Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

Paune,
U mom kraju "ja sam" kažemo "Io mi-s". Mislim da se i u tvom kraju kaže isto.
E, sada, kada sam bio u Zaječaru, čuo sam Carane kako upotrbljavaju "Ieu s'nt" ili "Ieu sunt".
Kada su kod nas u selu, pre desetak godina, radili rumunski "gastarbajteri", jedan od njih (verovatno iz unutrašnjosti Rumunije?) mi je rekao da je "Io mis" u stvari "Grai vechiu al olteńilor".
Kod Carana, međutim, čujem da isključivo upotrebljavaju "Ieu sunt".
Da li je "Io mi-s" specifičnost samo banatskog govora rumunskog jezika ili ga rumunistika prepoznaje i u drugim rumunskim govorima?
I šta znači, odnosno odakle dolazi "Io mi-s" (ovo Ieu sunt imaju uglavnom svi romanski narodi).

Pozdrav

Vlad, "Io mi-s" se zice şi în Ardeal, Crişana şi Maramureş.
Asta formă de vorbire este în fapt de la expresia veche "Eu/Io îmi s(înt)" - literar s-ar scrie "eu îmi sunt"  - este o forma "arhaica" de vorbire. Astăzi se mai întâlneşte la olteni şi munteni în expresii ca "Ăsta îmi eşti!?" - care arată mirarea pentru ce face/zice cineva.

Citat: Vlad poslato 30.01.2011. 19:49
Da li je "Io mi-s" specifičnost samo banatskog govora ...

Aşa ĭe, fraća Vladuļe! Aĭ adaverĭe!

Ăće śe skriu lingvisti (»ļimbari«!), speţialisti kare kunuosk bińe graĭu banaćan.

Iĭ skriu:

»(In graiul bănăţean), verbul a fi  [глагол ,,бити"] se conjugă, de regulă, la indicativ prezent, persoană I sg. şi pl. (mai rar, şi la persoană a II-a pl.), cu formele proclitice de dativ ale pronumele personal:

(eu) mi-s,
(noi) ni-s,
(voi) vi-s.«

Đin asta ĭasă kă la Bînaćań (atunśa şî la voĭ Ungureń şî la noĭ Munćeń!), sa ḑîśe

ĭo mis,
nuoĭ ńis
vuoĭ vis.

S-a fi fuost în vrĭamĭa-mĭa şkuală rumîńaskă, şî sî mĭ-a fi dat dîskaļiţa ђи домаћи, ĭo a fi skriĭat:

:Ĭo mis uom băl şî nalt, şî muĭerļi sa omuară  đi dragu mĭeu! (Da fĭaćiļi marĭ ńiś nu sa numîră!);
:Nuoĭ Rumîńi ńis lumĭe-nţaļasă păn-la draku, kă ńi ogođim la taĭnă numa ku o vuorbă, skuasă đi-n pumn!
:Vuoĭ đin satu rumîńesk (x-z-c!) vis atîta đi oţomań, đi nu măĭ avĭeţ marźină!

La urmă, pućem să-nkeĭem povasta kă fuarma:

îo sînt,
vuoĭ sînćeţ, šî
iĭ sînt.

nuĭe »ungureńaskă«!
Să-ntrabăm pi Volcae kum ĭe la iĭ, la Kraĭina?

PS. Înpļińirĭe.

Đi-n asta śe ń-a skris duomnu Rosu:

Citat: Rosu poslato 02.02.2011. 13:49
... "Eu/Io îmi s(înt)" ... este o forma "arhaica" de vorbire.

s-a vĭađe unđe ĭe luoku lu ļimba nuastră, kare o vorbim nuoĭ (şî) în ḑî đe astîḑ!
Ar fi bun (şî) la Români să ļe fiĭe drag k-ăn parća nuastră sa pastrat aşa feļ đi graĭ rumîńesk: baaaatrîn, da viu!

Citat: Paun poslato 02.02.2011. 15:44
s-a vĭađe unđe ĭe luoku lu ļimba nuastră, kare o vorbim nuoĭ (şî) în ḑî đe astîḑ!
Ar fi bun (şî) la Români să ļe fiĭe drag k-ăn parća nuastră sa pastrat aşa feļ đi graĭ rumîńesk: baaaatrîn, da viu!

Drag ne este.
Cui nu-i drag?
Pe de altă parte am zis ca si-n Ardeal se foloseste, nu numai in Banat.

PS Nu mi-s domn, domnii nu cresc prin sate :)

Citat: Rosu poslato 02.02.2011. 15:59

Drag ne este.
Cui nu-i drag?

E, akuma ńi dusăş ińima la luok!  :)

Citat: Rosu poslato 02.02.2011. 15:59
Pe de altă parte am zis ca si-n Ardeal se foloseste, nu numai in Banat.

