IZBORI ZA VLASKI NACIONALNI SAVET - PROGRAMI I KANDIDATI

[dPasujoni]

Домну' Влад не може да постане Румун, он то, баш као и Ви, у етнолингвистичком и етногенетском погледу јесте! За разлику од Вас, који са тим имате проблем, домну Влад га нема и никад га није имао. Домну Влад зна ко је шта је и одакле су му се преци доселили у ове  крајеве. Убеђен сам да, да је то случај са другим Власима, не би било толико амонизитета према Румунима, Румунији и свему што носи придев "румунски".  

Једном речју јесмо Румуни и то архаични и због тога нас Срби зову архаичним именом за Румуне - Власи!

Domnul Vlad,

1. Jeste Rumun
2. Na popisima se izjašnjava kao Vlah

"ńešćutu" dPasujoni,

1. Jeste Vlah
2. Na popisima se izjašnjava kao Vlah

To što nisam Rumun ne znači da imam animozitet prema Rumunima!
Pogotovu ne prema "svemu što nosi pridev "rumunski"".

Mislio sam da smo to sa "arhaičnim rumunima" rasčistili, ali vidim da i dalje ne shvatate. "Arhaični rumuni" su oni rumuni koji su živeli u prošlosti, danas imamo Rumune i Vlahe.

Ili po vašem: "moderne rumune" i "arhaične rumune"

Kako god se nazivali, i Vi i ja pravimo razliku između Vlaha i Rumuna, jer ta razlika kako ste često puta isticali, postoji i nezaobilazna je.

To da nas Srbi nazivaju Vlasima, a mi sebe Rumunima prosto ne stoji.

Da ne idem dalje, oboje smo se svojevoljno  na popisima izjasnili kao Vlasi iako smo mogli da se izjasnimo kao Rumuni.




dPasujoni

[caslav]

                                                         Сурорј ши фрац ,

           

            Чићинд аље кйтјева текстурј аич , ла форуму носту , мă  йнкорăжисăм сă м'ардјик дји ла пăмйнт йн збуратјик ку пăсăр'љ' аље  'лалтје йнкăтрă луминă зйљи рăсăритă тот дјинтр'  ун  соарје ла карје ињимјиљи њи ље йнкăлзйм.

             Мăј 'н ормă дје доуо луњ , ној Романовлахи  - зйс ор кум 'н ал' фјел кйнд ње поивим 'н литературă , 'н  историје , 'н тоатје тјиоријилор пје Балкан ши афар дјин Балкан , пăшисăм пасу ал дјин 'нтйј .

            Мјергйнд  дј'атунчј пје ун друм тот мăј ларг ши мăј ларг, йнтйлњинд лумје тот мăј мултă ши мăј мултă йн друму носту кăлкат дје мултје чизмје ши дј'ај мăј мулц цокољ ај бињегйндјиторилор ши ај скăпăторилор ноштји .

           Аста повестјије н'ар сăмăна ку њимик "deja vue" кйнд н'ар фи пуцйн колорисйтă ку  маниру  етносулуј носту , ку гăјтање дје срмă ор дје мăтасă ор бурунџук , тотуна ши лăору њ' аскултă цапăн.Н' ар фи куноскут њич ун данц фăрă ритмуриљи ноаштје балканичје тăмăшитје дупă тоба марје .Дăј доамње сă ну фи о муска рăмйнсă 'н тобă кйнд о порњи тобошерју сă дја ку мăчучиљи ин птјеља бјербјечаска ,  ор дăј доамње сă ну фи ун шокйтје 'н мижлоку ори  принс интра паш " шокйтјиљи "  пăн с-о жука.

          Акума  сйнтјем атйца дје мулц дје ну прја авјем тоц лок  йнтр 'ун  кујбарј ши жукăм  йн кујбуљецу носту стрймт жочиљи  пăсăријилор "дја йнпинсу дјин кујб " пјентру дје о рймă ,  ор бăтаја пурчијилор пинтру дје  о цйца . (Аста темă о фи мăј йнтересантă  дупă чје о туна 'н  апă ши порч' ај  мăј марј , рупц дјемулт дји ла цйца , мăј грош ла коадă ши ку ун стил ексрапорческ...Атунч с-о во турбура апиљи мăј мулт ши дјин нăрој ну с- о во куноштја чиње јасă ши сă пуње 'н скаун.).

