IZBORI ZA VLASKI NACIONALNI SAVET - PROGRAMI I KANDIDATI

[caslav]

       

         Покушаћу да објасним бар шта значи нека друга 'ација (( 'ција) НАРАВНО не са значењем ЦИА) .

         1. 'Циа, 'ација -  је активност (у даљем тексту акција)     

Да. Била су то гадна времена када се у Србији циукало на све стране. Хлеб се тада плаћао 15 000 000 000 000 динара а гориво, уместо на пумпама, точили на улици из канистера.
Онда је било изузетно популарно циукати на свакога ко се није слагао са васколим српским патриЈотизмом и погледом на свет поклоника  брачног пара са Дедиња.. Неки су, зато што су на њих циукали били привођени, неки пендречени, многи лишавани слободе, а било је оних који су плаћали главом - попут Славка Ћурувије, Ивана Стамболића, Зорана Ђинђића...

Таман када човек помисли да је циукању напокон дошао крај, кад оно опет чујеш како циучу и траже стране плаћенике и домаће издајнике...Нема више словеначких педера који ће без нас да умру од глади, Усташа, Балија, Шиптара, Милове нарко-мафије...на ред су дошли зли Румуни 

Тужно

наставак...
...која подразумева контакте "испод жита" са неким ко има другачији хијерархијски , правни , морални или државнички статус (шеф смене, лекар , шалтерски службеник, службеник у државној администрацији (дупла 'ација), свештеник (овоме чак платите да вам смањи тежину грехова пред Богом а он вам одржи политичко предавање- ту нек ми опросте часни оци који то не чине), пружни радник...

...


Тужно је, драги мој господине, да сте ви на основу прочитаног ( или умишљеног ) склепали неку усиљену (може и усољену) политичку реторику. У свему овоме једино ви цијучете. Могао сам и да вам преведем па да видите да је смисао комичан. Овако ме је бар мало ваша трагикомичност подсетила на то шта су политичке фрустрације.

[Vlad]

Nije sporno da Rumunija ima pravo, čak i obavezu da brine o Rumunima u dijaspori.

Баш тако. То она, са закашњењем и чини. И то је јако добро да се зна да нисмо репа без корена на коју свако може да уринира када и колико му је воља.

Sporno je što Rumunija insistira da Vlahe tretira kao Rumune i da o njima i u njihovo ime bilo šta odlučuje i insistira.

Спорно је једино Вама али не и онима који иоле познају чињенице. Као историјска Влашка Румунија има пуно право да нас третира као Румуне, што пореклом, језиком, обичајима...али и самом чињеницом да су нам се преци доселили из данашње Румуније јесмо.

Nije sporno da se svako ko sebe smatra Rumunom može da se izjašnjava kao Rumun i da od Rumunije traži zaštitu svojih prava kao pripadnika Rumunske nacionalne manjine.

Није спорно да се за Румуне у Србији користе оба назива која су се вековима користили за тај народ :
-Власи, који се користио до 1862.
-Румуни, који се користио од 1862.
Свако ко оде до САНУ и тражи да му дају објањење етнонима Влах, добиће одговор да је то архаична озбнака за Румуне.
И то се лако може проверити а тога је било и на овом форуму.

Sporno je da se neko ko sebe smatra Rumunom izjašnjava kao Vlah, istovremeno poistovećujući Vlahe sa Rumunima i na taj način sprečava Vlahe u korišćenju svojih zakonskih prava.



dPasujoni

Спорно је кад се мимо науке, логике и здраве памети измишљају некакави Власи који нису Румуни јер таквих овде никада није било нити ће икада бити.

Поздрав

[RainDog]

Србији та контрола треба да би нас лакше асимиловала а не из бојазни да ћемо се отцепити и припојити Румунији.