N-am fakut "quote" asta lok, đin puostu a tĭeu, kî sa vĭađe bińe ś-aĭ skris, şî sa-nţaļaźe frumuos kă ĭe aşa kum aĭ ḑîs.
Ĭo numa am vrut, kînd m-am raspuns la Vlad, să iskaļesk kă ĭe aşa kum ma-ntrabat ĭel.

Mulţamĭesk la împļińirĭa-tĭa, duomnu Rosu!

PS. Nuĭe domńirĭa la kare unđe se naskut, numa la kare-ĭ şîađe s-o puarće!
 

CitatĂće śe skriu lingvisti (»ļimbari«!), speţialisti kare kunuosk bińe graĭu banaćan.

Iĭ skriu:

»(In graiul bănăţean), verbul a fi  [глагол ,,бити"] se conjugă, de regulă, la indicativ prezent, persoană I sg. şi pl. (mai rar, şi la persoană a II-a pl.), cu formele proclitice de dativ ale pronumele personal:

(eu) mi-s,
(noi) ni-s,
(voi) vi-s.«

Pringa Mlao sa dzişe śi aśa:

Nuoj nisam a kas.
Vuoi visac prĭn obuor.

Jeasta şjava skris da verzijlji aśca prĭn karcilji talje?

Radi kurioziteta: Uocite slicnost izmedju italijanskog Noi siamo sa prvim i Voi siete sa drugim primerom.

Uf! Ma sîmt parke ńisăm la Sorbona! 8)

Raspunsu: da, ĭastă!
Numa, măĭ întîń să ogođim primeru-tĭeu:
în lok đe: nisam trîabe skris: ńisăm (њисăм),
în lok đe: visac trîabe skris: visăţ (висăц) [aĭa ś-aĭ skris tu s-ar śeći: висак!]

În kărţîļi-mĭaļe skriĭe kă nis şă vis (vĭeḑ puostu-mĭeu đi sus) "cunosc şi variantele nisăm şi visăţ, notate în SV Banatului". (Nota: SV = sud vest!)

Citat: Paun poslato 02.02.2011. 15:44

Đin asta ĭasă kă la Bînaćań (atunśa şî la voĭ Ungureń şî la noĭ Munćeń!), sa ḑîśe

ĭo mis,
nuoĭ ńis
vuoĭ vis.

La urmă, pućem să-nkeĭem povasta kă fuarma:

îo sînt,
vuoĭ sînćeţ, šî
iĭ sînt.

nuĭe »ungureńaskă«!
Să-ntrabăm pi Volcae kum ĭe la iĭ, la Kraĭina?

PS. Înpļińirĭe.

Noĭ am spuńe aşa:

ĭo sînt
noĭ sînťem
voĭ sînťeţ
iĭ sînt

Citat: Volcae poslato 02.02.2011. 16:49
ĭo sînt
noĭ sînťem
voĭ sînťeţ
iĭ sînt

Врло интересантно!
Када год чујем влашку песму у интерпретирању неког из Крајине, увек примећујем да користе "Ĭеu".

Citat: Vlad poslato 02.02.2011. 16:58

Citat: Volcae poslato 02.02.2011. 16:49
ĭo sînt
noĭ sînťem
voĭ sînťeţ
iĭ sînt

Врло интересантно!
Када год чујем влашку песму у интерпретирању неког из Крајине, увек примећујем да користе "Ĭеu".

Ја користим и ĭeu и ĭo, али за ĭeu постоји шанса да сам га позајмио из књижевног румунског, да будем искрен, нисам сигуран.

Citat: Paun poslato 02.02.2011. 16:06

Citat: Rosu poslato 02.02.2011. 15:59
PS Nu mi-s domn, domnii nu cresc prin sate :)

PS. Nuĭe domńirĭa la kare unđe se naskut, numa la kare-ĭ şîađe s-o puarće!

Aşa ie, Pâuńe! Ai đireptaće

Mulţumesc şî lu domnu' Roşu la râspuns ;)

P.S

Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju? Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

Citat: Vlad poslato 02.02.2011. 17:13
P.S
Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju?
Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

Domnul Vlad, nije se govorilo i ne govori, ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

Citat: Volcae poslato 02.02.2011. 17:02
Ја користим и ĭeu и ĭo, али за ĭeu постоји шанса да сам га позајмио из књижевног румунског, да будем искрен, нисам сигуран.

Evo ga primer:
Bobi I Luminica - Gica Beutorj - Www.DoinaRadio.Rs

http://www.doinaradio.rs/?p=VLASKA/bobi%20luminica&option=com_zina&Itemid=164

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 17:21
ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

Ma, Paun  je  razočarao boki-a načisto  ;D

Проверио сам Vlad, нормално је за нас царане/олтенце да користимо и ĭeu и ĭo, имамо ĭeu сигурно.
Више је у употреби ĭo у односу на ĭeu, исто тако имамо:
- scamn, scaun = столица
- acuş, acuşa, acuma = сада
- ce spuń, ce spuĭ = шта си рекао/ла
итд.

