PREDLOG "VLAŠKE AZBUKE" ZA MASOVNU UPOTREBU

[Paun]

Vlaški nacionalni savet zakazao je za 01. oktobar 2008. godine u Boru sednicu na kojoj treba, između ostalog, da se razmotri pitanje pisanja na vlaškim dijalektima. Lično sam se već duže vreme zalagao za to da se Savet postavi prema ovom problemu, ali sam insistirao da se pre bilo kakve sednice barem sastanu ljudi koji imaju kakva-takva iskustva sa pisanjem na dijalektima, s obzirom na to da Vlasi nemaju svoje stručnjake za dijalektologiju.  Njihov bi zadatak bio da Savetu podnesu jedinstven predlog sa razložnim objašnjenjima, koji bi mu pomogao da donese određene zaključke.

Na žalost, tako se nije postupilio. Zakazana je sednica, ali bez pribavljenog mišljenja ljudi koji se bave ovom tematikom. Oni su, koliko mije poznato, pozvani da se izjasne na samoj sednici, što može biti efikasno, ali i ne mora. Pošto sam jedan od pozvanih, želim da ovde javno iznesem svoje  iskustvo sa pisanjem (bolje reći: zapisivanjem) na vlaškim dijalektima, stečeno tokom više od tri decenije rada, a zatim da dam i tabelu sa konkretnim predlogom kako bi mogla da izgleda naša "vlaška azbuka" za masovnu upotrebu. 

I
Uvodne napomene

1. Već sam u nekim topicima pokazao kako se sve može pisati na našim dijalektima, ovde samo da rezimiram:(vidi: http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=8.msg14#msg14)

I – u srpskoj redakciji,
1) na ćirilici: Śиње трјаśе, мујко, ђалу? / Трјаśе Њицă бîрљиźану
2) na latinici: Śińe trjaśe, mujko, đalu? / Trjaśe Ńică bîrľiźanu

II – u rumunskoj redakciji,
3) na književnom rumunskom: C'in'e trec'e, muico, d'ealu? / Trec'e Niţă bârlig'eanu,
4) na AFI dijalektološkom sistemu. Śińe trĭaśe, muĭco, đalu? / Trĭaśe Ńiţă bîrľiźanu.
5) na prilagođenom AFI sistemu: Śińe trĭaśe, muĭko, đalu? / Trĭaśe Ńiţă bîrľiźanu.

U prvoj varijanti Vlasima nije potrebno neko posebno obrazovanje, jer su kroz školovanje stekli solidnu osnovu kojoj bi trebalo dodati samo upoznavanje sa rešenjima za nekoliko specifičnih glasova kojih nema u srpskom književnom jeziku. U drugoj varijanti, i to u oba slučaja, neophodno je dobro poznavanje rumunskog književnog jezika i pravopisa, a pored toga i dopunsko dijalektološko znanje koje se stiče samo kroz određenu specijalizaciju. One koji u ovo ne veruju, podsećam samo na jedan na oko bezazlen problem: pisanje tzv. "liniuce"! Ona se stavlja na mestima koja se zovu "hijati", odnosno tamo gde se prilikom izgovora proguta jedan deo reči. Koji deo reči se "guta" može se znati samo onda kada se dobro poznaje cela reč, dakle kada se poznaje književni jezik i njegova norma. Za prokletstvo, ono što ČUJEMO u našim narečjima upravo je ono što je ostalo posle SILNOG, dugovekovnog "gutanja", kao posledica normalne i prirodne ekonomije govora. Običan čovek izgovara reč ili rečenicu na najlakši mogući način, guta i štedi dokle god ga SAGOVORNIK razume. Ali, pošto žive zajedno, oni se istovremeno navikavaju na ostatke progutanih reči, i to koriste u govoru kao svoj maternji jezik. Nema učiteljice da ispravi, pa ZAPISIVAČI (dijalektolozi) moraju da lupaju glavu kako da to tačno zapišu.

2. Priroda dijalekata nije ista kao priroda književnog jezika, koja se neguje, frizira, licka; to su raspusni lokalni govori sa nizom specifičnosti i razlika, koje se BAŠ ZBOG TOGA moraju striktno poštovati prilikom zapisivanja. Oni vrede kao dokument, a dokument vredi jedino ako je verno preslikan. Dakle, kada učimo književni jezik, mi pažljivo slušamo učiteljicu u učionici, a kada pišemo na dijalektu, pažljivo slušamo babu na ulici. U učionici ono što kaže učiteljica je zakon, a na dijalektu zakon je ono što kaže baba pi drumol mare. Zbog toga se davno stalo na stanovište da je najbolje dijalekte zapisivati po fonetskom principu, a to je ono nama dobro znano pravilo "jedno slovo – jedan glas". Nijedno pismo u svetu ne ispunjava ovo zlatno pravilo, sem srpske ćirilice! Tako kažu, a ja nisam imao razloga da sumnjam i proveravam!

