Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.negotin.rs%2Ftemplates%2Farticles%2Fimages%2F3169_1.jpg&hash=273b5b0aba150bf237d4e2c78497dc0e14e734eb)

Nu ş'tiu d'i ce ńima d'in Savetu al nou nu ńe-a spus ńimic şi nu vorbesc ńimic d'e festivalu ce-a fost.
A putut să s-audă şi vorbe noi, cum ar fi: "Vlah, Vlahă, a Vlahilor", n-a uitat d'e vorbil'i noastre Rumân şi Rumâńia,
pe eľe l'ea lăsat pintru d'e fraţî nostri d'i pistă Dunăre.  :)

Gând'esc că ceva estă, poat'e s-a văzut că şi l'imba şi muzica a fost rumâńească, gata tot o ľimbă o să vorbească
şi "Vlahi" pe ľimba lor "vlahă".

P.S. Noi n-avem ńici vorbă Vlah da ńici slovă or glas H.

Citat: Volcae poslato 03.05.2011. 11:47
Gând'esc că ceva estă, poat'e s-a văzut că şi l'imba şi muzica a fost rumâńească, gata tot o ľimbă o să vorbească
şi "Vlahi" pe ľimba lor "vlahă".
P.S. Noi n-avem ńici vorbă Vlah da ńici slovă or glas H.

Rumâńi ń-am chiemat dâ cînd ie lumńa, dâ cînd ńam nâscut. Rumâńi am fost vro 2 mii dâ ańi înâinće, aia o sâ fim cu voia sfîntului mai 2 mii dâ ańi vińitori. "Vlahi" şî ľimba "vlaha" o sâ ţînâ cît ie la pućeare aia care ar înfundato : Tadić şî coleźi lui la Beograd. Cum a vińit "Vlahi" şî "Vlaśiţîľi", aşa au şî sâ să ducâ  :D Ń

Kумпăрацăј лу Волцае о свескă сă вежбује "Х, х" скријйнд Ха-ха, хо-хо, хи-хи. Је бун дје йнчјепут. О авја во хазнă, белким, кйт сă сă лаудје кă а мăј йнвăцат чјева чје на штјиут. Хајдăц сă вједјем ши помина аја. Аштјептам, ши тот аштјепт, уреднику Њиготјињан сă пунă чјева дје фестивалу чје јерја, ку кйтјева коментарурј дјин базă, кум а вăзут ку ојки луј, кум а аузйт ку урјејкиљи луј, сă ње ласă чјева ка сă фије дје поминă йн лумје ши тумјетје пје ормă сă  йл бăтјем тоц пје шеље ка Влад ши тоц Румйњи. Сă йј зйчјем "Браво мајсторе"! --Кăцăлушу ловџиулуј тајкă- зйча тајка-Испас алу Микифор - сăрје дупă погњиту пушкји да ну дупă поанга ловџиулуј.                                                                        

Ар фи о рушиње марје, дупă чје штјим кум ворбим аич, сă зйчјем алтје нумје ши ворбје куноскутје ши њекуноскутје дјин љимба румйњаскă ворбинду ље пăљиш ор фрăкйндуш фрунтја пăн йц адуч аминтја (зйкйндуј сă йј зйк) ла ун сфјел дје лукру. Јо крјед кă дт ну штји румйњештје. Ту нума ај њиштја симпатиј дјин партја румйњилор кă претежештј йн партја лор. Ту ну фач разликă йнтрă ној, да ји фак разликă марје.                                                                                                                                                                                              Ла фестивал вăд кă нај фост. Ај чићит чјева скрисорј пусă ла "власи србије колико нас има" ор йн алт лок ундјева. Сă йц спун, дупă сара дјин йнтйј јерјам сăтул дје фестивал. Адам Пуслојић јешиса ла мижлоку програмулуј да јеу ам рăбдат пăн ла кăпăтйј.                          Нам халуцинациј да йц рйндуј сутје ши сутје дје ворбје ку "Х" ла йнчјепуту ворби, йн мижлок ши ла кăпăтйј.

Ну штјиу дјин чје разлог трăсаш тексту астăз. Јерја вјасăл. Чићи мăј адјиноарља чје скрије ла Поповици. Дакă штји сă чићештј, пје фоаја дје шасă спуње кă је ану 1909. жудјекат ла Неготин кутарје ши кутарје пинтру кă а рăсфират материјал румйњеск интрун сат румйњеск дјин општјина Њиготјинулуј. Чје гйндјештј дјичје са йнтйплат аша чјева ку атйта прјетјињије (ши кускрије мăј дјинтйј) ? Дјичје йн Вршец йн врјемја аја на путут сă сă зăмисљаскă аша чјева. Сă йц крăп капу. Ној нума йн конвенциј њам нумит кă сйнтјем Румйњ да факйнду сă Румйњија, Финкă Царјењи ку Молдовјењи ши ку Унгурјењи(?!  јеу нам измисљит њимика) фăкусă држава лор ку карје ној навусасăм њимик, ној ам рăмйнс аја чје јерјам дјекйнд лумја ши пăмйнту аич ундје сйнтјем.

     Скрисă мăј дјинтйј Влад, оцăришикă мăј йнфојат дјекйт чје йј ар ста.

Rumâńi ń-am chiemat dâ cînd ie lumńa, dâ cînd ńam nâscut. Rumâńi am fost vro 2 mii dâ ańi înâinće, aia o sâ fim cu voia sfîntului mai 2 mii dâ ańi vińitori.  :o

    Мјестјекă Индијанцй ку Индијцй јарă.

