IZBORI ZA VLASKI NACIONALNI SAVET - PROGRAMI I KANDIDATI

[Volcae]

Управу си Vlad ово је губљење времена а изгубили смо само 186. година.Некада су наши преци говорили чист румунски језик, једино што смо стаднардизацију језика избегли.А сада се хвалимо са нашим говорима који су толико пропали да их можемо слободно назвати титаник језик а не влашки језик.Са друге стране и данас користимо старо српско име за румунски језик а то је влашки језик а правимо се да са осталим румунима немамо никакве везе.Камо среће да су наши преци имали прилике да остваре своја права пре 186. година данас би знали и књижевни румунски а сачували би и своја румунска наречја.

Друго за ове који упорно трвде да су Власи а не Румуни, требали би да буду свесни да је неопходно да се промени и име националне мањине јер је Влах био и остао стари назив за Румуне.

Поздрав!

[Vlad]

Друго за ове који упорно трвде да су Власи а не Румуни, требали би да буду свесни да је неопходно да се промени и име националне мањине јер је Влах био и остао стари назив за Румуне.
Поздрав!

Тачно тако. И то пише у сваком иоле озбиљнијем етимолошком речнику у Србији. Једна од највећих - ако не и највећа грешка Националног савета је у томе што није организован научни скуп на коме би се објаснило да се не може бити Влах а не бити Румун.

Иначе, један од претендената на "трон" Националног савета, Братислав Бата Пауновић из Ђуприје има "решење" и за тај проблем. Он, наиме, тврди да су Власи у ствари Влашкењори а да влашки језик на влашком треба да се зове "Влашкјењ љимба". На тај начин би дефинитвно отклоњене све дилеме око тога да нисмо Румуни   ;D.

Поздрав

[dPasujoni]

Управу си Vlad ово је губљење времена а изгубили смо само 186. година.Некада су наши преци говорили чист румунски језик, једино што смо стаднардизацију језика избегли.А сада се хвалимо са нашим говорима који су толико пропали да их можемо слободно назвати титаник језик а не влашки језик.Са друге стране и данас користимо старо српско име за румунски језик а то је влашки језик а правимо се да са осталим румунима немамо никакве везе.Камо среће да су наши преци имали прилике да остваре своја права пре 186. година данас би знали и књижевни румунски а сачували би и своја румунска наречја.

Domnul Volcae,

šta se to desilo Vlasima u Istočnoj Srbiji 1824.godine, šta je to bilo tako presudno da su su naredna dva veka izgubljena za Vlahe.

Koliko znam Vlasi su postojali u Istočnoj Srbiji i pre, i posle 1824.godine, a hvala dragom Bogu postoje i danas. Da ne postoje ne bi se toliko upinjali da ih preimenujete u rumune.

Što se citiranog izraza VLAHI tiče, radi se o rumunskom nazivu za stanovništvo Istočne Srbije. Izraz VLAHI sam prvi put sreo u Rumunskim tekstovima, naravno kada se radi o neutralnim i neostrašćenim autorima kojima je realno prikazivanje stanja u Istočnoj Srbiji na prvom mestu.

Друго за ове који упорно трвде да су Власи а не Румуни, требали би да буду свесни да је неопходно да се промени и име националне мањине јер је Влах био и остао стари назив за Румуне.

Nekoliko puta sam domnul Vladu na ovom forumu dokazivao da "Arhaični rumuni" ne mogu biti isto što i Rumuni, odnosno ne mogu postojati istovremeno.

Da se poslužim tvojom terminologijom:

Ako su Vlasi Stari Rumuni, onda su to rumuni koji su živeli pre tri, četiri veka i od kojih su nastali sadašnji Rumuni, ili Români kako sami sebe nazivaju.

Od jednog ogranka tih "Starih Rumuna" su nastali i sadašnji Vlasi u Istočnoj Srbiji, ili Rumîńi, kako načešće sebe nazivaju.

Od drugog ogranka tih "Starih Rumuna" su nastali sadašnji Cincari u Makedoniji, ili Armańi, kako najčešće sebe nazivaju.

Naravno, ja ne negiram tu zajedničku osnovu od koje su Vlasi potekli, zajedno sa Rumunima, Armanima, i Istarskim Vlasima.

To što se kod nas paralelno sa starim arhaičnim nazivom Rumîn, zadržao takođe arhaični izraz Vlah, samo je činjenica više u prilog naše različitosti u odnosu na sadašnje Rumune (Români).

Što se tiče našeg "titanik jezika", ovaj Forum je prvi dokaz da on uspešno "plovi". To što u toj "plovidbi" koristi čas "ćirilično", čas "latinično jedro" nije nikakav hendikep, već prednost koja mu daje veće "manevarske sposobnosti".

To što bi novouskrsli Rumuni među Vlasima hteli da ovaj brod "torpeduju" i pošalju na dno Crnog mora, samo je pusta želja!