3. Ali, i mnogi Rumuni će vam reči da je njihovo pismo fonetsko, što nije tačno. Uzmimo samo primer latiničnog slova "c" koje je SVE samo ne "c": čas je "k" čas je "č". A glasovnu vrednost "c" ima jedno drugo slovo, poznato kao "t" kome je okačen jedan crvuljak sa donje strane: "ţ". Tu je, dabome, i pojava da jedan glas može imati DVA znaka, kao muklo i, koje se na početku i na kraju reči piše sa "î" a u sredini sa "â". Protiv svake logike, ali kažu tako je istorijski opravdano! Kada se tako u pravopisu pobrkaju glasovni i istorijski razlozi, kažemo da je reč o etimološkom pismu. Ima toga još, ali to je za učionicu in limbǎ literǎ.

4. Dijalektolozi su pokušali da se dogovore koje će sve znakove koristiti za zapisivanje onih posebnih glasova koje svaki narod ima u govorima, a nisu obuhvaćeni normom književnog jezika. 

5. Ono što je od interesa za nas, jeste dogovor evropskih dijalektologa iz (zaista daleke) 1928. godine. To se u stručnom svetu zove APHI (čitaj: AFI), skraćenica od ASOCIATION PHONETIQUE INTERNATIONALE. Rumunska lingvistika je izvukla odande ono što joj treba da pokrije svoja dijalektološka područja. Prebrojeno, na tabli se našlo ravno 78 znakova! Dijakritičke zavrzlame da ne pominjemo. O pǎturǎ-ntrǐagǎ, puoţ sî će astruś ku ǐa!

6. I sve bi to bilo lepo i lako rešivo, da nije u pitanju jedan poseban problem. Dok su kod drugih naroda dijalekti zanimacija posebnih (i retkih) stručnjaka dijalektologa, ili omiljen materijal za humorističke serije, za naše Vlahe dijalekti su maternji jezik, jedini jezik kojm govore do polaska u školu, jedini jezik kojim kasnije nastavljaju da govore u svojoj etničkoj intimi, jedini jezik na kome se čuva njihovo duhovno blago i po kome se prepoznaju kao osobena grupa. Mnoge generacije Vlaha odživelo je svoje živote ne čuvši NI JEDNU JEDINU REČ rumunskog književnog jezika. On je njima stran, isto kao i srpski. Bez obzira na normalnu razliku između dijalekata i književnog jezika, usled koje Vlasi imaju otklon prema rumunskom književnom jeziku, nesumnjivo je da vlaška narečja – u objektivnom lingvističkom smislu – pripadaju njemu. Zbog toga svaki razgovor o bilo kom aspektu vlaške ortografije treba da ima jasno određen odnos prema rumunskoj lingvistici, bilo kad se povodi za njenim uzorima, bilo kada od tih uzora iz nekog razloga odstupa.

7. Poznato je da se Vlaški nacionalni savet odredio prema književnom rumunskom jeziku još prilikom svog formiranja. Na žalost, tada je propustio da se odredi i prema narečjima koji su maternji jezik njegovih članova. Ipak, mada sa izvesnim zakašnjenjem, Savet želi da o tome kaže svoju reč, jer je očuvanje dijalekata osnovno obeležje vlaškog identiteta, za koji zadatak je Savet, kao državni organ, i formiran. 

8. Sa mnogih strana se proteklih meseci moglo čuti nezvanično gledište pojedinih čelnika Saveta da je za vlašku ortografiju najbolji fonetski princip zasnovan na rešenjima AFI-a. Problem je, međutim, u tome što je AFI, kao što vidimo, jedno usko specijalističko rešenje koje je, pored toga i veoma staro. Starost AFI-a ne bi bio problem, da su svi njegovi ortografski znaci ugrađeni u savremene alate za pisanje: kompjuter i internet, ali nisu. Dakle, ako želimo da što veći broj Vlaha piše na svojim narečjima – a želimo!, i da to što oni pišu pročita što veći broj ljudi – a ko to ne želi?, onda moramo potražiti neko rešenje koje neće biti ni sasvim fonetsko, ni sasvim etimolško, ni sasvim književno, ali će biti razložno i razumno. I primenljivo.

II
Osnovni uslovi koje treba da ispuni "vlaška azbuka"

1. Da su sva predložena slova sadržana u osnovnim i masovno zastupljenim latiničnim fontovima iz grupe Arial, Times New Roman, Helvetice i sl.;
2. da su znakovi za glasove koje ne obuhvata internacinalna abeceda, zastupljeni u rumunskoj dijalektološkoj tradiciji;
3. da izabrani znakovi omogućavaju poštovanje fonetskog pravila pisanja;
4. da broj slova omogućava što tačnije zapisivanje glasova svih vlaških narečja, kao i njihovih prelaznih oblika, i
5. da  omogućavaju istovetno pisanje u knjigama, na kućnim računarima i na internetu.

III
Predlog

Donja tabela sadrži spisak znakova koji je napravljen u skladu sa pet navedenih uslova.
Ako je potrebno da joj se da neko popularno ime, može se nazvati "vlaholjica", "vlauljica", "vlazbuka", "vlazbukovica", "vlazbukica" ...

