Vlaški nacionalni savet zakazao je za 01. oktobar 2008. godine u Boru sednicu na kojoj treba, između ostalog, da se razmotri pitanje pisanja na vlaškim dijalektima. Lično sam se već duže vreme zalagao za to da se Savet postavi prema ovom problemu, ali sam insistirao da se pre bilo kakve sednice barem sastanu ljudi koji imaju kakva-takva iskustva sa pisanjem na dijalektima, s obzirom na to da Vlasi nemaju svoje stručnjake za dijalektologiju. Njihov bi zadatak bio da Savetu podnesu jedinstven predlog sa razložnim objašnjenjima, koji bi mu pomogao da donese određene zaključke.
Na žalost, tako se nije postupilio. Zakazana je sednica, ali bez pribavljenog mišljenja ljudi koji se bave ovom tematikom. Oni su, koliko mije poznato, pozvani da se izjasne na samoj sednici, što može biti efikasno, ali i ne mora. Pošto sam jedan od pozvanih, želim da ovde javno iznesem svoje iskustvo sa pisanjem (bolje reći: zapisivanjem) na vlaškim dijalektima, stečeno tokom više od tri decenije rada, a zatim da dam i tabelu sa konkretnim predlogom kako bi mogla da izgleda naša "vlaška azbuka" za masovnu upotrebu.
I
Uvodne napomene
1. Već sam u nekim topicima pokazao kako se sve može pisati na našim dijalektima, ovde samo da rezimiram:(vidi:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=8.msg14#msg14)
I – u srpskoj redakciji,
1) na ćirilici:
Śиње трјаśе, мујко, ђалу? / Трјаśе Њицă бîрљиźану2) na latinici:
Śińe trjaśe, mujko, đalu? / Trjaśe Ńică bîrľiźanu II – u rumunskoj redakciji,
3) na književnom rumunskom:
C'in'e trec'e, muico, d'ealu? / Trec'e Niţă bârlig'eanu,4) na AFI dijalektološkom sistemu.
Śińe trĭaśe, muĭco, đalu? / Trĭaśe Ńiţă bîrľiźanu.5) na prilagođenom AFI sistemu:
Śińe trĭaśe, muĭko, đalu? / Trĭaśe Ńiţă bîrľiźanu.U prvoj varijanti Vlasima nije potrebno neko posebno obrazovanje, jer su kroz školovanje stekli solidnu osnovu kojoj bi trebalo dodati samo upoznavanje sa rešenjima za nekoliko specifičnih glasova kojih nema u srpskom književnom jeziku. U drugoj varijanti, i to u oba slučaja, neophodno je dobro poznavanje rumunskog književnog jezika i pravopisa, a pored toga i dopunsko dijalektološko znanje koje se stiče samo kroz određenu specijalizaciju. One koji u ovo ne veruju, podsećam samo na jedan na oko bezazlen problem: pisanje tzv. “liniuce”! Ona se stavlja na mestima koja se zovu “hijati”, odnosno tamo gde se prilikom izgovora proguta jedan deo reči. Koji deo reči se “guta” može se znati samo onda kada se dobro poznaje cela reč, dakle kada se poznaje književni jezik i njegova norma. Za prokletstvo, ono što ČUJEMO u našim narečjima upravo je ono što je ostalo posle SILNOG, dugovekovnog “gutanja”, kao posledica normalne i prirodne ekonomije govora. Običan čovek izgovara reč ili rečenicu na najlakši mogući način, guta i štedi dokle god ga SAGOVORNIK razume. Ali, pošto žive zajedno, oni se istovremeno navikavaju na ostatke progutanih reči, i to koriste u govoru kao svoj maternji jezik. Nema učiteljice da ispravi, pa ZAPISIVAČI (dijalektolozi) moraju da lupaju glavu kako da to tačno zapišu.