    Мјестјекă Грчи ку пирамидјиљи, да Атлантида јар аратă кă са судомит йн гура Неретви...

Сă ну ње апукăм дје Кастанеда- ши аколо ар фи згоадје гăсйтје нума чје Карлос на штјиут историја Румйњији пăнă йн Кристос. Аја штјирје йј ар фи прјенторс фантазијиљи йнкă дје ун серијал дје бестселерурј йн лумја тот флăмйндјикă де сензацйј...

      Пје Ромањ њима ну йј мăј помењештје њич кйт пје о фримитурă йн цара лор дји ла рăсăрит РОМАНИА. Пје Валахи (Влахи) нумиц дје Грч мăј дјинтйј. Роду лор дјипје фаца балканулуј са пјердут атйт дје мистериос ка Атлантида. Врун уредник ла форому лу Св. Пăтру о фи зйс :" Штјерџјцăј пје Валахј дјин фаца луми- йн локу лор препуњец румйњи. Ворба а кујва дје вродатă  йм виње  йн гйнд : "А мурит тајка ку мујка, ној ну мăј сйнтјем ај лу Чорокануфу....... Хајдăц  сă фим ај лу Краљуфу....... ај вро доуо миј дје ањ йн нăинтје".
      Пје Ромањ њима ну йј мăј помењештје ка пје лумина ноастă пуртатă ку мйњиљи мошилор ноштји пистă Дуњерје арăтйнд лумина ши путјерја цивилизацији Грко-Романă.
Аргентинцй аз јар ка ши Перуанцй ку Бразилцй, Чилеанцй ши Фрăнцужи ку Кăнăђењи йнкă ну висазă, њич йн висурљи аље мăј фериоасă, йнкă ну сокотјеск пје румйњ кă моши лор йн ормă доуо миј дје ањ. Спуњецăље ши лор ка сă ље фије историја мăј бун куноскутă, вјењиндуш йн рйнд ку тоц румйњи ајлалц, крјед тарје кă ши Тăљијењи ку дје рй_д моаје коада. Јар крјед, ку воја сфинцйлор, кă йнтрă ај доуо миј дје ањ о вјењи дјин роду носту лумје мăј ла лок дјекйт ној, сă ну йш батă прја капу дупă тотнату.

caslav noi toţî sânt'em Rumâńi şi vorbim rumâńeşt'e!
Nu sânt'em Valahi, şi nu vorbim valahă.
Vă făceţ d'e râs cu Valahi, valahă...

Da Festivalu a fost bun, dacă eu spun că a fost bun atunci a fost bun.

@caslav: NU s-a pomenit niciunde ca să se numească rumânii altfel. "Vlah" nu este decât un exonim. Numele al mai vechi al rumânilor e de la romani.

romani->rumâni

P.S. Încă odată am înţeles tot ce ai scris, chiar dacă ai pus şi cuvinte sîrbeşti.

Citat: caslav poslato 13.05.2011. 14:58
Мјестјекă Индијанцй ку Индијцй јарă.

Nemam baš previše vremena ali ću, pošto se primećuje da je gospodin Caslav postao nervozan,  pokušati da se osvrnem na njegovu neuspelu komparaciju i pokušaj da pobegne iz sopstvene kože. Neću se previše obazirati na "istorijski" deo pošto iz iskustva znam da će se, krenem li da iznosim argumente, Caslav u "nedostatku vremena" hrabro povući sa foruma.

Gospodine Caslave, možete Vi i cela ta ekipa do mile volje da izmišljate Vlahije, Valahe, Vlasijone, Vlaškenjore i ko zna šta Vam još može pasti na pamet.
Ono što ne možete da promenite jeste činjenica da smo se na našem maternjem jeziku oduvek zvali RUMÂŃI i nikako drugačije! I ne samo što smo sebe zvali RUMĂŃI, već smo pod RUMĂŃI podrazumevali sve Rumune ovoga sveta.

Tako je bilo od kad je veka i sveta, tako će do kad je veka i sveta i da ostane, svidelo se to Vama, Borisu Tadiću i svim borcima za vaskoliko Srpstvo ili vam se to ne sviđalo.

Možete sada da izmišljate nekakve ROMÂNE, V(A)LAHE, ROMÎNE koliko vam je volja. I Staljin je u Moldaviji pokušao da izmisli ljimba moldaveńeasca i da im uvali rusku ćirilicu. Cum a vińit, aşa şî sa dus. Aşa o-sâ, cu voia sfîntului, fie şî cu Valahi şî cu standardizaţia voastra.

To je jednostavno tako! Kao kada se saberu 2 + 2 rezultat uvek bude 4, a ne 5 ili 6 kao što bi neko priželjkivao.

Ево још боље компарације г - Влад.
УНГУРИ=УНГУРЕЊИ
Зар Вам то не делује логично?
Позовите у помоћ логику, поставите премисе (ову и своју (ли Волцаеову)) и играјте се силогизама. Нама саопштите закључак (суд) на основу Ваших премиса. Даље, јесте ли стопроцентно сигурни да сте "сабравши тако како сте написали добили четири"? Рачунски може да се доведе до изједначења али математички постоје и другачија решења која нису четири. Ако ми не верујете а ви питајте математичаре мало већег профила а ја ћу вам бесплатно послати неке задатке у којима се такви проблеми третирају код Лобашевског, Римана и код читаве плејаде математичара постеуклидског устројства. Да Вас не збуњујем, за име Бога... А и имам доста важнијих послова после четвородневног излежевања због болести.