Na kraju pretpostavljam da je zamena vlaškog jezika, rumunskim jezikom i promena imena vlaške nacionalne manjine u rumunsku, tvoj program za Vlaški nacionalni savet pošto je tema:

"IZBORI ZA VLASKI NACIONALNI SAVET - PROGRAMI I KANDIDATI"

u suprotnom da otvorimo novu temu o jezičkim nedoumicama?

dPasujoni

[Volcae]

dPasujoni мислио сам на 1834. годину, али сам лоше израчунао, ипак је 176. година је упитању.
Да плашим се да смо мало скренули са теме, управу си, оваква дискусија не би требала на овој теми да се даље настави.

[caslav]

          Сă мăј ње дјескуркăм пуцйн , тотуна ши дакă рăмйндјем  тотнату  'н коту  луј . Да, је биње кă авјем ун мотив чје ардјикă кйт-атйт о инспирације ши пуцйна  цăрйнă , ну је биње пинтру кă  њ'о арункăм йн ојкј (афар дјин Флорум ку чје год ажунџјем ши ку чје гăсйм).Аја чје скрије пје пăјентје сă ље лăсăм ла копији ноштји сă ље фије ун йнвăц ка сă  штјије кă аја чје скрије ну  йнсамнă кă постојештје.
           Зйчјам : "Ворбјеск романеште". Знăчја : " Ворбјеск ка Романи" ( "Ка кум ворбјеск ла Рома") - србјештје: " Говорим као Римљани " ("Како говоре у Риму").Аша ворбјам финд Трајан йн партја -'ста .А трекут Трајан ку бăјецй дји ла Рома (Рим) пистă Дунăрје ? Ши су Чаушеску сă фи йнвăцат историја (дакă авусасăц ун гйнд љимпјезйт) а - ц  путја сă фиц ку мăј мултје варијациј ши мăј дјешкиш ла конклузиј :"Ундје јерја уоу кйнд гăина јерја пуј". Орикă : " Куноск  кйнјиљи дје кйнд јерја луп" ; " Тје штјиу  пушкă дјекйнд јерјај пистол"...
         
          Одатă јерјам тоц аналфабјец ши ворбјам ворбје вулгаролатинјештј, ор ундје йн Европă .Ноуо љимба Романă ну ње јерја о ворбă стринă , ши йн зй дје астăз сунă йн љимбиљи европејештј ка йн каса јеиј . Путусăм ,  Италија ка матица ку тоатје држевурљ'аље 'лалтје дјин окружалă ши Византија ка матица држевилор пје Балкан , сă ње опредељим дје о љимбă, латинă ор грчаскă. Проблемуриљи биње куноскутје ње фăкусă чје а фăкут , сă мишкасă ши сă дјислокасă лумја дји ла рăсăрит йнкăстрă скăпăтат, сă сурупасă цивилизацијиљи дје ноу фăкйнд ши регионал скимбурј ши мишкăрј дрјапта –стйнга ка  ши дјин дјал йн ваље. Сă поивира љимбје нои ши цăрј нои. Љимба латинă , пуцйн ши ку елементе Хеленештј , рăминдје лунг тјимп ка о љимбă официјалă ин наукă, дипломатије ши йн медицинă (афар дјин Ватикан ши католичије) ка ун тјимиу љимбилор романе  ор ундје йн лумје.
           Трăјинд 500 дје ањ су Турч - ну ам лоат љимба турчаскă. Ну  зйк кă н'ам лоат елементурј дјин љимбă, културă... да тот ну сйнтјем Турч; Срби, Бугари Грчи , Румйњи , Босанцй...тот ка ши ној. Йн ратурј рăтујам ор фуџам орундје пје ормă јар ње йнторчам ши трăјам ши ку слуџиљи ши ку господари тотуна карје сус карје дје жос – патјима ш' атунч јерја патјимă , њевоја ш'атунч јерја њевоје. Лумја трјеча дјин Бугарије 'н Србије ор йн Влашка ; дјин Србије  ин Влашка рăсвирйнду сă пăнă 'н Русије , ор йн Мăџерије ; дјин Босна йн Србије ор йн Хрватска  ши карје мăј сокотјештје импреунăтуриљи ши мјестјекăтуриљи дупă формула "Ној ну сйнтјем ор дји ундје вјењиц, дјин урма 'ста тоц сйнтјем  рăсăриц". О метафорă поетикă парафразирјеск ка сă м'-о арунк 'н  грумажи мјеј , нума ка сă  ну  мă бластăмје ор чиње пинтру кă политизăрјеск ун GENIU .
           Акума тоц ау љимбиљи лор.
Дјичје Македонцй н' a лоат љимба бугăрјаскă? (Алцй о гйндја ши 'н ал' фјел). Дјичје Хрвацй  ворбјеск ворба лор, Босанцй (гйндјеск ла корпусу муслимăњеск ) ну 'ш -а  лоат љимба турчаскă  нума 'ш фаче љимба лор , дјичје Црногорцй ну мăј  ворбјеск  србјештје...Чје поминă пје лумје ар фи сă ње фăчем ши ној о платформă (ну нума лингвистикă ) пуцйн поатје мăј латă дјекйт потјека пје карје кăлкăм , дјекйт суфăранца ши толеранца ноастă . Пинтру чје ну ње дјескуркăм аша кум ње йнвацă ши гинду носту, ну нума кум ње поартă кăрцйљи ши тјиоријиљи фије кујва.
            Ној (Влахи рăмйнш ор ундје ши виј ) авјем ,дупă о апстиненције дје 2000 дје ањ, дрјепт  сă  аљеђем :
1. врјем сă лом љимбјиљи држевјештј стандардизатје ши признуитје 'н лумје           
2. сă лом љимбјиљи комшијештј (вјечињештј)
3.сă ње йнтйлњим ка прјетјињи ши сă пуњем ун тјимиу , ор  ка ши пăнă акума тотнату сă 'ш поартје 'н сйн пјатра луј.
            Дупă чје са йнцăљес тоц Роми 'н лумје, ње рăмйндје блăстăму сă ње 'нцăљеџјем ши ној. Дакă ну йн вијаца 'ста – лу тотнату чинстје ши омињије ној рăмйндјем йн љегăтутă ку рăдăчина родулуј носту йн Србије.