2. Priroda dijalekata nije ista kao priroda književnog jezika, koja se neguje, frizira, licka; to su raspusni lokalni govori sa nizom specifičnosti i razlika, koje se BAŠ ZBOG TOGA moraju striktno poštovati prilikom zapisivanja. Oni vrede
kao dokument, a dokument vredi jedino ako je
verno preslikan. Dakle, kada učimo književni jezik, mi pažljivo slušamo učiteljicu u učionici, a kada pišemo na dijalektu, pažljivo slušamo babu na ulici. U učionici ono što kaže učiteljica je zakon, a na dijalektu zakon je ono što kaže baba pi drumol mare. Zbog toga se davno stalo na stanovište da je najbolje dijalekte zapisivati po fonetskom principu, a to je ono nama dobro znano pravilo “jedno slovo – jedan glas”. Nijedno pismo u svetu ne ispunjava ovo zlatno pravilo, sem srpske ćirilice! Tako kažu, a ja nisam imao razloga da sumnjam i proveravam!
3. Ali, i mnogi Rumuni će vam reči da je njihovo pismo fonetsko, što nije tačno. Uzmimo samo primer latiničnog slova “c” koje je SVE samo ne “c”: čas je “k” čas je “č”. A glasovnu vrednost “c” ima jedno drugo slovo, poznato kao “t” kome je okačen jedan crvuljak sa donje strane: “ţ”. Tu je, dabome, i pojava da jedan glas može imati DVA znaka, kao muklo i, koje se na početku i na kraju reči piše sa “î” a u sredini sa “â”. Protiv svake logike, ali kažu tako je istorijski opravdano! Kada se tako u pravopisu pobrkaju glasovni i istorijski razlozi, kažemo da je reč o etimološkom pismu. Ima toga još, ali to je za učionicu in limbǎ literǎ.
4. Dijalektolozi su pokušali da se dogovore koje će sve znakove koristiti za zapisivanje onih posebnih glasova koje svaki narod ima u govorima, a nisu obuhvaćeni normom književnog jezika.
5. Ono što je od interesa za nas, jeste dogovor evropskih dijalektologa iz (zaista daleke) 1928. godine. To se u stručnom svetu zove APHI (čitaj: AFI), skraćenica od ASOCIATION PHONETIQUE INTERNATIONALE. Rumunska lingvistika je izvukla odande ono što joj treba da pokrije svoja dijalektološka područja. Prebrojeno, na tabli se našlo ravno 78 znakova! Dijakritičke zavrzlame da ne pominjemo.
O pǎturǎ-ntrǐagǎ, puoţ sî će astruś ku ǐa!
6. I sve bi to bilo lepo i lako rešivo, da nije u pitanju jedan poseban problem. Dok su kod drugih naroda dijalekti zanimacija posebnih (i retkih) stručnjaka dijalektologa, ili omiljen materijal za humorističke serije, za naše Vlahe dijalekti su maternji jezik, jedini jezik kojm govore do polaska u školu, jedini jezik kojim kasnije nastavljaju da govore u svojoj etničkoj intimi, jedini jezik na kome se čuva njihovo duhovno blago i po kome se prepoznaju kao osobena grupa. Mnoge generacije Vlaha odživelo je svoje živote ne čuvši NI JEDNU JEDINU REČ rumunskog književnog jezika. On je njima stran, isto kao i srpski. Bez obzira na normalnu razliku između dijalekata i književnog jezika, usled koje Vlasi imaju otklon prema rumunskom književnom jeziku, nesumnjivo je da vlaška narečja – u objektivnom lingvističkom smislu – pripadaju njemu. Zbog toga svaki razgovor o bilo kom aspektu vlaške ortografije treba da ima jasno određen odnos prema rumunskoj lingvistici, bilo kad se povodi za njenim uzorima, bilo kada od tih uzora iz nekog razloga odstupa.
7. Poznato je da se Vlaški nacionalni savet odredio prema književnom rumunskom jeziku još prilikom svog formiranja. Na žalost, tada je propustio da se odredi i prema narečjima koji su maternji jezik njegovih članova. Ipak, mada sa izvesnim zakašnjenjem, Savet želi da o tome kaže svoju reč, jer je očuvanje dijalekata osnovno obeležje vlaškog identiteta, za koji zadatak je Savet, kao državni organ, i formiran.
