Io mis vs Ieu s'nt - Paune, može li pomoć?

Započeo Vlad, 30.01.2011. 19:49

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Paun

Citat: Vlad poslato 02.02.2011. 17:13
Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju?
Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 17:21
Domnul Vlad, nije se govorilo i ne govori, ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

"nije se govorilo i ne govori" - skriĭe miĭe d'Pasujonji!
Duamńe pazîaşće şî ferĭaşće!
Trăbe să fiĭ tare vićaz pă sî-ndrazńeşć să ḑîś a ĭevi aşa śuava!
Kă đin aĭa ś-aĭ skris, ĭasă aşa:
Aĭa śe n-auḑît vićazu od Pasujonja - ńiś nu ĭastă pi lumĭa albă, aşa, ba?!?  :o

Nascut је влашка реч за појам рађања код Homo sapiensa!
Потиче из (балканског) латинитета, као и остале влашке речи.
Према томе, нормално је да се чује и у оном језику који се овде зове румунским.
Naşće је рађање.
- A murit la naşćire! - значи: "Умрла је на порођају!"

(Погледајте, на пример, Дивковићев Латинско-хрватски рјечник, под nascor, natus.
Мислим да се из ове основе изводе речи нација, па наталитет, па име Наталија ...)

Ја сам са том речи одрастао, а касније сам је чуо и на терену, на другим странама, наравно, од мојих саговорника, а то су (као што већ бива у етнологији), људи у годинама. Нисам посебно обраћао пажњу на њену распрострањеност. Приметио сам, како у свом селу тако и на страни, да се код млађих нараштаја реч постепено губи, и замењује једном веома неодговарајућом речи: fată!

Не каже се више: Sa naşćirit kutare şî kutare, него: A fatat, kutare şî kutare, a fakut kopil (or fată!)!

Користим и даље ту нашу реч, између осталог, и зато што ми је у живом сећању један случај из моје (чобанске) младости.
Породила се једна комшика (o veśină), па се две жене довикују:

- A, bre, fa, aĭ-uḑît kă a fatat Stana lu Bogdan?
- Am-uḑît, dakum?
- Da ś-a fakut?
- Kopil!
- E, să traĭaskă!


Недалеко од мене, са својим овцама, био је moşu Ivan Stroglau.
Јасно га чујем како псује:

- Futuva-n kur đi pļesńiturĭ! Vaka fată, borîvaş, da muĭarĭa sa naşćire!

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 17:21
...  ali izgleda da Domnul Paun intenzivno uči rumunski, da prosvećen uđe u Eu! ;)

У праву си (за први део ове реченице); немам разлога ни да кријем, а ни да се хвалим да интензивно учим књижевни румунски, зато што ми треба за посао којим се бавим!

Али ти, брате д'Пасујоњуље - треба да почнеш интензивно да учиш влашки! Да ти се више овакве нормалне влашке речи не чине непознатим или страним!
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

dPasujoni

Citat: Paun poslato 02.02.2011. 18:38
Не каже се више: Sa naşćirit kutare şî kutare, него: A fatat, kutare şî kutare, a fakut kopil (or fată!)!

Користим и даље ту нашу реч, између осталог, и зато што ми је у живом сећању један случај из моје (чобанске) младости.

E, domnu Paunje,
pucînă je pućearja lu un uom să întuorkă apa dîn rîu sus la śoakă.
Šî aja śe ku kin întuoarśe jar prînga petriśealje, prîn ogašîalje îš află drumu la valje.

dPasujoni 8)

Paun

Citat: dPasujoni poslato 02.02.2011. 20:33

...pucînă je pućearja lu un uom să întuorkă apa dîn rîu sus la śoakă.


Aşa ĭe, ama nu-ţ zdă-n gînd kî puaće śuaka sî s-a bîrbarĭaskă, or sî sa oprĭaskă, să număĭ krĭaskă, sî sa fakă đin ĭa vaļe, şî apa-r mĭarźe sluobîd pi ĭa ka pi tuata vaļa mare? 

:-\
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

filiposnic

Pauńe, ma raspund la strîgatu tîău đi sî spun cum să vorbĭaşće in Vaľa Ćimuokulu Ńegru:

"Mă baĭaće, pruostuľe,
nu perđa tu nuopţîľi
dupa ĭaľe maritaće,
kî pin sat sînt mulče fĭaće".