Волцае, ја вероватно много другачије од Вас замишљам фестивал.

1. Хоћу да видим добру сценографију према поводу и прилици којој је намењена.
2. Хоћу да ми се идеја развија кроз садржаје програма и да је тако откривам.
3. Хоћу да видим изнутра произвољан број ситних сегмената који се уклапају а споља мањи број сегмената који их обухвата.
4. Хоћу перфектно написану и изведену коферансу.
5. Не волим да се у концертној дворани фестивала осећам као на свадби, у кафани, некој врсти СОНГА, ГРАНДА или томе слично.

То је оно најболније, тек да Вас не оставим у неизвесности.
Адам Пуслојић је после првог сата програма изашао. Чујем да је и Љ. Б. Кићи био у публици али га срео нисам јер сам на 10 мин пред крај изашао да отпратим пријатеља који је одложио повратак у Немачку због Фестивала.
Сутрадан ујутро сам уз кафу са Срђаном Демировићем разговарао на тему претходна три фестивала пошто није пратио прво вече а наступао је друге вечери на којој ја на жалост нисам могао да будем присутан.
Без сваке сумње су извођачи били изнад свега и нека до бољих фестивала то тако и остане.

Citat: caslav poslato 14.05.2011. 10:39
Ево још боље компарације г - Влад.
УНГУРИ=УНГУРЕЊИ
Зар Вам то не делује логично?

Komparacije su Vam očajne, dragi moj Gospodine!
Bukvalno mešate babe i žabe. Pametan ste čovek. Ne radite Vi to iz pukoг neznanja već iz nužde.

Unguri su narod, na srpskom Mađari. Ungereanji su stanovnici Mađarske. Vidite u Mađarskoj, kao uostalom i u Srbiji i Rumuniji, pored većinskog žive i manjinski narodi.

U srpskom jeziku postoji sličan primer, pa kada ste hteli da upoređujete, mogli ste da ga navedete : Srbin - narod; Srbijanac - neko ko živi u Srbiji a ne mora da bude nužno pripadnik većinskog naroda. Srbijanci, recimo, nisu Srbi iz Makedonije ili Bosne jer je taj termin, kao što smo rekli, geografski isto kao i UNGUREANJI.

Da bi se napravila razlika između oznake za narod (etnonima) i oznake za geografsko ishodište, naši preci su koristili ova dva termina UNGURI i UNGUREANJI.

Teško je to objasniti ljudima koji su se, koliko do juče, izjašnjavali kao Srbi jer im tako piše u pasošu i ličnoj karti, ali i zato što žive u Srbiji pa po difoltu mora da budu Srbi.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43

     Postovana gospodo, dugo pratim Florum i sve diskusije, ali evo se sad ukljucih u diskusiju,  konstatacijom da jednostavno niste u pravu. Izmedju ROMAN i RUMÂŃ ne moze stajati znak jednakosti i to, iako uporno uzimate za dokaz jednakosti izmedju Vlaha i Rumuna se jednostavno ne moze prihvatiti.

ROMAN = Rimljanin
RUMÂŃ = Vlasi ili Rumuni

Zašto bi tu stajao znak jednakosti?
Da li uopšte znaš rumunski (književni) jezik, i da li su ti uopšte poznati rumunski dijalekti ili rumunski narodni jezik kako u Rumuniji tako i van Rumunije?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
     Izraz RUM_enji, ani, ini,  unjesce) ne potice od rumunskog (koji kazu za sebe ROMan , vec od turskog (arapskog) RUM, koji tako nazivaju sve stanovnike Rumeje (Vizantije - Istocnog Rimskog carstava).Na latinskom: Ego sum Romanus, i na rumunskom" Eu sunt Roman, (lepo objasnio Demic u poznatoj emisiji na TV Pozarevac) u istom su znacenju,"JA SAM RIMLJANIN ( A NE JA SAM RUMUN) jer Rumuni smatraju da su jedini naslednici  Istocnog Rima, koji ce se tek od XVIII veka zvati Vizantija. Turci su za Romeie ( Rumeie -  Vizantince) koristili arapski izraz RUM ,te  su i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce, i sve izvedenice iz toga (http://it.wikipedia.org/wiki/Romei), jer Vlasi JESU bili Rumei, dok danasnja Rumunija NIKADA nije pripadala teritorijalno Vizantiji. Pod rimskom okupacijom teritorija Rumunije bila je oko 165 godina, nedovoljno da prihvati jezik Rimljana. Vlasi su u sastavu Isocnog rimskog carstva, gde se jezikom Rimljana govorilo, bili oko 8 vekova! Rumun je nastao tek 1859/1861. godine, a Vlasi su izraz RUM-unesce koristili MNOGO  pre toga.

1. Kada su to preci Rumuna nastali mislim bili romanizovani ako je teritorija današnje Rumunije bila kratko vremena pod Rimskom okupacijom?
2. Znači Vlasi (Cincari, Čiči i Megleniti) sebe nazivaju RUMÂNII a nisu to činili pretci današnjih Rumuna, ovo ste hteli da kažete?
3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS i nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti.

Izvoli pa čitaj ovo je ipak RUMUNSKI tekst iz 1577 godine, drugi je iz 1648 godine a primera ima bezbroj, svidelo se to vama ili ne.