8. Sa mnogih strana se proteklih meseci moglo čuti nezvanično gledište pojedinih čelnika Saveta da je za vlašku ortografiju najbolji fonetski princip zasnovan na rešenjima AFI-a. Problem je, međutim, u tome što je AFI, kao što vidimo, jedno usko specijalističko rešenje koje je, pored toga i veoma staro. Starost AFI-a ne bi bio problem, da su svi njegovi ortografski znaci ugrađeni u savremene alate za pisanje: kompjuter i internet, ali nisu. Dakle, ako želimo da što veći broj Vlaha piše na svojim narečjima – a želimo!, i da to što oni pišu pročita što veći broj ljudi – a ko to ne želi?, onda moramo potražiti neko rešenje koje neće biti ni sasvim fonetsko, ni sasvim etimolško, ni sasvim književno, ali će biti razložno i razumno. I primenljivo.
II
Osnovni uslovi koje treba da ispuni “vlaška azbuka”
1. Da su sva predložena slova sadržana u osnovnim i masovno zastupljenim latiničnim fontovima iz grupe Arial, Times New Roman, Helvetice i sl.;
2. da su znakovi za glasove koje ne obuhvata internacinalna abeceda, zastupljeni u rumunskoj dijalektološkoj tradiciji;
3. da izabrani znakovi omogućavaju poštovanje fonetskog pravila pisanja;
4. da broj slova omogućava što tačnije zapisivanje glasova svih vlaških narečja, kao i njihovih prelaznih oblika, i
5. da omogućavaju istovetno pisanje u knjigama, na kućnim računarima i na internetu.
III
Predlog
Donja tabela sadrži spisak znakova koji je napravljen u skladu sa pet navedenih uslova.
Ako je potrebno da joj se da neko popularno ime, može se nazvati “vlaholjica”, "vlauljica", "vlazbuka", "vlazbukovica", "vlazbukica" ...
Napomena “car.” u koloni “Spec” znači da je navedeni glas specifičan samo za Carane a “ung.” da ga u svojim govorima imaju samo Ungurjani.
| Rbr | Slovo | Spec. | Naziv | Fraza |
| 1) | A, a | | a (а) | anu (godina) |
| 2) | Ǎ, ǎ | | muklo a | ǎl (evo ga), fatǎ (devojka) |
| 3) | B, b | | b (б) | babǎ (baba) |
| 4) | Č, č | car. | č (ч) | če (šta) |
| 5) | Ć, ć | | ć (ћ) | ćigańe/ćigaǐe (tiganj) |
| 6) | Ť, ť | car. | meko t, tj | bîťiťel (čitaj: bǐtjitjel, štapić) |
| 7) | D, d | | d (д) | dadă (sestra) |
| 8/ | Dz, dz | ung. | afrikata dz | frundzǎ (lišće) |
| 9) | Ğ, ğ | car. | dž (џ) | ğaba (badava) |
| 10) | Đ, đ | | đ (ђ) | điŕept (čitaj: đirjept, pravo) |
| 11) | E, e | | e (е) | bejunar (izbeglica) |
| 12) | F, f | | f (ф) | fîrtat (pobratim) |
| 13) | G, g | | g (г) | Germînu (Nemac) |
| 14) | H, h | | h (х) | hoǐ-hoǐ! |
| 15) | I, i | | i (и) | Iľiǐa (Ilija) |
| 16) | Î, î | | muklo i | înainće (napred), mîţ (mačak) |
| 17) | Ǐ, ǐ | | j (ј) | Ǐanku (Janko) |
| 18) | J, j | | ž (ж) | Jgobiţa (Žagubica) |
| 19) | K, k | | k (к) | kokuoş (petao), kinđiǐe (podne) |
| 20) | L, l | | l (л) | luminǎ (svetlo) |
| 21) | Ľ, ľ | | lj (љ) | ľak (lek) |
| 22) | M, m | | m (м) | mumǎ (majka) |
| 23) | N, n | | n (н) | nuapće (noć) |
| 24) | Ń, ń | | nj (њ) | ńam (rod) |
| 25) | O, o | | o (о) | oprľit (oprljen) |
| 26) | P, p | | p (п) | pomînt (zemlja, tle) |
