Citat: caslav poslato 06.02.2012. 18:49
Имајмо у виду да Румуни и Власи нису никад били једно а нити су живели у једној држави ни на нивоу ,,Романие" а ни у оквиру било које касније државне творевине како њихове – тако ни наше.
Веома сам захвалан аутору ове реченице, што ју је овако лепо срочио и обелоданио, јер је она језгро власијонског шарлатанског гледишта, на коме се заснива пара-шарлатанска теорија радачинизма. Која је већ донела доста зла, која свакога дана доноси зло, а какво још зло може нанети и онако тешко рањеној и клонулој аутентичној влашкој култури, уколико се не "искорени", то сам бог зна!
По методологији "имајмо у виду", стављам на увид неколико докумената из монографије "Власи карпатске Србије, порекло и бројно стање", која - поред стотине и стотине библиографских и архивских извора, има и обрађених око 5000 родословних матрица, јер влашка "квадратура круга" не може да се реши на други начин, сем критичким преиспитивањем једино меродавног материјала (како би они рекли), као што су породични родослови и њихове "радачине".
I теза "Румуни и Власи нису никад били једно ..."Доказ шарлатанства тезе, карта 1.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FVlaska.jpg&hash=722597c4dd89f33c2d23ecac86e224293648d851)
Доказ шарлатанства тезе,
карта 2.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FCaraniiOltenija.jpg&hash=777815bd725123eea31e140afa6d2151a758987e)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FCarani-legenda.jpg&hash=d66e6a8e5e4f261e9a67ac03df6e33c96f6a6d42)
ПС. "Имајте у виду", тј. гледајте пажљиво, рецимо, где се налази село Чалој (Celei), на карти бр. 50, одакле су, по К. Јовановићу, дошли преци Челојешта (=Челојевића) у Прахово:
-
Челојешти, Гржобешти (9 к., Св. Арханђео) су из Челоја у Румунији, где су имали кумство. (Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 205, село Прахово, а цео текст пренет је прилично давно и на Флроум: http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=889.msg4194#msg4194 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=889.msg4194#msg4194))
Овај детаљ је важан због тога што су у том Челоју праве "радачине" господина Челојевића, Праховљанина и председника Одбора за службену употребу језика и писма ВНС-а, и чини ми се истовремено, и првог човека НВО "Гергина", дакле бојовника из првих редова шарлатанског покрета Власијонаца и "радачиништа", који, јелте, "никад нису били једно" са Румунима!
II теза "нити су живели у једној држави" Доказ шарлатанства тезе,
1. "Имајте у виду" карту 1,
а њој додајем ову карту, у којој је јасно представљен један историјски тренутак и и једна заједничка граница која обухвата Банат, Олтенију (Малу Влашку) и северну Србију.
2. Карта из прве половине XVIII века:
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FPozarevacki-mir.jpg&hash=cd5473ae68f31a6f4c7082e7fc47ed0844003406)
ПС. Карту намерно остављам овако, без икакве легенде и садржаја, да се Власијони мало помуче да је растумаче.
Мада сумњам да се у томе може успети са шарлатанским знањем из "Кекеца", "Политикиног забавника" и терминима из укрштених речи!
Нужно се намеће питање – «Да ли је научно откриће» које овде аутор
користи као «покриће» производ државног договора и опредељења народа
или тренутна окупација неког трећег (у овом случају Аустроугарске)? Да ли
анексија делова северне Србије и ширење Јужне Угарске на исток и југоисток
производи у државотворном смислу било какве промене као израз свести и
жеље поробљених народа који су се тако нашли у туђуј државној врећи?
Да нам је Паун биолог, изврнуо би утробу кита да нам покаже случајне скупове
елемената и бића као симбиотичку целину... Историјски гледано, ови научни
кружоци и дан данас жале за тим периодом живота под
Аустроугарском и ко зна за чиме још. Можда жале и за тиме што
Аустроугарска није победила у Првом рату. Препустимо све то њима... није им
лако.
За будућа историјска истраживања требало би слати на овај форум имена Румунки које су се у наше време овде удавале како би смо имали карту која је из ког села дошла. Још би занимљивије било да они чије су жене децу повеле у Румунију овде приложе генералије о деци која су овде рођена како не би била изазвана накнадна пометња доласком "нових Румуна".
Оне рођене у време Пожаревачког мира смо изгубили, тек се понеко јавља и кука за мајком. Ма не мислим на ту најку - на Аустроугарску мислим.
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 12:39
Нужно се намеће питање – «Да ли је научно откриће» које овде аутор
користи као «покриће» производ државног договора и опредељења народа
или тренутна окупација неког трећег (у овом случају Аустроугарске)? Да ли
анексија делова северне Србије и ширење Јужне Угарске на исток и југоисток
производи у државотворном смислу било какве промене као израз свести и
жеље поробљених народа који су се тако нашли у туђуј државној врећи?
Да нам је Паун биолог, изврнуо би утробу кита да нам покаже случајне скупове
елемената и бића као симбиотичку целину... Историјски гледано, ови научни
кружоци и дан данас жале за тим периодом живота под
Аустроугарском и ко зна за чиме још. Можда жале и за тиме што
Аустроугарска није победила у Првом рату. Препустимо све то њима... није им
лако.
То што аутор говори није његово откриће него веома добро позната ствар и важи за целу северну Србију а не само за нас и наш крај.
Види шта овде пише:
CitatПрелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-[стр.44]танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65) [стр.45]
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=987.0
Нико Чаславе за Аустро-угарском не жали у то буди сигуран, једино немци и маџари могу да жале за том државом.
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 12:39
... (у овом случају Аустроугарске)? ...
Драги мој Шарлатане, немој више ко бога те молим, чиним све да те одвратим од даљег брукања, али не иде!
Малигани су ваљда то, шта ли?
Ево само једног простог питања, на које се одговор може наћи ЧАК и у укрштеним речима из којих ви црпите ваше велеумно знање:
Када је настала Аустрогарска?!
Јер, ова карта је старија од те државе ТАЧНО 149 година!
ПС. Још једном вас најљубазније молим, немојте долазити на Флорум као што улазите у сеоску крчму, где једва чекају нацрвцане госте!
Ово је место за трезне, и трезвене људе! Радачиништи под малиганима могу само да се ублаткају!
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 13:18
За будућа историјска истраживања требало би ...
Веома, веома уважени г. Caslau! Имајте милости!
Ако будем морао да шиљим колац за СВАКУ вашу влашијонску глупост, потаманио бих сву глогову шуму у источној Србији, па бисмо можда морали и из Бугарске да увозимо коље!? :P
Nemoj da si Ostojiću rekao da Habsburgovci nisu bili ono što i svako Austrijsko đače s ponosom veli "Austrijska dinastija". To je grđe no da negde ne nabrojiš Romaniju među Rumunske planine.
The Habsburg Monarchy (or Habsburg Empire) covered the territories ruled by the junior Austrian branch of the
House of Habsburg (1278–1780), and then by the successor House of Habsburg-Lorraine (from 1780), between 1526
and 1867/1918. The Imperial capital was Vienna, except from 1583 to 1611,[2] when it was moved to Prague. From
1804 to 1867 the Habsburgs ruled the Austrian Empire and from 1867 to 1918 Austria-Hungary. ( S obzirom da su
Habsburgovci (Austrian branch of the House of Habsburg) vladali do 1780. a da su imali vojni savez sa Ugrima sa
kojima su I učestvovali na teritoriji damašnje Srbije u Austro – Ugarsko – Turskom ratu ... okončanom Požarevačkim
mirom....)
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 18:44
Nemoj da si ...
Опет усрдно молим да се више не уплићеш у ствари које не знаш, у историјске процесе које не разумеш, и у термине чије значење можеш над буретом рујнога вина да користиш са осталим шарлатанима из "Гергине" како ти је воља, али у јавној и стручној расправи не, јер свако ко се иоле озбиљно бави оваквим темама, треба да прави разлику између појмова "Аустријска окупација", "Аустријска администрација" и сл. (прва половина XVIII в.) и "Аустроугарске државе" (друга половина XIX века). Толико.
Citat: Paun poslato 07.02.2012. 11:08
ПС. "Имајте у виду", тј. гледајте пажљиво, рецимо, где се налази село Чалој (Celei), на карти бр. 50, одакле су, по К. Јовановићу, дошли преци Челојешта (=Челојевића) у Прахово:
- Челојешти, Гржобешти (9 к., Св. Арханђео) су из Челоја у Румунији, где су имали кумство. (Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 205, село Прахово, а цео текст пренет је прилично давно и на Флроум: http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=889.msg4194#msg4194 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=889.msg4194#msg4194))
Овај детаљ је важан због тога што су у том Челоју праве "радачине" господина Челојевића, Праховљанина и председника Одбора за службену употребу језика и писма ВНС-а, и чини ми се истовремено, и првог човека НВО "Гергина", дакле бојовника из првих редова шарлатанског покрета Власијонаца и "радачиништа", који, јелте, "никад нису били једно" са Румунима!