           

[nena]

Mogu da primetim da se svaka tema na Forumu na kraju svede na diskusiju da li smo mi isto što i Rumuni ili ne, bez obzira što je naslov teme nešto sasvim drugo.
Ali s obzirom da nijedna potencijalna lista ili kandidati za predstojeće izbore nisu smatrali relevantnim da nas udostoje njihove intervenicije, kako sam se ja nadala, dobro je da se bilo šta što se tiče naše zajednice diskutuje. Sa ciljem da nekome ko poput mene ne poznaje našu svežu ,,političku elitu" i njihove stavove, smatram korisnim da postujem bilo šta što govori o stavovima radu pripadnika ove ,,elite".  U tu svrhu prilažem članak sa Timocpressa od 23.04.2010.
http://www.timocpress.info/sr/?p=2486

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/petak 23. april 2010./ - Na poziv Odelenja za Rumune iz dijaspore, u periodu od 21. do 23. aprila 2010, delegacija predstavnika rumunske zajednice Srbije je posetila Rumuniju. Tokom tri dana rada, lideri Rumuna iz susedne zemlje, su održali niz sastanaka sa predstavnicima rumunskih institucija, nadležnih za odnose s Rumunima iz dijaspore.
Na svim sastancima se posebno isticala potreba za jedinstvom u redovima rumunske zajednice Srbije, kako bi se poboljšala efikasnost pristupa u cilju priznavanja prava i sloboda zajednice u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
U toku sastanka sa gospodinom Trajanom Baseskuom, predsednikom Rumunije, predstavnici rumunske/vlaške manjine Srbije su predstavili šefu države situaciju rumunske/vlaške zajednice u kontekstu izbora za Nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji.
Predsednik Trajan Basesku je istaknuo da, u bilateralnim odnosima, garantovanje poštovanja prava rumunske manjine u Srbiji, je glavni cilj spoljne politike Rumunije. Takođe, predsednik Rumunije je uverio Rumune iz Srbije da će situacija rumunske/vlaške zajednice u Srbiji biti jedna od glavnih tačaka dnevnog reda razgovora sa svojim srpskim kolegom Borisom Tadićem, u sklopu nameravane posete Beogradu.
Takođe, predsednik Rumunije je pozdravio inicijativu Rumuna/Vlaha u Timočkoj Krajini da se organiziraju za uvođenje rumunskog jezika u školama u regionu.
U sklopu sastanka sa gospođom Robertom Almom Anastaseom, predsednicom Skupštine (Dom poslanika) Rumunije, ona je izrazila spremnost za rad na poboljšanju zakonodavstva kada je reč o Rumunima iz dijaspore, ali i za organizovanje kongresa za Rumune iz dijaspore u Palati Parlamenta.
Ona je takođe izrazila podršku za osnivanje komisije za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.
Lideri rumunskih/vlaških organizacija Srbije su otvoreno primili prenete poruke predsednice Skupštine (Dom poslanika) Rumunije i izrazili su spremnost za punu saradnju sa ovom institucijom.
Delegaciju je primio i gospodin Daniel Funeriu, ministar za obrazovanje, istraživanje, omladinu i sport, koji je imao priliku da razgovara o situaciji obrazovanja na rumunskom jeziku u Srbiji, kao i o dotiranju škola i biblioteka knjigama i modernim nastavnim materijalima, o nastavku davanja stipendija Rumunima/Vlasima iz Srbije kao i o kursevima za održavanje obuka za nastavnički kadar.
Ministar Daniel Funeriupredložio je osnivanje jedne sekcije za Rumune iz dijaspore u Ministarstvu obrazovanja, istraživanja, omladine i sporta.
Tokom razgovora sa gospodinom Euđenom Tomakom, državnim sekretarom za Rumune iz dijaspore, istaknuta je potreba jedinstva rumunske zajednice u Srbiji. Državni sekretar za Rumune iz dijaspore je rekao da se treba fokusirati na bilateralnim odnosima i pregovorima Srbije i Rumunije, u vezi sa pitanjima manjina u ovoj zemlji.
Takođe, Euđen Tomak je preporučio delegaciji da apeluje sa poverenjem zvaničnicima i institucijama rumunske države u županijama koje su na granici sa Srbijom i naglasio je da Rumunska vlada očekuje zajedničke projekte Rumuna/Vlaha iz Vojvodine i Timočke Krajine.