Psaltire slavo-românésca, tiparita de diaconul Coresi. (1577)

Cu mila lu Dumnezeu eu diaconŭ Coresi, déca văzuiŭ că mai toate limbile aŭ
cuvântulŭ lu Dumnezeu în limba, numai noi Rumânii n'avăm, şi Hs. zise, Mathei
109, cine ceteşte să înţelégâ, şi Pavelŭ Apslŭ încâ, scrie la Corintŭ, 155, că întru
besérecâ maĭ vrătos cinci cuvinte cu înţelesulŭ mieu să grâescŭ, ca şi alalţi să învăţŭ,
de cătŭ uîntunérecŭ de cuvinte neînţelése într'alte limbi. Dereptu acéia fraţii miei
preuţilorŭ, scrisu-v'am acéste Psăltiri cu otvétŭ, dému scosŭ de în psăltiré srăbéscâ
pre limbâ rumânéscâ, să vâ fie de înţelegâturâ, şi grămâticilorŭ, şi vâ rogŭ ca fraţii
miei să cetiţi şi bine să socotiţi că veţi ve[dé î]nşivâ că e cu adevărŭ.
(la anul) 7085.

p.63-64


NOUL TESTAMENT, 1648

PREDOSLOVIE CĂTRÂ CETITORI.

»4. Acĭasta încâ vă rugămŭ să luaţi aminte că Rumănii nu grăescu în toate
ţărăle înt'run chip, încâ neci într'o ţarâ toţi într'un chipŭ ; pentr'acéĭa cu ne-
voe poate să scrie cineva să, înţelégâ toţi grăindŭ unŭ lucru unii într'unŭ chipŭ, alţi
într'altŭ chipŭ : au veşmănt, au vase, au altele multe nu le numescu într'un
chipŭ. Bine ştimŭ că cuvintele trebue să fie ca banii, că banii aceĭa sănt buni
carii îmblâ în toate ţărăle, aşĭa şi cuvintele acélé săntŭ bune carele le înţelegŭ
toţi. Noi derepŭ acéĭa ne-amŭ silit, de în căt am putut, să izvodim aşĭa cum
să înţelégâ toţĭ, ĭarâ să nu vorŭ înţelége toţi nu-ĭ de vina noastrâ, ce-ĭ de vina
celuĭa ce-au răsfirat rumănii priîntr'alte ţărĭ, de ş'au mestecat cuvintele cu alte
limbi de nu grăescu toţi într'unŭ chipŭ.

p.170


Bibliografia românească veche : 1508-1830. Tomul 1 : 1508-1716, Bianu, Ioan (1856-1935), Hodoş, Nerva (1869-1913), 1903
http://digitool.dc.bmms.ro:1801/webclient/DeliveryManager?application=DIGITOOL-3&owner=resourcediscovery&custom_att_2=simple_viewer&pid=846058
http://digitool.dc.bmms.ro:8881/R/-?func=dbin-jump-full&object_id=846058&silo_library=GEN01

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 08:29
Sto se tice zamerki gospodina Caslava, upucenoj organizaciji festivala:
...  

Могуће је да сам трепнуо и пропустио податак о каквом се фестивалу ради?
Би ли неко одвојио неки минут и напише - можда као посебан пост - нешто више о томе?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Postovana gospodo, dugo pratim Florum i sve diskusije, ali evo se sad ukljucih u diskusiju,  konstatacijom da jednostavno niste u pravu. Izmedju ROMAN i RUMÂŃ ne moze stajati znak jednakosti i to, iako uporno uzimate za dokaz jednakosti izmedju Vlaha i Rumuna se jednostavno ne moze prihvatiti.

Poštovani Gospodine,
Kada ste se već uključili u raspravu, želeo bih da mi odgovorite na sledeće:
Da li se između Srb, Srbalj i Srbin može staviti znak jednakosti i da li Vi smatrate da SRBI i RAŠANI nisu isto?
Molio bih da mi odgovorite konkretno na ovo postavljeno pitanje.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Izraz RUM_enji, ani, ini,  unjesce) ne potice od rumunskog (koji kazu za sebe ROMan , vec od turskog (arapskog) RUM, koji tako nazivaju sve stanovnike Rumeje (Vizantije - Istocnog Rimskog carstava).

Ne znam odakle Vam ideja da potiče od rumunskog? Naravno da ne potiče od rumunskog, ali znači Rumun i rumunski!
Vlasi samo za sebe i za Rumune kažu da su Rumâńi i ni za koga drugog. Rimljani su na vlaškom RIMLJENJI, dok su Vlasi i Rumuni Rumâńi.
Da izrazi Rumân i rumâńeaşće označava sve romanske narode, onda bismo Italijane, Špane, Portugalce i ostale oslovljavali sa Rumân, zar ne?
Sledeća zabluda je iznošenje argumenta da Rumuni sami sebe zovu Român a ne Rumân, pa se zbog toga radi o dva potpuno različita naroda.

Vredi li Vas podsećati da su i Rumuni do 1848. godine koristili naziv Rumân i rumâńeaşće a da je O umesto U uskočilo tek posle 1848? Vredi li istaći da u rumunskom narodnom govoru ta promena do dana današnjeg nije prihvaćena?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Rumun je nastao tek 1859/1861. godine, a Vlasi su izraz RUM-unesce koristili MNOGO  pre toga.