А, ево шта налазимо у писму четничког комантанда Крајине, потпуковника Велимира Пилетића - Веље, упућеног команданту Брзопаланачке бригаде 24. Септембра 1943. Врло интересантно је помињање села Прахова:
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi611.photobucket.com%2Falbums%2Ftt198%2FVlad_22%2Fcaslau.jpg&hash=aa68e27929c181af5e5ba5f92ed0be2db053379f)
Meni nije odgovoreno na pitanje šta i na kom jeziku znači reč "čelo". Kao "objektivni naučnici" bi ste trebali da znate da je koren reči od presudnog značaja za njeno poticanje. Vi ste, koliko cenim, čak i kolce glogove zašiljili.
U prilogu "Iredenta..." nije mi promakla fusnota da je ministar spoljnih poslova kraljeve vlade... kad jednom bude ... biće ...
Dakle, postojao je režim koji je finansirao silne aktivnosti i štampanje arsenala (i karata)... I ko je ovde idiot?
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 20:14
U prilogu "Iredenta..." nije mi promakla fusnota da je ministar spoljnih poslova kraljeve vlade... kad jednom bude ... biće ...
Dakle, postojao je režim koji je finansirao silne aktivnosti i štampanje arsenala (i karata)... I ko je ovde idiot?
Пустите сад режиме, активности и слично. Објасните нам зашто су четници хтели да протерају мештане ова три села, оптужујући их да се "осећају Румунима" када Ви тврдите да Власи никада нису били Румуни?
Шта би, рецимо, било да су четници протерали те људе у Румунију. Да су, уместо партизана, у Другом светском рату победу однели четници, да ли би им Србија била матица а "радачине" у Србији?
Skoro da mi promakne...
Znači, Severna Srbija nikad nije bila rumunska teritorija u istoj meri u kojoj ni Oltenija nije bila srpska teritorija.
Пожаревачки мир
Из Википедије, слободне енциклопедије
Границе дефинисане Пожаревачким миром
Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.
Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским.
Османско царство је изгубило Темишварски Банат, северну Србију и северну Босну. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију.
Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију и Београд.
O prilikama posle Karlovačkog mira 1669 pa sve do 1717-18. se kao istorijski subjekt nigde ne spominje Rumunija, rumunski, rumunsko... (bar u dokumentima koje sam ja koristio...)
Dakle: Kako se zvao državni subjekat u kome su Vlasi i Rumuni bili jedno?
Ajde pametnjakovići!!!
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 20:51
Dakle: Kako se zvao državni subjekat u kome su Vlasi i Rumuni bili jedno?
Ajde pametnjakovići!!!
Eflak veya Ulahya (Rumence: Ţara Românească, Valahia, Eski Rumence:Цѣра Румѫнѣскъ; Ţeara Rumânească) Romanya'nın tarihsel ve coğrafi bölgelerinden biridir. Tuna Nehri'nin kuzeyi ile Güney Karpatlar'ın güneyinin arasında bulunmaktadır. Eflak bazen Munteniya (Büyük Eflak) olarak anılmaktadır.
http://tr.wikipedia.org/wiki/Eflak
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 20:14
U prilogu "Iredenta..." nije mi promakla fusnota da je ministar spoljnih poslova kraljeve vlade... kad jednom bude ... biće ...
Dakle, postojao je režim koji je finansirao silne aktivnosti i štampanje arsenala (i karata)... I ko je ovde idiot?
Дакле, Чаславе, да поновим питање:
Пустите сад режиме, активности и слично. Објасните нам зашто су четници хтели да протерају мештане ова три села, оптужујући их да се "осећају Румунима" када Ви тврдите да Власи никада нису били Румуни?
Шта би, рецимо, било да су четници протерали те људе у Румунију. Да су, уместо партизана, у Другом светском рату победу однели четници, да ли би им Србија била матица а "радачине" у Србији?
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi611.photobucket.com%2Falbums%2Ftt198%2FVlad_22%2Fcaslau.jpg&hash=aa68e27929c181af5e5ba5f92ed0be2db053379f)
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 20:51
Dakle: Kako se zvao državni subjekat u kome su Vlasi i Rumuni bili jedno?
Ajde pametnjakovići!!!
Ти си безнадежан случај!
Јесте да си добро напредовао у погледу Аустроугарске, али остало ти јако тешко иде!
Ако наставиш овако са малиганима, не само да ћеш видети ствари које нисам нигде износио, нити написао, нити записао, него ћеш почети да виђаш и беле мишеве!
А одговор просто боде очи, и не треба бити неки паметњаковић, него само трезан, и налази се на првом документу, или на врху првог глоговог коца којим је избушена пара-шарлатанска тврдња која је за кључну реч имала синтагму "никад нису" ...
ПС. Као што сам назначио, ону доњу карту, која се вијори на шиљку другог анти-власијонског коца, ставио сам само да би се у њу, као у ступицу, упецали Витезови I шарлатанског реда, који су ţapîń само око Округлог Поклопца винског бурета, а чим изађу било коме на мегдан, почињу да се саплићу, штуцају, муцају, говоре којештаирје, скрећу са теме, праве се невешти, и на крају беже са мегдана јер "имају нека друга посла". Ко макар и овлаш прати Флорум, схватиће да је то типична власијонска тактика!
Čelo?
Zašto "Celoesti" a ne "Fruntesti"?
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 21:31
Čelo?
Zašto "Celoesti" a ne "Fruntesti"?
Ово је стварно за "Фројда".
Adler je savremeniji. Kasnite u razvoju svih teorija. Potražite razliku u tumačenju ličnosti između Adlera i Frujda - al prvo otkud "čelo" a ne "frunte"... "Čelo " pravi samo jedan proboj u mapi a bude ih još. Delovaće mape kao u realnoj "sito štampi" sa rupicama bez pokrića...
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 22:22
al prvo otkud "čelo" a ne "frunte"... "Čelo "...
Када нестану аргументи, онда се крене са челом, фрунтом... да би се вероватно стигло до Бога Велеса и "Изворул рече=речни извор" ;)
Moglo bi onda kad bi opisni pridev "hladan" bio osnova prisvojnog prideva značenja "hladanov izvor". Imenica "kladenac" i pored toga što nije "hladenac" ima "rodbinsku" vezu sa opisnim pridevom "hladan". Vraćamo se na "čelo" i "fruntešti" g. Vlad. Dok sam bio u muzici preko glave "kukali" ste da čavrljamo o jeziku. I eto me! Ma da ja krećem na vlaškom, uredbom najvišeg tela proklamovanom... Nema smisla da to ne uradimo kako znamo da radimo! Vi učite.
Imate izuzetnog urednika dPasujonija kome ste se tako ružno "odužili" za njegov veliki doprinos OVOM FORUMU!
Ako imate šta da "date" učinite to na tako prihvatljiv i "qudski" način da od toga sama ideja "revitalizacije", "renesanse" i sami koreni Vlaha na ovom tlu zauzmu prostor koji im pripada (ovde). Guranjem nekih "spălăturj dje vasă" na sto izaziva odbojnost i gađenje. Vređanje čoveka zato što sprovodi u život jednu prihvatljivu i dalekosežnu ideju je oblik tiranije nad zdravim životnim impulsima. Eto i najtreznijeg saveta, najtreznijeg čoveka na svetu koga ćete svojim upadicama do podne već pretvoriti u ovisnika. Pade mi na um " Nichita Stanescu" jedan od velikih poznavalaca i poštovalaca Vlaha po onome što oni u istorijskom smislu jesu. I nije bio jedina veličina rumunske literature koja je poštovala Vlahe kao autohton narod bez koga Rumuna u bilo kom obliku ne bi ni bilo.
Od dva glogova kolca i cele šume glogova nema ništa. Ova "filofogija" koja se utemeljuje je budućnost Vlaha!!! Živeli!
Уважени г. Чаславе, румунски књижевни језик је такав какав јесте и као такав се и учи у школама, где постоји здрав разум и где су праве одлуке донете.
Ваша љимба влаха је најобичнија наказа, фабрикат итд. која са влашким (народним румунским наречјима) нема везе. Ако мислиш да ће неко захвалан да вам буде за уништавање влашког, гадно се варате. Ту наказу од језика нико не разуме, а додајмо ту и наказу од писма којим ће Власи писати и после свега тога зашта да вам неко буде захвалан.
За стаљинистичке методе да вам неко буде захвалан, боже зачувај. Поред тога деци намеравате мозак да исперете влашким "Деретићима", шта још има да се уништи и унакази то ће бити ваша заслуга, једном речју КУЛУРОЛОШКИ ГЕНОЦИД над оним што је још остало читаво до дана данашњег. Бићете запамћени као највећи ЗЛОТВОРИ у историји Влаха на овим просторима, због КУЛТУРОЛОШКОГ ГЕНОЦИДА.