Koliko god sam intimno na Vladovoj strani u ovim diskusijama (sorry svi ostali, ali njegovi argumenti mi, kao neutralnom posmatraču, deluju ubedljivije), mislim da je ovo preterivanje.
Niko u Srbiji, a naročito ovi koji su na vlasti, ne razmišlja toliko daleko.
Prosto su prebrojali i zaključili da u ovom trtenutku ima više Vlaha koji ne misle kao ekipa oko Balaševića i onda su istakli svoju listu sa socijalistom na čelu. Boli njih uvo i za nauku i za nacionalna osećanja i za asimilaciju. Oni su na strani gde ima više glasova i ništa više.
I usput, bez obzira što se to zvanično negira, ja uopšte ne sumnjam u privođenja na informativne razgovore i slično. Neko je od nekud rešio da više nema zezanja sa izborima. Ni lokalnim, ni ovim za nacionalne svete ni bilo kojim drugim. Ima sve da bude onako kako se oni u vlasti dogovore, a izvršioci na terenu neka vide kako će to da ostvare.

[nena]

Nije sporno da Rumunija ima pravo, čak i obavezu da brine o Rumunima u dijaspori.

Баш тако. То она, са закашњењем и чини. И то је јако добро да се зна да нисмо репа без корена на коју свако може да уринира када и колико му је воља.
Цитат: dPasujoni  јуче у 21:45
Sporno je što Rumunija insistira da Vlahe tretira kao Rumune i da o njima i u njihovo ime bilo šta odlučuje i insistira.
Спорно је једино Вама али не и онима који иоле познају чињенице. Као историјска Влашка Румунија има пуно право да нас третира као Румуне, што пореклом, језиком, обичајима...али и самом чињеницом да су нам се преци доселили из данашње Румуније јесмо.

Цитат: dPasujoni  јуче у 21:45
Nije sporno da se svako ko sebe smatra Rumunom može da se izjašnjava kao Rumun i da od Rumunije traži zaštitu svojih prava kao pripadnika Rumunske nacionalne manjine.
Није спорно да се за Румуне у Србији користе оба назива која су се вековима користили за тај народ :
-Власи, који се користио до 1862.
-Румуни, који се користио од 1862.
Свако ко оде до САНУ и тражи да му дају објањење етнонима Влах, добиће одговор да је то архаична озбнака за Румуне.
И то се лако може проверити а тога је било и на овом форуму.

Цитат: dPasujoni  јуче у 21:45
Sporno je da se neko ko sebe smatra Rumunom izjašnjava kao Vlah, istovremeno poistovećujući Vlahe sa Rumunima i na taj način sprečava Vlahe u korišćenju svojih zakonskih prava.



dPasujoni

Спорно је кад се мимо науке, логике и здраве памети измишљају некакави Власи који нису Румуни јер таквих овде никада није било нити ће икада бити.

Mnogo mi se dopada g-dine Vlad kako koristite termine 'nauka' i 'politika'. Ono što su vaši stavovi je čista nauka: to što se Rumuni silno trude da nas kulturno i politički kontrolišu nije smrdljiva nacionalistička filozofija po kojoj jedna etnička grupa nema prava da zadrži neki lični identitet nego mora, po svaku cenu da se prikači nekoj nacionalnoj državi, nego ČISTA NAUKA! Dok, naravno bilo koja inicijativa koja se može dovesti u kontakt sa institicijama Rep. Srbije, za vas naravno predstavlja NISKI POLITIČKI CILJ ASIMIMILACIJE.
Ali. naravno, radi podržavanja spostvenih političkih stavova, gde ćete boljeg od NAUKE. Pa tose desilo i u nacizmu kada je tako nepogrešiva nauka izmislila više i niže rase kao i prerogativu da jedni imaju prava da druge unište. Samo jedan primer kako je nauka relativna stvar i kako je retko kad neizmanipulisana!

Ali možda ste u pravu...Rumunija, prva zemlja na svetu koja se vlada po isključivo naučnim principima! kako to utopističlku zvuči!