Napomena "car." u koloni "Spec" znači da je navedeni glas specifičan samo za Carane a "ung." da ga u svojim govorima imaju samo Ungurjani.

Rbr	Slovo	Spec.	Naziv	Fraza
1)	A, a		a (а)	anu (godina)
2)	Ǎ, ǎ		muklo a	ǎl (evo ga), fatǎ (devojka)
3)	B, b		b (б)	babǎ (baba)
4)	Č, č	car.	č (ч)	če (šta)
5)	Ć, ć		ć (ћ)	ćigańe/ćigaǐe (tiganj)
6)	Ť, ť	car.	meko t, tj	bîťiťel (čitaj: bǐtjitjel, štapić)
7)	D, d		d (д)	dadă (sestra)
8/	Dz, dz	ung.	afrikata dz	frundzǎ (lišće)
9)	Ğ, ğ	car.	dž (џ)	ğaba (badava)
10)	Đ, đ		đ (ђ)	điŕept (čitaj: đirjept, pravo)
11)	E, e		e (е)	bejunar (izbeglica)
12)	F, f		f (ф)	fîrtat (pobratim)
13)	G, g		g (г)	Germînu (Nemac)
14)	H, h		h (х)	hoǐ-hoǐ!
15)	I, i		i (и)	Iľiǐa (Ilija)
16)	Î, î		muklo i	înainće (napred), mîţ (mačak)
17)	Ǐ, ǐ		j (ј)	Ǐanku (Janko)
18)	J, j		ž (ж)	Jgobiţa (Žagubica)
19)	K, k		k (к)	kokuoş (petao), kinđiǐe (podne)
20)	L, l		l (л)	luminǎ (svetlo)
21)	Ľ, ľ		lj (љ)	ľak (lek)
22)	M, m		m (м)	mumǎ (majka)
23)	N, n		n (н)	nuapće (noć)
24)	Ń, ń		nj (њ)	ńam (rod)
25)	O, o		o (о)	oprľit (oprljen)
26)	P, p		p (п)	pomînt (zemlja, tle)
27)	R, r		r (р)	ruźinǎ (rđa)
28)	Ŕ, ŕ		rj (рj)	mǐerkuŕ (sreda) meko r, na kraju reči
29)	S, s		s (с)	suare (sunce)
30)	Ś, ś	ung.	umekšano ć	śas (sat)
31)	Ş, ş		š (ш)	şasǎ (šest)
32)	T, t		t (т)	turtǎ (proja)
33)	Ţ, ţ		c (ц)	ţapǎ (stožer)
34)	U, u		u (у)	ungǐe (nokat)
35)	V, v		v (в)	vînt (vetar)
36)	Z, z		z (з)	zgaǐbǎ (rana; krasta)
37)	Ź, ź	ung.	umekšano đ	źuok (igra)

Komentar

1) Od proklamovanog fonetskog pravila, odstupa samo znak »dz« /rb. 8/ koji je dvoslovan. AFI preporučuje »d« sa zarezom ispod, na žalost ovaj znak ne ispunjava prvi uslov sa spiska, jer ga ima samo jedan font: MS Reference Sans Serif. Pošto sam ja ovaj font isprogramirao kao obavezni u tekst editoru Floruma, mi ovde možemo ovaj znak da vidimo: Ḑ, ḑ. Veoma bi nekreativno bilo obavezivati celokupnu vlašku kulturu da koristi samo jedan font, dukî-sa drakuluĭ! Rešenje je da se dopusti dvojako beleženje afrikate: sa »dz« i »ḑ«, pa ko voli da svoje publikacije štampa samo u jednom fontu, ne bi ga trebalo u tome sprečavati. Oba znaka su jasna i tradicionalna, i nedvosmisleno upućuju na afrikatu »dz«.

2) Beleženje bezvučnog okluzivnog velara sa »k« a ne »c«, jeste u skladu sa navedenim pravilima, a bojazan od eventualnog nerazumevanja na koji glas se odnosi slovo "k" - ne postoji, jer je slovo poznato i Vlasima, iz srpske azbuke, i Rumunima, iz njihovog književnog pisma.

3) Glas »ǐ« (srpsko »j«) odudara od AFI i od rumunske dijalektološke tradicije, gde je beležen sa »i« i polukružićem ispod, ali takvog znaka nema u standardnim fontovima, a ni u pomenutom MS Reference Sans Serif-u. Možda bi trebalo dopustiti da se beleži na dva načina: sa »ǐ«, i sa »i«: skriǐe kum vorbǐeşć, skriie kum vorbieşć. U ovom drugom slučaju kršilo bi se fonetsko pravilo, jer se koristi jedan znak za obeležavanja dva glasa. Doduše, "j" i nema neki veliki ugled kod fonetičara čim ga definišu kao "polovinu glasa i"! Ali, Vlasi ga veoma dobro osećaju i razlikuju ga u svom govoru od vokala i.

4) Nisam siguran da je redosled znakova najpraktičniji. Sačinio sam ga držeći se rumunskog AFI-a, ali imam osećaj da bi mogao biti i bolji, a nisam siguran ni da sam potpuno registrovao sve specifične caranske glasove, jer ovaj dijalekt poznajem samo sa terena!