| 27) | R, r | | r (р) | ruźinǎ (rđa) |
| 28) | Ŕ, ŕ | | rj (рj) | mǐerkuŕ (sreda) meko r, na kraju reči |
| 29) | S, s | | s (с) | suare (sunce) |
| 30) | Ś, ś | ung. | umekšano ć | śas (sat) |
| 31) | Ş, ş | | š (ш) | şasǎ (šest) |
| 32) | T, t | | t (т) | turtǎ (proja) |
| 33) | Ţ, ţ | | c (ц) | ţapǎ (stožer) |
| 34) | U, u | | u (у) | ungǐe (nokat) |
| 35) | V, v | | v (в) | vînt (vetar) |
| 36) | Z, z | | z (з) | zgaǐbǎ (rana; krasta) |
| 37) | Ź, ź | ung. | umekšano đ | źuok (igra) |
Komentar
1) Od proklamovanog fonetskog pravila, odstupa samo znak »dz« /rb. 8/ koji je dvoslovan. AFI preporučuje »d« sa zarezom ispod, na žalost ovaj znak ne ispunjava prvi uslov sa spiska, jer ga ima samo jedan font:
MS Reference Sans Serif. Pošto sam ja ovaj font isprogramirao kao obavezni u tekst editoru Floruma, mi ovde možemo ovaj znak da vidimo:
Ḑ, ḑ. Veoma bi nekreativno bilo obavezivati celokupnu vlašku kulturu da koristi samo jedan font, dukî-sa drakuluĭ! Rešenje je da se dopusti dvojako beleženje afrikate: sa »dz« i »ḑ«, pa ko voli da svoje publikacije štampa samo u jednom fontu, ne bi ga trebalo u tome sprečavati. Oba znaka su jasna i tradicionalna, i nedvosmisleno upućuju na afrikatu »dz«.
2) Beleženje bezvučnog okluzivnog velara sa »k« a ne »c«, jeste u skladu sa navedenim pravilima, a bojazan od eventualnog nerazumevanja na koji glas se odnosi slovo "k" - ne postoji, jer je slovo poznato i Vlasima, iz srpske azbuke, i Rumunima, iz njihovog književnog pisma.
3) Glas »ǐ« (srpsko »j«) odudara od AFI i od rumunske dijalektološke tradicije, gde je beležen sa »i« i polukružićem ispod, ali takvog znaka nema u standardnim fontovima, a ni u pomenutom MS Reference Sans Serif-u. Možda bi trebalo dopustiti da se beleži na dva načina: sa »ǐ«, i sa »i«:
skriǐe kum vorbǐeşć, skriie kum vorbieşć. U ovom drugom slučaju kršilo bi se fonetsko pravilo, jer se koristi jedan znak za obeležavanja dva glasa. Doduše, "j" i nema neki veliki ugled kod fonetičara čim ga definišu kao "polovinu glasa i"! Ali, Vlasi ga veoma dobro osećaju i razlikuju ga u svom govoru od vokala
i.
4) Nisam siguran da je redosled znakova najpraktičniji. Sačinio sam ga držeći se rumunskog AFI-a, ali imam osećaj da bi mogao biti i bolji, a nisam siguran ni da sam potpuno registrovao sve specifične caranske glasove, jer ovaj dijalekt poznajem samo sa terena!
5) Na kraju podsećam na definiciju vlaškog jezika, koju sam sačinio za Wikipediju, s obzirom na to da se u javnosti mogu čuti svakojaka mišljenja, od nesuvislih izjava da vlaški jezik "nema gramatiku", do potpuno apsurdnih da takav jezik uopšte ne postoji! Definicija glasi:
Влашки језик је популарни српски назив за архаичне румунске дијалекте којим, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA#_note-0Bilo bi korisno da se što više članova Foruma izjasni o ovom poblemu, mada je o njemu već bilo reču u diskusijama o Florumskom bukvaru (
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=11.msg20#msg20)
Paun Es D.
