Паметном довољно.
Нисам сигуран да је довољно,
додуше, у зависноти од тога како се схвата појам "паметног".
Молио бих зато да се пажљиво погледа нешто што је несумњиво ваљаније од Википедије, а то је
ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПРАВА И СЛОБОДА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА„Службени лист СРЈ”, број 11 од 27. II 2002.
Одређење националне мањинеЧлан 2.
Национална мањина у смислу овог закона је свака група држављана Савезне Републике Југославије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Савезне Републике Југославије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Савезне Републике Југославије и поседује обележја као што су језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва, и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију.
Националним мањинама у смислу овог закона сматраће се све групе држављана које се називају или одређују као народи, националне и етничке заједнице, националне и етничке групе, националности и народности, а испуњавају услове из става 1. овог члана.
Коментар:Не треба неко посебно правничко знање да би се видело како ова дефиниција мањине не подразумева онај традиционални услов: да мањина буде део народа који је у одређеним историјским приликама, остао ван своје матичне државе! Просто речено, актуелне мањине у Србији нужно не морају да имају своју "већину"!
Једино што може да ову моју интервенцију учини сувишном, јесте да је овај закон у међувремену престао да важи, или да се у неком другом закону појавила нека друга дефиниција мањине ... Ако неко зна за тако нешто, нека по'ита са информацијом јер је овај моменат од пресудне важности за даљи ток дискусије!
ПС. Видимо да су "конститутивни" елементи мањине:
1 - група која има дуготрајну и чврсту везу са територијом (у данашњем случају) Србије,
2 - одређена обележја по којима се та група разликује од већине њеног становништва, и
3 - брига чланова те групе да се таква обележја заједнички одржавају ...
Ово је несумњиво једна модерна концепција мањине, заснована на појму људских права, који је у међународне односе у пуном смислу ушао тек послe Другог светског рата. Нагласак је на одговорности саме групе, а група се заснива на субјективном осећању о припадности њених чланова. Спољни фактор, у лику "земље матице", видимо, постао је готово ирелевантан!