Љимба влахă ку љимба ромйнă сйнт дој гјеоч дјинтрă о рăдăчинă да рăдăчина је ЈЕТЈЕ АИЧ. О Флуарје је гјеуок, нумиљи ал чјепи дјин пăмйнт, дјин ја дјеспăрцйт гјеочјел ку вињиљи аље ној дјалтјимп ар фи ремутат йн алту кймп. Одатă багă чјева ши йнтрă а та коватă, пăнă ну дă фрунза ор флуарја - ла тот грăунтјиљи йј зйчје "чапă".
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 09:51
Љимба влахă ку љимба ромйнă сйнт дој гјеоч дјинтрă о рăдăчинă да рăдăчина је ЈЕТЈЕ АИЧ. О Флуарје је гјеуок, нумиљи ал чјепи дјин пăмйнт, дјин ја дјеспăрцйт гјеочјел ку вињиљи аље ној дјалтјимп ар фи ремутат йн алту кймп. Одатă багă чјева ши йнтрă а та коватă, пăнă ну дă фрунза ор флуарја - ла тот грăунтјиљи йј зйчје "чапă".
Шта се десило
ремутат, па виде се плодови стандардизације, боже сачувај.
Па ваљда је
prepus а не
ремутат јел видиш сада разлику између твог вештачког љимба влаха и правог влашког говора.
И наравно овај експеримент се зове
Љимба влахă
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 11:07
Дакă «Рокери с Мораву» фăча комјендји ши ку љимба ши ку музика, дјичје «Синă
ку Рајка» сă ну факă ун синкретизму њестăндарњик, пус нума пинтру дје рйс ши дје
фăкут ињимă бунă. Фрумос ку ворбје ка ши фăрă ворбје, фрумос ку музикă ка ши фăрă музикă.
Ши йнкă туатје сар скрија ку ћирилица нуастă - влахă.
Па онда треба видети и ово:
синкретизму,
њестăндарњик,
влахă
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 18:27
Држава мја је Србија, лумја йн ја дје нациј мјестјекатје. Мјергйнд ла пјерзањије ши дйнд дје пагубă - пје ја о йнжурăм. Јар кйнд ње луминă стјељиљи мăј луминуасă пје ја о лăудăм. Ши мулцймја Румйњилор војводјењ сйнт Сйрбј карје ворбјеск румйњештје. Ши тот тјињеришу носту ор ундје пје пăмйнт йн аспекту држевјеск је ,,маумăјан" да ворбјештје уна дјин љимбје куноскутје ши йн јавă ши йн вис. Ку љимба аја дакă мăј сă йнтйлњештје ку чињева сродњик ши војос дје тајнă – је йн старје сă тăјнује ши зй ши нуаптје, дакă ну - о бомбоње йн вис.
Штјиу љимбје стриње, нује кă ну штјиу, да тот кйн мă йнтйлњам ку чињева ,,Влăуц дје ал носту" мă сăтурам дје тајнă да рар кйнд йнтрјебасăм дји ундје виње.
Гйнду восту ку трјаба вуастă ши ку ,,Conciliul" востру ал трјекут. Мăј мулт дје жумăтатјe дје ,,participanţi" ши ,,membri" њич зй дје астăз ну пуатје сă зйкă пје ,,limba maternă" кум драк йл кјема пје ,,Conciliul" пăн ла испрăвјењије. Кйн аскултам кйт сă йнбурикјазă ашјезйнд гура ши вињиљи гйтулуј сă аудă сă кă сунă румйњештје, кумва пинтрă јеље ,,њич ка ла ваље – њич ка ла дјал". (Зйча Е.С. – ,,...Poftim vorbiţi sârbeste, avem traducere...") Сă ну мăј дја Думњезăу аша чјева сă сă йнтймпљиње ши сă фије дје рйс йн лумје.
Држава ајде ово је србизам, а сада да видимо и ово:
војводјењаспекту држевјескмаумăјанјавăсродњикВлăуциспрăвјењијеПоред ових чаславизација нема ни једну једину реченицу написану у духу влашког говора, е па уважени г. Чаславе, Власи овако не говоре, нису само чаславизације проблем већ и сам влашки говор је УНАКАЖЕН.
А мислим да је и боље да станем овде доста ми је овог
ЉИМБА ВЛАХĂ.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 08:56
Moglo bi onda kad bi opisni pridev "hladan" bio osnova prisvojnog prideva značenja "hladanov izvor". Imenica "kladenac" i pored toga što nije "hladenac" ima "rodbinsku" vezu sa opisnim pridevom "hladan".
То је, отприлике, исто као и ово:
http://srpskazorabela.50megs.com/custom3.html
CitatSam Dunav je dobio ime po reči »dunavanje« ( rus. dunavenjie ), odakle kasnije i srpske reči »duvati« i »dunuti«, pošto je poznato da tom rekom oduvek duvaju jaki vetrovi. Logično, iz Siginog Duna usledilo je i ime Sigini. Herodot opisuje Sigine i kaže da se oni nalaze severno od Trakije, ali pitanje je šta je on podrazumevao pod Trakijom.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 08:56
Vraćamo se na "čelo" i "fruntešti" g. Vlad.
Уместо да изврдавате, било би лепо да се осврнете на питање које сам Вам поставио у вези извештаја пуковника Велимира Пилетића.
Како то да Влахе, који никада нису били Румуни, који се никада тако нису осећали, који са Румунима ништа заједничко немају, који са Румунима никада нису имали ништа заједничко... четнички командант жели да протера у Румунију под оптужбом да се осећају Румунима?
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi611.photobucket.com%2Falbums%2Ftt198%2FVlad_22%2Fcaslau.jpg&hash=aa68e27929c181af5e5ba5f92ed0be2db053379f)
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 08:56
Dok sam bio u muzici preko glave "kukali" ste da čavrljamo o jeziku. I eto me!
"Кукао" сам да одговорите на ово:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=840.0
http://www.archive.org/download/BiljanaSikimic-BanjasiNaBalkanu/BiljanaSikimic-BanjasiNaBalkanu.pdf
CitatGrupe Banjaša govore nekoliko rumunskih dijalekata i poznavanje rumunskog, a nepoznavanje romskog jezika oni navode kao neosporni argument u prilog svog rumunskog identiteta. Na osnovu lingvističkih analiza, pretpostavlja se da su Banjaši u Srbiji prvobitno bili nosioci dva različita rumunska dijalekta: muntenskog i erdeljskog. Budući da je jezik Banjaša pre gotovo dva veka (kako se pretpostavlja, na razmeđi XVIII I XIX) prekinuo kontakte sa rumunskim jezikom koji se govori u Rumuniji, karakteriše ga arhaični karakter u sprezi sa dijalekatskim osobenostima i veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika, koje dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika. Običaji kalendarskog ciklusa koje Banjaši pomoravskih sela praktikuju takođe su varijante nekih specifično rumunskih modela.
Тражио од Вас да ми јасно и гласно одговорите:
Citat: Vlad poslato 07.11.2010. 20:51
kako je moguće da "veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika...dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika" kada su ovi Romi u pitanju, a jesu kod Vlaha pa zbog toga mora da nam se standardizuje nov jezik koji ne sme biti rumunski?
Može li odgovor?
а уместо тога Ви нас замајавате само Вама знаним језичким конструкцијама и "историјским чињеницама".
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 08:56
Ma da ja krećem na vlaškom, uredbom najvišeg tela proklamovanom... Nema smisla da to ne uradimo kako znamo da radimo!
То "Највише тело" представља скуп партијских чиновника који до пре две године нису ни знали да су Власи.
А што се тиче тога да "урадите како знате да урадите", то и јесте трагедија!
Ви нисте ни способни ни компетенти да урадите то што наводно желите да урадите.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 08:56
Vi učite.
Шта од Вас могу да научим? Музичко васпитање које ме не интересује, јер сте једино за то компетенти? Или можда да научим како да вешто избегавам одговоре на конкретна питања?
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 08:56
Imate izuzetnog urednika dPasujonija kome ste se tako ružno "odužili" za njegov veliki doprinos OVOM FORUMU!
Ako imate šta da "date" učinite to na tako prihvatljiv i "qudski" način da od toga sama ideja "revitalizacije", "renesanse" i sami koreni Vlaha na ovom tlu zauzmu prostor koji im pripada (ovde).
О поменутом уреднику и његовом доприносу ћу се изјаснити када реши да се врати на форум и да се, пошто је већ уредник, понаша као уредник овог форума. Врло радо ћу му у лице рећи шта мислим о свему што сте овде набројали.