            Дакă  сйнтјем  йн минцйљи нт'рјеџ ши ну дозвољим са ње поартје ор чиње (ка сă ну зйк пје чје )  йн  гурă , ши дакă ње лăсăм дје политикă  йн нумиљи фије куј , атунч авјем дјестулă енергије сă ње фршим трјаба ка лумја.

Акума штјим прја биње кă  дрзњичји  чје јерјау  курдјисйц  дјин   партја саветулуј трекут  са гйндјит нума ла аја кум сă факă чје мăј марје деструкције 'н рйндуриљи ноаштје . Љ' ам  руга ун мјертјик ла тоц "фоштји " ши ла тоц "куминцй" пăн'  акума , ши јар ље кричим: "друму бун " ла тоц.

Йн нумиљи мјеу 'ј мулцăмјеск  лу Домну  кă  м-а пăстрат йн гйндурљи мјеље куратје фăр' њич о ворбă  ра  јешитă дјин гура мја.

              Дакă њ'аскултă минцйљи ши ну ње лом сăтош ши флăмйнж дупă "тот аăја", чје ње скотјау дјинтр' ун гард ши ње йнфиђау ку коарњиљи йн гарду ал дје пистă друм , тот зйкйнд дјин ан йн ан кă аколо сйнт порумби пуш пјентру ној, јар ње дудăје алцй гоњинду ње дјин партја 'л ор а дје кймп ймжурйнду  ње ка пје тоц "иштји", "аљи" , "ацй"  јешиц афар дјин лумје.

             Ку чиње рăтăчисăц финд драку , ну мăј вă лоарец дупа јел ши дакă ин пăрјерја ојкилор ви сă аратă ка о кăприоарă .Аша зйчјау бăтрњи ноштји. Фурисйту (вăру дракулуј дјин фрац ) 'ј адуче кăприоари коарње ној йн тоатă примовара.  Тот примовара 'ста дје ноу  дјин кăприоарă фаче драк . Нума пинтру аја , привинд -о ка пје о кăприоарă  , трозњим йн гард.  (Јертац кăприоарилор њевиноватје пинтру чје вам пус интр' о улогă ње плăкутă . Грчи синт дјевинă кă 'ј а арункат цапулуј о ашкије  драматикă  йн пăпук факйндул ТРАГОС , ај носштј'ај бăтрњ јар зйчјау дје капрă кă је руптă дјин драк...Јо фăкусăм нума о фигурă гйндјинд ла фенумену  коарњилор чје сă скимбă.  Јертац ши вој че в-ац куноскут ши вој че ац рăмйнс њекуноскуц – да вам нумит.)


              "Комшијилор - рăмйндјец комшиј !"
              "Прјетјињилор - рăмйндјец прјетјињ!"

[Ivita Glisici]

Domnule caosav, eu nu stiu cirilic si pentu a sa lucru ma rog de dumitale sa scriet in litere latine,ca si cum se scrie la  popor romanofon. Va doresc sanatacie si multe voturi la alegere.Dar trebuie sa stit ca latinitata si romanitata in zonuri homolie,timocului si duneri nu este de ieri. A fost si o sa fie la mult ani inaicie. Tot cie sa samana stramb iut sa usca.

[Paun]

Domnule caosav, eu nu stiu cirilic si pentu a sa lucru ma rog de dumitale sa scriet in litere latine ...

Желео бих само да подсетим да је Флорум отворен с намером да се афирмише говор на влашким дијалектима, будући да су они матерњи језик Влаха источне Србије, да су основа влашког идентитета, и да је задатак сваке (добронамерне) културне политике окренуте Власима, да омогући њихово неговање, чување и развијање. То другим речима значи да је овде, на Флоруму, омогућено сваком да говори и пише на свом дијалекту онако како може, уме или сматра за прикладним. Власи су активни билингвисти, и истовремено савршено владају са два писма која су актуелна у Србији. Ко тврди да му је ћирилица непозната, или да је не зна, обичан је фолирант, или покушава да буде духовит без "смајлија". Свеједно, узурпира права која му Флорум не даје, меша се у његово (пре)уређивање и још свашта чини у негативном смислу, као на пример, износи неистину тврдећи да "latinitata si romanitata in zonuri homolie,timocului si duneri nu este de ieri". (Но, о том потом, и на другом месту).