[Volcae]

Mnogo mi se dopada g-dine Vlad kako koristite termine 'nauka' i 'politika'. Ono što su vaši stavovi je čista nauka: to što se Rumuni silno trude da nas kulturno i politički kontrolišu nije smrdljiva nacionalistička filozofija po kojoj jedna etnička grupa nema prava da zadrži neki lični identitet nego mora, po svaku cenu da se prikači nekoj nacionalnoj državi, nego ČISTA NAUKA! Dok, naravno bilo koja inicijativa koja se može dovesti u kontakt sa institicijama Rep. Srbije, za vas naravno predstavlja NISKI POLITIČKI CILJ ASIMIMILACIJE.
Ali. naravno, radi podržavanja spostvenih političkih stavova, gde ćete boljeg od NAUKE. Pa tose desilo i u nacizmu kada je tako nepogrešiva nauka izmislila više i niže rase kao i prerogativu da jedni imaju prava da druge unište. Samo jedan primer kako je nauka relativna stvar i kako je retko kad neizmanipulisana!

Ali možda ste u pravu...Rumunija, prva zemlja na svetu koja se vlada po isključivo naučnim principima! kako to utopističlku zvuči!

А шта би то Румунија требала да уради да не брине о румунској националној мањини у Србији која је подељена на Румуне и најобичнију етничку групу Власи која се увек подразумевала да је део румунске националне мањине.Све до почетка 90тих када су Власи тражили своја права па је Реп. Србија традиционално урадила све да Власи неостваре своја права и прогласила Влахе за нешто друго.Што то исто нису рекли раније Власи нису Румуни?

Да ли Румунија треба да подржава влахизам и молдовенизам?
Идеологије које су највећи непријатељи румунског народа и Румуније пласирали да би из корена уништили и Румунију и јединство румунског народа.

Власи, Румуни па опет Власи од 1948. године су увек имали румунску националну свест и нормално је да се тако један број Влаха осећа, нажалост време је урадило своје и проценат таквих Влаха је опао али их има и биће их и убудуће.

Пошто нисмо сложни могли би да се сетимо и једне речи која се зове компромис а не да свако тера по своме и да на друге не обраћа пажњу као да не постоји.

Нека се постигне неки компромис и онда ће ствари кренути на боље, бићемо сложни и имаћемо више успеха.

[dPasujoni]

А шта би то Румунија требала да уради да не брине о румунској националној мањини у Србији која је подељена на Румуне и најобичнију етничку групу Власи која се увек подразумевала да је део румунске националне мањине.Све до почетка 90тих када су Власи тражили своја права па је Реп. Србија традиционално урадила све да Власи неостваре своја права и прогласила Влахе за нешто друго.Што то исто нису рекли раније Власи нису Румуни?

Domnul Volcae,

žao mi je što nas Vlahe smatrate za tako "obične" i očigledno za Vas nedostojne, pa više volite da sebe smatrate Rumunom. No, to je Vaše pravo! Takođe, kao Rumun imate pravo da od Rumunske države i rumunskog naroda tražite svu moguću pomoć i zaštitu.

Da su Vlasi deo Rumunske nacionalne manjine sada bi smo imali liste samo za Rumunski NS, a ne bi ni spominjali Vlaški Nacionalni savet.
Većina ljudi se izjašnjavaju kao Vlasi baš zato što sebe ne vide ni kao Rumune, ni kao Srbe!

Да ли Румунија треба да подржава влахизам и молдовенизам?
Идеологије које су највећи непријатељи румунског народа и Румуније пласирали да би из корена уништили и Румунију и јединство румунског народа.

Za Moldaviju neznam, ali što se Vlaha tiče oni nikad nisu bili deo jedinstvenog Rumunskog naroda i ne možete silom prisiliti nekoga da bude deo tog jedinstva.

Osim toga ovi naši "Vlasi-Rumuni" nisu ni tražili podršku Vlasima i nekom "Vlahizmu", već podršku da na nekom budućem Popisu Vlaha više i ne bude!

Власи, Румуни па опет Власи од 1948. године су увек имали румунску националну свест ...

Netačno!

Većina Vlaha nikad nije imala rumunsku nacionalnu svest, jer su se od rumuna odvojili pre nego što je i kod njih formirana rumunska nacionalna svest!