Pintru kă nu fač razlikă întră znăčala vorbilor "punjere" ši "mutare", ši finkă nu aj kapacitet da njič ušje dješkisă piundje să trjakă atîta "înkurkătură" "prepunjere" ši "premutare" (orkă) remutare (după slova a mînkată kum a rămîns).
Ši remutare - razmestiti, ši premutare - premestiti sînt vornilji nuaštje. Prepunjere je takođe naša reč i znači ,,presaditi, nabediti, krivo optužiti, nabaciti povrh (preko) nečega.
Влад има интересантну знатижелју. Као и у случају "револуције" рекосмо: " Ње вјењирă Румйњи" и двадесетак година касније : "Сă дусăрă Румйњи." Јасно говори да матица вуче. Е сад, остадоше и неки други који плачу а ја поштујем бол па не бих даље. Али, један знатижељник попут вас би морао да се запита која је матица рода, ласти, кукавица... Негде сам прочитао о националном на нивоу инстиката. Ал онда човек (рецимо) сваке године мора (инстикт ...) да оде са женском на Хаваје и да се с јесени врати... А можда и није добар пример али буди лепу слику. И сад ће неко да ми ускочи у џигерицу : "Је ли, а што ти мрзиш Хаваје?" Како да објасним човеку да ја и на ових минус двадесет заложим лепо и у миру дома свог...
доживљавам све то што се на нивоу инстиката да доживети.
"...-kako je moguće da "veliki broj leksičkih pozajmica iz srpskog jezika...dubinski nisu oštetile strukturu rumunskog jezika" kada su ovi Romi u pitanju, a jesu kod Vlaha pa zbog toga mora da nam se standardizuje nov jezik koji ne sme biti rumunski?"
Извините, али ја нити знам "бањашки" (чак се њиме и не бавим) а не знам ни румунски. Како могу да се изјасним о нечему што чак нисам ни прочитао - и очекивао сам да ћете то схватити. Са сарадницима се око неког феномена из румунске филологије сналазимо захваљујући њиховом познавању француског и италијанског јер ја "перем руке" и нисам у сапуници.
Тек сад погледах. То сте ви са Армином и dPasujonijem имали тему... Питајте њих, ја не знам шта је Армин о томе хтео да каже и перем руке. Његовог су ујака нешто дебело увредили и сигурно му је прекипело. У сваком случају ја већ и бришем руке.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 16:59
Влад има интересантну знатижелју.
În parćea, unđe m-am făcut, sâ spuńe:
"Vorbă multâ, sărăśie gualâ"Tot asta śe scrie domnu Ćeslau, dă cănd a vińit la F(l)orum, să puaće băga în :
"Vorbă multâ, sărăśie gualâ"Citat: caslav poslato 08.02.2012. 16:59
Извините, али ја нити знам "бањашки" (чак се њиме и не бавим) а не знам ни румунски.
Ма, да је у питању само непознавање "бањашког" (чудо како Тадић и друштво не нађоше неког бањашког Цаслава да га "стандардизује" ;) Ваљда им Роми Бањаши нису толика "опасност" по "уставни поредак и територијалну целовитост" као национално освешћени Власи).
Не знате Ви ни влашки. То сваки дан доказујете демонстрирјући Ваш новоговор овде на форуму, за кога смем да се кладим да га 90% Влаха не би разумело.
Што је најтужније, баш такве истурају да нам "стандардизују влашко писмо".
Не остане ништа друго него да се запитам шта ли смо им толико згрешили да се баш овако спрдају са нама.
Не знам. Ваљда је то опомена другима да не траже леба преко погаче, јер би и њих тако нешто могло да снађе.
П.С
Јавља ми се синоћ пријатељ из Париза, родом из Хомоља, један од безброј њих који чита шта се пише на форуму а не укључује се у дискусије, па ми каже:
"Е, ја сам мислио да је онај Часлав само шаљивчија који се сво време шали".
Одговорио сам му:"Ма, не, бре, он заиста мисли то што пише".
На то сам добио одговор:"Леееееле, бре, није могуће да су баш њега нашли да нам 'стандардизује' језик".
П.П.С
Када неко на форумуима, да би обесмислио дискусију, крене да оставља безброј коментара који уопште немају везу са темом, онда се то зове
спамовање.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 16:40
Pintru kă nu fač razlikă întră znăčala vorbilor "punjere" ši "mutare", ši finkă nu aj kapacitet da njič ušje dješkisă piundje să trjakă atîta "înkurkătură" "prepunjere" ši "premutare" (orkă) remutare (după slova a mînkată kum a rămîns).
Ši remutare - razmestiti, ši premutare - premestiti sînt vornilji nuaštje. Prepunjere je takođe naša reč i znači ,,presaditi, nabediti, krivo optužiti, nabaciti povrh (preko) nečega.
re-. – Pref. care indică repetarea unei acțiuni verbale. Fr.
re-. Se atașează atît la cuvintele împrumutate deja cu pref. (
reconstitui, din fr.
reconstituer), ca și cuvintele moștenite (
realege ,,a alege din nou" ‹
alege). În general, în acest ultim caz, este de asemeni un calc din fr.:
reculege ,,a se concentra" ‹
culege ,,a aduna", ca fr.
recueillir ‹
cueillir. Cum acest pref. se poate atașa la un număr indefinit de vb., se citează numai cuvintele care merită o mențiune specială.
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/re
Да те не критикујем за све глупости које написа и то у само једној поруци, пошто ме мрзи а и нема сврхе, скренуо бих ти пажњу да
re- није сачувано ни у једном румунском наречју па га не би било ни у књижевном, наравно да пре тога није преузет из француског језика.
Толико о мом капацитету, а ти када будеш имао потребу, узми и
ремутă све једно шта, пошто кажеш да то значи
разместити. :o
Citat: caslav poslato 07.02.2012. 22:22
Adler je savremeniji. Kasnite u razvoju svih teorija. Potražite razliku u tumačenju ličnosti između Adlera i Frujda - al prvo otkud "čelo" a ne "frunte"... "Čelo " pravi samo jedan proboj u mapi a bude ih još. Delovaće mape kao u realnoj "sito štampi" sa rupicama bez pokrića...
Satul Cladova este lăcuit de familii de români,
emigraţi în Serbia, după timp. Serbia are peste şaizeci de mii de familii de români. [p. 7-8]
Sârbi vorbesc o idiomă slavă. Populaţia ţări trece peste un milion suflete, înţelegându-se şi cele şaizeci de mii de familii români
refugiţi. [p. 31]
D. Bolintineanu :
Călătorii pe Dunăre şi în Bulgaria, Bucureşti, 1858, p. 7-8, 31.
Фрумос ам скрис кă ам "йнгицйт" слова "п" (п(ремутаре) да ши "ремутаре" је вуорба нуастă. Тот ши дакă фак ун репринт - ши репринт зйчјем ка ши "репете" ка ши "револуције" ка ши "референт" ка ши "резербă" (резервă) "резервације" "рăзăрварј" да кум зйк алцй йн лумје - нам кйнд сă ше порт грижа. "Премутат" је дакле премештен (може и шире) и коме то уосталом овде треба.
И у чему је проблем са француским "ре" у склопу румунске речи "revedere" која влашка није и сијасет влашких речи са српским предлогом (префиксом) "пре" које је преузео и румунски језик из влашког. Па ви сте стварно за сваку анегдоту добри у одређеном својству. Алал вера на бистрини...
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 19:45
И у чему је проблем са француским "ре" у склопу румунске речи "revedere" која влашка није и сијасет влашких речи са српским предлогом (префиксом) "пре" које је преузео и румунски језик из влашког. Па ви сте стварно за сваку анегдоту добри у одређеном својству. Алал вера на бистрини...
Предлог пре- је кажете:
1. из српског преузео влашки језик
2. касније из влашког преузео румунски језик
Ово сте хтели да кажете?
Е сада ми стварно одговарајући смајли фали.
Па колико знам румунски има два предлога pre- један је из латинског а други из старословенског језика.
А сада када сам погледао у DEX online видим да постоји још један из француског језика.
pre- Pref. verbal care indică repetiția sau insistența. Lat.
per-, cf. de ex.
săra ,,a pune sare", față de
a presăra ,,a împrăștia" sau ,,a risipi"
linge ,,a da cu limba" față de
a prelinge ,,a picura". S-a confundat formal cu
pre- ‹ lat.
prae-, frecvent în formații neologice și mai rar în formații tradiționale, care arată anterioritatea: cf.
seară ,,amurg",
preseară ,,ajun". Din cauza asemănării, a substituit uneori pref. sl.
prĕ-, cf.
pribeag,
primejdie,
prisacă (Nandriș,
R. istorică rom., II, 407; Rosetti, II, 45).
Sursa: DER
http://dexonline.ro/definitie/pre
PRE1- Element de compunere care înseamnă ,,înainte", ,,anterior" și care servește la formarea unor substantive, a unor verbe, a unor adverbe și a unor adjective. – Din fr.
pré-.Sursa: DEX '98
Ја не знам ко је добар за анегдоту, јака си за мене конкурецнија.