1. Da li Vi tvrdite da Rumuni pre 1861 godine nikada nisu koristili Rumân i rumâńeaşće?
2. Ako su Vlasi "MNOGO pre toga" koristili taj termin, čemu potreba da nas Caslav promoviše u Valahe, naziv koji nikada nismo koristili a koji označava kastrirane konje i magarce?

Molim konkretne odgovore.

Citat: Paun poslato 15.05.2011. 09:50
Могуће је да сам трепнуо и пропустио податак о каквом се фестивалу ради?
Би ли неко одвојио неки минут и напише - можда као посебан пост - нешто више о томе?

http://www.youtube.com/watch?v=t96LLdBtHCg
izvor: www.vlasi.rs

TREĆI FESTIVAL IZVORNE VLAŠKE MUZIKE

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.negotin.rs%2Ftemplates%2Farticles%2Fimages%2F3169_1.jpg&hash=273b5b0aba150bf237d4e2c78497dc0e14e734eb)

Treći Festival izvorne vlaške muzike održaće se 29. i 30. aprila 2011. godine u sali Doma kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu. Festival organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha "Gergina", pod pokroviteljstvom Opštine Negotin. Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Doma kulture.
 
PROGRAM 3. FESTIVALA IZVORNE VLAŠKE MUZIKE NEGOTIN 2011.

PRVO VEČE – 29.04.2011. – 19 sati

Instrumentalna pratnja: Orkestar Javora Tufarevića

Učesnici:

1. Nenad Stajković – Truba proslogodisnji pobednik-instrumentalista
2. Biljana Krstic-Car para pujulje binje
3. Bojan Verbunkić – Harmonika
4. Ljupče Vojinović – Vokal
   - Ćinjerjaca mult je dulče
   - Pje un otkošel de fn
5. Igor Paunović – Truba
6. Srećko Prvulović – Klarinet
7. Aleksandar Arizanović – Truba
8. Violeta Marinović – Violina
9. Ana Marija Danilović – Truba
   - Vjersu lu Ajduk Veljko
10. Aleksandar Živković – Frula
11. Marijan Barbulović – Harmonika
12. Silvija Adamović – Violina
13. Vladan Marioković – Violina
14. Danijela Pražić – Vokal-proslogodisnji pobednik
     - Floričika din gradina
     - Trifojaš
15. Ivana Matušić – Vokal
     - Gergina (revijalno)
     - Ardjo foku dragostja
     - Da dejce najkuca nu jes la izvor
16. Srđan Petrović – Vokal
     - Dorulje frunza marunta
     - Firaj dajko blastamata
17. Dejan Dimitrijević
     - Am o mindra nam osuta
     - Ma kulk da nu im vinje somnu
18. Milan Lautarević – harmonika
     - Ljubavno kolo
     - Vlaški ćilim
19. Goran Petković – frula
20. Bojan Trailović - gajde
21. Andrej Raducić – Harmonika
22. Marko Ristić - Harmonika
23. Pionirski folklor KUD Mokranjac Mokranje

DRUGO VEČE – 30.04.2011. – 19 sati

Instrumentalna pratnja: Orkestar Srđana Demirovića

Učesnici:

1. Staniša Paunović
    - Dajka din činerjaca
    - Ši mja fost maj drag pe lumje
2. Duško Oprić
    - Mindra mja din altu sat
    - Kare om is lasa satu
3. Milisav Florić
    - Lunjica lunjica
    - Maracinje maracinje
4. Ljiljana Nestorović
    - Marije, dajko Marije
    - Luna luna ja fi buna
5. Ilija Nikolić
    - Žoaka ora pin obor
6. Svetlana Arsić
    - Ma fakut muma frumosa
    - Ardo foku dragosta
    - Barbatu ku mustaca
7. Marinjika
8. Izvorinka Milošević
    - Kukuruz ku foaja in sus
    - Am o mndre
9. Dragiša Paunović
    - Đa ar fi mindruco o floare
10. Angelica Stican
    - Lung i drumu Borului (doina bez orkestra)
    - Bordejaš de supt pomnt
    - Frunza galbina din vije
11. Spasoje Jović – Frula
12. Velizar Matušić – Harmonika
13. Tihomir Paunović – Frula
14. Živa Dinulović – Saksofon
15. Dragan Njegušić – Truba
16. Toma Buljigić – Gajde
17. Dragan Prvulović – Frula
18. Milija Guđić – Truba
19. Pera Kosovljanović – Harmonika
20. Ljuba Vojvodanović
     - Simbata la Negotin
21. Zorica Dimitrijević Nu nji- aradi feata njica ( ne lazi se devojcice)
22. Sonja Pana Fara minti mi alasashi ( ostavio si me bez pameti)
23. Nina Predesku
24. Irina Zoican
25. Grupa pevača Bregovo
26. Kud Voja Čurić Kobišnica – Vlaški folklor


izvor: http://www.negotin.rs/article.php?lg=sr&id_article=3169

Citat: caslav poslato 14.05.2011. 12:19
Волцае, ја вероватно много другачије од Вас замишљам фестивал.

Господине Цаславе,
Ја не знам како замишљате фестивал, али бих страшно желео да знам у чему је разлика између фестивала који организујете Ви и фестивала који су организовали Ваши претходници?

Њих сте сви редом због тих фестивала оптуживали да "арче народне паре на вашаре и пијанке", па ме живо занима та разлика: Зашто је ово што Ви радите јако добро - а оно што су они радили је било јако лоше?

