ДВА ГЛОГОВА КОЦА ЗА ШАРЛТАНСКУ ТЕОРИЈУ О ВЛАСИЈОНИМА И РАДАЧИНИЗМУ

[Vlad]

  Moglo bi onda kad bi opisni pridev "hladan" bio osnova prisvojnog prideva značenja "hladanov izvor". Imenica "kladenac" i pored toga što nije "hladenac" ima "rodbinsku" vezu sa opisnim pridevom "hladan".

То је, отприлике, исто као и ово:
http://srpskazorabela.50megs.com/custom3.html

Sam Dunav je dobio ime po reči »dunavanje« ( rus. dunavenjie ), odakle kasnije i srpske reči »duvati« i »dunuti«, pošto je poznato da tom rekom oduvek duvaju jaki vetrovi. Logično, iz Siginog Duna usledilo je i ime Sigini. Herodot opisuje Sigine i kaže da se oni nalaze severno od Trakije, ali pitanje je šta je on podrazumevao pod Trakijom.

Vraćamo se na "čelo" i "fruntešti" g. Vlad.

Уместо да изврдавате, било би лепо да се осврнете на питање које сам Вам поставио у вези извештаја пуковника Велимира Пилетића.
Како то да Влахе, који никада нису били Румуни, који се никада тако нису осећали, који са Румунима ништа заједничко немају, који са Румунима никада нису имали ништа заједничко... четнички командант жели да протера у Румунију под оптужбом да се осећају Румунима?

Dok sam bio u muzici preko glave "kukali" ste da čavrljamo o jeziku. I eto me!

"Кукао" сам да одговорите на ово:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=840.0
http://www.archive.org/download/BiljanaSikimic-BanjasiNaBalkanu/BiljanaSikimic-BanjasiNaBalkanu.pdf

Grupe Banjaša govore nekoliko rumunskih dijalekata i poznavanje rumunskog, a nepoznavanje romskog jezika oni navode kao neosporni argument u prilog svog rumunskog identiteta. Na osnovu lingvističkih analiza, pretpostavlja se da su Banjaši u Srbiji prvobitno bili nosioci dva različita rumunska dijalekta: muntenskog i erdeljskog. Budući da je jezik Banjaša pre gotovo dva veka (kako se pretpostavlja, na razmeđi XVIII I XIX) prekinuo kontakte sa rumunskim jezikom koji se govori u Rumuniji, karakteriše ga arhaični karakter u sprezi sa dijalekatskim osobenostima i veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika, koje dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika. Običaji kalendarskog ciklusa koje Banjaši pomoravskih sela praktikuju takođe su varijante nekih specifično rumunskih modela.

Тражио од Вас да ми јасно и гласно одговорите:

kako je moguće da "veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika...dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika" kada su ovi Romi u pitanju, a jesu kod Vlaha pa zbog toga mora da nam se standardizuje nov jezik koji ne sme biti rumunski?

Može li odgovor?

а уместо тога Ви нас замајавате само Вама знаним језичким конструкцијама и "историјским чињеницама".

Ma da ja krećem na vlaškom, uredbom najvišeg tela proklamovanom... Nema smisla da to ne uradimo kako znamo da radimo!

То "Највише тело" представља скуп партијских чиновника који до пре две године нису ни знали да су Власи.
А што се тиче тога да "урадите како знате да урадите", то и јесте трагедија!
Ви нисте ни способни ни компетенти да урадите то што наводно желите да урадите.

Vi učite.

Шта од Вас могу да научим? Музичко васпитање које ме не интересује, јер сте једино за то компетенти? Или можда да научим како да вешто избегавам одговоре на конкретна питања?

  Imate izuzetnog urednika dPasujonija kome ste se tako ružno "odužili" za njegov veliki doprinos OVOM FORUMU!
   Ako imate šta da "date" učinite to na tako prihvatljiv i "qudski" način da od toga sama ideja "revitalizacije", "renesanse" i sami koreni Vlaha na ovom tlu zauzmu prostor koji im pripada (ovde).

О поменутом уреднику и његовом доприносу ћу се изјаснити када реши да се врати на форум и да се, пошто је већ уредник, понаша као уредник овог форума. Врло радо ћу му у лице рећи шта мислим о свему што сте овде набројали.

[caslav]

Pintru kă nu fač razlikă întră znăčala vorbilor “punjere” ši “mutare”, ši finkă nu aj kapacitet da njič ušje dješkisă piundje să trjakă atîta “înkurkătură” “prepunjere” ši “premutare” (orkă) remutare (după slova a mînkată kum a rămîns).