Не постоји неко правило, имамо више израза за исту ствар, све зависи шта је више у употреби.

Citat: Vlad poslato 02.02.2011. 17:13
Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju?
Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 17:21
Domnul Vlad, nije se govorilo i ne govori, ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

"nije se govorilo i ne govori" - skriĭe miĭe d'Pasujonji!
Duamńe pazîaşće şî ferĭaşće!
Trăbe să fiĭ tare vićaz pă sî-ndrazńeşć să ḑîś a ĭevi aşa śuava!
Kă đin aĭa ś-aĭ skris, ĭasă aşa:
Aĭa śe n-auḑît vićazu od Pasujonja - ńiś nu ĭastă pi lumĭa albă, aşa, ba?!?  :o

Nascut је влашка реч за појам рађања код Homo sapiensa!
Потиче из (балканског) латинитета, као и остале влашке речи.
Према томе, нормално је да се чује и у оном језику који се овде зове румунским.
Naşće је рађање.
- A murit la naşćire! - значи: "Умрла је на порођају!"

(Погледајте, на пример, Дивковићев Латинско-хрватски рјечник, под nascor, natus.
Мислим да се из ове основе изводе речи нација, па наталитет, па име Наталија ...)

Ја сам са том речи одрастао, а касније сам је чуо и на терену, на другим странама, наравно, од мојих саговорника, а то су (као што већ бива у етнологији), људи у годинама. Нисам посебно обраћао пажњу на њену распрострањеност. Приметио сам, како у свом селу тако и на страни, да се код млађих нараштаја реч постепено губи, и замењује једном веома неодговарајућом речи: fată!

Не каже се више: Sa naşćirit kutare şî kutare, него: A fatat, kutare şî kutare, a fakut kopil (or fată!)!

Користим и даље ту нашу реч, између осталог, и зато што ми је у живом сећању један случај из моје (чобанске) младости.
Породила се једна комшика (o veśină), па се две жене довикују:

- A, bre, fa, aĭ-uḑît kă a fatat Stana lu Bogdan?
- Am-uḑît, dakum?
- Da ś-a fakut?
- Kopil!
- E, să traĭaskă!

Недалеко од мене, са својим овцама, био је moşu Ivan Stroglau.
Јасно га чујем како псује:

- Futuva-n kur đi pļesńiturĭ! Vaka fată, borîvaş, da muĭarĭa sa naşćire!

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 17:21
...  ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

У праву си (за први део ове реченице); немам разлога ни да кријем, а ни да се хвалим да интензивно учим књижевни румунски, зато што ми треба за посао којим се бавим!

Али ти, брате д'Пасујоњуље - треба да почнеш интензивно да учиш влашки! Да ти се више овакве нормалне влашке речи не чине непознатим или страним!

Citat: Paun poslato 02.02.2011. 18:38
Не каже се више: Sa naşćirit kutare şî kutare, него: A fatat, kutare şî kutare, a fakut kopil (or fată!)!

Користим и даље ту нашу реч, између осталог, и зато што ми је у живом сећању један случај из моје (чобанске) младости.

E, domnu Paunje,
pucînă je pućearja lu un uom să întuorkă apa dîn rîu sus la śoakă.
Šî aja śe ku kin întuoarśe jar prînga petriśealje, prîn ogašîalje îš află drumu la valje.

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 20:33

...pucînă je pućearja lu un uom să întuorkă apa dîn rîu sus la śoakă.

Aşa ĭe, ama nu-ţ zdă-n gînd kî puaće śuaka sî s-a bîrbarĭaskă, or sî sa oprĭaskă, să număĭ krĭaskă, sî sa fakă đin ĭa vaļe, şî apa-r mĭarźe sluobîd pi ĭa ka pi tuata vaļa mare? 

:-\

Pauńe, ma raspund la strîgatu tîău đi sî spun cum să vorbĭaşće in Vaľa Ćimuokulu Ńegru:

"Mă baĭaće, pruostuľe,
nu perđa tu nuopţîľi
dupa ĭaľe maritaće,
kî pin sat sînt mulče fĭaće".

ĭuo sînt (Rumîn)
tu ĭeş (Rumîn)
jel ĭe (Rumîn)
nuoĭ sînćem (Rumîń)
vuoĭ sînćeţ (Rumîń)
ĭeĭ sînt (Rumîń)

Da sî ḑîśe şî aşa: "Ĭuo-s frumuos ca frunḑaŕu, da şî tu je-ş cam aşa!"

Înceĭaŕa ĭe a vuastră!

S-ajuće!