ĭuo sînt (Rumîn)
tu ĭeş (Rumîn)
jel ĭe (Rumîn)
nuoĭ sînćem (Rumîń)
vuoĭ sînćeţ (Rumîń)
ĭeĭ sînt (Rumîń)

Da sî ḑîśe şî aşa: "Ĭuo-s frumuos ca frunḑaŕu, da şî tu je-ş cam aşa!"

Înceĭaŕa ĭe a vuastră!

S-ajuće!

Volcae

Citat: Vlad poslato 02.02.2011. 17:13

P.S

Paune, "naskut" se koristi u tvom kraju? Kod nas je uobičajnije da kažu "fâcut", ali sam od starijih čuo da se nekad govorilo i "naskut".

    almojnean bătrân, bătrân,
    barbă albă păn la brâu,
    tri muieri an-tânut,
    la ďe trilea dumńezău me-a dăruit,
5. fiuleţ ďe trupuleţ.
    vińerea s-a născut,
    sâmbăta s-a botezat,
    dumińeca s-a cununat,
    luń la oaste mi l-a luat
10.nouă ai şî jumătaťe
    şî ďe muică e ďeparťe

Glogovica (Srbija) 271. Vasilie Dĭermanović

Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, s. 62
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=899.msg4683;topicseen#msg4683

 

Volcae

                     XVI.
   verdeleană, mărăcină,
   cine naiba mă punea pe mine
   să plâng noaptea în aşternut,
   nisătul de iubit,
5. răzmat de părete,
   şi cu gura friptă de sete,
   şi cu oichi după fete.
   vecină de lângă mine,
   ce dai omului de cină?
10."făsui verde din-grădină,
   iibomnicului găină."

Vârf (Bugarska) 274. Vasil de Ariciu.

Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Band 7, s. 63-64
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=899.msg4683;topicseen#msg4683

Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

dPasujoni

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:52
                   
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.

Nisam ni tvrdio da nije zabeležena kod Vlaha iz Krajine, jezik i običaje tog kraja relativno malo poznajem.

Štaviše, nisam tvrdio da nije zabeležena i u Zviždu, samo da se ne koristi i da nije uobičajena, kako kod mlađih, tako i kod starijih.

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
okjearilji - zîrcîlji
        aj - usturoj
  poarta - uša



dPasujoni

Volcae

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10

Nisam ni tvrdio da nije zabeležena kod Vlaha iz Krajine, jezik i običaje tog kraja relativno malo poznajem.

Štaviše, nisam tvrdio da nije zabeležena i u Zviždu, samo da se ne koristi i da nije uobičajena, kako kod mlađih, tako i kod starijih.

Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA

Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
okjearilji - zîrcîlji
       aj - usturoj
 poarta - uša

Ја користим само реч mămăľigă, за ову другу реч коју си навео нисам ни чуо.
А за ове речи које си навео, користим:
fereastra, geam
oicheţ
usturoi
poarta = капија
uşa = врата

poarta и uşa код мене немају исто значење!

dPasujoni

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 17:28
Ја користим само реч mămăľigă, за ову другу реч коју си навео нисам ни чуо.
А за ове речи које си навео, користим:
fereastra, geam
oicheţ
usturoi
poarta = капија
uşa = врата

poarta и uşa код мене немају исто значење!

koljeaša - kačamak

kolješîarj - varjača za mešanje kačamka

vraknjica - kapija

uša - vrata



Paun

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:57

kolješîarj - varjača za mešanje kačamka


Sa kĭamă pi sîrbĭaşće şî kačamalo!  :)

Da iastă-n lumĭa nuastră bajuokurĭ:

KUM ĆI KĬAMĂ? - SORBIḐAMĂ!
KUM ĆI STRÎGĂ? - MAMAĻIGĂ!

Skris şî la nuoĭ, şî la Români!

PS. Am-uḑît, đe mult, o variĭantă rumîńaskă, ka aĭa ś-am-uḑît la Sârbĭ pi Pĭek (kîtra Golimbăţ).
A kĭemat pi vr-un sarak la nuntă, şî ĭel a lupadat koļaşa-n spiń, aşćetînd sîĭ đa la nuntă mînkarĭe domńaskă!
Ama, akolo, śkă, nu la rugat ńima ku ńimika, şî ĭel sa-ntuors la kasă muort đi fuame.
Kînd ajuns la spińe-ĭa, a katat koļaşa, ama koļaşa nuĭe.
Ĭel, śkă, a-nśeput să-ĭ kînće:

Качамаче, мило браче!
Ргни из трња, па ме упуди!