5) Na kraju podsećam na definiciju vlaškog jezika, koju sam sačinio za Wikipediju, s obzirom na to da se u javnosti mogu čuti svakojaka mišljenja, od nesuvislih izjava da vlaški jezik "nema gramatiku", do potpuno apsurdnih da takav jezik uopšte ne postoji! Definicija glasi:

Влашки језик је популарни српски назив за архаичне румунске дијалекте којим, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA#_note-0

Bilo bi korisno da se što više članova Foruma izjasni o ovom poblemu, mada je o njemu već bilo reču u diskusijama o Florumskom bukvaru (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=11.msg20#msg20)

Paun Es D.

[virgil]

Ima mnogo odličnih razloga koji preporučuju Paunov predlog (ono što je on nazvao vlaholjicom): jednostavnost, jasnoća, preciznost, tačnost, nedvosmislenost, dostupnost onima koji su prvobitno bili školovani na srpskom jeziku kao što i ograda od (rumunskog) književnog jezika. Prednost ove ograde stoji u tome što sprečava ili bar odloži preplavu narečja od strane književnog jezika. Istovremeno tako jaka ograda predstavlja definitivno cepanje od rumunskog, ne toliko od književnog već od banaćanskog i oltenskog, a to su narečja kojim govore nekoliko miliona Rumuna.

Pošto je ono što se naziva vlaški jezik u stvari dijalekt rumunskog jezika, poželjna bi bila saglasnost sa književnim pismom, sa dodacima (to jest dijakritičkim crticama) samo za one dijalektalne izgovorne osobenosti koje književni jezik nema. Ovaj pristup je prihvaćen na primer u italijanskim narečjima, kojih ima dosta i koji su u svakodnevnoj upotrebi pored standardnog književnog jezika. Pesme, bajke, priče, pa i nekoliko romana pisane su i još se pišu na italijanskim dijalektima, u samoj Italiji.

Dakle osnova vlaškog pisma mogla bi biti rumunski pravopis sa svim svojim skretnjama od fonetičkog pisma (i ponekad od logike!) i sa dopunom podesnim dijakritičnim crticama za umekšani ungurjanski odnosno caranski izgovor. Ovim bi se olakšao dodir i razmena sa književnim jezikom kao što i sa drugim govornicima vlaških narečja --banaćanima i oltencima.

[Dejanjika]

         
          Po mom mišljenju ime vlaškog pisma bi trebalo biti "vlauljica", jer mi smo Vlauce.

          Pisanje i čitanje vlaškog pisma bi trebalo prilogotiti jedan glas jedno slovo. Svi smo mi stekli prvo obrazovanje na srpskom pismu i ne treba se mnogo udaljavati.

          Evo koja slova ja koristim pri pisanju na vlaškom :

                     1)  A a                                             astal
                     2)  Â â     muklo a                             mumâ
                     3)  B b                                              bužor
                     4)  V v                                               vaka
                     5)  G g                                              gem
                     6)  D d                                              dragosta
                     7)  Đ đ                                              điminjaca
                     8)  E e                                              vije
                     9)  Ž ž                                               žok
                   10)  Z z                                               Zajčer
                   11)  I  i                                                Iljenkuca
                   12)  J j                                                jed
                   13)  K k                                              kasa
                   14)  L  l                                               luna
                   15)  Lj lj                                              ljagan
                   16)  M m                                             mikićel
                   17)  N n                                              najkâ
                   18)  Nj nj                                             njegru
                   19)  O o                                              ođina
                   20)  P p                                              pasarika
                   21)  R r                                               rândurika
                   22)  S s                                              sora
                   23)  T  t                                               turtâ
                   24)  Ć ć                                              ćinje
                   25)  U u                                              undje
                   26)  F  f                                               fraće
                   27)  C c                                               cujka
                   28)  Č č                                               če
                   29)  Dž dž                                           Džanova
                   30)  Š š                                               šasa

[Paun]

         
          Po mom mišljenju ime vlaškog pisma bi trebalo biti "vlauljica", jer mi smo Vlauce.

Pî dakă baş vŕeĭ sî će ţîń đi vuorbă, ar trăbui sî sa kĭame "vlauculjica", kî aşa ĭasă dupa "Vlauce"! Ma glumĭesc, nu ći mîńiĭa.  :)
Nu puaće đin alta śe, nu đin aĭa: dupa Savetol nostru (nu puot săĭ dzîk "Conziliu" pă sî ma omuoŕ) noĭ sînćem "Vlasi" nu "Vlauce". Akuma ma ginđesk, kă, dakă baş vŕem să ńi ţîńem đi trĭabă, "azbuka" nuastră sar kĭema ..."vlasuljica"  ;)

          Pisanje i čitanje vlaškog pisma bi trebalo prilogotiti jedan glas jedno slovo.