Citat: Vlad poslato 02.02.2011. 17:13

P.S

Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju? Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

    almojnean bătrân, bătrân,
    barbă albă păn la brâu,
    tri muieri an-tânut,
    la ďe trilea dumńezău me-a dăruit,
5. fiuleţ ďe trupuleţ.
    vińerea s-a născut,
    sâmbăta s-a botezat,
    dumińeca s-a cununat,
    luń la oaste mi l-a luat
10.nouă ai şî jumătaťe
    şî ďe muică e ďeparťe

Glogovica (Srbija) 271. Vasilie Dĭermanović

Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, s. 62
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=899.msg4683;topicseen#msg4683

 

                     XVI.
   verdeleană, mărăcină,
   cine naiba mă punea pe mine
   să plâng noaptea în aşternut,
   nisătul de iubit,
5. răzmat de părete,
   şi cu gura friptă de sete,
   şi cu oichi după fete.
   vecină de lângă mine,
   ce dai omului de cină?
10."făsui verde din-grădină,
   iibomnicului găină."

Vârf (Bugarska) 274. Vasil de Ariciu.

Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, s. 63-64
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=899.msg4683;topicseen#msg4683

Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:52
                   
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Nisam ni tvrdio da nije zabeležena kod Vlaha iz Krajine, jezik i običaje tog kraja relativno malo poznajem.

Štaviše, nisam tvrdio da nije zabeležena i u Zviždu, samo da se ne koristi i da nije uobičajena, kako kod mlađih, tako i kod starijih.

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
okjearilji - zîrcîlji
        aj - usturoj
  poarta - uša

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10

Nisam ni tvrdio da nije zabeležena kod Vlaha iz Krajine, jezik i običaje tog kraja relativno malo poznajem.

Štaviše, nisam tvrdio da nije zabeležena i u Zviždu, samo da se ne koristi i da nije uobičajena, kako kod mlađih, tako i kod starijih.

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
okjearilji - zîrcîlji
       aj - usturoj
 poarta - uša

Ја користим само реч mămăľigă, за ову другу реч коју си навео нисам ни чуо.
А за ове речи које си навео, користим:
fereastra, geam
oicheţ
usturoi
poarta = капија
uşa = врата

poarta и uşa код мене немају исто значење!

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 17:28
Ја користим само реч mămăľigă, за ову другу реч коју си навео нисам ни чуо.
А за ове речи које си навео, користим:
fereastra, geam
oicheţ
usturoi
poarta = капија
uşa = врата

poarta и uşa код мене немају исто значење!

koljeaša - kačamak

kolješîarj - varjača za mešanje kačamka

vraknjica - kapija

uša - vrata

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:57

kolješîarj - varjača za mešanje kačamka

Sa kĭamă pi sîrbĭaşće şî kačamalo!  :)

Da iastă-n lumĭa nuastră bajuokurĭ:

KUM ĆI KĬAMĂ? - SORBIḐAMĂ!
KUM ĆI STRÎGĂ? - MAMAĻIGĂ!

Skris şî la nuoĭ, şî la Români!

PS. Am-uḑît, đe mult, o variĭantă rumîńaskă, ka aĭa ś-am-uḑît la Sârbĭ pi Pĭek (kîtra Golimbăţ).
A kĭemat pi vr-un sarak la nuntă, şî ĭel a lupadat koļaşa-n spiń, aşćetînd sîĭ đa la nuntă mînkarĭe domńaskă!
Ama, akolo, śkă, nu la rugat ńima ku ńimika, şî ĭel sa-ntuors la kasă muort đi fuame.
Kînd ajuns la spińe-ĭa, a katat koļaşa, ama koļaşa nuĭe.
Ĭel, śkă, a-nśeput să-ĭ kînće:

Качамаче, мило браче!
Ргни из трња, па ме упуди!

Śćiu kă avĭem şî noĭ o bajuokură aşa, ama nu-ndă-n gînd!
M-ĭar fi drag să o skriu!
Dakă daţ pista ĭa - skriĭaţo şî puńeţo la Florum, kă ĭe pakat sî sa pĭardă!  :)

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Mamaľigu, recimo, imaju Vlasi u Brnjici nadomak Golupca, dok se u ostalim selima koristi isključivo Coľeaşa

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira

feriasta za prozor koriste Vlasi u Vukoviću, Srpcima, Mustapiću i Seni kod Kučeva, te oni iz Češljeve Bare i Doljašnice kod Gradišta. za Topolovnik nisam siguran.

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
okjearilji - zîrcîlji

ochiare umesto zîrţâ koriste u Češljevoj Bari i Doljašnici

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
aj - usturoj

Koristi se paralelno u svim selima golubačkog, veliko-gradištanskog i kučevačkog kraja (Vuković, Srpce, Mustapić, Sena, Turija)

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
poarta - uša

Za poartu sam prvi put čuo od Italijana u Švajcarskoj. Majka i otac su mi rekli da se taj izraz koristio za velika vrata. Mlađi svet koristi većinom izraz Vracńiţa ili Câpiĭa, odnosno Uşa.