Śćiu kă avĭem şî noĭ o bajuokură aşa, ama nu-ndă-n gînd!
M-ĭar fi drag să o skriu!
Dakă daţ pista ĭa - skriĭaţo şî puńeţo la Florum, kă ĭe pakat sî sa pĭardă!  :)

Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Vlad

Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
Uporedio bih sa rečju: mamaljiga, koja jeste zabeležena, ali se za isti pojam koristi izraz: KOLJEAŠA
Mamaľigu, recimo, imaju Vlasi u Brnjici nadomak Golupca, dok se u ostalim selima koristi isključivo Coľeaşa
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
Pa, recimo:
ferjastra - pjenđira
feriasta za prozor koriste Vlasi u Vukoviću, Srpcima, Mustapiću i Seni kod Kučeva, te oni iz Češljeve Bare i Doljašnice kod Gradišta. za Topolovnik nisam siguran.
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
okjearilji - zîrcîlji
ochiare umesto zîrţâ koriste u Češljevoj Bari i Doljašnici
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
aj - usturoj
Koristi se paralelno u svim selima golubačkog, veliko-gradištanskog i kučevačkog kraja (Vuković, Srpce, Mustapić, Sena, Turija)
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 17:10
poarta - uša
Za poartu sam prvi put čuo od Italijana u Švajcarskoj. Majka i otac su mi rekli da se taj izraz koristio za velika vrata. Mlađi svet koristi većinom izraz Vracńiţa ili Câpiĭa, odnosno Uşa.

Nadovezao bih se "egzotičnim izrazima" koje koriste Vlasi u opštini Veliko gradište.

Za kosu kažu cosîţa (mi kažemo pîar)
Za stomak kažu foaľe (mi kažemo burta)
Za obraz kažu buca (mi kažemo obraz)
Za staklo kažu oiaga (mi kažemo stîcla)
Za flašu kažu butiľca (mi kažemo flaša, ređe stîcla)
Za metak kažu mĭetăc (mi kažemo plubm)
Za džep kažu źiap (mi kažemo pozânari)
Za bundu kažu burca (mi kažemo bunda)

glagole preuzete iz srpskog jezika izgovaraju drugačije od nas:

mi: sľicuie (slika) oni sľicuaie
mi: farbuie (farba) oni fârboaie
ili vlaški izraz jîpuie (guli, dere) izgovaraju jîpoaie
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Vlad

Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:52
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.
Употребљавала се и код Унгуреана. Проверио сам. 100% тачно. Данас ретко ко користи тај израз (постојао је израз strińi şî veśińi) у смислу "за нешто што се десило чули су сви - како комшије тако и они из далека"
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Volcae

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 18:58
Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:52
Ево dPasujoni, реч vecină, забележена је и код Влаха (Царана) у Бугарској, причали смо више
пута до сада о овоме.
Употребљавала се и код Унгуреана. Проверио сам. 100% тачно. Данас ретко ко користи тај израз (постојао је израз strińi şî veśińi) у смислу "за нешто што се десило чули су сви - како комшије тако и они из далека"

Код нас се речи strin, striń користе и сада, нису застареле, значе странац, странци
или у другом случају означавају некога са којима нисмо у сродству, супротно од rudă, ruďe.

Volcae

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 18:51

Nadovezao bih se "egzotičnim izrazima" koje koriste Vlasi u opštini Veliko gradište.

Za kosu kažu cosîţa (mi kažemo pîar)
Za stomak kažu foaľe (mi kažemo burta)
Za obraz kažu buca (mi kažemo obraz)
Za staklo kažu oiaga (mi kažemo stîcla)
Za flašu kažu butiľca (mi kažemo flaša, ređe stîcla)
Za metak kažu mĭetăc (mi kažemo plubm)
Za džep kažu źiap (mi kažemo pozânari)


коса = păr, cosâţă (ретко)
стомак = burtă, foaľe (ретко)
образ = bucă, obraz
стакло = sťiclă
флаша = sťiclă, flaşe
метак = gľonţ
џеп = păznari

dPasujoni

Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)