Bogdan Mazuru, državni sekretar za evropske poslove iz ministarstva inostranih poslova, potvrdio je rumunsku politiku o podržavanju Srbije za pristup članstvu Evropske Unije, naglašavajući važnost potpunog ispunjenja svih političkih i ekonomskih kriterijuma, a posebno prava pripadnika nacionalnih manjina.
Bogdan Mazuru je rekao da će Rumunija pažljivo pratiti dešavanja u vezi sa rumunskom/vlaškom zajednicom u Srbiji, kako na domaćem planu, u Srbiji, tako i u evropskim organima odgovornih za ovaj domen.
U toku diskusija je spomenuta i perspektiva zaključivanja sporazuma o malom pograničnom prometu na granici izmedju Rumunije i Srbije, kako i otvaranje Generalnog Konzulata Rumunije u Zaječaru.
Predstavnik Rumunske Pravoslavne Crkve, velečasni patrijaršijski vikarni episkop Ćiprijan Kmpinjanu, je rekao da će Rununska Pravoslavna Crkva nastaviti da podržava rumunske/vlaške zajednice u interesu očuvanja rumunskog nacionalnog identiteta u Srbiji.
Posebna pažnja je posvećena temi priznavanju Rumunske Pravoslavne Crkve u Srbiji kao tradicionalne crkve, sa područjem kanonske nadležnosti na celoj teritoriji srpske države.
Članovi delegacije su bili primljeni i na Rumunskom Institutu za Kulturu, gde su skrenuli pažnju na potrebu za očuvanje i restauraciju starih verskih knjiga i rumunskih crkvenih slika u Vojvodini i Timočkoj Krajini. Predstavnici rumunske/vlaške zajednice su izrazili želju za boljim promovisanjem kulture Rumuna/Vlaha iz Srbije.
Zauzvrat, predstavnici Rumunskog Instituta za Kulturu, Jon Mirčea i Adriana Gae su obećali da će nastaviti da podržavaju kulturne i duhovne projekte Rumuna/Vlaha iz istočne Srbije.
Tokom sastanka sa gospođom Beatris Komanesku, direktorkom Televizije Rumunije Internacional, članovi delegacije su priznali ulogu rumunske televizije što se tiče povezivanja rumunske/vlaške zajednice u Srbiji i izrazili su interes za većim brojem kulturnih i folklornih emisija, kojima bi se bolje mediatizovala situacija Rumuna/Vlaha iz Vojvodine i Timočke Krajine.
Uprava Televizije Rumunije Internacional je obećala realizovanjee bar jedne mesečne reportaže ili talk-show-a o Rumunima/Vlasima iz Srbije, kao i održavanje obuka za rumunske novinare u Srbiji i medijatizovanje događaja rumunske/vlaške zajednice.
Na sastanku koji je održan na Radiju Rumunije, predstavnici rumunske/vlaške zajednice iz Srbije su razgovarali o nedostatku kvaliteta radio emisija na rumunskom jeziku i nedostatku rumunskih novinara, posebno u Timočkoj Krajini.
Predstavnici Radio Rumunije su izrazili spremnost da organiziraju obuku za studente i rumunske novinare iz Srbije, kao i nameru za sklapanjem više sporazuma sa raznim radio-stanicama iz Srbije za emitovanjee na rumunskom jeziku.
Delegaciju Rumuna/Vlaha iz Timočke Krajine je primio i gospodin Gabriel Sandu, ministar za komunikacije, koji je obečao pomoc u naporima da se rumunska/vlaška zajednica u Timočkoj Krajini informise na rumunskom jeziku. Ministar Gabriel Sandu je obečao da će zajedno sa Odelenjem za Rumune iz dijaspore proslediti donaciju u vidu 10000 antena i opremanje barem jednog multimedijalnog studija gde bi se proizvodio program na rumunskom jeziku.
Predstavnici rumunske/vlaške zajednice Srbije u poseti Bukureštu bili su iz Vojvodine: Jon Čizmaš, Nikolaje Gajta, Jon Magda, Jonel Buga i Timočke Krajine: Bojan Aleksandrović, Predrag Balašević, Dušan Prvulović, Dimitrije Kračunović i Zaviša Žurž.

[caslav]

         Бојим се , ако напишем на влашком , шири аудиторијум "неће ниш' разумети о чему ја то говорим " , а чега већ негде у литератури нема на више "различитих" начина обрађено.

         Покушаћу да објасним бар шта значи нека друга 'ација (( 'ција) НАРАВНО не са значењем ЦИА) .