Nadovezao bih se "egzotičnim izrazima" koje koriste Vlasi u opštini Veliko gradište.

Za kosu kažu cosîţa (mi kažemo pîar)
Za stomak kažu foaľe (mi kažemo burta)
Za obraz kažu buca (mi kažemo obraz)
Za staklo kažu oiaga (mi kažemo stîcla)
Za flašu kažu butiľca (mi kažemo flaša, ređe stîcla)
Za metak kažu mĭetăc (mi kažemo plubm)
Za džep kažu źiap (mi kažemo pozânari)
Za bundu kažu burca (mi kažemo bunda)

glagole preuzete iz srpskog jezika izgovaraju drugačije od nas:

mi: sľicuie (slika) oni sľicuaie
mi: farbuie (farba) oni fârboaie
ili vlaški izraz jîpuie (guli, dere) izgovaraju jîpoaie

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:52
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Употребљавала се и код Унгуреана. Проверио сам. 100% тачно. Данас ретко ко користи тај израз (постојао је израз strińi şî veśińi) у смислу "за нешто што се десило чули су сви - како комшије тако и они из далека"

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 18:58

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:52
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Употребљавала се и код Унгуреана. Проверио сам. 100% тачно. Данас ретко ко користи тај израз (постојао је израз strińi şî veśińi) у смислу "за нешто што се десило чули су сви - како комшије тако и они из далека"

Код нас се речи strin, striń користе и сада, нису застареле, значе странац, странци
или у другом случају означавају некога са којима нисмо у сродству, супротно од rudă, ruďe.

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 18:51

Nadovezao bih se "egzotičnim izrazima" koje koriste Vlasi u opštini Veliko gradište.

Za kosu kažu cosîţa (mi kažemo pîar)
Za stomak kažu foaľe (mi kažemo burta)
Za obraz kažu buca (mi kažemo obraz)
Za staklo kažu oiaga (mi kažemo stîcla)
Za flašu kažu butiľca (mi kažemo flaša, ređe stîcla)
Za metak kažu mĭetăc (mi kažemo plubm)
Za džep kažu źiap (mi kažemo pozânari)

коса = păr, cosâţă (ретко)
стомак = burtă, foaľe (ретко)
образ = bucă, obraz
стакло = sťiclă
флаша = sťiclă, flaşe
метак = gľonţ
џеп = păznari

Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 19:30
Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)

Никад чуо :(

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 19:45

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 19:30
Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)

Никад чуо :(

Чим никад ниси чуо, под логици д'Пасујоњета - реч и не постоји!  ;)

Žoavina je životinja, (не разумем само зашто би ова реч била "егзотична"?),
a mustofîrla - ako je isto što i mustafĭeļńiku u Poreču, onda je to štap, procepljen na vrhu, sa udenutim komadom krpe, koji se koristi za premazivanje praseta ili jagnjeta prilikom pečenja na ražnju, a u Gornjem Peku isto to, ali se koristi za metenje "koptorĭa" ...

А кад се већ пропитујемо за (старе?) влашке речи, ево с моје стране питање, да ли знате шта је muśumĭau?
Као помоћ за почетак, рећи ћу вам да је у питању област етномедицине!

Citat: Paun poslato 06.02.2011. 20:20
Чим никад ниси чуо, под логици д'Пасујоњета - реч и не постоји!  ;)

Таман посла! Једно време сам размишљао да такве речи кренем да записујем. Онда сам, заједно са Гацовићем, наговорио професора Десимира Марковића из Лескова да напише Речник говора Влаха села Лескова ;) Немаш појма какво је откровење за мене била реч  Veşćeḑît или Vechit. А тек када ми је, сада већ покојни мошу Љуба, открио да је он Vânători :D

Citat: Paun poslato 06.02.2011. 20:20
Žoavina je životinja, (не разумем само зашто би ова реч била "егзотична"?),
a mustofîrla - ako je isto što i mustafĭeļńiku u Poreču, onda je to štap, procepljen na vrhu, sa udenutim komadom krpe, koji se koristi za premazivanje praseta ili jagnjeta prilikom pečenja na ražnju, a u Gornjem Peku isto to, ali se koristi za metenje "koptorĭa" ...

mustafĭeļńiku знам шта је! Користи се у мом крају.

Citat: Paun poslato 06.02.2011. 20:20
Чим никад ниси чуо, под логици д'Пасујоњета - реч и не постоји!  ;)

Pod Vašoj logici reč za koju niko nije čuo, postoji ???