Aič protivnjiči ljimbi nuaštje arătară o istină marje. Djin marje štjirje or djin nještjirje ažunđe tot la un kăpătîj. Pusără la forum kă "re" ka prefiksu vorbilor nu je rumînjesk, numa frăncuzăsk, luat dji la Frăncuž. Tres bien! După aša konstatacije sîntjem sigurac kă njič o vorbă ku prefiksu "re" nuje rumînjaskă. (După lingvištji rumînještj djin Tjimok – "cum să denumesc".) Skotjec djin "dictionar" tuatje vorbilji la "re" rămînje djekît "rece"... Dakă îj lăsăm să trăgă ši vorbilji ku altje prefiksurj djin altje ljimbje strinje să surupă (djestramă) o ljimba întrjagă. Bravo!
PRE1- Element de compunere care înseamnă ,,înainte", ,,anterior" și care servește la formarea unor substantive, a unor verbe, a unor adverbe și a unor adjective. – Din fr. pré-.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de oprocopiuc | Semnalează o greșeală | Permalink
PRE2 prep. v. pe.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de oprocopiuc | Semnalează o greșeală | Permalink
PRE prep. v. PE.
Sursa: NODEX | Adăugată de siveco | Semnalează o greșeală | Permalink
PRE- Element prim de compunere savantă cu semnificația: 1. ,,anterior în timp", ,,anterior", ,,înainte de". 2. ,,anterior în spațiu", ,,înainte de". 3. ,,Evoluat", ,,ridicat", ,,eminent". 4. ,,Superlativ", ,,foarte", ,,prea". [< fr. pré-, cf. lat. prae].
Sursa: DN | Adăugată de LauraGellner | Semnalează o greșeală | Permalink
PRE- pref. 1. ,,anterior" (temporal și spațial). 2. ,,evoluat", ,,ridicat", ,,eminent". 3. ,,superlativ". (< fr. pré-, cf. lat. prae)
Sursa: MDN | Adăugată de raduborza | Semnalează o greșeală | Permalink
pre- Pref. verbal care indică repetiția sau insistența. Lat. per-, cf. de ex. săra ,,a pune sare", față de a presăra ,,a împrăștia" sau ,,a risipi" linge ,,a da cu limba" față de a prelinge ,,a picura". S-a confundat formal cu pre- ‹ lat. prae-, frecvent în formații neologice și mai rar în formații tradiționale, care arată anterioritatea: cf. seară ,,amurg", preseară ,,ajun". Din cauza asemănării, a substituit uneori pref. sl. prĕ-, cf. pribeag, primejdie, prisacă (Nandriș, R. istorică rom., II, 407; Rosetti, II, 45).
Sursa: DER | Adăugată de blaurb | Semnalează o greșeală | Permalink
Definiții din dicționare specializate
Aceste definiții pot explica numai anumite înțelesuri ale cuvintelor.
pre loc (pe loc) 1. Joc* popular românesc, de bărbați și mixt, întâlnit în zona Oravița (jud. Caraș-Severin). Eset o variantă a brâului* bănățean vechi (bătrân) și se joacă în semicerc cu brațele pe umeri. Are ritm asimetric 7/16 – și mai multe variante (I, 1) melodice; mișcarea este vioaie cu pași mărunți și arcuiți pe primul timp (I, 2). 2. Joc pop. românesc, de cuplu, întâlnit în Câmpia Banatului (jud. Timiș). Se joacă în formație de ,,perechi în linie" cu partenerii situați față în față ținându-se simetric de ambele mâini. Are ritm binar* și mai multe variante melodice; mișcarea este rapidă cu pași mărunți executați pe loc și cu mici deplasări bilaterale. Face parte din grupa ardelenelor (1) nesincopate.
Sursa: DTM | Adăugată de blaurb | Semnalează o greșeală | Permalink
дакле, између осталог "pre" на румунском înseamnă ,,înainte"? Није то валјда Деретић написао? Ако јесте, свака му част ал ја то нисам знао.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 20:34
Aič protivnjiči ljimbi nuaštje arătară o istină marje. Djin marje štjirje or djin nještjirje ažunđe tot la un kăpătîj. Pusără la forum kă "re" ka prefiksu vorbilor nu je rumînjesk, numa frăncuzăsk, luat dji la Frăncuž. Tres bien! După aša konstatacije sîntjem sigurac kă njič o vorbă ku prefiksu "re" nuje rumînjaskă. (După lingvištji rumînještj djin Tjimok – "cum să denumesc".) Skotjec djin "dictionar" tuatje vorbilji la "re" rămînje djekît "rece"... Dakă îj lăsăm să trăgă ši vorbilji ku altje prefiksurj djin altje ljimbje strinje să surupă (djestramă) o ljimba întrjagă. Bravo!
Барем смо видели да твоје
ремута и
премута не постоји у влашком, исто важи и за остале чаславизме.
CitatSatul Cladova este lăcuit de familii de români, emigraţi în Serbia, după timp. Serbia are peste şaizeci de mii de familii de români. [p. 7-8]
Sârbi vorbesc o idiomă slavă. Populaţia ţări trece peste un milion suflete, înţelegându-se şi cele şaizeci de mii de familii români refugiţi. [p. 31]
D. Bolintineanu : Călătorii pe Dunăre şi în Bulgaria, Bucureşti, 1858, p. 7-8, 31.
Исто знало се још давне 1858. године да су наши преци новији досељеници у Србији.
Citat: Volcae poslato 08.02.2012. 12:08
Држава ајде ово је србизам, а сада да видимо и ово:
војводјењ
аспекту
држевјеск
маумăјан
јавă
сродњик
Влăуц
испрăвјењије
E, ovo su
časlavizmi u vlaškom govoru ;)
Citat: Volcae poslato 08.02.2012. 12:08
А мислим да је и боље да станем овде доста ми је овог ЉИМБА ВЛАХĂ.
A kovanica
ЉИМБА ВЛАХĂ je
kretenizam ili
budalizam u vlaškom govoru.
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 20:34
Aič protivnjiči ljimbi nuaštje ...
Престаните, забога, да лупетате и смарате, и сконцентришите се на главни "колац" с почетка ове теме, на који се "осврћете" по старом добром "власијонском" обичају тако што се правите да га не примећујете, па бежите са теме ka mîţa udă! А "колац" је овај:
1. Ваша тврдња да Власи и Румуни "никад нису били једно" итд (да се не понављам), која је КЉУЧ КЉУЧЕВА целе ове фарсе, и
2. Пола тоне доказа да су ГОТОВО СВИ Власи Неготинске крајине, дакле и ви, а нарочито, дакле, господин Челојевић, потомци Влаха досељених из Влашке, што ће рећи етнички Румуни sută la sută (јер ја, као дипл. етнолог за рударским стажом у овој теми, врло добро познајем нијансе разлика између етничког и националног, и о тој терминологији могу да расправљам само са стручњацима, не и са шарлатанима који су покупили знање из Политикине рубрике "Да ли знате?" Њима само могу да држим предавања, што делом и чиним овде!). Дакле, шта ви - Витезу Власијонског Шарлатанства I реда, имате да кажете по питању грађе коју је Цвијићев сарадник, Коста Јованоивић, покупио на терену Неготинске крајине и Кључа, почетком XX века, док су "родословна" сећања била јако свежа, и док су се људи још увек довикивали преко Дунава и разговарали са својим блиским рођацима из суседне Румуније? (О овоме постоје и данас сећања на терену). Не можете ви да се правите луди, и да се понашате као да та грађа не постоји, да она нема своју научну вредности и да се може одбацити простачким прећуткивањем, јер не одговара вашим обилним малиганима натопљеним теоријама, које више нису ни теорије, него чиста дијагноза! А ако немате шта да кажете ДИРЕКТНО по том питању, затворићу конференцију, пре свега из хуманих разлога, јер је свима већ постало отужно да гледају како се овде бламирате, и при том не брукате само себе, него и све нас од реда!
ПС. Примера ради, у селу у коме зарађујете свој лебац као учитељ, К. Јовановић је обрадио 66 родова, и најстарији представници међу њима, који су му били саговорници или информатори како би се данас рекло, казивали су му породичну историју, на основу које је аутор записао и оставио потомству у наслеђе, податак да је 39 родоначелника ових фамилија досељено ДИРЕКТНО из Влашке (углавном у првој поливини XVIII века), што је близу 60%! Ја сам за своју монографију сабрао, систематизаво, помним теренским радом испроверавао, близу 5000 таквих родословних матрица, што је по грубој процени око 80% СВИХ родословних матрица из којих су се "испилели" СВИ данашњи Власи у источној Србији! А то је само делић веома комплексне материје, прикупљене такође веома комплексним методама (међу којима је и компаративна дијалектолошка грађа, наравно), на основу које сам формирао своје стручно гледиште на ову јебено сложену проблематику, којом се све време бавимо! Што ће рећи, да нисам формирао свој гледиште, испијајући рујно вино, налакћен на буре у крајинским подрумима!