         1. 'Циа, 'ација -  је активност (у даљем тексту акција) која подразумева контакте "испод жита" са неким ко има другачији хијерархијски , правни , морални или државнички статус (шеф смене, лекар , шалтерски службеник, службеник у државној администрацији (дупла 'ација), свештеник (овоме чак платите да вам смањи тежину грехова пред Богом а он вам одржи политичко предавање- ту нек ми опросте часни оци који то не чине), пружни радник...

         2. Од тих акција једна страна има дебелу корист  док друга верује да је једино тако могла да оствари своју срећу.(На страну  релације типа 1-1 , једна- један.Наравно да се не односи само на скуп непарних бројева. Ако вам је лакше имплементирајте ту читаву нумерологију).

         3. Таква акција се изводи обавезно конспиративно (важи за све 'ације , 'ције), јер једино као таква има смисла.Закон ипак санкционише јавне делатности ( или то само тако изгледа испред Скупштине и пред сирнодништем ).
         
         Ако случајно будете сведоком таквих 'ација, 'ција, лако можете да уђете у ланац (коло) тражећи да после платите два динара да се искобељате из њега и још два динара да вас не помињу по новинама , и још два динара да гласају за Вашу листу...( Нисам наиван - само сам рекао два динара).

         
       

[nena]

Nakon čitanja ovog teksta možete primetiti kako Balašević i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane rumunskih institucija.

Dakle, ako NSVNM-a treba da realizuje bilo koji projekat iz ovoga se vidi kako se sve odlučuje u rumunskom parlamentu koji će čak i osnovati

komisiju za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.

.

A što se tiče zvaničnog jezika koji predstavlja glavni problem među različitim frakcijama u vlaškoj zajednici, braća Rumuni su već rešili dlemu:

Delegaciju je primio i gospodin Daniel Funeriu, ministar za obrazovanje, istraživanje, omladinu i sport, koji je imao priliku da razgovara o situaciji obrazovanja na rumunskom jeziku u Srbiji, kao i o dotiranju škola i biblioteka knjigama i modernim nastavnim materijalima, o nastavku davanja stipendija Rumunima/Vlasima iz Srbije kao i o kursevima za održavanje obuka za nastavnički kadar.

.

Da ne govorimo da je već u planu i kako širiti nam novu kulturu pošto je Ministar Gabriel Sandu obećao

da će zajedno sa Odelenjem za Rumune iz dijaspore proslediti donaciju u vidu 10000 antena i opremanje barem jednog multimedijalnog studija gde bi se proizvodio program na rumunskom jeziku.

A na sve ovo Balšević i Demić su se ograničili da otvoreno prime prenete poruke i da izraze spremnost na punu saradnju!!!

Pa ako ima još uvek onih koji veruju u neku drugu politiku g-dina Balaševića, neka dobro razmisle ...

[Vlad]

Nakon čitanja ovog teksta možete primetiti kako Balašević i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane rumunskih institucija.

Dakle, ako NSVNM-a treba da realizuje bilo koji projekat iz ovoga se vidi kako se sve odlučuje u rumunskom parlamentu koji će čak i osnovati

komisiju za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.

.

И шта је овде спорно? Исто тако би се рекло да Славомир Гвозденовић " i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane српских institucija.".

Да ли је спорно што је Румунија напокон одлучила да обрати мало више пажње на оне који не споре етно-лингвистичку и етничку повезаност са Румунима или је спорно што Румунија инсистира да Србија Власима даје иста она права која она даје Србима који живе у Румунији?

A što se tiče zvaničnog jezika koji predstavlja glavni problem među različitim frakcijama u vlaškoj zajednici, braća Rumuni su već rešili dlemu:

Тај проблем у науци не постоји! Он је вештачки и чисто политички. Да ли је спорно да неки од немачких званичника констатује да Швајцарци говоре немачки?

A na sve ovo Balšević i Demić su se ograničili da otvoreno prime prenete poruke i da izraze spremnost na punu saradnju!!!

Pa ako ima još uvek onih koji veruju u neku drugu politiku g-dina Balaševića, neka dobro razmisle ...

Чисто сумњам да ико верује у "другу" политику Др Балашевића. Више мислим да је проблем у немоћи да се на изборе за НСВНМ изађе са сопственом листом.

[Vlad]

       

         Покушаћу да објасним бар шта значи нека друга 'ација (( 'ција) НАРАВНО не са значењем ЦИА) .

         1. 'Циа, 'ација -  је активност (у даљем тексту акција)     

Да. Била су то гадна времена када се у Србији циукало на све стране. Хлеб се тада плаћао 15 000 000 000 000 динара а гориво, уместо на пумпама, точили на улици из канистера.
Онда је било изузетно популарно циукати на свакога ко се није слагао са васколим српским патриЈотизмом и погледом на свет поклоника  брачног пара са Дедиња.. Неки су, зато што су на њих циукали били привођени, неки пендречени, многи лишавани слободе, а било је оних који су плаћали главом - попут Славка Ћурувије, Ивана Стамболића, Зорана Ђинђића...

