.2010. 10:38

    Uzalud vam je trud ,

... тако ствари стоје.

Госн meyconi је изнео озбољну, али веома уопштену оптужбу, из које се не види на кога се конкретно односи.
Да ли његово "развлашивање" врши неко конкретно са Флорума, или - duamńe pazîaşće şî ferĭaşće - можда је цео Флорум доживео као атак на његово етничко право?!?

Замолио сам га да нам то разјасни, јер неодређене и паушалне тврдње само уносе забуну.

U Petrovcu na Mlavi je u petak 21. maja 2010 održana tribina povodom izbora za Vlaški nacionalni savet. Ovo su kratke vesti o onome što se desilo, a bilo bi dobro kada bi nam neko ko je prisustvovao rekao nešto više. Još bolje ako to urade ljudi koji su na listama za sledeće izbore ...


Ono što o tome javlja Ministarstvo za ljudska i manjinska prava:

Citat
Трибина поводом избора за Влашки национални савет

Citathttp://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=273%3A2010-05-24-18-42-37&catid=13&lang=cir

Министарство за људска и мањинска права и Општина Петровац на Млави су поводом избора за Влашки национални савет организовали трибину 21. маја, 2010. године у сали СО Петровац на Млави. Након уводног обраћања Помоћника министра Петра Антића из Министарства за људска и мањинска права и Радише Драгојевића, Председника општине Петровац на Млави, представници влашких изборних листа изнели су своје програме. На трибини се представило 6 изборних листа: Заједница Влаха Србије – др Предраг Балашевић; Листа за Влахе у Србији –  центар за људска права и интеретничку толеранцију, Бор – Слободан Ђурђевић; Власи у Европској Србији; ,,Уједињени Власи"; За европску Србију; Власи за Србију, Србија за Влахе – Милетић Михајловић – Тића.



Ovo je vest o istom događaju publikovana na sajtu Opštine Petrovac na Mlavi:

Citat
http://www.petrovacnamlavi.rs/

У Петровцу прошлог петка је  у Маолј сали СО одржана трибина на тему – Непосредни избори за национални савет Влашке националне мањине у Републици Србији. Присутне је најпре поздравио председник општине Петровац на Млави Радиша Драгојевић, а уводничар је био  Петар Антић помоћник министра за људска и мањинска права. Он је детаљније говорио о законској регулативи републике Србије која је прописала начине остварења националних мањинских права, као и о изборима за националне савете националних мањина који ће се одржати 6. јуна ове године. На трибини је говорила и представница ОЕБСА Кристина Дејвис , која је истакла  важност националних савета националних мањина за успостављање њихове  надлежности  у области културе, информисања, образовања и других права.

              Трибини о изборима за национални савет влашке националне мањине у Србији присуствовали су и представници листа   које су већ проглашене, а до данас их је укупно шест. Реч је о листама :  Власи за Србију, Србија за Влахе- Милетић Михајловић Тића, Заједница Влаха Србије – др. Предраг Балашевић, Листа за Влахе у Србији – Центар за људска права и интеретничку толеранцију- Бор- Слободан Ђурђевић, Власи у европској Србији – Нели Ђорђевић, Уједнињени Власи – Драган Балашевић и Власи општине Зајечар . На трибини је најављено учешће још четири листе  које су примљене, или најављене за предају. Сходно својим програмским опредељењима  на трибини су представници свих проглашених листа изнели своје ставове и програмске циљеве у текућем изборном процесу, и уопште када је реч о интересима влашке националне мањине у Србији. Било је речи и о неким техничким и другим потешкоћама које су се јавиле у изборној процедури, онако како су их видели представници изборних листа.

Citat: Paun poslato 24.05.2010. 12:21
Госн meyconi је изнео озбољну, али веома уопштену оптужбу, из које се не види на кога се конкретно односи.
Да ли његово "развлашивање" врши неко конкретно са Флорума, или - duamńe pazîaşće şî ferĭaşće - можда је цео Флорум доживео као атак на његово етничко право?!?

Замолио сам га да нам то разјасни, јер неодређене и паушалне тврдње само уносе забуну.

Ceo forum ne. Ali pojedina izlaganja DA.

Citat: meyconi poslato 25.05.2010. 02:22

Citat: Paun poslato 24.05.2010. 12:21
Госн meyconi је изнео озбољну, али веома уопштену оптужбу, из које се не види на кога се конкретно односи.
Да ли његово "развлашивање" врши неко конкретно са Флорума, или - duamńe pazîaşće şî ferĭaşće - можда је цео Флорум доживео као атак на његово етничко право?!?