Дакле, ваш коментар о грађи Косте Јовановића, и да затворимо радњу!
Брисаћу све што не буде и вези са тим!ПС. ДОК СЕ НЕ ЗАКЉУЧИ ДИСКУСИЈА О ОВОЈ ТЕМИ, НЕМА НИ ОТВАРАЊЕ НОВИХ ТОПИКА!
Citat: Paun poslato 08.02.2012. 22:11
Citat: caslav poslato 08.02.2012. 20:34
Aič protivnjiči ljimbi nuaštje ...
...
Дакле, ваш коментар о грађи Косте Јовановића, и да затворимо радњу!
Брисаћу све што не буде и вези са тим!
ПС. ДОК СЕ НЕ ЗАКЉУЧИ ДИСКУСИЈА О ОВОЈ ТЕМИ, НЕМА НИ ОТВАРАЊЕ НОВИХ ТОПИКА!
Док чекамо да г. Caslau скупи витешку снагу да изађе на мегдан (са или без аргумената!), да још мало зашиљимо овај колац, у вези са грађом Косте Јовановића.
Шиљак 1.СВЕ ОНЕ СТАНОВНИКЕ НЕГОТИНСКЕ КРАЈИНЕ И КЉУЧА, КОЈЕ МИ ДАНАС ЗОВЕМО НА СРПСКОМE ЈЕЗИКУ ВЛАСИМА, А ОНИ СЕБЕ НА СВОМ МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ -
R U M Î Ń - ЈОВАНОВИЋ ЈЕ, НА ОСНОВУ ЊИХОВИХ ЛИЧНИХ КАЗИВАЊА НЕПОСРЕДНО НА ТЕРЕНУ, ОБРАДИО НА СРПСКОМЕ ЈЕЗИКУ - КАО
РУМУНЕ!
Доказ: факсимил стр. 72 Јовановићеве књиге
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FKosta-72.jpg&hash=f2f0a95e633d974ecdb5084313107781305b547c)
Појашњење: истраживања су рађена пред и после I светског рата, дакле, у време Румуније, када је Србија, а потом и Краљевина Југославија, Влахе овде административно водила као румунску мањину! "Дошли из Влашке" и друге метанастазијске варијације на тему "Влашка", јавља се код К. Јовановића зато што је реч о досељавању у времену када се Румунија (биље рећи један њен део), звала Влашка!
Шиљак 2А ДРЖАВА СРБИЈА ИХ ЈЕ КАО ТАКВЕ, ДАКЛЕ
КАО РУМУНЕ НА СРПСКОМЕ ЈЕЗИКУ - ПОПИСИВАЛА ВЕЋ ОДМАХ
ПО НАСТАНКУ РУМУНИЈЕ, (СЕТИМО СЕ: ПРЕ ТОГА СЕ ЈЕДАН ЊЕН КОНСТИТУТИВНИ ДЕО НА СРПСКОМ ЗВАО ВЛАШКА) КАСНИЈЕ СЕ ТО ПРОДУЖИЛО И У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ, СВЕ ДО II РАТА ... итд.
Доказ: пола тоне пописног материјала, рађеног по систему "од куће до куће",
Напомена: готово СВИ пописи Влаха од оних најстаријих у XIX веку, до последњег (чије резултате очекујемо негде на јесен), наћи ће се у књизи "Власи карпатске Србије, порекло и
бројно стање"
ПС. ПОНАВЉАМ ОДЛУКУ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ФОРУМА: ДОК СЕ ОВДЕ НЕ ОГЛАСИ Г. CASLAU, НЕМА МАКАЦ!
Само да још једном подсетим на почетни став г. Caslava:
Citat: caslav poslato 06.02.2012. 18:49
Имајмо у виду да Румуни и Власи нису никад били једно а нити су живели у једној држави ни на нивоу ,,Романие" а ни у оквиру било које касније државне творевине како њихове – тако ни наше.
А док чекате, препоручујем да листате Ворбар, јер је тамо најшиљатији колац за вампирску теорију о влашијонском језику:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php)
ПОДСЕТИМО СЕ (ПРОЛАЗИ ВРЕМЕ, ПА СЕ И ЗАБОРАВЉА):
Citat: caslav poslato 06.02.2012. 18:49
Имајмо у виду да Румуни и Власи нису никад били једно а нити су живели у једној држави ни на нивоу ,,Романие" а ни у оквиру било које касније државне творевине како њихове – тако ни наше.
Издвојио сам овај став уваженог г. Caslaua, из три разлога:
1) Што је ова лапидарна реченица његовим умом обликовано и његовом руком потписано гледиште које је промовисало НВО "Гергина" (као и цео политички покрет који је преко предизборне кампање и потоњих избора преузео Национални савет влашке националне мањине). А нарочито с тога што је овакво гледиште касније ударило печат и (готово) свим одлукама које је ова влашка Влада доносила, што АСПОЛУТНО није безазлена ствар.
2) Пошто je "GERGINA" Udruzenje za ocuvanje kulture i tradicije Vlaha (цитат са њиховог мемораднума), мене као етнолога занима да ли грађа К. Јовановића, (као и све што уобичајено иде уз такву капиталну ствар за историју и етнографију једнога подручја), спада у "традицију Влаха" по њиховом критеријуму, или не? НВО "ГЕРГИНА" свуда наступа као тим, рекло би се, дакле, да је реч о експертима, о стручњацима који своја гледишта заснивају на дубоко утемељеном изучавању културе и традиције Влаха. Не видим зашто избегавају одговор на ово једноставно питање!
3) А све то зато што грађа К. Јовановића - уз све критичке анализе које увек треба вршити када је у питању било које научно наслеђе - ЈАСНО И ГЛАСНО, БЕЛОДАНО, ОЧИГЛЕДНО, ОЧЕВИДНО и како год хоћете назовите њене научне квалитете - ПОБИЈА КАО НЕОСНОВАНО гледиште г. Caslaua (и свих осталих "радачиништа", дабоме).
ПРИЛАЖЕМ У НАСТАВКУ КАРТЕ КОЈЕ САМ ИЗРАДИО ПРЕМА РЕЗУЛТАТИМА СВОГА ИСТРАЖИВАЊА, ЗА ВИШЕ ПУТА ПОМЕНУТУ МОНОГРАФИЈУ "Власи карпатске Србије", која је, још једном да подвучем, заснована на помној анализи око 5000 родословних матрица са целог оподручја источне Србије; део Неготинска крајина, Кључ и (делимично) Тимок, обрађен је према критичкој анализи оставштине Косте Јовановића. Да успут подсетим, и он, као и остали Цвијићеви сарадници, радили су систематска теренска истраживања целокупног становништва Србије, и захваљујући томе можемо (и) данас да имамо увид у целокупну етничку слику истраженога простора; ја посебну пажњу усмеравам на Влахе из тематских разлога, али је врло значајно и до којих су резутата дошли када су у питању Срби у овом делу Србије!
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fvlaski.recnik%2Fimg%2FEtnicka-karta-skracenice.jpg&hash=ce8631820bd831bfaee4c49c5a0f81c75c8cba43)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fvlaski.recnik%2Fimg%2F08_Kljuc.jpg&hash=83d81aa605b19dc23b0591a3c7988d3556c61c36)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fvlaski.recnik%2Fimg%2F09_Krajina-i-Timok.jpg&hash=b399adc81d1512274364337e0f286dbaac77fae2)
ПС. И ДАЉЕ ВАЖИ ЗАСТОЈ У ОТВАРАЊУ НОВИХ ТЕМА!
ЕЛЕМ, ОНДА ДА ЗАКЉУЧИМО:По старом добро обичају, перјаница и идеолог "радачиништа" - "храбри" г. Часлав Радукановић - побего је са мегдана, покушао је мало да се чупа тактиком "врдања", скретања са главног тока расправе (што му је у неким ранијим приликама и успевало), али овога пута се нико није обазирао на то. Претпостављам да се склонио код "јатака, истомишљеника" и да тамо вида јуначке ране! Као администратор Флорума знам да нас "из потаје" посећује, да прати шта се догађа, у нади да ће Флорум, као и раније, ићи даље и да ће се - као и раније - заборавити шта је "беше било", и да се укључи у дискусију као да "ништа није било"! Зато, да закључимо ову тему, и да отворимо Флорум за неке следеће теме, не мање важне од ове.
ТЕЗА: "Радачиништи" тврде да Власи и Румуни немају ничег заједничког, да ничег заједничког никад нису ни имали, да су зато "влашка радачине" у Србији, да им је "матица земља Србија", итд. из чега је проистекла "платформа" једне политичке опције која је учествовала у кампањи за нови састав Влашког националног Савета (први пут формиран на непосредним демократским изборима), која је на крају успела да формира већинску власт у Савету, и да битно утиче на све његове потоње одлуке!