.. нормално је да се тако један број Влаха осећа, нажалост време је урадило своје и проценат таквих Влаха је опао али их има и биће их и убудуће.

Tačno!

Međutim, niko njima ne brani da se tako osećaju i da kao Rumuni kroz institucije Rumunske nacionalne manjine ostvaruju svoja manjinska prava.

Ovde se radi o tome da ta prorumunska struja nastoji Vlasima nametnuti svoj stav i ubeđenja!

Пошто нисмо сложни могли би да се сетимо и једне речи која се зове компромис а не да свако тера по своме и да на друге не обраћа пажњу као да не постоји.

Нека се постигне неки компромис и онда ће ствари кренути на боље, бићемо сложни и имаћемо више успеха.

Stvari se uveliko kreću na bolje domnul Volcae, bar što se Vlaha tiče!

Ma koliko izgledalo apsurdno, sva ova naša različitost je pre svega odraz vitalnosti i snage Vlaškog etničkog bića i samih Vlaha.
Baš to što ne mislimo onako kako drugima odgovara, upućuje na to da sve više mislimo na ono što je u interesu Vlaha!

Da bi došlo do kompromisa među Vlasima potreban je da bude zadovoljen samo jedan uslov: da svi budu Vlasi!

Da bi došlo do kompromisa između Vlaha i Rumuna potrebno je da jedni druge prihvatimo kao različite!

dPasujoni

[Volcae]

Domnul Volcae,

žao mi je što nas Vlahe smatrate za tako "obične" i očigledno za Vas nedostojne, pa više volite da sebe smatrate Rumunom. No, to je Vaše pravo! Takođe, kao Rumun imate pravo da od Rumunske države i rumunskog naroda tražite svu moguću pomoć i zaštitu.
Da su Vlasi deo Rumunske nacionalne manjine sada bi smo imali liste samo za Rumunski NS, a ne bi ni spominjali Vlaški Nacionalni savet.
Većina ljudi se izjašnjavaju kao Vlasi baš zato što sebe ne vide ni kao Rumune, ni kao Srbe!
Za Moldaviju neznam, ali što se Vlaha tiče oni nikad nisu bili deo jedinstvenog Rumunskog naroda i ne možete silom prisiliti nekoga da bude deo tog jedinstva.
Osim toga ovi naši "Vlasi-Rumuni" nisu ni tražili podršku Vlasima i nekom "Vlahizmu", već podršku da na nekom budućem Popisu Vlaha više i ne bude!

Као прво влахизам је денационализација етничких Румуна а то је наша ситуација којој ви дајете пуну подршку.
Влахизам је доста напредовао када смо ми упитању и све то што ви пишете овде о Власима је доказ да је влахизам веома успешно спроведен у Србији.

Netačno!

Većina Vlaha nikad nije imala rumunsku nacionalnu svest, jer su se od rumuna odvojili pre nego što je i kod njih formirana rumunska nacionalna svest!

Нетачно већина Влаха је имала румунску националну свест која је временом опадала а наши интелектуалци су били од краја 70тих година 19. века константно у вези са Румунијом,само што је тада било у другом контексту, не као данас.
А влашку националну свест нису имали никада, до средине 20. века када је тек почела да се развија - влахизам.

Tačno!

Međutim, niko njima ne brani da se tako osećaju i da kao Rumuni kroz institucije Rumunske nacionalne manjine ostvaruju svoja manjinska prava.

Ovde se radi o tome da ta prorumunska struja nastoji Vlasima nametnuti svoj stav i ubeđenja!

Власи не постоје они су део румунског народа свидело се то вама или не, ако би Власи остварили своја права као посебна национална мањина онда би то ишло у прилог опет влахизму који је као што сам рекао денационализација Румуна.

Da bi došlo do kompromisa među Vlasima potreban je da bude zadovoljen samo jedan uslov: da svi budu Vlasi!

Da bi došlo do kompromisa između Vlaha i Rumuna potrebno je da jedni druge prihvatimo kao različite!

dPasujoni

Компромис није да сви будемо Власи или сви будемо нешто што само некоме одговара.
Румуни или Румунија никада неће признати влахе за посебну народност, НИКАДА.