Ako Velika VEćina Vlaha nije čula za neku reč ona za VLAHE NE POSTOJI kao vlaška reč! 8)

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 20:59

Немаш појма какво је откровење за мене била реч  Veşćeḑît или Vechit. А тек када ми је, сада већ покојни мошу Љуба, открио да је он Vânători :D

Vešćedzît bi trebalo da je UVELO (uvenuti).

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Ima i veśija, ali opet ne znači nešto staro, pre bi se moglo prevesti kao večnost.

Citat: Paun poslato 06.02.2011. 20:37
А кад се већ пропитујемо за (старе?) влашке речи, ево с моје стране питање, да ли знате шта је muśumĭau?
Као помоћ за почетак, рећи ћу вам да је у питању област етномедицине!

Znam jedino za: muškju, ali se verovatno ne radi o istom.

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 21:28

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Ima i veśija, ali opet ne znači nešto staro, pre bi se moglo prevesti kao večnost.

Кад чеш да схватиш да су овакве старе речи заједничке и румунском и влашком (народном румунском) језику,
где је овде одличан пример за разлику, за разлику која не постоји  ???

Ја би могао сада да кажем да је твоје bătrân = стар, идентично румунском језику, а да при том кажем да је права
влашка реч за стар = bătârn зато што ја користим ту реч. И ово би била глупост, коју бих рекао.

Citat: Paun poslato 06.02.2011. 20:20
Žoavina je životinja, (не разумем само зашто би ова реч била "егзотична"?),
a mustofîrla - ako je isto što i mustafĭeļńiku u Poreču, onda je to štap, procepljen na vrhu, sa udenutim komadom krpe, koji se koristi za premazivanje praseta ili jagnjeta prilikom pečenja na ražnju, a u Gornjem Peku isto to, ali se koristi za metenje "koptorĭa" ...

Sve su to reči iz svakodnevnog života i kada bi se malo bolje pogledalo videlo bi se da je reč "egzotične", pisana pod navodnicima.

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 21:28
Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Не знам на коју "варијанту" влашког језика се овде мисли, пошто на основу дефиниције новог Савета поштоје више "варијанти" влашког језика.
Vekit не значи само блед или избледео него похабан, Хрвати и Словенци би рекли рабљен.

Ево шта иста реч значи на књижевном румунском:
http://dexonline.ro/definitie/învechit
ÎNVECHÍT, -Ă, învechiți, -te, adj. Care a devenit vechi; degradat, uzat. ◊ Expr. (A fi) învechit în rele = (a fi) deprins cu practicarea unor fapte sau obiceiuri rele; (a fi) înrăit. ♦ Ieșit din actualitate, anacronic, depășit, perimat; care nu se mai folosește. ♦ Care are concepții vechi, depășite. – V. învechi.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de valeriu | Greșeală de tipar | Permalink

Што му је отприлике исто што и у влашком.

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 21:28
baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Ускоро ћу Вам поставити пар примера на основу којих се може закључити да, по истој логици, постоје два језика : Унгуреански и Царански али и Швајцарски и Немачки, Моравски и Београдски. Наћи ћу Вам изразе  којих има у "оба језика" са "различитим значењем".  :D

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 21:49
Vekit не значи само блед или избледео него похабан, Хрвати и Словенци би рекли рабљен.

Pohaban je istrošen od duge upotrebe, a rabljeno je nešto "iz druge ruke" tj, već upotrebljavano, ali ne mora biti pohabano.

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 21:43

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 21:28

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Ima i veśija, ali opet ne znači nešto staro, pre bi se moglo prevesti kao večnost.

Кад чеш да схватиш да су овакве старе речи заједничке и румунском и влашком (народном румунском) језику,
где је овде одличан пример за разлику, за ралику која не постоји  ???

Ја би могао сада да кажем да је твоје bătrân = стар, идентично румунском језику, а да при том кажем да је права
влашка реч за стар = bătârn зато што ја користим ту реч. И ово би била глупост, коју бих рекао.

Postoje mnoge reči koje su zajedničke za sve ROMANSKE jezike (francuski, španski, italijanski, rumunski, vlaški...), ali to ne znači da se radi o istim jezicima.

Jezik ne čine samo reči, već i sklopovi tih reči (rečenice i izrazi).

Kako će VLAH razumeti recimo:
Ni se termină benzina.
ili
Este inclus şi conbustibilul?
ili
Nu aveţi voie să conduceţi peste 50 km la oră.
ili
Şi eu cred la fel.


Sad, da li ćemo uvažiti ove razlike i razvijati svoj jezik i rešenja koja on već pruža ili ih nećemo uvažiti i "iskoreniti" sve što nije u skladu  sa rumunskim književnim jezikom, stvar je ličnog izbora.

Činjenica je da postoji veliki broj VLAHA koji su za ovu prvu opciju, a i oni poput Vas i Vlada koji su za drugu opciju.

