Io mis vs Ieu s'nt - Paune, može li pomoć?

[Vlad]

Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)

Никад чуо

[Paun]

Kad smo kod "egzotičnih" vlaških izraza, jel znate šta je žoavina i mustofîrla (mislim da sam dobro napisao)

Никад чуо

Чим никад ниси чуо, под логици д'Пасујоњета - реч и не постоји!  

Žoavina je životinja, (не разумем само зашто би ова реч била "егзотична"?),
a mustofîrla - ako je isto što i mustafĭeļńiku u Poreču, onda je to štap, procepljen na vrhu, sa udenutim komadom krpe, koji se koristi za premazivanje praseta ili jagnjeta prilikom pečenja na ražnju, a u Gornjem Peku isto to, ali se koristi za metenje "koptorĭa" ...

[Paun]

А кад се већ пропитујемо за (старе?) влашке речи, ево с моје стране питање, да ли знате шта је muśumĭau?
Као помоћ за почетак, рећи ћу вам да је у питању област етномедицине!

[Vlad]

Чим никад ниси чуо, под логици д'Пасујоњета - реч и не постоји!  

Таман посла! Једно време сам размишљао да такве речи кренем да записујем. Онда сам, заједно са Гацовићем, наговорио професора Десимира Марковића из Лескова да напише Речник говора Влаха села Лескова Немаш појма какво је откровење за мене била реч  Veşćeḑît или Vechit. А тек када ми је, сада већ покојни мошу Љуба, открио да је он Vânători

Žoavina je životinja, (не разумем само зашто би ова реч била "егзотична"?),
a mustofîrla - ako je isto što i mustafĭeļńiku u Poreču, onda je to štap, procepljen na vrhu, sa udenutim komadom krpe, koji se koristi za premazivanje praseta ili jagnjeta prilikom pečenja na ražnju, a u Gornjem Peku isto to, ali se koristi za metenje "koptorĭa" ...

mustafĭeļńiku знам шта је! Користи се у мом крају.

[dPasujoni]

Чим никад ниси чуо, под логици д'Пасујоњета - реч и не постоји!  

Pod Vašoj logici reč za koju niko nije čuo, postoji

Ako Velika VEćina Vlaha nije čula za neku reč ona za VLAHE NE POSTOJI kao vlaška reč!

 Немаш појма какво је откровење за мене била реч  Veşćeḑît или Vechit. А тек када ми је, сада већ покојни мошу Љуба, открио да је он Vânători

Vešćedzît bi trebalo da je UVELO (uvenuti).

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Ima i veśija, ali opet ne znači nešto staro, pre bi se moglo prevesti kao večnost.


dPasujoni

[dPasujoni]

А кад се већ пропитујемо за (старе?) влашке речи, ево с моје стране питање, да ли знате шта је muśumĭau?
Као помоћ за почетак, рећи ћу вам да је у питању област етномедицине!

Znam jedino za: muškju, ali se verovatno ne radi o istom.

[Volcae]

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Ima i veśija, ali opet ne znači nešto staro, pre bi se moglo prevesti kao večnost.

Кад чеш да схватиш да су овакве старе речи заједничке и румунском и влашком (народном румунском) језику,
где је овде одличан пример за разлику, за разлику која не постоји  

Ја би могао сада да кажем да је твоје bătrân = стар, идентично румунском језику, а да при том кажем да је права
влашка реч за стар = bătârn зато што ја користим ту реч. И ово би била глупост, коју бих рекао.

[dPasujoni]

Žoavina je životinja, (не разумем само зашто би ова реч била "егзотична"?),
a mustofîrla - ako je isto što i mustafĭeļńiku u Poreču, onda je to štap, procepljen na vrhu, sa udenutim komadom krpe, koji se koristi za premazivanje praseta ili jagnjeta prilikom pečenja na ražnju, a u Gornjem Peku isto to, ali se koristi za metenje "koptorĭa" ...

Sve su to reči iz svakodnevnog života i kada bi se malo bolje pogledalo videlo bi se da je reč "egzotične", pisana pod navodnicima.

[Vlad]

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Не знам на коју "варијанту" влашког језика се овде мисли, пошто на основу дефиниције новог Савета поштоје више "варијанти" влашког језика.
Vekit не значи само блед или избледео него похабан, Хрвати и Словенци би рекли рабљен.

Ево шта иста реч значи на књижевном румунском:
http://dexonline.ro/definitie/învechit
ÎNVECHÍT, -Ă, învechiți, -te, adj. Care a devenit vechi; degradat, uzat. ◊ Expr. (A fi) învechit în rele = (a fi) deprins cu practicarea unor fapte sau obiceiuri rele; (a fi) înrăit. ♦ Ieșit din actualitate, anacronic, depășit, perimat; care nu se mai folosește. ♦ Care are concepții vechi, depășite. – V. învechi.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de valeriu | Greșeală de tipar | Permalink

Што му је отприлике исто што и у влашком.

baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Ускоро ћу Вам поставити пар примера на основу којих се може закључити да, по истој логици, постоје два језика : Унгуреански и Царански али и Швајцарски и Немачки, Моравски и Београдски. Наћи ћу Вам изразе  којих има у "оба језика" са "различитим значењем".  