Да прескочимо највеће достигнуће новог савета - ľimba valaha који, по речима оних који су имали прилике да прате фестивал, неодољиво подсећа на књижевни румунски језик  :D, а на коме је одржана конферанса.  

Чујем да гошћама из Румуније није требао преводилац да би разумеле најновије достигнуће новог савета - ľimbu valahu - а ни публици није требао преводилац за песме које су отпевале.

Дакле: изузимајући то да сте тамо промовисали ľimba valahu, шта је било боље него када су фестивале правили Ваши противници?

Пошто нисте члан Савета, нећу Вам поставити питање да ли је тачно да 2/3 средстава из буџета иде на састанке, дневнице, телефонске разговоре...

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 10:10
Festival organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha "Gergina"

Хвала, госн уредниче!
А може ли сад реч-две о овом Удружењу?

Citat: Paun poslato 15.05.2011. 10:32

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 10:10
Festival organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha "Gergina"

Хвала, госн уредниче!
А може ли сад реч-две о овом Удружењу?

Mislim da ih Časlav poznaje, ja jedino ako nađem nešto sa interneta, kao što je ovo sa Facebook-a
http://www.facebook.com/pages/GERGINA-Udruzenje-za-ocuvanje-kulture-i-tradicije-Vlaha/208812242477407 (http://www.facebook.com/pages/GERGINA-Udruzenje-za-ocuvanje-kulture-i-tradicije-Vlaha/208812242477407)

Mislim da je ovo udruženje izuzetno provlaški orijentisano. Drugo ne znam ništa o njima.

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 10:41
Mislim da je ovo udruženje izuzetno provlaški orijentisano. Drugo ne znam ništa o njima.

Možeš li da nam objasniš šta podrazumevaš pod "provlaški"?
Inače, udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina, koja slovi za ekspozituru DS.

Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 11:19
...udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina ...

Интересују ме људи који носе посао, означен као "чување традиције", њихов практичан рад на терену, грађа коју сакупљају ...
Видео сам страницу на Фејзбуку, али ми није јасно (код оваквих ствари) зашто су људи који све то раде, анонимни?

Citat: Paun poslato 15.05.2011. 11:28
Интересују ме људи који носе посао, означен као "чување традиције", њихов практичан рад на терену, грађа коју сакупљају ...
Видео сам страницу на Фејзбуку, али ми није јасно (код оваквих ствари) зашто су људи који све то раде, анонимни?

Praktičan rad na terenu je, pretpostavljam, organizovanje ovakvih festivala. Ljudi koji nose posao su valjda čelnici VDS iz Negotina. Na njihovoj veb-strani se nalazi statut "Gergine":
http://www.vlaskademokratskastranka.org.rs/statutgergina.html

Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 11:19

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 10:41
Mislim da je ovo udruženje izuzetno provlaški orijentisano. Drugo ne znam ništa o njima.

Možeš li da nam objasniš šta podrazumevaš pod "provlaški"?
Inače, udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina, koja slovi za ekspozituru DS.

Pretpostavljam da spadaju u provlašku struju a ne u prorumunsku, koje su karakteristične za nas Vlahe.
Mada je samo moja pretpostavka, ne poznajem nikoga iz udruženja "Gergina".

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 11:50
Pretpostavljam da spadaju u provlašku struju a ne u prorumunsku, koje su karakteristične za nas Vlahe.

"Provlaška" struja je, ako sam te dobro razumeo, opcija koja po svaku cenu negira da sa Rumunima imamo išta zajedničko, dok je "prorumunska" ona koja to ne negira?
Znači, ako ja insistiram na tome da govorim rumâńeaşće i da sam na svom maternjem jeziku Rumân, onda sam ja "prorumunska" opcija, a onaj ko izmišlja nekakvu ľimba valahu, ko sebe vidi kao Valaha, on je provlaška opcija.

Kada nešto nosi prefix "pro", to treba da podrazumeva "za", odnosno da se neko zalaže za punu afirmaciju nečega. Sad nam ti lepo objasni da li je bežanje od samih sebe ka terminu koji označava uštrojene konje nešto što je "za" Vlahe, a insistiranje na lingvističkim činjenicama, na istoriji i na zdravom razumu "contra" Vlaha?

Zašto ovi koji izmišljaju Valahe i ljimba valahu, koja nikada nisu postojali niti će ikada da postoje ne bi bili svrstani u anti-rumunsku struju, ako se nama već lepi etiketa da smo "pro-rumuni".

Ili treba da se pomirimo sa tim da biti Vlah znači jedino negirati istoriju, jezik, poreklo i sve što nas vezuje za desnu obalu Dunava a da se svako ko se sa tim ne složi bude optužen da nije pro-Vlaha već contra-Vlaha?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Pod rimskom okupacijom teritorija Rumunije bila je oko 165 godina, nedovoljno da prihvati jezik Rimljana.

Г. Andrejko!
Био бих Вам веома захвалан, ако бисте навели пун назив извора одакле сте преузели овај податак о годинама, као и на основу којих аргумената тврдите (Ви или Ваш извор) да је то недовољно за "прихватање језика"? У науци се узима, као просек, 25 година између генерација, што значи да је под римском окупацијом на "територији Румуније" проживело најмање 6 генерација! Питам из разлога што ме више занима које изворе користе наши људи за упознавање историје Румуније, него да ли је могуће, или не, да се за 6 генерација "прихвати" неки нови језик.  

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 13:31


3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS a nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti."