Таман када човек помисли да је циукању напокон дошао крај, кад оно опет чујеш како циучу и траже стране плаћенике и домаће издајнике...Нема више словеначких педера који ће без нас да умру од глади, Усташа, Балија, Шиптара, Милове нарко-мафије...на ред су дошли зли Румуни  >:(

Тужно

[nena]

И шта је овде спорно? Исто тако би се рекло да Славомир Гвозденовић " i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane српских institucija.".

Да ли је спорно што је Румунија напокон одлучила да обрати мало више пажње на оне који не споре етно-лингвистичку и етничку повезаност са Румунима или је спорно што Румунија инсистира да Србија Власима даје иста она права која она даје Србима који живе у Румунији?

Sporno je da se sve rešava na političkom nivou (internacionalnom) a da se pre toga na lokalnom nivou nije prstom maklo; Sporno je što se pita država Rumunija a ne Vlasi za koje se ova čorba kuva. I ako je već loše što neke institucije Rep. Srbije utiču a ne bi trebalo, još je gore kada to radi država kome ovaj narod ne polaže nikakve račune.

Тај проблем у науци не постоји! Он је вештачки и чисто политички. Да ли је спорно да неки од немачких званичника констатује да Швајцарци говоре немачки?

Opet ovi blaženi Švajcarci! Oni su odlučili da prihvate tu formu standardnog nemačkog a na isti način da su hteli mogli su da ozvaniče neku verziju koja je bliža njihovim dijalektima, To što nisu tako postupili to je njihova stvar. Ali ne postoji zakon (ni politički ni naučni) koji stabiliše da ako postoji nacionalni jezik sklepan u XIX veku, oni ljudi koji govore nekim dijalektima koji taj jezik pokriva  nemaju prava da standardizuju nešto što je njima bliže.  U pitanju jezika nauka je u službi politike, odnosno u službi realnih potreba onih koji se nekim govorom služe.

Чисто сумњам да ико верује у "другу" политику Др Балашевића. Више мислим да је проблем у немоћи да се на изборе за НСВНМ изађе са сопственом листом.

A ako Balašević ne promeni politiku, gore po njega. Može da se nada još jednom mandatu u kome će njegove mere naići na identične reakcije kao i uvođenje rumunskog. I možda će za to vreme da se nađe neka validna alternativa.....

[Vlad]

Sporno je da se sve rešava na političkom nivou (internacionalnom) a da se pre toga na lokalnom nivou nije prstom maklo; Sporno je što se pita država Rumunija a ne Vlasi za koje se ova čorba kuva. I ako je već loše što neke institucije Rep. Srbije utiču a ne bi trebalo, još je gore kada to radi država kome ovaj narod ne polaže nikakve račune.

Ако се овде у Србији влашко питање политизује до бесвести, логично је да да ће се то питање интернационализовати.
Душан Јањић није погрешио када је рекао да држава не треба да арбитрира и нуди готова решења, већ да сами Власи одлуче шта им ваља чинити. Немојте ми само рећи да иза убацивање у игру људи попут Тиће, Драгојевића и оног лика из Жагубице не стоји сам државни врх.
Ово је само логичка реакција на покушај мешања државе.

Opet ovi blaženi Švajcarci! Oni su odlučili da prihvate tu formu standardnog nemačkog a na isti način da su hteli mogli su da ozvaniče neku verziju koja je bliža njihovim dijalektima, To što nisu tako postupili to je njihova stvar. Ali ne postoji zakon (ni politički ni naučni) koji stabiliše da ako postoji nacionalni jezik sklepan u XIX veku, oni ljudi koji govore nekim dijalektima koji taj jezik pokriva  nemaju prava da standardizuju nešto što je njima bliže.  U pitanju jezika nauka je u službi politike, odnosno u službi realnih potreba onih koji se nekim govorom služe.

Уместо блажених Швајцараца можемо да узмемо пример блажених Мексиканаца и Аустријанаца. Потпуно је нетачно да је по питању језика наука у служби политике. Прочитајте шта о језику пишу хрватски лингвисти. Нико од њих не спори да су српски и хрватски један те исти језик. Да су у служби политике, итекако би то негирали.

Више пута сам постављао ово питање али ми никада нисте дали одговор на њега:

У којој се држави на свету о језику одлучује на референдуму уместо да о њему одлучују за то надлежни институтуи?
Наведите ми бар један пример.

A ako Balašević ne promeni politiku, gore po njega. Može da se nada još jednom mandatu u kome će njegove mere naići na identične reakcije kao i uvođenje rumunskog. I možda će za to vreme da se nađe neka validna alternativa.....

Ништа Ви немојте да бринете за Балашевића. Његова скора пропаст је на овом форуму прорицана 200 пута до сада па је опет он успео да сакупи потребне потписе да би се ови избори уопште одржали, а не они који се бусају у груди и хвале огромном подршком коју уживају у народу.

Што се тиче одбијања да се у школе уведе румунски језик, то питање је стопирано одозго. Одлука да се не уведе књижевни румунски језик и поред уредно сакупљених потписа је чисто политичка и нема везе са одсуством подршке у народу.