[Vlad]

Mnogo mi se dopada g-dine Vlad kako koristite termine 'nauka' i 'politika'. Ono što su vaši stavovi je čista nauka:

Moji se stavovi, za razliku od Vaših baziraju na nauci. Vaša reakcija je tipična za one koji bi da nauku malo pomere u stranu zato što im se ne sviđaju njeni zaključci.
Vaši stavovi su politika jer se baziraju na populizmu.

to što se Rumuni silno trude da nas kulturno i politički kontrolišu nije smrdljiva nacionalistička filozofija po kojoj jedna etnička grupa nema prava da zadrži neki lični identitet nego mora, po svaku cenu da se prikači nekoj nacionalnoj državi, nego ČISTA NAUKA!

Rumunija radi isto što i Srbija i sve druge zemlje. Ni Srbiji se ne bi svidelo kada bi vojvođani tražili vojvođanski jezik i pismo. Vi govorite o nekakvom ličnom identitetu, a uopšte se ne bunite protiv pokušaja da se taj identitet guši od strane većinskog naroda zemlje u kojoj živimo. Čudni su Vam to kriterijumi, gospođo.

Nauka je, kada smo već kod toga, ono što o jeziku kažu lingvisti, ono što o istoriji istoričari, o antropologiji antropolozi. Politika je ono kada nam se to ne sviđa, pa bismo referendumom odlučivali kojim jezikom pričamo i kojim pismom treba da pišemo, iako takva besmislica još nikom na planeti nije pala na pamet.

Dok, naravno bilo koja inicijativa koja se može dovesti u kontakt sa institicijama Rep. Srbije, za vas naravno predstavlja NISKI POLITIČKI CILJ ASIMIMILACIJE.

Politički čin asimilacijeza mene predstavlja sve što asocira na praksu posrbljivanja naroda kome pripadam. Srbija zbog svog činjenja u prošlosti ne bi trebala da se uopšte meša u vlaško pitanje već da to ostavi Vlasima da sami reše.

Ali možda ste u pravu...Rumunija, prva zemlja na svetu koja se vlada po isključivo naučnim principima! kako to utopističlku zvuči!

Ona se vlada istim principima kao i svaka druga odgovorna zemlja koja ima bar malo ponosa. Niste mi odgovorili šta to Rumunija radi a da Srbija ne radi po pitanju onih koje smatra pripadnicima svog naroda?
To nema nikakve veze sa naukom i ne vidim zbog čega povezujete te dve stvari? Briga o svom narodu nije nauka već politika , a činjenica da Vlasi govore narečijima rumunskog književnog jezika i da su rumunskog etničkog porekla je stav nauke koji se može nekome svideti ili ne.

Pozdrav

[caslav]

         "MAJUSI JATEKOK " скрија 'н  тр'ун мај , гата јерја ану 1974.йн Бечеју бăтрн, пје о пйнзă рошије ку словје албје , йнтјинсă пистă друм  йнтрă доуо бăндериј.  Мăђерица , логодјита мја дрăгуцă Магдолна , мă йнвăца чје знăчештје ворбиљ' еља нума пје мăђерјештје скрисă, ка о порйнкă тримјасă фије куј.

         Ундје јерја дугаје , фирма,  ши пје србјештје скрија йнтйј " NАМЕШТАЈ- BUTOR ". Йн нăинтја бăји скрија "JODFURDO" ...(фăљештје словиљи ку тачкиц ка 'ље мњенцăштј ла "у" ши "о" )

        Н'-ам тагă сă лунџјеск повестјија 'ста дјекйт ка сă в' арăт , сйнт сигурат кă штјиц, чје љ' а ажутат ла Мăђерј сă фије атйт дје апропијац. НОЈ ЊИЧ ЛА ФОРУМ НУ СКРИЈЕМ ; НУ Њ'  АСКУЛТĂМ КУ ЉИМБА НОАСТĂ - ФИЈЕ "БУНĂ" , ФИЈЕ "ПРОАСТĂ". Дјекйт  йн доуо три примјерје рăспундйнд  кујва пинтру о провокације  арункатă дрјепт 'н нăрј, њимјериц тотуна 'н воја бунă - воја ра.
 