Али, важније од тога, у вези са г. Ивицом Глишић, с обзиром на његову високу функцију у Влашком националном савету (потпредседник), јесте да нам одговори на следећа питања, која бих му у својству власника и уредника Флорума поставио на било којој конференцији за штампу на којој бисмо се срели:

1 - За коју се националност изјашњава на пописима: влашку или румунску (ако није тајна, наравно)?
2 - У који се Посебни бирачки списак уписао за ове изборе, влашки или румунски?
3 - Ако планира учешће у предстојећим изборима, за који ће се Савет кандидовати, влашки или румунски?

Да пи домну Caslav (пи карје Ивита Глишићи  :) ăл бужукурјадзă, бућедзîндул caosav [аратîнд аша, ђешкис, ка њиś слуовиљи латињешћ ну кунуоашће биње!]), ăл пуздравјеск ку "Биње м-јај вењит!", шî скрије, фрацîје, кум цî мăј љесње, ама скрије-н грају тјеу! Правилурј јастă нума ђи љимба литерă, шî н-ар фи рîнду ку јаље сă баћем жуоку, да ђи грај јастă нума о правилă: "скрије аша кум ворбјешћ". Са глумјашће ку нуој, Румîњи, министрол-нуостру, дуомну Ивица Глишић, кîнд аиśа ла Флорум, а скрис кă нуауă њи трîабе limba literă româneasca пинтру аја кă ној ђи ној (Царањи ку Унгурјењи), фара ја н-о сî пућем сă њи-нцаљеźем! Дуомну Ивита је уом глумăц, ш-ăј виње драг кîћ-одатă сî батă жуок ку нуој, кă с-а шћије кă пућем сă њи-нцаљеźем биње шî прја биње, ш-аја фива вуорбиту скрис îн ћирилицă [мăј фрумуасă слуове пи лумја албă, ку карје а скрис шă страмуошî нуоштри!], ор îн латиницă [мăј расфираће слуове пи лумја албă]! Кă њиś парадједа-луј, ка њиś парадједа-мјеу, кîнд са дус ла Крајна дупа вин, на луват îн трастă њиś ун Dicţionarul, нума а пљекат ку пунга пљинă ђи бањ! Да њиś парадједа лу Caslav, кîнд а пљекат îн Омуољ, ор îн Звижд, ор îн Млауа ку фуśија пљинă ђи вин, калăрј пи кал, н-а пуртат аја карће ку јел!

Ну љ-а трăбуит атунśа, кум њиś нуауă ну њи трîабе астîдз!  
Да адаверја је кă њи трîабе Dicţionarul, нума њи трîабе ђи limba literă româneasca, кă пи ја н-о куношћем, н-о-нцаљеźем шî н-о шћим!
Кî је аја љимбă ђи нуој - љимба стринă!
Аста шћије туата баба îн туот сату румîњеск,
дар ну шћиу нума "миништри" нуоштри!

Ми сампаре к-а шћjут шî иј вр-о датă,
нума, басама,
са дус
сус
шî прја сус,
шî са зујтат!
Сîрмањи!

Ђ-аја јастă аљесурј:
тот нат сă кадă жуос,
сă трусњаскă,
сî са спојаскă,
шî с-а пумењаскă,
сî вадă ђи унђе а пљекат,
шî ś-а зујтат!

[Paun]

"Комшијилор - рăмйндјец комшиј !"

Întrabă, ma ruog đi ćińe, pi muošo-la śe are 90 đe ań, kum a ḑîs iĭ đi bătrîńaţă:

Komşîĭe (комшије), or veśin (вечин)?