Ši remutare - razmestiti, ši premutare - premestiti sînt vornilji nuaštje. Prepunjere je takođe naša reč i znači „presaditi, nabediti, krivo optužiti, nabaciti povrh (preko) nečega.

[caslav]

Влад има интересантну знатижелју. Као и у случају "револуције" рекосмо: " Ње вјењирă Румйњи" и двадесетак година касније : "Сă дусăрă Румйњи." Јасно говори да матица вуче. Е сад, остадоше и неки други који плачу а ја поштујем бол па не бих даље. Али, један знатижељник попут вас би морао да се запита која је матица рода, ласти, кукавица... Негде сам прочитао о националном на нивоу инстиката. Ал онда човек (рецимо) сваке године мора (инстикт ...) да оде са женском на Хаваје и да се с јесени врати... А можда и није добар пример али буди лепу слику. И сад ће неко да ми ускочи у џигерицу : "Је ли, а што ти мрзиш Хаваје?" Како да објасним човеку да ја и на ових минус двадесет заложим лепо и у миру дома свог...
доживљавам све то што се на нивоу инстиката да доживети.

[caslav]

"...-kako je moguće da "veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika...dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika" kada su ovi Romi u pitanju, a jesu kod Vlaha pa zbog toga mora da nam se standardizuje nov jezik koji ne sme biti rumunski?"

Извините, али ја нити знам "бањашки" (чак се њиме и не бавим) а не знам ни румунски. Како могу да се изјасним о нечему што чак нисам ни прочитао - и очекивао сам да ћете то схватити. Са сарадницима се око неког феномена из румунске филологије сналазимо захваљујући њиховом познавању француског и италијанског јер ја "перем руке" и нисам у сапуници.

[caslav]

Тек сад погледах. То сте ви са Армином и dPasujonijem имали тему... Питајте њих, ја не знам шта је Армин о томе хтео да каже и перем руке. Његовог су ујака нешто дебело увредили и сигурно му је прекипело. У сваком случају ја већ и бришем руке.

[Vlad]

Влад има интересантну знатижелју.

În parćea, unđe m-am făcut, sâ spuńe:
"Vorbă multâ, sărăśie gualâ"
Tot asta śe scrie domnu Ćeslau, dă cănd a vińit la F(l)orum, să puaće băga în :"Vorbă multâ, sărăśie gualâ"

Извините, али ја нити знам "бањашки" (чак се њиме и не бавим) а не знам ни румунски.

Ма, да је у питању само непознавање "бањашког" (чудо како  Тадић и друштво не нађоше неког бањашког Цаслава да га "стандардизује"   Ваљда им Роми Бањаши нису толика "опасност" по "уставни поредак и територијалну целовитост" као национално освешћени Власи).
Не знате Ви ни влашки. То сваки дан доказујете демонстрирјући Ваш новоговор овде на форуму, за кога смем да се кладим да га 90% Влаха не би разумело.
Што је најтужније, баш такве истурају да нам "стандардизују влашко писмо".
Не остане ништа друго него да се запитам шта ли смо им толико згрешили да се баш овако спрдају са нама.
Не знам. Ваљда је то опомена другима да не траже леба преко погаче, јер би и њих тако нешто могло да снађе.

П.С
Јавља ми се синоћ пријатељ из Париза, родом из Хомоља, један од безброј њих који чита шта се пише на форуму а не укључује се у дискусије, па ми каже:
"Е, ја сам мислио да је онај Часлав само шаљивчија који се сво време шали".
Одговорио сам му:"Ма, не, бре, он заиста мисли то што пише".
На то сам добио одговор:"Леееееле, бре, није могуће да су баш њега нашли да нам 'стандардизује' језик".

П.П.С
Када неко на форумуима, да би обесмислио дискусију, крене да оставља безброј коментара који уопште немају везу са темом, онда се то зове спамовање.

[Volcae]

Pintru kă nu fač razlikă întră znăčala vorbilor “punjere” ši “mutare”, ši finkă nu aj kapacitet da njič ušje dješkisă piundje să trjakă atîta “înkurkătură” “prepunjere” ši “premutare” (orkă) remutare (după slova a mînkată kum a rămîns).

Ši remutare - razmestiti, ši premutare - premestiti sînt vornilji nuaštje. Prepunjere je takođe naša reč i znači „presaditi, nabediti, krivo optužiti, nabaciti povrh (preko) nečega.

re-. – Pref. care indică repetarea unei acțiuni verbale. Fr. re-. Se atașează atît la cuvintele împrumutate deja cu pref. (reconstitui, din fr. reconstituer), ca și cuvintele moștenite (realege „a alege din nou” ‹ alege). În general, în acest ultim caz, este de asemeni un calc din fr.: reculege „a se concentra” ‹ culege „a aduna”, ca fr. recueillir ‹ cueillir. Cum acest pref. se poate atașa la un număr indefinit de vb., se citează numai cuvintele care merită o mențiune specială.
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/re

Да те не критикујем за све глупости које написа и то у само једној поруци, пошто ме мрзи а и нема сврхе, скренуо бих ти пажњу да re- није сачувано ни у једном румунском наречју па га не би било ни у књижевном, наравно да пре тога није преузет из француског језика.