[bobola]

Vekit не значи само блед или избледео него похабан, Хрвати и Словенци би рекли рабљен.

Pohaban je istrošen od duge upotrebe, a rabljeno je nešto "iz druge ruke" tj, već upotrebljavano, ali ne mora biti pohabano.

[dPasujoni]

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Vekit u vlaškom je "bledo, izbledelo", a u rumunskom "staro" ono što je u vlaškom "batrîn"

Ima i veśija, ali opet ne znači nešto staro, pre bi se moglo prevesti kao večnost.

Кад чеш да схватиш да су овакве старе речи заједничке и румунском и влашком (народном румунском) језику,
где је овде одличан пример за разлику, за ралику која не постоји  

Ја би могао сада да кажем да је твоје bătrân = стар, идентично румунском језику, а да при том кажем да је права
влашка реч за стар = bătârn зато што ја користим ту реч. И ово би била глупост, коју бих рекао.

Postoje mnoge reči koje su zajedničke za sve ROMANSKE jezike (francuski, španski, italijanski, rumunski, vlaški...), ali to ne znači da se radi o istim jezicima.

Jezik ne čine samo reči, već i sklopovi tih reči (rečenice i izrazi).

Kako će VLAH razumeti recimo:
Ni se termină benzina.
ili
Este inclus şi conbustibilul?
ili
Nu aveţi voie să conduceţi peste 50 km la oră.
ili
Şi eu cred la fel.


Sad, da li ćemo uvažiti ove razlike i razvijati svoj jezik i rešenja koja on već pruža ili ih nećemo uvažiti i "iskoreniti" sve što nije u skladu  sa rumunskim književnim jezikom, stvar je ličnog izbora.

Činjenica je da postoji veliki broj VLAHA koji su za ovu prvu opciju, a i oni poput Vas i Vlada koji su za drugu opciju.

Lično, ne vidim bilo kakvog razloga za bilo kakvo nametanje, a to je u ovom slučaju osnovni problem!


dPasujoni

[Vlad]

Postoje mnoge reči koje su zajedničke za sve ROMANSKE jezike (francuski, španski, italijanski, rumunski, vlaški...), ali to ne znači da se radi o istim jezicima.

Jezi ne čine samo reči, već i sklopovi tih reči (rečenice i izrazi).

Kako će VLAH razumeti recimo:
Ni se termină benzina.
ili
Este inclus şi conbustibilul?
ili
Nu aveţi voie să conduceţi peste 50 km la oră.
ili
Şi eu cred la fel.


Sad, da li ćemo uvažiti ove razlike i razvijati svoj jezik i rešenja koja on već pruža ili ih nećemo uvažiti i "iskoreniti" sve što nije u skladu  sa rumunskim književnim jezikom, stvar je ličnog izbora.

Činjenica je da postoji veliki broj VLAHA koji su za ovu prvu opciju, a i oni poput Vas i Vlada koji su za drugu opciju.

Lično, ne vidim bilo kakvog razloga za bilo kakvo nametanje, a to je u ovom slučaju osnovni problem!


dPasujoni

Уместо одговора:

Gramatika i književnost u osnovnoj školi
Miloš Milošević Izdavač - Draganić, Beograd, 1995.

Narodni govor se realizuje u usmenom kazivanju. On se razlikuje od književnog standardog srpskog jezika u leksici i morfologiji. Pod narodnim govorom podrazumevamo govor neobrazovanog sveta u jednom mestu sa svim dijalektizmima i morfološko-fonetskim pogreškama (razlika od standardnog književnog jezika). Može se koristiti u književnim delima radi isticanja autentičnosti junaka. Tada govorimo o sintetičnosti književnog jezika (vidi Uvelu ružu Borislava - Bore Stankovića)

P.S
Примери које ускоро постављам на форум немају никакве везе са "језичким породицама". Доказаћу на примерима да Унгуреани и Царани за исти израз имају различита значења.
Све логиком a la "Уредник ф(л)орума 

[Rosu]

Nu, nu, đi o miĭe đi uorĭ nu!
Români pĭerd đin uokĭ kî Rumîńi đin Sîrbiĭe sînt - în urma pista jumataće đi vak: popor bilingvistic!
La noĭ ŃIŚKÎND nu sa vorbit đi "limba vlahă", numa:

đi ļimba rumîńaskă - kînd vorbim pi ļimba nuastră, ka pi ļimba mumilor
(la vorbitorĭ nu sa pasă śe skriu lingvisti-n kărţîļi lor, dar ĭe ļimbă or graĭ, kă traĭu nu sa đisfăşură dupa ştiinţă, numa ştiinţa - dakă nuĭe putrîdă - trăbe sî-nţalagă traĭu, şî sî sa đa dupa ĭel!)