Kă kînćikola-l frumos nu-nśape ku vorbiľi:

Комшико, соро, комшико
цîњец барбацăлу биње!

Numa:

Veśină, soro, veśină,
cîńeţ barbaţălu bińe!

PS. Постоје влашки крајеви где турцизам "комшија" још није сасвим истиснуо старовлашки назив за суседа: "veśin", "večin", настао од латинског vicinus.  

[dPasujoni]

Domnule caosav, eu nu stiu cirilic si pentu a sa lucru ma rog de dumitale sa scriet in litere latine ...

Желео бих само да подсетим да је Флорум отворен с намером да се афирмише говор на влашким дијалектима, будући да су они матерњи језик Влаха источне Србије, да су основа влашког идентитета, и да је задатак сваке (добронамерне) културне политике окренуте Власима, да омогући њихово неговање, чување и развијање. То другим речима значи да је овде, на Флоруму, омогућено сваком да говори и пише на свом дијалекту онако како може, уме или сматра за прикладним. Власи су активни билингвисти, и истовремено савршено владају са два писма која су актуелна у Србији. Ко тврди да му је ћирилица непозната, или да је не зна, обичан је фолирант, или покушава да буде духовит без "смајлија". Свеједно, узурпира права која му Флорум не даје, меша се у његово (пре)уређивање и још свашта чини у негативном смислу, као на пример, износи неистину тврдећи да "latinitata si romanitata in zonuri homolie,timocului si duneri nu este de ieri". (Но, о том потом, и на другом месту).

Али, важније од тога, у вези са г. Ивицом Глишић, с обзиром на његову високу функцију у Влашком националном савету (потпредседник), јесте да нам одговори на следећа питања, која бих му у својству власника и уредника Флорума поставио на било којој конференцији за штампу на којој бисмо се срели:

1 - За коју се националност изјашњава на пописима: влашку или румунску (ако није тајна, наравно)?
2 - У који се Посебни бирачки списак уписао за ове изборе, влашки или румунски?
3 - Ако планира учешће у предстојећим изборима, за који ће се Савет кандидовати, влашки или румунски?

Да пи домну Caslav (пи карје Ивита Глишићи  :) ăл бужукурјадзă, бућедзîндул caosav [аратîнд аша, ђешкис, ка њиś слуовиљи латињешћ ну кунуоашће биње!]), ăл пуздравјеск ку "Биње м-јај вењит!", шî скрије, фрацîје, кум цî мăј љесње, ама скрије-н грају тјеу! Правилурј јастă нума ђи љимба литерă, шî н-ар фи рîнду ку јаље сă баћем жуоку, да ђи грај јастă нума о правилă: "скрије аша кум ворбјешћ". Са глумјашће ку нуој, Румîњи, министрол-нуостру, дуомну Ивица Глишић, кîнд аиśа ла Флорум, а скрис кă нуауă њи трîабе limba literă româneasca пинтру аја кă ној ђи ној (Царањи ку Унгурјењи), фара ја н-о сî пућем сă њи-нцаљеźем! Дуомну Ивита је уом глумăц, ш-ăј виње драг кîћ-одатă сî батă жуок ку нуој, кă с-а шћије кă пућем сă њи-нцаљеźем биње шî прја биње, ш-аја фива вуорбиту скрис îн ћирилицă [мăј фрумуасă слуове пи лумја албă, ку карје а скрис шă страмуошî нуоштри!], ор îн латиницă [мăј расфираће слуове пи лумја албă]! Кă њиś парадједа-луј, ка њиś парадједа-мјеу, кîнд са дус ла Крајна дупа вин, на луват îн трастă њиś ун Dicţionarul, нума а пљекат ку пунга пљинă ђи бањ! Да њиś парадједа лу Caslav, кîнд а пљекат îн Омуољ, ор îн Звижд, ор îн Млауа ку фуśија пљинă ђи вин, калăрј пи кал, н-а пуртат аја карће ку јел!