Толико о мом капацитету, а ти када будеш имао потребу, узми и ремутă све једно шта, пошто кажеш да то значи разместити.  

[Volcae]

Adler je savremeniji. Kasnite u razvoju svih teorija. Potražite razliku u tumačenju ličnosti između Adlera i Frujda - al prvo otkud "čelo" a ne "frunte"... "Čelo " pravi samo jedan proboj u mapi a bude ih još. Delovaće mape kao u realnoj "sito štampi" sa rupicama bez pokrića...

Satul Cladova este lăcuit de familii de români, emigraţi în Serbia, după timp. Serbia are peste şaizeci de mii de familii de români. [p. 7-8]
Sârbi vorbesc o idiomă slavă. Populaţia ţări trece peste un milion suflete, înţelegându-se şi cele şaizeci de mii de familii români refugiţi. [p. 31]

D. Bolintineanu : Călătorii pe Dunăre şi în Bulgaria, Bucureşti, 1858, p. 7-8, 31.

[caslav]

Фрумос ам скрис кă ам "йнгицйт" слова "п" (п(ремутаре) да ши "ремутаре" је вуорба нуастă. Тот ши дакă фак ун репринт - ши репринт зйчјем ка ши "репете" ка ши "револуције" ка ши "референт" ка ши "резербă" (резервă) "резервације" "рăзăрварј" да кум зйк алцй йн лумје - нам кйнд сă ше порт грижа. "Премутат" је дакле премештен (може и шире) и коме то уосталом овде треба.

[caslav]

И у чему је проблем са француским "ре" у склопу румунске речи "revedere" која влашка није и сијасет влашких речи са  српским предлогом (префиксом) "пре" које је преузео и румунски језик из влашког. Па ви сте стварно за сваку анегдоту добри у одређеном својству. Алал вера на бистрини...

[Volcae]

И у чему је проблем са француским "ре" у склопу румунске речи "revedere" која влашка није и сијасет влашких речи са  српским предлогом (префиксом) "пре" које је преузео и румунски језик из влашког. Па ви сте стварно за сваку анегдоту добри у одређеном својству. Алал вера на бистрини...

Предлог пре- је кажете:

1. из српског преузео влашки језик
2. касније из влашког преузео румунски језик

Ово сте хтели да кажете?

Е сада ми стварно одговарајући смајли фали.

Па колико знам румунски има два предлога pre- један је из латинског а други из старословенског језика.
А сада када сам погледао у DEX online видим да постоји још један из француског језика.

pre- Pref. verbal care indică repetiția sau insistența. Lat. per-, cf. de ex. săra „a pune sare”, față de a presăra „a împrăștia” sau „a risipi” linge „a da cu limba” față de a prelinge „a picura”. S-a confundat formal cu pre- ‹ lat. prae-, frecvent în formații neologice și mai rar în formații tradiționale, care arată anterioritatea: cf. seară „amurg”, preseară „ajun”. Din cauza asemănării, a substituit uneori pref. sl. prĕ-, cf. pribeag, primejdie, prisacă (Nandriș, R. istorică rom., II, 407; Rosetti, II, 45).
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/pre

PRE1- Element de compunere care înseamnă „înainte”, „anterior” și care servește la formarea unor substantive, a unor verbe, a unor adverbe și a unor adjective. – Din fr. pré-.
Sursa: DEX '98

Ја не знам ко је добар за анегдоту, јака си за мене конкурецнија.

[caslav]

Aič protivnjiči ljimbi nuaštje arătară o istină marje. Djin marje štjirje or djin nještjirje ažunđe tot la un kăpătîj. Pusără la forum kă “re” ka prefiksu vorbilor nu je  rumînjesk, numa frăncuzăsk, luat dji la Frăncuž. Tres bien! După aša konstatacije sîntjem sigurac kă njič o vorbă ku prefiksu “re” nuje rumînjaskă. (După lingvištji rumînještj djin Tjimok – “cum să denumesc”.) Skotjec djin “dictionar” tuatje vorbilji la  “re” rămînje djekît “rece”... Dakă îj lăsăm să trăgă ši vorbilji ku altje prefiksurj djin altje ljimbje strinje să surupă (djestramă) o ljimba întrjagă.  Bravo!