3. NETACNO! ono sto sam izneo nije moje misljenje, vec proverljiva cinjenica!  To Vam je isto kada bi neko tvrdio da je 3 = 8 , ZATO STO  LICI!

Пошто је "проверљива" чињеница, ред би био да нам се каже где то може да се "провери". Иначе, ово није фејсбук на коме се пише све и свашта где су главни аргументи : "тако је, јер ја баш мислим да је тако".
Једва чекам да сазнам где сте покупули ту тако "проверљиву" чињеницу.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 13:31


Citat g. Volcae:
"1. Kada su to preci Rumuna nastali mislim bili romanizovani ako je teritorija današnje Rumunije bila kratko vremena pod Rimskom okupacijom?
2. Znači Vlasi (Cincari, Čiči i Megleniti) sebe nazivaju RUMÂNII a nisu to činili pretci današnjih Rumuna, ovo ste hteli da kažete?
3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS a nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti."

1. To Vi meni odgovorite, kome je to smetala tolika tampon zona izmedju slovenskih naroda. Ili tvrdite da su starosedeoci s onu stranu Dunava, za tih 165 godina prihvatili jezik Rimljana.?! Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom". Da li Vi to tvrdite da su teritorije sadasnje Rumunije bile u sastavu Rumeje - Vizantije?
2. DA! Svi oni su bili stanovnici RUMeje, pa su zato RUMÂNI (sa jednim "i") !
3. NETACNO! ono sto sam izneo nije moje misljenje, vec proverljiva cinjenica!  To Vam je isto kada bi neko tvrdio da je 3 = 8 , ZATO STO  LICI!

1. Nisam baš najbolje razumeo na šta ciljate, kada kažete :"1. To Vi meni odgovorite, kome je to smetala tolika tampon zona izmedju slovenskih naroda. Ili tvrdite da su starosedeoci s onu stranu Dunava, za tih 165 godina prihvatili jezik Rimljana.?! Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom". Da li Vi to tvrdite da su teritorije sadasnje Rumunije bile u sastavu Rumeje - Vizantije?"

O nastanku i problemima koji se tiču Rumunskog naroda ili Vlaha, koji su danas podeljeni više nego ikad, ne mislim samo na Dako-Rumune, već i na ostale istočne Romane, vidi ovde:
P. Skok, Češka knjiga o vlaškom pravu, GZM, XXX, Sarajevo 1918, str. 295-316 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1010.0)

2. Nisu bili stanovnici Rumeje, već su mogli svi biti stanovnici Romanije (Ῥωμανία) ili Rimskog Carstva (Βασιλεία Ῥωμαίων). I nisu RUMÂNI, već su:
- Cincari = Armâñi, Rrâmãni, Vlaçi, Makedonji
- Ćići = Rumări
- Meglenski Vlasi = Vlaši

dok su Rumuni = Români, Rumâni

3. Vidim da su Ćići sa njihovim Rumăr, najbliži Turskoj i Arapskim zemljama.

Da li ti negiraš Rumunima i uopšte Dako-Rumunima, ne bitno ko se kako oseća, ili vodi u statistikama, raznih zemalja, njihovo nacionalno ime Român/Rumân?
Ako im već negiraš i nacionalno ime i geografsko poreklo, molim te daj nam neki izvor i svoje mišljenje o Rumunima, da znamo gde su nastali, odakle im jezik i nacionalno ime.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 14:46
Sto se godina tice

Нисам Вас то питао, питао сам Вас за извор податка. Другим речима: да ми кажете где сте прочитали да је римска окупација трајала толико и толико година?
Али, пошто сте изврдали одговор и изврнули моје питање, ја га повлачим!

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 14:46
gde se to u literaturi i nauci nalazi podatak da je 25 godina merilo da jedna generacija prihvati neki tudji jezik.

Заборавите и на овај део питања.

ПС. Кад будете у прилици, вратите се на мој текст и нађите место где сам ја написао тако нешто као што поизилази из Ваше горње реченице!

Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 09:58

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Postovana gospodo, dugo pratim Florum i sve diskusije, ali evo se sad ukljucih u diskusiju,  konstatacijom da jednostavno niste u pravu. Izmedju ROMAN i RUMÂŃ ne moze stajati znak jednakosti i to, iako uporno uzimate za dokaz jednakosti izmedju Vlaha i Rumuna se jednostavno ne moze prihvatiti.

Poštovani Gospodine,
Kada ste se već uključili u raspravu, želeo bih da mi odgovorite na sledeće:
Da li se između Srb, Srbalj i Srbin može staviti znak jednakosti i da li Vi smatrate da SRBI i RAŠANI nisu isto?
Molio bih da mi odgovorite konkretno na ovo postavljeno pitanje.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Izraz RUM_enji, ani, ini,  unjesce) ne potice od rumunskog (koji kazu za sebe ROMan , vec od turskog (arapskog) RUM, koji tako nazivaju sve stanovnike Rumeje (Vizantije - Istocnog Rimskog carstava).

Ne znam odakle Vam ideja da potiče od rumunskog? Naravno da ne potiče od rumunskog, ali znači Rumun i rumunski!
Vlasi samo za sebe i za Rumune kažu da su Rumâńi i ni za koga drugog. Rimljani su na vlaškom RIMLJENJI, dok su Vlasi i Rumuni Rumâńi.
Da izrazi Rumân i rumâńeaşće označava sve romanske narode, onda bismo Italijane, Špane, Portugalce i ostale oslovljavali sa Rumân, zar ne?
Sledeća zabluda je iznošenje argumenta da Rumuni sami sebe zovu Român a ne Rumân, pa se zbog toga radi o dva potpuno različita naroda.