Lično, ne vidim bilo kakvog razloga za bilo kakvo nametanje, a to je u ovom slučaju osnovni problem!

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 22:12


Postoje mnoge reči koje su zajedničke za sve ROMANSKE jezike (francuski, španski, italijanski, rumunski, vlaški...), ali to ne znači da se radi o istim jezicima.

Jezi ne čine samo reči, već i sklopovi tih reči (rečenice i izrazi).

Kako će VLAH razumeti recimo:
Ni se termină benzina.
ili
Este inclus şi conbustibilul?
ili
Nu aveţi voie să conduceţi peste 50 km la oră.
ili
Şi eu cred la fel.


Sad, da li ćemo uvažiti ove razlike i razvijati svoj jezik i rešenja koja on već pruža ili ih nećemo uvažiti i "iskoreniti" sve što nije u skladu  sa rumunskim književnim jezikom, stvar je ličnog izbora.

Činjenica je da postoji veliki broj VLAHA koji su za ovu prvu opciju, a i oni poput Vas i Vlada koji su za drugu opciju.

Lično, ne vidim bilo kakvog razloga za bilo kakvo nametanje, a to je u ovom slučaju osnovni problem!

dPasujoni

Уместо одговора:

Gramatika i književnost u osnovnoj školi
Miloš Milošević Izdavač - Draganić, Beograd, 1995.

CitatNarodni govor se realizuje u usmenom kazivanju. On se razlikuje od književnog standardog srpskog jezika u leksici i morfologiji. Pod narodnim govorom podrazumevamo govor neobrazovanog sveta u jednom mestu sa svim dijalektizmima i morfološko-fonetskim pogreškama (razlika od standardnog književnog jezika). Može se koristiti u književnim delima radi isticanja autentičnosti junaka. Tada govorimo o sintetičnosti književnog jezika (vidi Uvelu ružu Borislava - Bore Stankovića)

P.S
Примери које ускоро постављам на форум немају никакве везе са "језичким породицама". Доказаћу на примерима да Унгуреани и Царани за исти израз имају различита значења.
Све логиком a la "Уредник ф(л)орума  ;)

Nu, nu, đi o miĭe đi uorĭ nu!
Români pĭerd đin uokĭ kî Rumîńi đin Sîrbiĭe sînt - în urma pista jumataće đi vak: popor bilingvistic!
La noĭ ŃIŚKÎND nu sa vorbit đi "limba vlahă", numa:

đi ļimba rumîńaskă - kînd vorbim pi ļimba nuastră, ka pi ļimba mumilor
(la vorbitorĭ nu sa pasă śe skriu lingvisti-n kărţîļi lor, dar ĭe ļimbă or graĭ, kă traĭu nu sa đisfăşură dupa ştiinţă, numa ştiinţa - dakă nuĭe putrîdă - trăbe sî-nţalagă traĭu, şî sî sa đa dupa ĭel!)

şî:

о влашком језику kînd tăĭnuim pi ļimba sîrbĭaskă, or kînd Sîrbi tăĭnuĭe đi ļimba nuastră pi ļimba lor!

Kît ĭo pot sî văd, Rumîńi-n Sârbiĭe nu fak alta ńimika, numa sa kinuĭe, sîrmańi, ku tuata pućarĭa a luor, să gasaskă un fĭeļ đi lukru kare ar fi măĭ bun sî ajuće sî sa pastrĭaḑă ļimba - aĭa kare iĭ o vorbĭesk suće śî suće đi ań - să nu sa pĭrasaskă!

Fapt ĭe tare kunoskut la nuoĭ, atîta đi kunoskut đi ăl kunuaşće şî al măĭ pruost Rumîn, kă ĭe astîḑ limba română literă - đi nuoĭ, Rumîn: ļimba strină!

Kînd dupa asta fapt luvăm şî măĭ unu, kare ĭe ĭar-aşa đi tare adeverat: kî ĭe graĭu nustru, rumîńesk, gata muort, atunśa noĭ ńi-ntrabăm:

KUM PUAĆE O ĻIMBĂ STRINĂ SĂ-NVIĬE UN GRAĬ MUORT?
Kă kînd ńi va muri graĭu - o sî murim şî nuoĭ!

Şî dakă ĭastă vr-o politikă - ka śeva śe ĭe strîkat - atunśa nu vińe ńiś đi l nuoĭ, Rumîń, ńiś đi la Sîrbĭ, numa vińe đin parća-ĭa kare nu puaće (or nu vrĭa) să ńi-nţaļagă! :'(

Fiva kare va fi!

Citat: Rosu poslato 07.02.2011. 10:00
Dacă aşa ar gândi toţi am avea 5-6 limbi "vlahe" în locul limbii române..