[caslav]

PRE1- Element de compunere care înseamnă „înainte”, „anterior” și care servește la formarea unor substantive, a unor verbe, a unor adverbe și a unor adjective. – Din fr. pré-.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de oprocopiuc | Semnalează o greșeală | Permalink

PRE2 prep. v. pe.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de oprocopiuc | Semnalează o greșeală | Permalink

PRE prep. v. PE.
Sursa: NODEX | Adăugată de siveco | Semnalează o greșeală | Permalink

PRE- Element prim de compunere savantă cu semnificația: 1. „anterior în timp”, „anterior”, „înainte de”. 2. „anterior în spațiu”, „înainte de”. 3. „Evoluat”, „ridicat”, „eminent”. 4. „Superlativ”, „foarte”, „prea”. [< fr. pré-, cf. lat. prae].
Sursa: DN | Adăugată de LauraGellner | Semnalează o greșeală | Permalink

PRE- pref. 1. „anterior” (temporal și spațial). 2. „evoluat”, „ridicat”, „eminent”. 3. „superlativ”. (< fr. pré-, cf. lat. prae)
Sursa: MDN | Adăugată de raduborza | Semnalează o greșeală | Permalink

pre- Pref. verbal care indică repetiția sau insistența. Lat. per-, cf. de ex. săra „a pune sare”, față de a presăra „a împrăștia” sau „a risipi” linge „a da cu limba” față de a prelinge „a picura”. S-a confundat formal cu pre- ‹ lat. prae-, frecvent în formații neologice și mai rar în formații tradiționale, care arată anterioritatea: cf. seară „amurg”, preseară „ajun”. Din cauza asemănării, a substituit uneori pref. sl. prĕ-, cf. pribeag, primejdie, prisacă (Nandriș, R. istorică rom., II, 407; Rosetti, II, 45).
Sursa: DER | Adăugată de blaurb | Semnalează o greșeală | Permalink
Definiții din dicționare specializate
Aceste definiții pot explica numai anumite înțelesuri ale cuvintelor.

pre loc (pe loc) 1. Joc* popular românesc, de bărbați și mixt, întâlnit în zona Oravița (jud. Caraș-Severin). Eset o variantă a brâului* bănățean vechi (bătrân) și se joacă în semicerc cu brațele pe umeri. Are ritm asimetric 7/16 – și mai multe variante (I, 1) melodice; mișcarea este vioaie cu pași mărunți și arcuiți pe primul timp (I, 2). 2. Joc pop. românesc, de cuplu, întâlnit în Câmpia Banatului (jud. Timiș). Se joacă în formație de „perechi în linie” cu partenerii situați față în față ținându-se simetric de ambele mâini. Are ritm binar* și mai multe variante melodice; mișcarea este rapidă cu pași mărunți executați pe loc și cu mici deplasări bilaterale. Face parte din grupa ardelenelor (1) nesincopate.
Sursa: DTM | Adăugată de blaurb | Semnalează o greșeală | Permalink

[caslav]

дакле, између осталог "pre" на румунском  înseamnă „înainte”? Није то валјда Деретић написао? Ако јесте, свака му част ал ја то нисам знао.

[Volcae]

Aič protivnjiči ljimbi nuaštje arătară o istină marje. Djin marje štjirje or djin nještjirje ažunđe tot la un kăpătîj. Pusără la forum kă “re” ka prefiksu vorbilor nu je  rumînjesk, numa frăncuzăsk, luat dji la Frăncuž. Tres bien! După aša konstatacije sîntjem sigurac kă njič o vorbă ku prefiksu “re” nuje rumînjaskă. (După lingvištji rumînještj djin Tjimok – “cum să denumesc”.) Skotjec djin “dictionar” tuatje vorbilji la  “re” rămînje djekît “rece”... Dakă îj lăsăm să trăgă ši vorbilji ku altje prefiksurj djin altje ljimbje strinje să surupă (djestramă) o ljimba întrjagă.  Bravo!

Барем смо видели да твоје ремута и премута не постоји у влашком, исто важи и за остале чаславизме.

Satul Cladova este lăcuit de familii de români, emigraţi în Serbia, după timp. Serbia are peste şaizeci de mii de familii de români. [p. 7-8]
Sârbi vorbesc o idiomă slavă. Populaţia ţări trece peste un milion suflete, înţelegându-se şi cele şaizeci de mii de familii români refugiţi. [p. 31]

D. Bolintineanu : Călătorii pe Dunăre şi în Bulgaria, Bucureşti, 1858, p. 7-8, 31.

Исто знало се још давне 1858. године да су наши преци новији досељеници у Србији.