Io mis vs Ieu s'nt - Paune, može li pomoć?

[Paun]

Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju?
Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

Domnul Vlad, nije se govorilo i ne govori, ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

"nije se govorilo i ne govori" - skriĭe miĭe d'Pasujonji!
Duamńe pazîaşće şî ferĭaşće!
Trăbe să fiĭ tare vićaz pă sî-ndrazńeşć să ḑîś a ĭevi aşa śuava!
Kă đin aĭa ś-aĭ skris, ĭasă aşa:
Aĭa śe n-auḑît vićazu od Pasujonja - ńiś nu ĭastă pi lumĭa albă, aşa, ba?!?  :o

Nascut је влашка реч за појам рађања код Homo sapiensa!
Потиче из (балканског) латинитета, као и остале влашке речи.
Према томе, нормално је да се чује и у оном језику који се овде зове румунским.
Naşće је рађање.
- A murit la naşćire! - значи: "Умрла је на порођају!"

(Погледајте, на пример, Дивковићев Латинско-хрватски рјечник, под nascor, natus.
Мислим да се из ове основе изводе речи нација, па наталитет, па име Наталија ...)

Ја сам са том речи одрастао, а касније сам је чуо и на терену, на другим странама, наравно, од мојих саговорника, а то су (као што већ бива у етнологији), људи у годинама. Нисам посебно обраћао пажњу на њену распрострањеност. Приметио сам, како у свом селу тако и на страни, да се код млађих нараштаја реч постепено губи, и замењује једном веома неодговарајућом речи: fată!

Не каже се више: Sa naşćirit kutare şî kutare, него: A fatat, kutare şî kutare, a fakut kopil (or fată!)!

Користим и даље ту нашу реч, између осталог, и зато што ми је у живом сећању један случај из моје (чобанске) младости.
Породила се једна комшика (o veśină), па се две жене довикују:

- A, bre, fa, aĭ-uḑît kă a fatat Stana lu Bogdan?
- Am-uḑît, dakum?
- Da ś-a fakut?
- Kopil!
- E, să traĭaskă!

Недалеко од мене, са својим овцама, био је moşu Ivan Stroglau.
Јасно га чујем како псује:

- Futuva-n kur đi pļesńiturĭ! Vaka fată, borîvaş, da muĭarĭa sa naşćire!

...  ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

У праву си (за први део ове реченице); немам разлога ни да кријем, а ни да се хвалим да интензивно учим књижевни румунски, зато што ми треба за посао којим се бавим!

Али ти, брате д'Пасујоњуље - треба да почнеш интензивно да учиш влашки! Да ти се више овакве нормалне влашке речи не чине непознатим или страним!

[dPasujoni]

Не каже се више: Sa naşćirit kutare şî kutare, него: A fatat, kutare şî kutare, a fakut kopil (or fată!)!

Користим и даље ту нашу реч, између осталог, и зато што ми је у живом сећању један случај из моје (чобанске) младости.

E, domnu Paunje,
pucînă je pućearja lu un uom să întuorkă apa dîn rîu sus la śoakă.
Šî aja śe ku kin întuoarśe jar prînga petriśealje, prîn ogašîalje îš află drumu la valje.

dPasujoni 8)

[Paun]

...pucînă je pućearja lu un uom să întuorkă apa dîn rîu sus la śoakă.

Aşa ĭe, ama nu-ţ zdă-n gînd kî puaće śuaka sî s-a bîrbarĭaskă, or sî sa oprĭaskă, să număĭ krĭaskă, sî sa fakă đin ĭa vaļe, şî apa-r mĭarźe sluobîd pi ĭa ka pi tuata vaļa mare? 

:-\

[filiposnic]

Pauńe, ma raspund la strîgatu tîău đi sî spun cum să vorbĭaşće in Vaľa Ćimuokulu Ńegru:

"Mă baĭaće, pruostuľe,
nu perđa tu nuopţîľi
dupa ĭaľe maritaće,
kî pin sat sînt mulče fĭaće".

