Nama se ovde neprestano govori da je cilj ovog novog Saveta da spasi vlaške govore i da Vlasi treba da pišu na svom narodnom govoru, a ne na nekom tamo "stranom rumunskom" jeziku, čija je gramatika preuzeta iz
španskog jezika.
Pošto spadam u Vlahe Ungurjane, čiji govor lingvisti svrtsavaju u narečije banatskog dijalekta rumunskog književnog jezika, želim da mi neko objasni kako ću ja, ali i desetine hiljada govornika mog narečija u severoistočnoj Srbiji sačuvati svoj autentični govor ako nam standardizuju govor gospodina Caslava, koji, zbog silne reklame na ovom forumu, valjda treba da bude norma budućeg "vlaškog jezika".
Uzmimo na primer poslednji komentar g-dina Caslava:
Хе,хе... Нај грижје дје здрăвјењија мја. Пје тоатје ље фак дупă рйнду дји ла сат. Бјау нума о криглă дје пивă ку дјамњасарă дупă ун тенис ку бăјецй. Пјерд нума дји ла дој, три ученич дјин йнăинтје дје вро доозăч дје ањ. Ам дје тоатје йн касă да ши пи дје лăтурј йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц.
Дје љимбă, дје скрис- кум год о фи! Њич дје рйнду ăста ка ши дје рйнду трјекут њима ну о сă тје йнтрјебје њич пје тјиње да њич пје миње кум о сă фије скрисă љимба ноастă- ја рăмйндје тот аста. Чје ну са лăсат "Ворба ноастрă" аич ундје је пољимитă, ку ћирилица скријатă? Румйњија сă фије йн грижје ку румйњи јеј. Ној карје њам ардјикат сă ње фăчјем Савету носту ну сйнтјем поданичи румйњ. Авјем алта атресă. Куј је дје фрăкат капу сă йш ил фрăчје. Јеу ши ку во пивă мăј мулт аштјепт сă ми сă рăзвјерсă чаца дјин йнăинтја ојкилор ши сă ми сă дјеступје урјејкиљи дје атйта лармă фăкутă дјин куткурјезату гăињилор дјин бăтăтура тоиља, пинтру ун уоу моаље.
Evo spiska reči za koje tvrdim da ih nema u govoru Ungurjana:
- здрăвјењија
- дјамњасарă
- ученич
- доозăч
- пăјенц
- ардјикат
- сйнтјем
- рăмйндје
- поданичи
- атресă
- фрăчје
- рăзвјерсă
- тоиља
Evo i reči kojih ima kod Ungurjana ali se drugačije izgovaraju:
- грижје = грижâ
- ундје = унђе
- Пје = Прă
- тоатје = тоаће
- дји = дă
- дјин = дîн
- йнăинтје = нăинће
- чје = śе
- во = ва
- Њич = Њиś
- тје = ће
- скријатă = скрисă
- фрăкат = фрекат
- Јеу = Јо
- аштјепт = ашћепт
- чаца - śаца
- дјеступје = дăступе
- пинтру = прîнту
A ove dve rečenice ovde, uprkos nekoliko puta ponovljenom išitavanju, nisam uspeo da dešifrujem: "Ам дје тоатје йн касă да ши пи дје лăтурј йнкă ку "ворба ла тоц". Ла минтје тот кум ам фост, нума чје ну мă рăпјед дјелок нума аштјепт о плаоаје бунă, во спăла цртежу дји пје пăјенц."
Ove dve rečenice ću odštampati i pokazati rođacima i prijateljima, čiji je maternji jezik govor Vlaha-Ungurjana. Baš me zanima koliko li će njih uspeti da razume šta je Caslav hteo da kaže a rezultate ću postaviti na forum. Razmišljam da napravim tonski zapis, čisto da se vidi koliko oni kojima ovo treba da bude "maternji jezik", odnosno jezik koji će da spase njihovo narečije, razumeju "svoj" budući "maternji jezik".
Kao što se iz ovoga jasno vidi, više od polovine reči novog "standardnog" vlaškog jezika se razlikuje od govora Vlaha-Ungurjana. Kako će onda, ovaj "standardni" jezik, koji se stvara da bi "spasio naše dijalekte", sačuvati govor mojih predaka, koji se govorio stotinama godina unazad?
Šta bi se dogodilo kada bi se za standard uzelo ungureansko narečije? Govor bi sačuvali Ungurjani, a izgubili bi ga Bufani, Munćani i Carani.
Ta priča da standardizacijom čuvamo naše govore i da nam standardizacija navodno treba da bismo mogli da pišemo na svojim narečijima je šarena laža!
Zašto lepo ne kažu da im standardizacija treba iz isključivo političkih motiva, da bi nas što više udaljili od Rumuna i od naše prapostojbine? Bilo bi mnogo iskrenije a i ne bi se bez veze blamirali smešnim izgovorima.