Dar numai nu vreţi să o spuneţi pe aia dreaptă: "limba vlahă" este o simplă construcţie politică, nu are nimic de a face cu realitatea lingvistică sau cu vreo ramură a ştiinţei...
Eu mă întreb ce se întâmplă cu vorbitorii ei până se screm unii să standardizeze scrierea şi citirea în asta "limbă"... şi pe ce temelie o să o facă? Pe graiul ungurean, ţăranesc... care?

Ai dreptate, este o simplă construcţe politică!
Nu vrea să ne spune ce grai, şi nici cum a să facă standardizaţia.

Pentru mine e bună limba română literară, n-avem nevoie de altă limbă, problema este politica, la noi.
Noi am vorbit mult aici cum să păstrăm graiurile noastre, da văd că nu le pasă şi la politicieni noştri de graiurile noastre ce le vorbim.

La ce s-a scris:

Citat"Nu, nu, đi o miĭe đi uorĭ nu!

Kît ĭo pot sî văd, Rumîńi-n Sârbiĭe nu fak alta ńimika, numa sa kinuĭe, sîrmańi, ku tuata pućarĭa a luor, să gasaskă un fĭeļ đi lukru kare ar fi măĭ bun sî ajuće sî sa pastrĭaḑă ļimba - aĭa kare iĭ o vorbĭesk suće śî suće đi ań - să nu sa pĭrasaskă!

Fapt ĭe tare kunoskut la nuoĭ, atîta đi kunoskut đi ăl kunuaşće şî al măĭ pruost Rumîn, kă ĭe astîḑ limba română literă - đi nuoĭ, Rumîn: ļimba strină!

Kînd dupa asta fapt luvăm şî măĭ unu, kare ĭe ĭar-aşa đi tare adeverat: kî ĭe graĭu nustru, rumîńesk, gata muort, atunśa noĭ ńi-ntrabăm:

KUM PUAĆE O ĻIMBĂ STRINĂ SĂ-NVIĬE UN GRAĬ MUORT?
Kă kînd ńi va muri graĭu - o sî murim şî nuoĭ!

Şî dakă ĭastă vr-o politikă - ka śeva śe ĭe strîkat - atunśa nu vińe ńiś đi l nuoĭ, Rumîń, ńiś đi la Sîrbĭ, numa vińe đin parća-ĭa kare nu puaće (or nu vrĭa) să ńi-nţaļagă!  "

Cine sa chinuie sa faca bine fara pricepere sa chinuie intru pierzanie. Daca standardizati graiul numai de dragul de a fi altfel ca noi, românii, pe ce o sa standardizati? Si pana se face asta standardizatie cati vorbitori de limba rumaneaca or mai fi?

Si cum imi spuneti ca nu e politica sirbeasca atunci cand reprezentantii etniei "vlasilor" sunt alesi pe listele partidelor mari sirbesti?

În Valja Ćimuokuluĭ VEKIT şî VEŠĆEḐÎT sâ vorbĭaşće numa đi-spră ţuaľe.

S-A VEKIT - dotrajalo, VEŠĆEḐÎT - izbledelo. Đi-spre lumĭe şî đi-spre ŽUAVIŃ (životinje) sâ ḑîśe BATRÂN, A ÎNBATRÂŃIT

Uvelo, uvenulo - SA PAĽIT, PAĽIT


Paun şćije, da Vuoĭ: şe ĭe PRUOKÎT?

Citat: Rosu poslato 07.02.2011. 12:47
Cine sa chinuie sa faca bine fara pricepere sa chinuie intru pierzanie. Daca standardizati graiul numai de dragul de a fi altfel ca noi, românii, pe ce o sa standardizati? Si pana se face asta standardizatie cati vorbitori de limba rumaneaca or mai fi?

Si cum imi spuneti ca nu e politica sirbeasca atunci cand reprezentantii etniei "vlasilor" sunt alesi pe listele partidelor mari sirbesti?

Cred că au de gând, să-i ajungem pe istroromânii!
Atunci a să căpătăm şi vro limbă jumate românească, jumate sârbească, pe care a s-o numească, limba vlahă!
Ce să mai spun decât doamne păzăşte şi fereşte.

Citat: Volcae poslato 07.02.2011. 15:19
Cred că au de gând, să-i ajungem pe istroromânii!
Atunci a să căpătăm şi vro limbă jumate românească, jumate sârbească, pe care a s-o numească, limba vlahă!
Ce să mai spun decât doamne păzăşte şi fereşte.

Se zicea prin Oltenia ca Mihai Viteazu indemna taranii mosteni (aia care aveau pamantul lor) sa faca multi copii, ca atunci cand dau turcii sa aibe cine sa le sara in spinare de prin copaci in codru...
Aveti grija de copii, fratiile voastre, ca nu mor caii cand vor cainii.
;)