Bun, aşa ginđesk măĭ mulţ, ama vĭedz kă tu sîngur nu ć-aĭ ţînut đ-aša lukru: "lj", "nj", "dž" nu-nsamnă un glas! Alta, "â" ĭe sămn đi "muklo i", nu đi "muklo a". Muklo "a" sa skriĭe cu "ă". Dupa aĭa, în azbuka-tĭa naĭ sămn đi "i" înkis /î/ pa đi "ś", "ź" şî "dz". Sa vĭađe kă iş Ţaran, ama nuoĭ trîabe să faśem o "azbukă" đi tuoţ Rumîńi, şî đ-aĭ ku kaśuľe albĭ, şî đ-aĭ ku kaśuľe ńagŕe. Tu, usfari, aĭ skris în "redakţiĭa sîrbĭaskă".  ;) Înţaľeg ś-aĭ vrut să spuń: pănă akuma aĭ skris aşa, da đ-akuma-n kolo o să skriĭ pi pravila foneţaskă, bato śĭeŕu, kă a fuost ľesńe pănă aĭnuoştri a skris numa pi fag, şî n-avut kap spart ku kompĭuteriľi şî ku pîrdańiku đi internet.

[virgil]

Întrađevăr alfabetu ăsta arată bińe kum so vuorbit la noǐ.

Vă spun śe mo învăţat moşu mǐeu dî la Uzdîń kînd am fost kopil dă dzăśe ań şî taŕe mo plăkut să  prind pǐeşć ku ungiţa la Bara Maŕe dîngă sat. Moşu mǐeu o şćut kă pǐeskuitu îǐ pǐerđeŕe dă vŕeme, sărăśiǐe guală. Mo dzîs aşa: la pǐeskaŕ nu putŕedzăşće kukurudzu-n ambaŕ, şî mo luat în kośiǐe ku ǐel la vińe, să-ǐ aźut so şpriţuǐe ku pǐatră vînătă. 

[goxy43]

Pozdrav svima, dugo me nije bilo na mreži. Što iz poslovnih što iz privatnih razloga. Meni je jako žao što ne mogu (tačnije: što neznam) da pišem koristeći rumunski jezik odnosno rumunski alfabet. Nisam lingvista i ne mogu da obrazložim moje mišljenje koristeći lingvističku terminologiju, ali ću pokušati da uradim to na moj "prost" način.
Zastupam mišljenje da je nepotrebno razvijati novi alfabet za Rumune istočne Srbije. Mi govorimo rumunskim jezikom, narečje sada i nije važno. Živim već 20-ak godina u zapadnoj Evropi i severnoj Americi. U SAD, u Australiji, na Novom Zelandu itd. se govori engleskim jezikom, u južnoameričkim zemljama i Španiji se govori španskim i portugalskim u Brazilu i Portugalu. U Evropi se nemački jezik koristi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Lihtenštajnu, Luksemburgu, holandski se koristi u Belgiji (Flamanci) i u Holandiji (tačnije u Nizozemskoj, pošto je Holadnija samo jedna od provincija), francuski se govori u Francuskoj, Belgiji (Valonci), Švajcarskoj, Luksemburgu, Kanadi i Lihtenštajnu. U svim navedenim državama žive različite nacije (Nemci, Austrijanci, Španci, Argentinci etc.), ali nikome nije palo na pamet da promeni ime jeziku ili da stvara novi alfabet za svaki jezik ponaosob! Naravno, postoje razlike u narečjima, i te razlike istog jezika, su daleko veće od razlika u narečjima rumunskog jezika, ali se zato ipak ne koristi posebno pismo.Navešću kao primer dve pojave:
1. U Švajcarskoj se titluje sve ili simultano prevodi na književni nemački kada se u originalu koristi narečje. Uostlom, tekstovi pisani narečjem se štampaju koristeći standardnu ortografiju nemačkog jezika. To važi i za nemačka narečja u drugim delovima nemačkog govrnog područja.
2. U SAD se koristi samo književni engleksi jezik, ali je različitost narečja takva da se ljudi iz dve četvrti New York-a ponekad ne razumeju kada govore narečjem.
Rumunski književni jezik je standardizovan jezik i ja ne vidim razloga da mi sada ne preuzmemo alfabet i gramatiku, kao i pravopis, osim nekih političkih razloga, naravno, ali u to ne želim da ulazim, kada već govorimo rumunskim jezikom! Postoji nastavni kadar, koji se čak školuje u Srbiji, za one kojima smeta školovanje u Rumuniji, postoje školske knjige (mislim sada samo na jezičke, ne na istoriju i slične) i zato smatram da je nepotrebno stvarati "na o'ruk" novi alfabet i novi jezik".

[Paun]

    Zastupam mišljenje da je nepotrebno razvijati novi alfabet za Rumune istočne Srbije.

    Čini mi se da si uvodni tekst pročitao površno, ili po dijagonali, a pošto u njemu nije jedna stvar pojašnjena (jer sam mislio da se podrazumeva, ili da je poznata), evo da je ovde pojasnim, da se u daljem razgovoru ne bismo više vraćali na to.