ĭuo sînt (Rumîn)
tu ĭeş (Rumîn)
jel ĭe (Rumîn)
nuoĭ sînćem (Rumîń)
vuoĭ sînćeţ (Rumîń)
ĭeĭ sînt (Rumîń)

Da sî ḑîśe şî aşa: "Ĭuo-s frumuos ca frunḑaŕu, da şî tu je-ş cam aşa!"

Înceĭaŕa ĭe a vuastră!

S-ajuće!

[Volcae]

P.S

Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju? Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

    almojnean bătrân, bătrân,
    barbă albă păn la brâu,
    tri muieri an-tânut,
    la ďe trilea dumńezău me-a dăruit,
5. fiuleţ ďe trupuleţ.
    vińerea s-a născut,
    sâmbăta s-a botezat,
    dumińeca s-a cununat,
    luń la oaste mi l-a luat
10.nouă ai şî jumătaťe
    şî ďe muică e ďeparťe

Glogovica (Srbija) 271. Vasilie Dĭermanović

Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, s. 62
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=899.msg4683;topicseen#msg4683

 

[Volcae]

                     XVI.
   verdeleană, mărăcină,
   cine naiba mă punea pe mine
   să plâng noaptea în aşternut,
   nisătul de iubit,
5. răzmat de părete,
   şi cu gura friptă de sete,
   şi cu oichi după fete.
   vecină de lângă mine,
   ce dai omului de cină?
10."făsui verde din-grădină,
   iibomnicului găină."

Vârf (Bugarska) 274. Vasil de Ariciu.

Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, s. 63-64
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=899.msg4683;topicseen#msg4683

Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

[dPasujoni]

                   
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Nisam ni tvrdio da nije zabeležena kod Vlaha iz Krajine, jezik i običaje tog kraja relativno malo poznajem.

Štaviše, nisam tvrdio da nije zabeležena i u Zviždu, samo da se ne koristi i da nije uobičajena, kako kod mlađih, tako i kod starijih.

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
okjearilji - zîrcîlji
        aj - usturoj
  poarta - uša



dPasujoni

[Volcae]

Nisam ni tvrdio da nije zabeležena kod Vlaha iz Krajine, jezik i običaje tog kraja relativno malo poznajem.

Štaviše, nisam tvrdio da nije zabeležena i u Zviždu, samo da se ne koristi i da nije uobičajena, kako kod mlađih, tako i kod starijih.

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
okjearilji - zîrcîlji
       aj - usturoj
 poarta - uša

Ја користим само реч mămăľigă, за ову другу реч коју си навео нисам ни чуо.
А за ове речи које си навео, користим:
fereastra, geam
oicheţ
usturoi
poarta = капија
uşa = врата

poarta и uşa код мене немају исто значење!

[dPasujoni]

Ја користим само реч mămăľigă, за ову другу реч коју си навео нисам ни чуо.
А за ове речи које си навео, користим:
fereastra, geam
oicheţ
usturoi
poarta = капија
uşa = врата

poarta и uşa код мене немају исто значење!

koljeaša - kačamak

kolješîarj - varjača za mešanje kačamka

vraknjica - kapija

uša - vrata

[Paun]

kolješîarj - varjača za mešanje kačamka

Sa kĭamă pi sîrbĭaşće şî kačamalo!  :)

Da iastă-n lumĭa nuastră bajuokurĭ:

KUM ĆI KĬAMĂ? - SORBIḐAMĂ!
KUM ĆI STRÎGĂ? - MAMAĻIGĂ!

Skris şî la nuoĭ, şî la Români!

PS. Am-uḑît, đe mult, o variĭantă rumîńaskă, ka aĭa ś-am-uḑît la Sârbĭ pi Pĭek (kîtra Golimbăţ).
A kĭemat pi vr-un sarak la nuntă, şî ĭel a lupadat koļaşa-n spiń, aşćetînd sîĭ đa la nuntă mînkarĭe domńaskă!
Ama, akolo, śkă, nu la rugat ńima ku ńimika, şî ĭel sa-ntuors la kasă muort đi fuame.
Kînd ajuns la spińe-ĭa, a katat koļaşa, ama koļaşa nuĭe.
Ĭel, śkă, a-nśeput să-ĭ kînće:

Качамаче, мило браче!
Ргни из трња, па ме упуди!