Поздрав

[nena]

Уместо блажених Швајцараца можемо да узмемо пример блажених Мексиканаца и Аустријанаца. Потпуно је нетачно да је по питању језика наука у служби политике. Прочитајте шта о језику пишу хрватски лингвисти. Нико од њих не спори да су српски и хрватски један те исти језик. Да су у служби политике, итекако би то негирали.

Више пута сам постављао ово питање али ми никада нисте дали одговор на њега:

У којој се држави на свету о језику одлучује на референдуму уместо да о њему одлучују за то надлежни институтуи?
Наведите ми бар један пример.

Naravno da ne mogu da vam navedem primer referenduma po pitanju jezika (ali to ne znači da nije moguć ili da je nelegalan). Kada su se nacionalni jezici uvodili, demokratiju u današnjem smislu reči su ondašnje države još uvek samo sanjale. Ali ti instituti koji su se bavili problemom zvaničnog jezika i koje su u svim evropskim državama takozvane Akademije nauka i umetnosti, su institucije osnovane iz političkih potreba da se novim nacionalnim državama stvori adekvatan jezik, napiše adekvatna nacionalna istorija itd... Tako da današnji rumunski kao i srpski i ostali evropski jezici, predstavljaju produkt korišćenja nauke u političke svrhe. Na primer: Rumuni izbacuju gomilu slovenskih reči i preuzimaju tonu reči i oblika iz Francuskog. Hoćete li mi vi ovde reći kakve veze ima nauka sa izborom reči koje treba izbaciti a koje uvesti? Srbi su, pak očistili turcizme. Gde je nauka u izboru Rumuna da koriste latinicu umesto ćirilice koja je vekovima bila i njihovo pismo - nema nauke, nego politike jer se na ovaj način se približavaju neolatinskoj porodici jezika.

Dakle same institucije koje se bave jezikom, osim svoje naučne strane imaju i te kako istaknutu političku stranu. A i pitanje zvaničnog jezika je neophodno i političko pitanje od samog starta i sve do danas. U našem slučaju izbor rumunskog dao bi u političkom smislu nov i velik uticaj Rumuniji po pitanju srpske politike. Isto tako i po pitanju srpske pravoslavne crkve ali i po pitanju naše buduće kulture koju će sve više nastojati da približe svojoj.  Dakle politika. Standardizovanje neke vrste vlaškog sprečilo bi to i zadržalo Srbiji  veću kontrolu nad svim što se dešava na ovim prostorima. Što je isto politika.

Ништа Ви немојте да бринете за Балашевића. Његова скора пропаст је на овом форуму прорицана 200 пута до сада па је опет он успео да сакупи потребне потписе да би се ови избори уопште одржали, а не они који се бусају у груди и хвале огромном подршком коју уживају у народу.

Ja se ne brinem, nego kao neko ko ne podržava njegovu politiku iskeno se nadam njegovoj političkoj propasti, što je drugo a i legitimno. Ne?

Што се тиче одбијања да се у школе уведе румунски језик, то питање је стопирано одозго. Одлука да се не уведе књижевни румунски језик и поред уредно сакупљених потписа је чисто политичка и нема везе са одсуством подршке у народу.

Naravno da se silom može sve uvesti (kao i do sad), ali ja govorim o stupnju realnog prihvatanja ove mere od strane populacije. I tu mislim da ne grešim. A ako treba nametati kao srpsku školu u XIX veku, onda smo daleko dogurali!

[Vlad]

Naravno da ne mogu da vam navedem primer referenduma po pitanju jezika (ali to ne znači da nije moguć ili da je nelegalan).

Наравно да не можете зато што се нигде у свету то не ради. Да ли је могућ? Јесте! Све је у Србији могуће. Када је могуће  Тића да нам буде председник Савета, а онај "историчар" који је открио да су вака, урс, кулмја  и остало келтске речи, да нам креира "историју", зашто не бисмо на референдуму гласали какав језик хоћемо.

Али, пазите, постављам питање зашто онда не бисмо на референдуму гласали која нам је историја? Па, ако, рецимо, 52,39% мисли да је Војислав Стојановић у праву, а 34,56 да је Бата Пауновић написао "најбољу историју", онда "демократски" изаберемо да смо Келти а не Илири.

Јел'тако?

Оне са балканолошког и осталих института да извинете ко ј...е, ми смо на референдуу одлучили да Воја Стојановић у праву и нико нам ништа не може.

Разумете ли сада до каквог апсурда може да доведе када науку ставимо у службу дневне политике?

Kada su se nacionalni jezici uvodili, demokratiju u današnjem smislu reči su ondašnje države još uvek samo sanjale.

Јесте, госпођо! Али ко смо ми да исправљамо криве Дрине? Јесмо ли већи, бољи, богатији, паметнији од Швајцараца, Мексиканаца,  Аустралијанаца...
Никоме на свету не пада на памет да то исправи, зашто бисмо баш ми у томе предњачили?