Ово гледиште је овако формулисао умни колега Часлав Радукановић (колега, јер смо завршили исту средњу школу):
Citat: caslav poslato 06.02.2012. 18:49
Имајмо у виду да Румуни и Власи нису никад били једно а нити су живели у једној држави ни на нивоу ,,Романие" а ни у оквиру било које касније државне творевине како њихове – тако ни наше.
ОПОВРГАВАЊЕ ТЕЗЕ
1. Подсетио сам само на део антропогеографске грађе која се директно односи на Неготинску крајину и Кључ, и која у себи садржи небројене доказе о ВИСОКОМ ПРОЦЕНТУ Влаха досељених из суседне Влашке (претече данашње Румуније), међу којима се налазе, дабоме и директни преци наших данашњих "радачиништа"! Шта више, у целокупном антропогеографском материјалу, односно у ауторским резимеима, преци данашњих Влаха су обрађивани као Румуни. А то је било почетком XX века, када су "родословна" сећања била врло свежа.
2. Досељенике из Влашке, Србија другачије није ни могла да третира. Пре настанка Румуније, она их је пописивала као Влахе, а после тога (боље рећи: после признања независности Румуније и Србије), пописна номенклатура је "ажурирана" и Власи су пописивани као Румуни. Ево кратке листе пописа у Србији (касније и у Краљевини СХС и у Кр. Југославији), са напоменом како су Власи пописани:
Попис 1850. – Власи се пописују као Власи
Попис 1854. – није пописивао народност
Попис 1859. – Власи се пописују као Власи
Попис 1862/63. – није бележио народност
Попис 1866. - Власи се пописују као Власи
Попис 1874. – није пописивао народност
//Берлински конгрес 1878, независност Румуније и Србије
//Услов за стицање независности био је признање мањина
Попис 1884. – Власи се пописују као Румуни,
Попис 1890. – Власи се пописују као Румуни,
Попис 1895. - Власи се пописују као Румуни
Попис 1900. - Власи се пописују као Румуни
Попис 1921. – Власи се пописују као Румуни (у истој су рубрици са Цинцарима)
Попис 1931. – није објавио резултате, али се из других извора зна да су пописани као Румуни.
ЦИТАТИ КАО ПОЈАШЊЕЊЕ: ЦИТАТ I: Тачан број Влаха се, иначе, не може сазнати путем уобичајених пописа. Власи су у Србији временом постали флотантна маса двојног идентитета, која се на пописима најчешће изјашњава за Србе, стављајући тако у први план гео-политичку припадност, односно држављанство, у односу на етничко порекло и националност. (Често је истраживач на терену у прилици да чује простодушно, али логично објашњење: ,,Пишем се да сам Србин, јер живим у Србији, а Румун нисам јер не живим у Румунији!"). Званично, на последњем попису из 2002. године, Влаха је у Србији било 40.054, али оних којима је матерњи језик влашки – а то је онај језик којим се говори до поласка у школу – било је 54.726. Највећи број Влаха био је на попису из 1895. године (159.510), када су чинили 7,66% српског становништва. Тада су пописивани као Румуни, на основу обавезе коју је Србија преузела на Берлинском конгресу 1878. године, који је питање мањина наметнуо као [стр. 9] један од услова за добијање међународног признања. Била је то, с једне стране, правна последица формирања Румуније (уједињењем Влашке и Молдавије 1862. г.), која је на овом конгресу такође међународно призната, и с друге стране, изражене свести српске државе да су Власи de facto румунска мањина. По истој логици, овај живаљ је до Берлинског конгреса пописиван под именом Власи, јер га је Србија с правом везивала за Влашку, или за њене суседне области са сродним становништвом. До новог преокрета у пописној номенклатури долази под утицајем догађаја у Другом светском рату, из кога југословенски комунисти излазе као победници. Њихово политичко настојање да се Власима после рата поврати макар номинални статус мањине, влашки чланови Партије и малобројни интелектуалци листом одбијају! По угледу на њих, и потакнути ставом солунаца, угледних бораца из Првог светског рата (а у амбијенту у коме је идеолошки монолитно све више тражило уздржавање од етнички посебног) – обични људи се више не изјашњавају као Румуни, али све ређе ни као Власи. Тако се десило да Влаха на попису из 1961. године буде свега 1339! [стр. 10]
ИЗВОР: Паун Ес Дурлић, Свети језик влашког хлеба, сликовница са речником у 40 слика, Београд, 2010.ЦИТАТ II ИЗ ПЕРА "ОЦА СРПСКЕ СТАТИСТИКЕ", Владимира Јакшића
другим речима: човека који је обликовао српску пописну терминологију и методологију
током ЦЕЛЕ друге половине XIX века!
(Обратите пажњу на годину када је писан!)
Валахи или Румыны, какъ уже сказано выше, паселяютъ северо-восточный уголъ Сербiи, и то лишь собственно четыре округа: Краинскiй, Чернорйчскiй, Пожаревацiй и Чупрiйскiй. Въ перепись 1846 г. показано было лишь количество жителей, а въ 1866 году удалось узнать и количество душъ, и количество домовъ. На основанiи данныхъ 1846 и 1806 годовъ, въ следующей таблице помещены все города и села северо-восточной Сербiи, въ которыхъ живутъ Валахи, и кроме того, показано въ нихъ число жителей Сербовъ; Цыгане же и остальные народы, тутъ же живуице, показаны общимъ числомъ ниже, въ главной сводной таблице. (Стр. 9)
[...] Съ целiю более нагляднаго изображенiя разселенiя Валаховъ отдельными поселками и смешанно съ Сербами при семъ приложена этнографическая карта, составлеиная по наиболее достовернымъ въ настоящее время источникамъ; на нее нанесены все те селенiя, где только живутъ Валахи въ упомянутыхъ выше округахъ Краинскомъ, Черноречскомъ, Пожаревацкомъ и Чупрiйскомъ. Съ перваго взгляда на эту карту становится совершенно ясно, что Валахи населяютъ густыми массами лишь те части Сербiи, которыя прилегаютъ къ Румынiи и къ мадьярской области Банату. Начиная отъ древняго города Голубца, Валахи, за немногими исключенiями, занимаютъ почти весь правый берегъ Дуная, прилегая на востоке къ Тимоку. Ихъ передовыя колонiи граничатъ съ округами Княжевацкимъ и Алексинацкимъ на юге, а дойдя до реки Моравы-съ округами Ягодинскимъ, Крагуевацкимъ и Смеджевскимъ. За упомянутыми реками, и кроме пазваиныхъ четырехъ округовъ, петъ ни одного села ни чисто валашскаго, ни смешанная. (Стр. 16)
ИЗВОР: В.Якшич, О племенном составе населения в княжестве Сербском, С. Петербург, 1872
НАПОМЕНА: Овај текст нико и никад није објавио у Србији до сада, овде се први пут доноси један фрагмент из њега, и то у оригиналу, да би се видело како је тадашњи државни врх Србије гледао на Влахе, најбројнију мањину у држави. ЦИТАТ III, ГЕОГРАФСКИ ФАКТОР, УЛОГА КАРПАТА
(Текст у коме се овај веома важан фактор у метанастазији Влаха први пут јасно дефинише.
На жалост, и последњи пут! Потоња научна литература га је сасвим изгубила из вида!)
Да речeмо неколико речи о Карпатима, и њихову утицају иа етнографију балканских народа. Ове веначне планине, које cу се уздигле на обалама Тријаског Мора, прелазе преко Дунава у северо-источну Србију и шире се на југ до Кривовирског Тимока. На северу од Дунава насељене су румунским становништвом, које се исто онако као и оне шири преко Дунава у северо-источну Србију п заузима целу област на којој се Карпати простиру. Узима се да је Кривовирски Тимок граница између карпатског, који је са севера, и балканског планинског [стр. 116] система, који је с југа ове реке. Исто тако и јужна граница влашког становништва у северо-источној Србији пада тачно по овој реци. По планинама између Кривовирског Тимока и Дунава живе поред Влаха и Срби али први су у већини. Они cу у почетку насељавали само планине и њихове падине а доцније су почели да се спуштају на исток према Неготину и Зајечару у брежуљкасти предео Црне Реке и на запад према Свилајинцу и Пожаревцу у долину Мораве. Румунска народност броји данас у Србији преко 150.000 душа. Према податцима, које сам пре две године изнео у ,,Чупићевој Годишњици", види се да је њен стварни прираштај знатно већи него код Срба у томе крају. Још тада сам нагласио да је српски живаљ између Кривовирског Тимока, Мораве и Дунава у опасности да буде потпуно повлашен. Опасност је у толико већа, што румунски елеменат стоји у широкој географској и јакој етнографској вези са румунским становништвом у Влашкој и што му из Влашке и Трансилванских Алпа придолази непрестано поткрепљење, те га стално одржава у етнограФекој свежини. Ово појачавање румунског елемента у источној Србији има донекле узрока и у бољим привредно-економским приликама сељака у Србији него у Румунији, због чега се младе девојке из Влашке удају радије у Србију, те тиме повећавају онај део становништва који је од највећег утицаја на ирираштај. Појачавање румунског елемента бива донекле и на рачун српског становништва. Опште је тврђење учитеља и свештеника у целој северо-источној Србији да влашка девојка, која се уда у српску кућу, порумуни за неколико година целу кућу, као и то да српска девојка, која оде у влашку кућу, научи влашки и заборави српски зa неколико година. Лично сам се уверио да овде има знатну улогу и политичка агитација. Румунска деца, која су научила српски у школи, не одговарају скоро никако, кад се нешто [стр. 117] српски питајy, а чим се упитају румунски, она ступају у разговор и одговарају на сва питања. Томе их уче родитељи код куће. Судови и полицијске власти имају често муке док натерају понекога Влаха, који зна српски, да им на питање српски одговори. Он се упорно устеже чак и онда, кад долази к њима и својим приватним послом. Али правда захтева да речемо да им и српске власти са својим тумачима иду на руку да избегавају разговор па српском језику.
