Имајмо у виду да Румуни и Власи нису никад били једно а нити су живели у једној држави ни на нивоу „Романие“ а ни у оквиру било које касније државне творевине како њихове – тако ни наше.
Веома сам захвалан аутору ове реченице, што ју је овако лепо срочио и обелоданио, јер је она језгро власијонског шарлатанског гледишта, на коме се заснива пара-шарлатанска теорија радачинизма. Која је већ донела доста зла, која свакога дана доноси зло, а какво још зло може нанети и онако тешко рањеној и клонулој аутентичној влашкој култури, уколико се не "искорени", то сам бог зна!
По методологији "имајмо у виду", стављам на увид неколико докумената из монографије "Власи карпатске Србије, порекло и бројно стање", која - поред стотине и стотине библиографских и архивских извора, има и обрађених око 5000 родословних матрица, јер влашка "квадратура круга" не може да се реши на други начин, сем критичким преиспитивањем једино меродавног материјала (како би они рекли), као што су породични родослови и њихове "радачине".
I теза "Румуни и Власи нису никад били једно ..."Доказ шарлатанства тезе, карта 1.
Доказ шарлатанства тезе,
карта 2.
ПС. "Имајте у виду", тј. гледајте пажљиво, рецимо, где се налази село Чалој (Celei), на карти бр. 50, одакле су, по К. Јовановићу, дошли преци Челојешта (=Челојевића) у Прахово:
-
Челојешти, Гржобешти (9 к., Св. Арханђео) су из Челоја у Румунији, где су имали кумство. (Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 205, село Прахово, а цео текст пренет је прилично давно и на Флроум:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=889.msg4194#msg4194)
Овај детаљ је важан због тога што су у том Челоју праве "радачине" господина Челојевића, Праховљанина и председника Одбора за службену употребу језика и писма ВНС-а, и чини ми се истовремено, и првог човека НВО "Гергина", дакле бојовника из првих редова шарлатанског покрета Власијонаца и "радачиништа", који, јелте, "никад нису били једно" са Румунима!
II теза "нити су живели у једној држави" Доказ шарлатанства тезе,
1. "Имајте у виду" карту 1,
а њој додајем ову карту, у којој је јасно представљен један историјски тренутак и и једна заједничка граница која обухвата Банат, Олтенију (Малу Влашку) и северну Србију.
2. Карта из прве половине XVIII века:
ПС. Карту намерно остављам овако, без икакве легенде и садржаја, да се Власијони мало помуче да је растумаче.
Мада сумњам да се у томе може успети са шарлатанским знањем из "Кекеца", "Политикиног забавника" и терминима из укрштених речи!