    1. Napisao sam da se Vlaški nacionalni savet prilikom osnivanja odredio prema rumunskom književnom jeziku, ali nisam dodao dva bitna detalja, smatrajući da su poznata: a) da ga je uzeo za svoj službeni jezik, i b) da ga je uzeo za jezik koji će se izučavati u školama. Ako ovo nije poznato našoj i inostranoj javnosti, krivica nije moja, već ljudi koji vode Savet.
    2. Tom prilikom se nije odredio i prema dijalektima, konkretno, prema načinu na koji će se oni zapisivati. A kakvo je tu šarenilo, pokazao sam gore. Sada je to pitanje došlo na dnevni red. Zašto tim, u suštini stručnim problemom, želi da se bavi savet jedne nacionalne manjine, objasnio sam u tački 6. uvodnog teksta.

    Mi govorimo rumunskim jezikom, narečje sada i nije važno.

    Mi vekovima govorimo dijalektima rumunskog jezika, sva naša duhovna kultura stvarana je na rumunskim dijalektima, i zato je pitanje narečja sada veoma važno. Za svakog ko se u trouglu "Rumun-Srbin-Vlah" izjašnjava službeno za Vlaha.

[goxy43]

Paune, hvala na odgovoru. Da, pročitao sam uvod dijagonalno, i sada sam ga još jednom pročitao, detaljno. Ne ulazeći u problematiku rumunskog jezika i kako je nastao rumunski alfabet, niti da li je fonetski rešeno (i ja mislim da nije), ipak mi nešto nije jasno. Zašto mora da se uradi novi alfabet i kako da se to tumači: hoćemo li mi da imamo "rumunski u rumunskom"? Razumem da je potreban naučni pristup narečjima, i da mi govorimo narečjem rumunskog jezika, ali zar ne govore i u rumuniji različitim narečjima? Šta hoću da kažem: ako dođe do uvođenja rumunskog jezika u škole za nas, hoćemo li da učimo književni rumunski jezik ili ćemo da se obrazujemo na našem narečju? I kako ću ja kao ţăran da se ophodim prema narečju ungurjana, ili oni prema mom narečju? I, kako ćemo sa gramatikom, pravopisom? Hteo bih da znam kako je o sve zamišljeno.

[Paun]

Šta hoću da kažem: ako dođe do uvođenja rumunskog jezika u škole za nas, hoćemo li da učimo književni rumunski jezik ili ćemo da se obrazujemo na našem narečju

Mislim da sam dao odgovor u prethodnom topiku na prvi deo tvog pitanja. Naravno da će se u školama učiti književni rumunski, i da će se on odvijati po školskom programu koji podrazumeva nastava na tom jeziku. Jasno je, međutim, svakom ko se razume u problem nacionalnih manjina (dakle: etničkih grupa odvojenih od matice) da taj program mora u jednom svom delu da ima i elemente specifične za nju. Zakoni (i naučni, i državni, i politički) u tom smislu kao ključnu odrednicu koriste sintagmu »očuvanje identiteta«. To u praksi znači da se od svih poreskih obveznika jedne zemlje izdvaja deo novca za jednu manju grupu ljudi, da bi ona mogla da čuva one osobine po kojima se razlikuje od ostalih ljudi u toj zajednici. Za Vlahe su to, na prvom mestu, njihovi dijalekti. Elementi stvaralaštva na tim dijalektima će zato morati nužno da se utkaju u školske programe (to je onaj deo svake nastave jezika koji obihvata primere iz narodne književnosti). Ali, da bi se imalo šta »utkati« najpre mora da se prikupi građa na terenu, i da se na stručan način obradi i publikuje. Da bi se to uradilo, mora da se ujednači način zapisivanja tog materijala, za koji, nadam se, svako zna koliko odudara od normi kniževnog rumunskog jezika. Da nije tako, rumunski dijalektolozi bi listom koristili svoj književni jezik za njegovu ortografiju, ne bi napravili poseban dijalekotološki sistem koji sadrži (ako sam tačno prebrojao) 78 slovnih znakova! Taj način obrade dijalekata ostaće i dalje aktuelan u strogim naučnim tekstovima, ali mi ovde sve vreme tragamo za jednim načinom zapisivanja koji bi omogućio široku praktičnu upotrebu. 

[goxy43]

OK, sada razumem malo bolje, ali samo malo, o čemu se ovda u stavri radi. Ispravi me, ako grešim: prihvata se rumusko književni jezik za obrazovanje u školama, ako do toga ikada dođe, nova ortografija se sprema da bi bilo omogućeno sakupljanje građe o kulturnom i istorijskom nasleđu Vlaha-Rumuna u Srbiji? A. šta će biti sa našim sunarodnicima u Bugarskoj, koji se služe identičnim jezikom kao u Kobišnici ili Bukovču, na primer? Da li će oni imati svoju ortografiju, ili će primenjivati "našu"? I, na kraju ove poruke: zar ovo nije posao za naučnke i lingviste, a ne za Nacionalni Savet?

[Paun]

    nova ortografija se sprema da bi bilo omogućeno sakupljanje građe o kulturnom i istorijskom nasleđu Vlaha-Rumuna u Srbiji?