şî:

о влашком језику kînd tăĭnuim pi ļimba sîrbĭaskă, or kînd Sîrbi tăĭnuĭe đi ļimba nuastră pi ļimba lor!

Kît ĭo pot sî văd, Rumîńi-n Sârbiĭe nu fak alta ńimika, numa sa kinuĭe, sîrmańi, ku tuata pućarĭa a luor, să gasaskă un fĭeļ đi lukru kare ar fi măĭ bun sî ajuće sî sa pastrĭaḑă ļimba - aĭa kare iĭ o vorbĭesk suće śî suće đi ań - să nu sa pĭrasaskă!

Fapt ĭe tare kunoskut la nuoĭ, atîta đi kunoskut đi ăl kunuaşće şî al măĭ pruost Rumîn, kă ĭe astîḑ limba română literă - đi nuoĭ, Rumîn: ļimba strină!

Kînd dupa asta fapt luvăm şî măĭ unu, kare ĭe ĭar-aşa đi tare adeverat: kî ĭe graĭu nustru, rumîńesk, gata muort, atunśa noĭ ńi-ntrabăm:

KUM PUAĆE O ĻIMBĂ STRINĂ SĂ-NVIĬE UN GRAĬ MUORT?
Kă kînd ńi va muri graĭu - o sî murim şî nuoĭ!

Şî dakă ĭastă vr-o politikă - ka śeva śe ĭe strîkat - atunśa nu vińe ńiś đi l nuoĭ, Rumîń, ńiś đi la Sîrbĭ, numa vińe đin parća-ĭa kare nu puaće (or nu vrĭa) să ńi-nţaļagă! :'(

Fiva kare va fi!

[Volcae]

Dacă aşa ar gândi toţi am avea 5-6 limbi "vlahe" în locul limbii române..

Dar numai nu vreţi să o spuneţi pe aia dreaptă: "limba vlahă" este o simplă construcţie politică, nu are nimic de a face cu realitatea lingvistică sau cu vreo ramură a ştiinţei...
Eu mă întreb ce se întâmplă cu vorbitorii ei până se screm unii să standardizeze scrierea şi citirea în asta "limbă"... şi pe ce temelie o să o facă? Pe graiul ungurean, ţăranesc... care?

Ai dreptate, este o simplă construcţe politică!
Nu vrea să ne spune ce grai, şi nici cum a să facă standardizaţia.

Pentru mine e bună limba română literară, n-avem nevoie de altă limbă, problema este politica, la noi.
Noi am vorbit mult aici cum să păstrăm graiurile noastre, da văd că nu le pasă şi la politicieni noştri de graiurile noastre ce le vorbim.

[Rosu]

La ce s-a scris:

"Nu, nu, đi o miĭe đi uorĭ nu!

Kît ĭo pot sî văd, Rumîńi-n Sârbiĭe nu fak alta ńimika, numa sa kinuĭe, sîrmańi, ku tuata pućarĭa a luor, să gasaskă un fĭeļ đi lukru kare ar fi măĭ bun sî ajuće sî sa pastrĭaḑă ļimba - aĭa kare iĭ o vorbĭesk suće śî suće đi ań - să nu sa pĭrasaskă!

Fapt ĭe tare kunoskut la nuoĭ, atîta đi kunoskut đi ăl kunuaşće şî al măĭ pruost Rumîn, kă ĭe astîḑ limba română literă - đi nuoĭ, Rumîn: ļimba strină!

Kînd dupa asta fapt luvăm şî măĭ unu, kare ĭe ĭar-aşa đi tare adeverat: kî ĭe graĭu nustru, rumîńesk, gata muort, atunśa noĭ ńi-ntrabăm:

KUM PUAĆE O ĻIMBĂ STRINĂ SĂ-NVIĬE UN GRAĬ MUORT?
Kă kînd ńi va muri graĭu - o sî murim şî nuoĭ!

Şî dakă ĭastă vr-o politikă - ka śeva śe ĭe strîkat - atunśa nu vińe ńiś đi l nuoĭ, Rumîń, ńiś đi la Sîrbĭ, numa vińe đin parća-ĭa kare nu puaće (or nu vrĭa) să ńi-nţaļagă!  "

Cine sa chinuie sa faca bine fara pricepere sa chinuie intru pierzanie. Daca standardizati graiul numai de dragul de a fi altfel ca noi, românii, pe ce o sa standardizati? Si pana se face asta standardizatie cati vorbitori de limba rumaneaca or mai fi?

Si cum imi spuneti ca nu e politica sirbeasca atunci cand reprezentantii etniei "vlasilor" sunt alesi pe listele partidelor mari sirbesti?