Замолио сам га да нам то разјасни, јер неодређене и паушалне тврдње само уносе забуну.

Ceo forum ne. Ali pojedina izlaganja DA.

Госпон meyconi!
Пошто сте новајлија на Флоруму, овом приликом вас само опомињем (добијате нешто попут жутог картона у спорту).
Наведите прецизно та поједина излагања у којима се врши ваше "развлашивање", јер као што је недопустиво паушално лепљење етикета, попут вашег, тако је недопустиво и да неко ускраћује, или сужава ваше право да се осећате и изјашњавате како хоћете!

Дакле:
Ко вас је овде "развлашивао"?
Да њему одмеримо казну, или да казну одмеримо вама, за јавно изношење неистине?

Фрацйлор поштојиц,
       Сăптăмйна чје трјекусă ну прја ажунџам сă фиу апропијат дје тоатје лукрăриљи чје сă лукра йн кймпу носту , тот љегат йн алтје пројекте  ла семинаре "Public achivment".
       Мă букур кă авјем мăј мултă лумје јешитă дјин тоатје пăрцйљи, да јар ну прја зăдовољит ку аја чје фăкусă ,,ај дјештјепц ла кап" пинтру дје вијаца ноастă лукрйнд йн политикă пăн'акума. Јар, вăд ши нумје ној ,  бун пинтру кă сă интересăштје мăј мултă лумје лăрџинд друму пје карје мјерђем . Бун ар фи дјин партја ноастă сă љ' арăтăм кă сйнтјем буњ дје аштјепт ши дје сприжуњиту лор ка ши сă мăј чјеркăм сă фим пуцйн мăј лăргуц ла ињимă ку порњиторји ноштји.
       Ажутат дје фрацй ај дји пје листа ноастă  ,,Уједињени Власи" дјин тоатје општјињиљи , њ' ам ворбит сă мăј тримјетјем гйндјирјиљи ноаштје дупă програму ал тримјес ла Форум дјиспрје партја мја.
        Вă тримјет ла тоц чићиторји ши претјињи - мултă букурије ши сăнăтатје!

Citat: Volcae poslato 24.05.2010. 11:49
Само да вас подсетим да у Реп. Србији постоји самопредељење а не наука, па вам баш из тог разлога нико не може оспорити да будете Влах.
Исто тако наука не мења вашу националну свест, наука је једно а национална свест је друго.Националну свест неможе нико да вам промени или да вас убеди у нешто што ви нежелите да прихватите.
То што су научници писали о нама исто тако нико неможе да промени, свидело се то нама или не, тако ствари стоје.

Одлично! Драго ми је да се неко сетио да ово напише.
Наравно да се све базира на осећању припадања једној заједници а не на боји коже, вероисповести или етничком пореклу. То осећање припадности одређеној заједници исказује се на попосу становништва, тако што се анкетирани својевољно изјашњавају да припадају већинском или неком од мањинских народа који живе на простору државе Србије.

Историјске и лингвистичке чињенице су такве какве су, и оне не зависе од тога како се ко осећа или не осећа.

Проблем настаје када покушај доказивања неке наводне посебности прерасте у параноју, па они који би да буду посебни, пошто им се не свиђа став науке, крену да измишљају нове теорије о свом пореклу претачући их у разне "етногенезе настанка" и сличне "подухвате". Када се укапира да ни то није довољно, онда се, за сваки случај, тражи да се народ на референдуму изјасни о томе којим језиком говори и која му је историја, што још нико на свету није ни помислио да уради.

Ok, prihvatam zuti karton koji mi dajete . Praticu Vase diskusije ali necu se ukljucivati.Inace nista sto sam napisao nije bez osnova .Nisam tako dobar retoricar i nemam takav vokabular da bih mogao da vam pisem satima i da to jos lepo izgleda , niti sam pesnicki nastrojen , samo sam rekao to sto mislim i to sto jeste. 
Hvala

Citat: meyconi poslato 25.05.2010. 22:34
    Inace nista sto sam napisao nije bez osnova .

Дајте, забога, већ једно те основе: кажите, покажите, цитирајте, наведите тачан топик, тачно име члана Флорума, тачно место у његовој тексту које сте доживели као притисак на вас и на вашу слободу етничког изјашњавања!

Citat: meyconi poslato 25.05.2010. 22:34
    Nisam tako dobar retoricar i nemam takav vokabular da bih mogao da vam pisem satima i da to jos lepo izgleda ... 

Аман, госн meyconi, то нико од вас не тражи, немојте - што кажу деца - "ширити причу".
Ако нисте у стању да такво место наведете, онда се барем уљудно извините!

Auuu, ni reci toliko dugo.