Ali ti instituti koji su se bavili problemom zvaničnog jezika i koje su u svim evropskim državama takozvane Akademije nauka i umetnosti, su institucije osnovane iz političkih potreba da se novim nacionalnim državama stvori adekvatan jezik, napiše adekvatna nacionalna istorija itd... Tako da današnji rumunski kao i srpski i ostali evropski jezici, predstavljaju produkt korišćenja nauke u političke svrhe. Na primer: Rumuni izbacuju gomilu slovenskih reči i preuzimaju tonu reči i oblika iz Francuskog. Hoćete li mi vi ovde reći kakve veze ima nauka sa izborom reči koje treba izbaciti a koje uvesti? Srbi su, pak očistili turcizme. Gde je nauka u izboru Rumuna da koriste latinicu umesto ćirilice koja je vekovima bila i njihovo pismo - nema nauke, nego politike jer se na ovaj način se približavaju neolatinskoj porodici jezika.

Тачно! И шта с тим? Мења ли то чињеницу да говоримо архаичним наречијима књижевног румунског језика? Избор је урађен и то је то. Да ли сада предлажете да се удружимо са лесковчанима и пироћанцима и исправимо историјску "неправду".

Када питате где је наука када је избор Румуна у питању, да уместо ћирилице користе латиницу, не чини ли Вам се логичним да народ који слови за романски користи латиницу уместо ћирилице, својствене православним Словенима?

Ако тврдите да је језик политичко питање, реците ми због чега Мексиканци или Бразилци, након стицања незавизности нису кренули да стандардизују свој језик, иако их објективно има више од Шпанаца и Португалаца? Због чега они нису потврду свог идентитета исказали на тај начин?

Dakle same institucije koje se bave jezikom, osim svoje naučne strane imaju i te kako istaknutu političku stranu. A i pitanje zvaničnog jezika je neophodno i političko pitanje od samog starta i sve do danas.

Није тако! Осим на Балкану то нигде није случај. Наведите ми, изузи мајући Балкан и пример Молдавије, где се то, стицањем независности, стандардизовао језик као политички продукт?

U našem slučaju izbor rumunskog dao bi u političkom smislu nov i velik uticaj Rumuniji po pitanju srpske politike. Isto tako i po pitanju srpske pravoslavne crkve ali i po pitanju naše buduće kulture koju će sve više nastojati da približe svojoj.  Dakle politika. Standardizovanje neke vrste vlaškog sprečilo bi to i zadržalo Srbiji  veću kontrolu nad svim što se dešava na ovim prostorima. Što je isto politika.

Браво!

У томе и јесте суштна и то је оно што цело време говорим. Србији та контрола треба да би нас лакше асимиловала а не из бојазни да ћемо се отцепити и припојити Румунији.

Зато се после расправе у СЕ одједанпут појављују "забринути" Власи од којих неки и "циучу", то је оно што је Тићу натерало да постане Влах, због тога ће ускоро да ухапсе Демића...

Браво, НЕНО!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ja se ne brinem, nego kao neko ko ne podržava njegovu politiku iskeno se nadam njegovoj političkoj propasti, što je drugo a i legitimno. Ne?

Ко каже да није легитимно?

Naravno da se silom može sve uvesti (kao i do sad), ali ja govorim o stupnju realnog prihvatanja ove mere od strane populacije. I tu mislim da ne grešim. A ako treba nametati kao srpsku školu u XIX veku, onda smo daleko dogurali!

Не уводи се он силом, драга госпођо Нено! Потписи нису били сакупљени силом и то Ви врло добро знате. Ствар је стопирана са врха управо због онога што сте навели у онај одличној пређашњој анализи.

Још једном, БРАВО

[dPasujoni]

Nakon čitanja ovog teksta možete primetiti kako Balašević i njegov entourage nemaju nezavistost u delovanju i odlučivanju i kako je sve već odlučeno i organizovano od strane rumunskih institucija.

Dakle, ako NSVNM-a treba da realizuje bilo koji projekat iz ovoga se vidi kako se sve odlučuje u rumunskom parlamentu koji će čak i osnovati

komisiju za Rumune iz dijaspore u rumunskom parlamentu koji bi pratila situaciju rumunske zajednice van granica rumunske države i koja bi razvijala politiku rumunske države u ovom domenu.

Да ли је спорно што је Румунија напокон одлучила да обрати мало више пажње на оне који не споре етно-лингвистичку и етничку повезаност са Румунима или је спорно што Румунија инсистира да Србија Власима даје иста она права која она даје Србима који живе у Румунији?

Nije sporno da Rumunija ima pravo, čak i obavezu da brine o Rumunima u dijaspori.

Sporno je što Rumunija insistira da Vlahe tretira kao Rumune i da o njima i u njihovo ime bilo šta odlučuje i insistira.

Nije sporno da se svako ko sebe smatra Rumunom može da se izjašnjava kao Rumun i da od Rumunije traži zaštitu svojih prava kao pripadnika Rumunske nacionalne manjine.

Sporno je da se neko ko sebe smatra Rumunom izjašnjava kao Vlah, istovremeno poistovećujući Vlahe sa Rumunima i na taj način sprečava Vlahe u korišćenju svojih zakonskih prava.



dPasujoni