Ну љ-а трăбуит атунśа, кум њиś нуауă ну њи трîабе астîдз!  
Да адаверја је кă њи трîабе Dicţionarul, нума њи трîабе ђи limba literă româneasca, кă пи ја н-о куношћем, н-о-нцаљеźем шî н-о шћим!
Кî је аја љимбă ђи нуој - љимба стринă!
Аста шћије туата баба îн туот сату румîњеск,
дар ну шћиу нума "миништри" нуоштри!

Ми сампаре к-а шћjут шî иј вр-о датă,
нума, басама,
са дус
сус
шî прја сус,
шî са зујтат!
Сîрмањи!

Ђ-аја јастă аљесурј:
тот нат сă кадă жуос,
сă трусњаскă,
сî са спојаскă,
шî с-а пумењаскă,
сî вадă ђи унђе а пљекат,
шî ś-а зујтат!

Alaj săc fije vuorba fraća Pauńe!

Numa ku aša gînd, šî ku aša vuorbă pućem să dăm nainće!


dPasujoni 

[caslav]

                                                                Mă извињиц сурорилор драџ
                                                                       ши фрацйлор
                                                                 - ну м-ам престăвит !

       Йн кймпу љимбилор стау биње нума ку кйтјева љимбје.Кйнд ље 'нкурк йнжур пје аја љимбă пје карје ам йнкуткато.
       Штјиу кă Букопчењи мјеј кйнд зик "уоу, боу,вйлњек,пиришоарă" сă рйд :"Уому Рăдăјвићан"! Йј дрјег ла "ћ": "Рăдăјвичан ". Карје дјин вој штјије кă дјин Рăдăјвăц пăнă 'н Букопча сйнт нума шаптје километăрје пистă Србовлаш , 'ш престăвјештје дје сигурат ундје трăјеск Србовлăштјењи вјењиц " дјин кăтрă Србј" ( сату сă кјамă Србовлаш) , јар ши кă дј'ачија ла йнкă три километăрје мăј сйнт доуо сатје Букопча ку Кобишњица 'нпреунатје - бједје кă дјин 'тро партје  Рăдăјвичјењи ку Србовлăштјењи , дјин 'тр' алалтă Букопћењи ку Кобижњићењи aу разликă йн ворбă .Јо сйнт Слăтјинаш (йнăинтје Златјина), ај бăтрњ трăјау 'н Меловăц (Миајловăц) дупă чје сă мутасă 'н  Рăдăјвăц ундје фршисăм шкоала .Вјењинд йн  Њиготјин цйњам вјеза ку Слатјина , Брза , Грабовица ... йн урјејкиљи мјеље сунă ворба ши музика ноастă ,йн нăинтја ојкилор стјеље луминоасă ка лумињиљи пје масă  йн чина празњекулуј...Ши 'н зй дје астăз йм плак сăмњиљи куноскутје пингă друмурј чје ље йнтйлњам - арăтăрј, сă ну прја ње лом ку минцйљи мјергйнд орйнкотрова , сă ну ње пјердјем .

      " Вјећин "  ла ној ну сă зйча . Ај вјењиц дјин Царă - Цăрјењи ( Раду лу Испас ) ворбја румйњештје вјењинд дјин Букурештј . Дји ла јел йнтишинтйј аузйсăм "већин, бичикљетă , брикетă ..."  йн ану 1963-4. Тăбăрйсăм пје јел "сă ну сă зăјебјаскă кă аја ну је бичикљетă нума је раљица..." Ех чје згоадă јерја ... Ну минцам кă тот скрцăја мăј рăу ши дјекйт раљица.
       Ворбиљи (cuvintele) "скрисă 'н поезија ши музика ноастă" сйнт  "алта повестјије" .Дје плагија йн "музикă" рăсвирăм дебата кйнд о вења времја ши ку карје ну 'ш а ујтат ћирилица (кă дје нотје ну прја крјед кă а аузйт) . Кйнд ворбим дје музикă -(cuvintele) ље лăсăм ла партја 'лалтă.

      Йм парје рăу дјекă чињева аратă мрзă инкăтрă ћирилицă.Пинтру чје о мрзăштје? Ар фи биње сă дукă сă ка сă 'ш дјескурчје комплексурљи ла врјемје.