Главна ствар, па коју сам овде хтео скренути пажњу јесте етнографска улога карпатског иланинског система на Балканском Полуострву, која се састоји у преношењу румунског елемента на ову страну Дунава. Она пада у очи нарочито кад се упореди северо-источна Србија, на којој се простиру Карпати са северо-западном Бугарском, на којој нема карпатских планина. Овамо су Карпати и у њима румунска народност, онамо нема Карпата, али ни румунско становништво није заступљепо у великом броју. Па и оно, што га има, насељено је у ономе куту између Дунава и Тимока, дакле у непосредној близини Карпата и њихових огранака. [Стр. 118][...]
Из вега довде реченог можемо извести ове закључке: [...]
Румуни прелазе на Балканско Полуострво с Карпатима и заузимају у Србији само ону област, на којој се простиру и Карпати, а у Бугарској, изузимајући Добручу која је до скора била у заједници с њом, живе највећим делом у непосредној близини српских карпатских планина. Њихова област одређена је на карти географском облашћу Карпата. [Стр. 121]
ИЗВОР: М. Смиљанић, Етнографско груписање народа Балканског полуострва, "Годишњица Николе Чупића", 24 (XXIV), Београд, 1905, 102-123 ЦИТАТ IV У источној Србији, на северу од Ртња, у сливовима Црне Реке, главног Тимока, Пека и Млаве има врло мало старинаца, потомака средњевековног тимочко-браничевског становништва. И колико их има, махом су се у турско доба сељакали из слива једне у слив друге реке или су прелазили Дунав и опет [Стр. 177] се враћали; нарочито их има доста који кажу да су дошли из Баната и јужне Русије (и ове зову кашто Московима). Било је једно доба, изгледа нарочито друга половина XVII века, када су ови крајеви били скоро опустели, и данашње становништво је у огромној већини досељено крајем XVII и у XVIII веку, и доцније. То је тако знатан прекид био да ново становништво једва што зна о старијем и његова гробља назива незнаним гробљима. Старо је становништво било српско, јер је сва старија номенклатура српска и у крајевима где сада Власи превлађују. У готово опустеле котлине северно од Ртња најпре су дошли Косовци и насељавали се где су хтели, и дуго су били више сточарско но земљорадничко становништво. Њихови потомци су главно српско становништво зајечарске околине (велика села: Рготина, Вражогрнци, Звездан, Бела Река итд.), Хомоља, Ресаве, Звижда итд. Остало је до сад необјашњено зашто се неке породице у Хомољу и Млави, и српске и румунске, зову Јелинима.1 Од досељеника динарске струје овде има највише Сјеничана и Црногораца, врло ретко Херцеговаца, и то мање групе, које су растурене од Кривога Вира и Јабланице под Ртњем до помињатог Петрова Села на Мирочу. Сјеничане често зову Арнаутима, и отуда овде има арнаутских мала и назвања Арнаут (као Арнаута, река код Бољевца). Са шопском струјом је дошло становништво чак од Тетевена, затим од Лом-Паланке и Белограџика, али по правилу није ишло даље на Север од околине Зајечара; има их у овој вароши и у селима Великом Извена, затим од Лом-Паланке и Белограџика, али по правилу није ишло даље на Север од околине Зајечара; има их у овој вароши и у селима Великом Извору, Вратарници и у мањој мери и у Заграђи и Грљану. Највећи део влашког становништва доселио се после Косоваца из Алмаша у Банату и из Ердеља, и они се зову Унгуреани, док се досељеници из Румуније* зову Царани; то су забележили још Милићевић, Д. Јовановић и Карић.2 Унгуреани су се насељавали поглавито на Западу од Кучаја и Поречке Реке, а Царани на Истоку по тимочкој Крајини, али су се доцније, услед безбројних унутрашњих сељакања јако измешали.
Збила су се разноврсна укрштања између становништва ових разних струја досељавања; осим тога су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе. Једни су на друге утицали. Услед тога се, северно од Ртња формирала нарочита етничка група, у којој истина има регионалних разноврсности, али је као целина у многоме друкчија од становништва јужно од Ртња.
Више је старинаца јужно од Ртња у котлини Соко-Бање и у областима Голаку, Сврљигу, Заглавку до Сврљишких Планина и Бабине Главе, као у осталом и јужно од ове пречаге; и све их је више што се приближујемо шопској области око Старе Планине или источног Балкана, и у Србији и у Бугарској. Међу досељеницима превлађују Торлаци из пиротског и трнског краја (Знепоља), затим из Загорја на источној страни Старе Планине и други. Како је по Старој Планини било доста хајдука у турско доба, они су се за време Првог Устанка и владе Књаза Милоша смиривали и насељавали, и за доста села, тврде становници, да су их основали хајдуци. Осим шопских досељеника има и јужно од Ртња Косоваца, затим истога динарског становништва као северно [Стр. 178]
ИЗВОР: Јован Цвијић, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ СПИСИ, Београд, 1987
И тако даље,
и тако даље,
и тако даље ...
Теорија "радачиништа" после оваквих аргумената може да се брани једино помоћу Фројда!
ПС. Моје стручно објашњење ове данашње влашке "квадратуре круга", дао сам у Компендијуму.
Док не зготовим монографију ...
ИЗВАДАК ИЗ КОМЕНДИЈУМА ;)
в) У погледу етничког идентитета, применом најновијих теорија заснованих на развоју
антропологије етницитета, данашњи Власи се могу сврстати у групу народа са тзв. двојним
идентитетом, у коме се јасно уочавају три нивоа:
1) етнички инстинкт,
2) етничка свест и
3) национална свест.
По етничком инстинкту и етничкој свести, Власи припадају румунском народу, али по
националној свести припадају Србима! Сликовито речено, савремени Власи су на два ,,спрата"
Румуни, а на трећем, кровном – Срби, што даље значи да Власи немају румунску националну
свест, јер се она – као и свака друга национална свест - формира током сложених историјских
процеса када један народ на одређеној територији почне да ствара своју националну државу,
што на крају доводи и до прерастања тога народа у нацију. Стварање савремене румунске
државе и нације одвијало се на на простору са кога су се преци наших Влаха иселили читав век
раније; истовремено, с друге стране, они су на подручју Србије, заједно са српским народом,
били активни субјект у процесу стварања савремене српске државе и српске нације. Пошто је
национална свест сачињена од компонената патриотизма, националног поноса и сличних
осећања колективне оданости државној заједници, Власи бурно реагују на сваки покушај измене
њенога садржаја, и спремни су да се одрекну чак и саме етничке посебности, не би ли одагнали
сумњу са себе да због ње доводе у питање и опстанак саме државе!
*
Ова врста етничке егзалтације, која се може у потпуности разумети само у оквиру тзв. ,,теорије
жртве", један је од кључних фактора који генерише све облике активног и пасивног отпора који се
осећа на сваком кораку у свим влашким срединама, при покушају да се било шта уради на јачању
влашке самосвести и афирмацији влашке традиционалне културе. На крају, то се одражава као
специфична етничка мимикрија и на саме пописе становништва, због чега су они увелико нетачни
када су србијански Власи у питању!
Али, има лепших ствари, управо ових дана, визитирајте:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php)
Лепа је бројка 1000!
"Радачиништи" не би могли толико да издрже ни само када би
бројали на глас!
Пали би ничице, на буре
1 јуначко!
ТУМАЧ МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА:
1) буре, на власијонском језику:
родна груда, у коју је добоко утопљена власијонска "радачина"!
ХИК! ::)