         Прјетјињилор , аскултац (чићиц биње 'нтйј ) чје ње сăвјетује ши пăстрăторју обичајилор ши традицијилор ноаштје, мăримја ноастă признуитă ши куноскутă мăј 'н лат дјекйт чје ње поартă минцйљи ноаштје - Пăун . Аја јестă. Ујтјецă вă чје скрије ши ајлалц ши дакă кйтј'о датă ну вă плачје кйтје о конотације дјеспринсă дјин ицă, финд затка слăбитă.Ну је дјевинă њич цăсăтоарја њич рăзбоју. Ам йнтйлњит аич а лумје куминтје : Нена (н'о куноск) , Мику (прјетјину мјеу ), д'Пасујоњ (ну 'л куноск) , Ралег (ну 'л куноск) , Влад (ну 'л куноск)...Тоц ној авјем нума о легитимације ку ној пуртатă уње год пљекăм - Љимба . Ну вă фије рушиње дје ја ка ши дје сљику восту, пуцйн поатје мăј урйт дјекйт сљика ноастă йн минцйљи ноаштје чје трăјештје фăкйнду ње тот мăј мăрјец ши тот мăј мйндри 'н крај' ундје трăјим. Аја је сљика ноаста 'н  ојки ноштји, сљика дјин суфљетјиљи ноаштје . Сă ну ње пасă дј' аја кум ње вједје чињева? Скријец аша кум ворбиц , ор кум примиц ворба кујва , скријец йнтйј ла форум - акума.   Чињева дупă ној  вро скрија одатă 'н  тр'ун мај , финд ној путрјеж, пје о п'нзă 'нтјинсă пистă друм... "ЖОКУРЉИ МАЈУЛУЈ" .

        Мају чје сă 'нтјиндје аша дје луминос, йн нăинтја ноастă дјесфăкйндусă ка о пйнзă рошије дје мăтасă , арје јар аста скрисоарје "жокурљи мајулуј" . Чињева њ' а доскрис ун "бă" (доскријат,прјескрис, прјискрис,прјоскрис) "бăжокурљи мајулуј" аштјептйнд сă њ' апукăм ка копилаши дје здрăнканă ши сă здрăнкăјим пăнă 'н гласањије фăкйндул пје Ралег , пје Влад, пје Мику, пје йнкă дј'ај вјењиц ор дј'ај тримјеш кă сйнт кум о фи.  Сă ну прја пјердјем енергије ши врјемје 'н партја стрймбă ку "бăжокуриљи мајулуј".Режија "deja vue".


        Ку сăнăтатје йн мају носту ал ноу!

[dPasujoni]

           Н'-ам тагă сă лунџјеск повестјија 'ста дјекйт ка сă в' арăт , сйнт сигурат кă штјиц, чје љ' а ажутат ла Мăђерј сă фије атйт дје апропијац. НОЈ ЊИЧ ЛА ФОРУМ НУ СКРИЈЕМ ; НУ Њ'  АСКУЛТĂМ КУ ЉИМБА НОАСТĂ - ФИЈЕ "БУНĂ" , ФИЈЕ "ПРОАСТĂ". Дјекйт  йн доуо три примјерје рăспундйнд  кујва пинтру о провокације  арункатă дрјепт 'н нăрј, њимјериц тотуна 'н воја бунă - воја ра.
 