      Дје музикă ворбим кйнд бăјецй испрăвјештје сајту "chaslav.de".Aу трјабă ку кймпу нотјилор , ну прја куноскут, а мјестјекат ши о партитурă ла дјешкис пунйнд "Етида пинтру гитарă" йн локу "Македонки ".

      Извињиц дакă ну њ'ам йнцăљес. Вă рог дје сăнăтатје ши вă лас йн воја плăкутă , крјед бунă.

[Vlad]

PS. Постоје влашки крајеви где турцизам "комшија" још није сасвим истиснуо старовлашки назив за суседа: "veśin", "večin", настао од латинског vicinus.  

Ai đireptaće, uica Pauńe. Cînd ieram copil mic am auḑît dâ la ai bâtrîń câ vorbâsc dă "str(â)iń şî većiń".
Мада се, у свакодневном говору, употребљава турцизам "comşîia".
Нисам сигуран, мислим да је тај израз "većiń" забележио и Проф. Десимир Марковић у свом Речнику говора Влаха села Лескова.

[dPasujoni]

Turcizam, or śe va fi, vuorba "komšîja" să vorbješće la nuoj damult. Dă mik mam pomeńit ku ja, šî lumnja o vorbjeašće šî dzî dă astădz.

Vuorba "veśin", nu să auđe în zboru lumnji în toată dzîva. Ku asta vuorbă mam întuńit numa în kînćiku śel spuńe fraća Paun, kînćiku śel kînta Radojka Matušić.

"Veśină, suoro veśină
ljagăc fa kacîalu bińe..."

Cîn minće kă întră un kînćik ja kînta:

"kînd vorbešte, šî rošešte
inima să răsturešte..."

Da la nuoj nu să "vorbešte" šî nu să "rošešte", dî aja kŕed kă îs aăalja kînćiśe luvaće dî la Romăń.

Da jeaste šî mulće kînćiśe ku "komšîja", kare îs skrisă šă fakuće dă lumnja anuoastră.

Vita Mali: "Puńe komšîko dî kafă..."
Branko Olar: "Komšîja đî lînga minje..."

dPasujoni

[Volcae]

vecin, -ă  lat.VICINUS, -A, -UM ово је наслеђено из латинског језика и није последица стандардизације румунског језика.Ову смо реч једино могли да заборавимо а не да је сматрамо за туђу реч.
Последица стандардизације румунског језика је на пример român, -ă (или româncă) lat.ROMANUS, -A, -UM  док је прави народни назив rumân, -ă.

[Paun]

Turcizam, or śe va fi, vuorba "komšîja" să vorbješće la nuoj damult. [...]

Vuorba "veśin", nu să auđe în zboru lumnji în toată dzîva. [...]

...dî aja kŕed kă îs aăalja kînćiśe luvaće dî la Romăń.

Aĭa vuorbă nuĭe đin kînćiśe "luvaće dî la Romăń", numa ĭe moşćeńită đi la funduańa lu ļimba nuastră: đi la Latîń.
Ś-a pisato vuorba turśaskă, ĭe o muadă: puortu lu tuoĭa, kasa lu tuoĭa, vuorba lu tuoĭa tuot ĭe măĭ frumuos şî măĭ bińe đi kît a nuostru!
Aĭa śi ĭe a nuostru ĭe prostîĭe şî ruşîńe!
Đin aşa lukru ńi sa pĭerdut nu numa o vuorbă, duauă, numa kultura-ntrĭagă!

Vita Mali: "Puńe komšîko dî kafă..."
Branko Olar: "Komšîja đî lînga minje..."

Вита Мали и остали "мали", стварају за тржиште, као и ови којима су "надахнуће" мобилни, БМВ и слично.
А "тржиште" је, као што видимо ствар обрнуло наглавачке: стране речи одомаћује, а матерње речи одстрањује!
Немам ја ништа против тога, јер и да имам, могао бих само да добијем чир од секирације, јер само њега немам у својој богатој колекцији дијагноза.
Једино што се ту може урадити јесте да се снимају примери народног стваралаштва који су настали пре овог наказног времена.
Тако је настао пројекат "Последњи Орфеји Балкана".