Prvo.
Više bih rekao da bi se - ako je moguće - ujednačio način zapisivanja i publikovanja, jer se to i do sada radilo, ali kako je ko najbolje umeo, s jedne strane, i kako je određena štamparija bila u mogućnosti da štampa, s druge strane. Nikad neću da zaboravim šta mi se desilo kada sam osamdesetih godina odneo u borsku štampariju svoj prvi tekst (bile su vlaške poslovice u pitanju). Ja sam mislio da ono što mogu da otkucam na svojoj pisaćoj mašini, može i štamparija da otisne bez problema. Grdno sam se prevario. Otada do danas promenio sam, mislim, tri ili četiri načina pisanja i, da budem iskren, veoma mi se smučilo to šarenilo. Čeka me obrada ogromne građe (na stotinak krcatih DVD-a), i ne bih voleo da moram na polovini posla da menjam i prepravljam. Moj prijatelj Filip Paunjelović je već platio "danak" našem šarenilu. Posle 3-4 godine rada na rukopisu knjige o običajima Vlaha Crne reke, koju je ponudio Nacionalnom savetu na štampanje, rečeno mu je da rukopis neće biti primljen ako izvorni vlaški tekst ne bude na AFI-u. Evo ga sad u Boljevcu, dobija nove sede vlasi dok prepravlja rukopis. Danas to nije neki veeeliki problem, jer Word ima funkciju "nađi/zameni", ranije smo morali cele tabake nanovo da prekucavamo.

Drugo.
Nije reč o novoj ortografiji, nego o izboru između više mogućnosti, dakle o čisto principijelnoj stvari. Naravno, sa neophodnim prilagođavanjima novoj situaciji, jer se pojavio jedan nov faktor, o kome se ranije nije razmišljalo, a to je internet. Bilo bi glupo da koristimo neko ortografsko rešenje koje će biti primenljivo samo u knjigama (i to pod uslovom da onaj ko ih piše ima instaliran specijalni font sa svim potrebnim kukama i sanđamama), a da - kad izađemo u beli svet interneta, pišemo nekom vrstom "ćelave vlauljice"! Firĭa masa furisîtă, śar dzîśa Ţarań-aĭ tiĭ!

    zar ovo nije posao za naučnke i lingviste, a ne za Nacionalni Savet?

U našem slučaju je i za jedne i za druge. Na žalost, prve nemamo, a drugi tek čine svoje prve korake u delatnoj praksi. Meni je draga spremnost Saveta da o ovome razgovara, jer je to prilika da se problem jasnije osvetli, pošto u našem slučaju izlazi iz stručnih okvira i zalazi delom u domen kulturne politike, a delom i u domen one druge politike. Strahujem samo da će se mnogo vremena i energije utrošiti na politikanska prepucavanja, praćena neminovnim vređanjima i optužbama, umesto na razmatranje razumnih argumenata koji čine suštinu ovog posla, i koji treba da omoguće da se za njega nađe najbolje rešenje.

[jana]

Ja sam za prvu varijantu i da se zove Vlauljica!
Prvo, zato sto vlaski ne znam a hocu da naucim a sa prvom varijantom bar mogu da pogodim o cemu se radi i da izgovorim, prilicno tacno, sto sa ostalim ne mogu ni da zamislim.
Drugo, za to sam da se zove Vlauljica jer mi zvuci tako slatko i milozvucno, mekano, sto mi (to je samo moj utisak, ne mora da je tacan) i lici na vlaski jezik koji je mnogo meksi i pevljiviji od srpskog.
Nemojte zaboraviti da ima mnogo mesovitih brakova izmedju Vlaha i Srba i da bi citljive knjige sa vlaskim narecjem bile ZNACAJNO od koristi!
I jos, ovaj jezik se polagano gubi te nije na odmet reci da bi bilo prakticno koristiti nesto za sta smo vec sposobni, tj. srpski, nemojte me (i ne samo mene) terati da naucim (o) knjizevni rumunski /uz duzno postovanje!

[Dejanjika]

          Paunje, pošto ne ispunjavam princip jedno slovo jedan glas, smislio sam kako možemo da zapišemo mekano Š i Ž.

                  Šj   šj           kašjula     
       
                  Žj    žj           žjinjere

     Napisao sam na papiru JGOBIŢA  i dao mojima da pročitaju i svi moji Vlasi (ši Caranji ši Ungurjenji) čitali su  JGOBITA. I zato mislim da je bolje da se držimo pe redakcija srbjaskâ.

     

             

[Paun]

          Paunje, pošto ne ispunjavam princip jedno slovo jedan glas, smislio sam kako možemo da zapišemo mekano Š i Ž.

                  Šj   šj           kašjula     
       
                  Žj    žj           žjinjere
             

:) I ova ideja ne ispunjava fonetsko pravilo, jer ima dva slova koja u pismu, iz koga se uzimaju, imaju svoje posebne i jasne glasovne vrednosti. Ljudi ne bi mogli da shvate koji se glasovi kriju pod "šj" i "žj" dok im se ne objasni. Zar nije bolje da se te dve reči zapišu ovako: kaśula, źinjere (odnosno: źińere) i da se u napomeni objasni koje glasove označavaju "ś" i "ź", (mada će svaki Vlah, kada se začita - izgovoriti ove reči pravilo!)