Śćiu kă avĭem şî noĭ o bajuokură aşa, ama nu-ndă-n gînd!
M-ĭar fi drag să o skriu!
Dakă daţ pista ĭa - skriĭaţo şî puńeţo la Florum, kă ĭe pakat sî sa pĭardă!  :)

[Vlad]

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Mamaľigu, recimo, imaju Vlasi u Brnjici nadomak Golupca, dok se u ostalim selima koristi isključivo Coľeaşa

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira

feriasta za prozor koriste Vlasi u Vukoviću, Srpcima, Mustapiću i Seni kod Kučeva, te oni iz Češljeve Bare i Doljašnice kod Gradišta. za Topolovnik nisam siguran.

okjearilji - zîrcîlji

ochiare umesto zîrţâ koriste u Češljevoj Bari i Doljašnici

aj - usturoj

Koristi se paralelno u svim selima golubačkog, veliko-gradištanskog i kučevačkog kraja (Vuković, Srpce, Mustapić, Sena, Turija)

poarta - uša

Za poartu sam prvi put čuo od Italijana u Švajcarskoj. Majka i otac su mi rekli da se taj izraz koristio za velika vrata. Mlađi svet koristi većinom izraz Vracńiţa ili Câpiĭa, odnosno Uşa.

Nadovezao bih se "egzotičnim izrazima" koje koriste Vlasi u opštini Veliko gradište.

Za kosu kažu cosîţa (mi kažemo pîar)
Za stomak kažu foaľe (mi kažemo burta)
Za obraz kažu buca (mi kažemo obraz)
Za staklo kažu oiaga (mi kažemo stîcla)
Za flašu kažu butiľca (mi kažemo flaša, ređe stîcla)
Za metak kažu mĭetăc (mi kažemo plubm)
Za džep kažu źiap (mi kažemo pozânari)
Za bundu kažu burca (mi kažemo bunda)

glagole preuzete iz srpskog jezika izgovaraju drugačije od nas:

mi: sľicuie (slika) oni sľicuaie
mi: farbuie (farba) oni fârboaie
ili vlaški izraz jîpuie (guli, dere) izgovaraju jîpoaie

[Vlad]

Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Употребљавала се и код Унгуреана. Проверио сам. 100% тачно. Данас ретко ко користи тај израз (постојао је израз strińi şî veśińi) у смислу "за нешто што се десило чули су сви - како комшије тако и они из далека"

[Volcae]

Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Употребљавала се и код Унгуреана. Проверио сам. 100% тачно. Данас ретко ко користи тај израз (постојао је израз strińi şî veśińi) у смислу "за нешто што се десило чули су сви - како комшије тако и они из далека"

Код нас се речи strin, striń користе и сада, нису застареле, значе странац, странци
или у другом случају означавају некога са којима нисмо у сродству, супротно од rudă, ruďe.

[Volcae]

Nadovezao bih se "egzotičnim izrazima" koje koriste Vlasi u opštini Veliko gradište.

Za kosu kažu cosîţa (mi kažemo pîar)
Za stomak kažu foaľe (mi kažemo burta)
Za obraz kažu buca (mi kažemo obraz)
Za staklo kažu oiaga (mi kažemo stîcla)
Za flašu kažu butiľca (mi kažemo flaša, ređe stîcla)
Za metak kažu mĭetăc (mi kažemo plubm)
Za džep kažu źiap (mi kažemo pozânari)

коса = păr, cosâţă (ретко)
стомак = burtă, foaľe (ретко)
образ = bucă, obraz
стакло = sťiclă
флаша = sťiclă, flaşe
метак = gľonţ
џеп = păznari

[dPasujoni]

Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)