[dPasujoni]

Aĭa vuorbă nuĭe đin kînćiśe "luvaće dî la Romăń", numa ĭe moşćeńită đi la funduańa lu ļimba nuastră: đi la Latîń.
Ś-a pisato vuorba turśaskă, ĭe o muadă: puortu lu tuoĭa, kasa lu tuoĭa, vuorba lu tuoĭa tuot ĭe măĭ frumuos şî măĭ bińe đi kît a nuostru!
Aĭa śi ĭe a nuostru ĭe prostîĭe şî ruşîńe!
Đin aşa lukru ńi sa pĭerdut nu numa o vuorbă, duauă, numa kultura-ntrĭagă!

Fraća Pauńe,

nušću dar ńam încaljes bińe?

Dar je veńită dî la Latîń, or dî la Romăń, or dî la Turś, or dî fije unđe, vuorba kînd tună în zboru al dîn tuoată dzîva, je vuorba ANUOASTRĂ.
Anuostră daćină je să skrijem, să însamnăm, dî pjerđală să pastrăm śe măj mult pućem!

Da naš da duos ńiś dî aăja śe lukră pră banj, dî tîrg, jej sarmańi numa fak aja śe lumńa lje popćeašće.
Tuot nat faśe kum măj bun poaće, da kînd naj papuś, je bună šî opinka!

Ku sînataće!

dPasujoni

[Volcae]

dPasujoni, io gând'esc că ńe înţăľegem bun şi că tot una am vrea să să facă, şi io şi tu am vrea să păstrăm cultura noastră.Iar ceva nu pot să înţăľeg d'i ce fugim d'e aia ce estă al nostru şi la rumâńi d'in Rumâńie l'e spuńi "Româń"?

Лако ће неко да савлада књижевни румунски језик, много више посла треба да се посвети нашим наречјима и ту би требало много више да се уради.Али зато не треба бежати од нашег порекла нити од језика којем наша наречја и припадају а то је румунски језик.Сада има 186. година од када се код нас наша култура занемарује и није разлог да се због те разлике која је настала, ограђујемо од осталих румуна и румунског језика.Ја се слажем да останемо и Власи на страним језицима, али не и да се намерно удаљимо и бежимо од своје културе, која је каква таква некултивисана али ипак јесте румунска.

[Volcae]

dPasujoni, io gând'esc că ńe înţăľegem bun şi că tot una am vrea să să facă, şi io şi tu am vrea să păstrăm cultura noastră.
Iar ceva nu pot să înţăľeg d'i ce fugim d'e aia ce estă al nostru şi la rumâńi d'in Rumâńie l'e spuńi "Româń"?

Domnul Volcae,

nu mis jo aăla śe îj strgă, ńiś aăla śe lje spuńe! Români aša nume sînguŕ ša pus!

Nu šćiu numa rumîńi anuoštri dîn Krajna (Vlahi) kînd să fakură "Români dîn Timoc"?!

Ma mir kum va puća să trajaskă în apa Timokuluj, dar ka pješći or ka broašćilji?! :D

Ku sînataće!

dPasujoni

Ја не разумем, како су требали да назову ту књигу по теби, када је наслов на књижевном румунском језику?
Друго објаснио сам да је О форма назива за Румун român, -ă (или româncă) у румунском језику последица латинизације румунског, а да је прави румунски народни назив rumân, -ă Lat.ROMANUS, -A, -UM

[Vlad]

Друго објаснио сам да је О форма назива за Румун român, -ă (или româncă) у румунском језику последица латинизације румунског, а да је прави румунски народни назив rumân, -ă Lat.ROMANUS, -A, -UM

Можеш ти да  објашњаваш шта год хоћеш и да се позиваш на кога год хоћеш, ако се некоме причињавају некакви "Vlahi" у Тимочкој крајини, онда се питам колико има смисла да даље објашњаваш. То је исто као када би објашњавао да су 2+2=4, па најпре кренеш прстима, наставиш рачунаљком и стигнеш до најсавременијег НР дигитрона, а онај коме то покушаваш да објасниш разним досеткама упорно обесмиšљује да су 2+2=4.

Буди ми поздрављен