          Napisao sam na papiru JGOBIŢA  i dao mojima da pročitaju i svi moji Vlasi (ši Caranji ši Ungurjenji) čitali su  JGOBITA.

          Zaključak: u oba slučaja je neophodno objašnjenje, pouka ili poduka. Za učenje književnog pisma - u svim zemljama sveta - debelo se greje školska klupa, za razumevanje dijalektološke transkripcije, dovoljne su uvodne napomene, kraće ili duže, zavisi od mnogo čega (npr: od toga koliko je ona komplikovana, kojoj čitalačkoj grupi je namenjena i dr.). Ako si ikada imao prilike da listaš knjige sa dijalektolškim materijalom (između ostalog i rumunskim), sigurno si zapazao da sve one imaju u uvodu spisak slova i znakova kojima su beleženi glasovi i govorne specifičnosti narečje sa koga potiče građa. (Ako dijalektološki zbornici nemaju takve napomene, onda su ili štampani za sasvim uzak krug specijalista, kojima takve napomene ne trebaju, ili nisu korektno priređeni, ako su namenjene širem čitalačkom krugu. Mi tragamo za rešenjem za ovu drugu namenu.)
         

          I zato mislim da je bolje da se držimo pe redakcija srbjaskâ.

          Ima nešto veoma važno, možda važnije od samih znakova koji se koriste za beleženje narečja, a to je poštovanje lokalnih osobenosti govora. U narečjima nema "pravilno/nepravilno", "ispravno/neispravno", već samo "tačno" ili "netačno" zapisano! Ako bismo ipak tražili neko jezičko pravilo, ono bi moglo ovako da glasi: u narečjima je pravilan govor svaki onaj koji omogućava ljudima da se međusobno razumeju. Dakle, ma u kojoj redakciji da se piše, zapisivač mora dobro da načulji uši da bi poštovao ovaj zahtev. Naravno "redakcija srbjaska" bi Vlasima znatno olakšala zapisivačko-čitalačku glavobolju, ali i ni ona ne može mehanički da se primeni, upravo zbog ovoga momenta.
          Mi nemamo potrebu da na vlaške dijalekte prevedemo Šekspira, ili da na njima napišemu udžbenik fizike za VII razred osnovne škole. Ne, mi takvu potrebu nemamo, ali imamo ogromnu civilizacijsku obavezu da zapišemo kulturne tvorevine koje su na njima nastale.

          Zašto?
          1 - Zato što takve tvorevine postoje,
          2 - zato što su do sada veoma malo zapisane, još manje publikovane,
          3 - zato što takve tvorevine nestaju pred našim očima,
          4 - zato što je krajnji momenat da se taj posao odradi organizovano i sistematski,
          5 - zato što su sa osnivanjem Nacionalnog saveta stvoreni uslovi da se ova civilizacijska obaveza ispuni.

          Dogovor o "vlaškoj azbuci za masovnu upotrebu" prvi je korak u tom poslu.

          PS. A što se tiče Šekspira, mislim da će biti sasvim dovoljno da se na vlaški prevede samo jedna rečenica, ona poznata Hamletova dilema:
          "Tu bi, or not tu bi!".
          Ona bi na vlaškom glasila:
          "Tu biei, or nu do biei!"
          Živeli! :)

[filiposnic]

Paune, pokrenuo si krucijalno pitanje za budućnost naše kulture, pre svega zbog prošlosti u kojoj je sadržana celokupna naša kulturta koju treba zapisati, a za takvu aktivnost je potrebno rešenje koje si ponudio: grafemi za zapisivanje lokalnog govora. Kako bi, inače zapisali namenu (dat đi pomană) mrtvima, kako zapisati tekst ispod notnih zapisa ako se ne slaže broj slogova osim u originalnom izgovoru, i kako očuvati sve što je, kao usmeno predanje dospelo u 21. vek.
Što se tiče knjige, nije mi rečeno da neće biti štampana ukoliko ne izmenim ortografiju, već "bilo bi dobro" da to bude primenom AFI koji ja ne poznajem. Dragić se prihvatio toga uz preporuku NS i, sada, valja-ne valja, odoh dalje.
Neki prilazi mi se ne dopadaju, ali nemam više kud. To su K i C, Â i Î, G(a, u, o) i G kao Ž ispred I i E, itd. Ne sviđa mi se što za jedan glas ima dva grafema, ma da ima logike zbog sličnosti sa drugim romanskim jezicima. Ostalo se podudara sa tvojim predlogom. 
Žao mi je što ortografija ulazi u upotrbu na mala vrata, preko knjiga, umesto da se o tome donese oodluka ili deklaracija koje se svi moraju pridržavati ako hoće nešto da štampaju. Veoma je značajno što se Nacionalni savet opredelio za raspravu koja će (a plašim se da neće) rezultirati Deklaracijom o pismu, jer zvanični rumunski je nepodesan i neupotrebljiv u ove svrhe.