         Прјетјињилор , аскултац (чићиц биње 'нтйј ) чје ње сăвјетује ши пăстрăторју обичајилор ши традицијилор ноаштје, мăримја ноастă признуитă ши куноскутă мăј 'н лат дјекйт чје ње поартă минцйљи ноаштје - Пăун . Аја јестă. Ујтјецă вă чје скрије ши ајлалц ши дакă кйтј'о датă ну вă плачје кйтје о конотације дјеспринсă дјин ицă, финд затка слăбитă.Ну је дјевинă њич цăсăтоарја њич рăзбоју. Ам йнтйлњит аич а лумје куминтје : Нена (н'о куноск) , Мику (прјетјину мјеу ), д'Пасујоњ (ну 'л куноск) , Ралег (ну 'л куноск) , Влад (ну 'л куноск)...Тоц ној авјем нума о легитимације ку ној пуртатă уње год пљекăм - Љимба . Ну вă фије рушиње дје ја ка ши дје сљику восту, пуцйн поатје мăј урйт дјекйт сљика ноастă йн минцйљи ноаштје чје трăјештје фăкйнду ње тот мăј мăрјец ши тот мăј мйндри 'н крај' ундје трăјим. Аја је сљика ноаста 'н  ојки ноштји, сљика дјин суфљетјиљи ноаштје . Сă ну ње пасă дј' аја кум ње вједје чињева? Скријец аша кум ворбиц , ор кум примиц ворба кујва , скријец йнтйј ла форум - акума.   Чињева дупă ној  вро скрија одатă 'н  тр'ун мај , финд ној путрјеж, пје о п'нзă 'нтјинсă пистă друм... "ЖОКУРЉИ МАЈУЛУЈ" .

Caslav, prijeaćinu al ńekunoskut,

Bun šî điŕept vorbješć źaba ńe tuot lukru śe îl lukrăm, dăkă ľimba anuoastră ńe o zujtăm.
Makră dăkă je, aš dzîśa, vuorba śă o vorbješć dă la Krajna šî în ciriľică skrisă, će încaľeg šî ušor o śećesk.
Da uńi kată să luvăm ľimba lu Româń, kă Unguŕeańi ku Carańi nu să încaľeg.

Juo damult skrijam, šî vŕeamje dî vŕeamje mam doložît să skriu kum aiś vjedz, latinica ku kîća slovuŕ dîn ľimba lu Sîrbj, Hrvac, Slovenc, da jeastă šă slovuŕ dîn ľimba lu Româń, a să află šî aăaľa săamnuŕ kaŕe îs numa la nuoj.

În śe fjeal va fi în ćirilică or în latinică, ginđesk kă trîabje să fije skrisă vuorba anuoastră kum o vorbim, da nu să luvăm ľimba altoja kît dă bogată va fi ja!

Frumoasă vorbje vorbiš, dă aja trîabje pro skriš:

"Скријец аша кум ворбиц, ор кум примиц ворба кујва."

Vuorba anuoastră kată să fije skrisă šî vorbită, katată šî pastrată.

Kă vuorba je vije numa kît prîstă budză tŕeaśe šî prîn văj rasună!

Ku sănataće šî traj bun!


dPasujoni

[Paun]

         Прјетјињилор , аскултац ...

        Caslav, prijeaćinu al ńekunoskut,

Asta am aşćetat triĭ ań đi kînd am stapînat Florumu, ku gîndu:
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Asta ĭe vis kare l-am visat ḑîua-nuapća pista triḑăś-patruḑăś đi ań.

Sî s-aduńe la un luok,
ka fluoriļi într-un puom,
fraţî kunoskuţ şî ńikunoskuţ,
Ţarań đi la Kraĭna,
Ungurĭeń đi la apus
şî întra iĭ Munćeń đin Porĭeśa,

tot nat să vorbĭaskă-n graĭu luĭ,
tot nat sî skriĭe-n graĭu luĭ
kum ĭe luĭ măĭ uşuor,
şî sî sa zarĭaskă la firĭe
kă s-anţaļes bińe,
fara "dicţionare"
şî fara vorbĭe strińe ...

S-ajuće, fraţîĭe!
S-ajuće, să nu skurće!

[caslav]

    Да, да, сурорилор ши фрацйлор !
    Ајдăрјец сă скријем , сă ње йнтрјебăм, сă ње 'ндрјептăм тотнату ку чје штјије ши ку чје гйндјештје. Дакă о лом ши ла о партје, ймпроптјим ворба ши јар о йнторчјем кум требује сă фије. Ајдац сă ње лукрăм мошија ностă лăсатă  'н прлог.
    Ње 'нцăљеђем  прја биње .Ајдăц сă скријем йн Пауњица , Влахољица .., ор јетје аша кум јеу ам помјењит дји ла 'ј бăтрњ. Спуње комшиу мјеу Пера Поповић дје кăрцйљи лу Љубиша 'л Божа Кићи : " два минута гледаш азбуку и научио си да читаш".
    Ајдăрјец кă ње трјечје врјемја.
    Скријац.
    Скријац фије чје : рăцйписурј дје колăчјеј ; третманурј дје вин, дје поамје ; ворбиц дје сатјиљи ноаштје ши дје лумја 'н јеље ; скријац глумје ши гйндурљи воаштје. Лăсацăвă дј'ај прја куминц чје ку адунăтурј дјикоља - дјиколо с' аратă мăј дјештјепц йн дискусиј ла форум дјекит йнăинтја дугăји ку дој триј сăтјењ дј'ај луј.(Аколо ну 'ш а лоат кăрцйљи ку јел.)

ПС.         Мă  'нтрјебасă ун прјетјин ... ундје ам 'нвăцат сă скриу ?

               Пје пăјентјиљи гардурилор мјергйнд ла шкоалă ши 'нторкйнду мă , ку тугљица.  Словјиљи ље 'нвăцасăм ла шкоалă да ши дупă кум скрија мујка мја пје кăљиндарј,кум скрија лумја тоатă - ње шиколатă да дјештјаптă. Кум јерјау , мăј ла ормă скријатје , ши кăрцйј'љи лу татăмју  дјин војскă (йнпрјеуна љегатје ку кăрцйљ' аље мујки 'н сăндйку 'л тајка 'л војњичјеск пăстратје).Скријам аша кум скрија пје стйлпур'љи ноаштj' аље дје бăтрњацă 'н морминц, 'н кăпјелурј, пингă друмурј.

              Нује аста ун йндăмнат ка сă тăбăрје копији ши мăј йнфокат сă скрије графитурј. Дупă аша скрисорј ну рăмйндја њимик дјин "графитурљи ноаштје" дакă да о плојицă. Нума дупă ун шипот дје плоаје тот јерја курат дјин ноу. (Јерја дј' ај карје скрија , карје фăча ш'атунча простји . Ну зйк кă вро датă јерјау копији свинц да акума ...  Јеу йнкă йнвăц копији ношти ај куминц.)

        Аич , ла форуму носту , крјед кă ну в'о вјења атйт судом. Да ши дакă виње - скријем дје ноу!

        Ку сăнăтатје йн мају носту ал ноу!

[Volcae]

Da să scriem cât putem măi mult rumâńeşte.

Ar fi bun, da şi frumos, să scriem în ľimba noastră
rumâńească şi frumoasă.

La început o să fie o ţără greu, da cu vremea a să ńe învăţăm
şi cu uşurinţă a să scriem.

[Tarabostes]

Da să scriem cât putem măi mult rumâńeşte.

Ar fi bun, da şi frumos, să scriem în ľimba noastră
rumâńească şi frumoasă.

La început o să fie o ţără greu, da cu vremea a să ńe învăţăm
şi cu uşurinţă a să scriem.

Scrieţi în limba voastră maternă. Scrieţi în limba română!
Salvarea este în limba maternă! Cine-şi uită limba, nu mai înseamnă nimic pe lume.

Priveşte în ochii Limbii Române până când te va recunoaşte şi va izbucni în plâns.

Ce este Limba unui popor? Este prietenia, fraternitatea şi iubirea dintre cuvinte. Poate că singura prietenie şi singura iubire cu adevărat sacră şi durabilă.
Grigore Vieru
     Sus inima, români!

[PLAMNA]

                O LIMBĂ FRUMOASĂ SCRISĂ CU LITERE FRUMOASE.

    "Limba este tezaurul cel mai preţios pe care îl moştenesc copiii de la părinţi"              Vasile Alecsandri