Vredi li Vas podsećati da su i Rumuni do 1848. godine koristili naziv Rumân i rumâńeaşće a da je O umesto U uskočilo tek posle 1848? Vredi li istaći da u rumunskom narodnom govoru ta promena do dana današnjeg nije prihvaćena?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 07:43
Rumun je nastao tek 1859/1861. godine, a Vlasi su izraz RUM-unesce koristili MNOGO  pre toga.

1. Da li Vi tvrdite da Rumuni pre 1861 godine nikada nisu koristili Rumân i rumâńeaşće?
2. Ako su Vlasi "MNOGO pre toga" koristili taj termin, čemu potreba da nas Caslav promoviše u Valahe, naziv koji nikada nismo koristili a koji označava kastrirane konje i magarce?

Molim konkretne odgovore.

nikada vi od njii necete dobiti konkretne odgovore, mozak im je kao reklamni poster za njihvou manifestaicju zbrkan, natrpan, razudjen i nateze cas na stranu finansija i materijalnog
cas na stranu duhovnog i pro europejskog

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 14:46
Za godpodina Vlada:
kako je Vasa , a i praksa pojedinih diskutanata ovde da navodite citate srpskih ili rumunskih istoricara onako kako to odgovara nekoj tezi, koju zastupate, pa se iz konteksta cesto izvuku neki navodi, a neki drugi i ne spominju,

Господине,
Лепо би било да наведете пример где сам то на овом форуму догодило да бих добио прилику да кажем нешто у своју одбрану.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 14:46
pokusao sam da svoje navode citiram iz nepristrasne italijanske literature(Agostino Pertusi (a cura di). La caduta di Costantinopoli. Le testimonianze dei contemporanei. Milano, Mondadori (Fondazione Valla), 1976) , citirane delimicno i na Wikipediji (talijanskoj) :"Gli Arabi e i Turchi chiamavano i romei Rum....." i "Nel XVIII secolo con l'Illuminismo venne introdotto il termine "bizantini" per distinguere gli abitanti dell'Impero di Costantinopoli dai cittadini dell'impero romano. Dal Settecento, quindi, per "romani" si intendono gli abitanti di tutto l'Impero fin quando era unito e, a partire dal 395, solo di quello d'Occidente."

Из овога овде се, међутим, нигде не види да наше Rumân потиче од турске или арапске речи Рум за Рим.

Овде се, колико ја разумем италијански, говори о томе да се термин Византија користи тек касније а да су становнике Византије Арапи и Турци звали Рум.

Нигде се овде не помиње да су Власи због тога уместо Романима себе звали Руманима, нити се оповргава теза да  Rumân заправо потиче од Romanus, што, уосталом, пише у свакој енциклопедији.

http://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania

The name of Romania (România) comes from the Romanian Român, which is a derivative of the Latin adjective Romanus (Roman).[1] Romanians are a people living in Central and South-Eastern Europe speaking a Romance language.

Etymology of the ethnonym Romanian (român)

During the transition from Vulgar Latin to Romanian, there were some phonetical changes that modified romanus into român or rumân. The accusative form romanum was retained.

   ending "-m" dropped (occurred in all Romance languages)
   ending "-u" dropped (regular change; in Old Romanian was however still present)
   "a" → "â" (regular change; vowels before nasal consonants turned into "â"/"î")
   "o" → "u" (regular change; however, in some regions of Romania, the variant with "o" was kept)

Citat: Paun poslato 15.05.2011. 11:28

Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 11:19
...udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina ...

Интересују ме људи који носе посао, означен као "чување традиције", њихов практичан рад на терену, грађа коју сакупљају ...
Видео сам страницу на Фејзбуку, али ми није јасно (код оваквих ствари) зашто су људи који све то раде, анонимни?

Ovo je pravo pitanje, ko prstom u pekmez dragi domacinule !
Zasto zaboga da se lazno predstavljaju na fejsbuku i da sve rade nekako sa pola snage - maltene inkognito
kao da se stide svoga jezika i kulture ???

Pratio sam iz prikrajka drugo vece i moram reci da je bilo raznovrsno i muzikalno ali u isto vreme suvoparno i smorno,
ko da sam se vratio nedajboze na SKJ priredbu slet u Vlaskom Dolu potkraj sedamdesetih.

Citat: Vlad poslato 15.05.2011. 13:44

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 13:31


3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS a nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti."


3. NETACNO! ono sto sam izneo nije moje misljenje, vec proverljiva cinjenica!  To Vam je isto kada bi neko tvrdio da je 3 = 8 , ZATO STO  LICI!

Пошто је "проверљива" чињеница, ред би био да нам се каже где то може да се "провери". Иначе, ово није фејсбук на коме се пише све и свашта где су главни аргументи : "тако је, јер ја баш мислим да је тако".
Једва чекам да сазнам где сте покупули ту тако "проверљиву" чињеницу.

Bas me ovaj "Andrejko" podseti na jednog manijaka na fejsbuku koji lupa na sav glas, razmece se "cinjenicama" i "umisljenim cinjenicama" u letu konstruise svakakve teoreme
i krije se iza nekog laznog profila, a cim se nadje neko da ga ospori on se brani tako sto napada da ga ti koji ga osporavaju u stvari vredjaju!
Zanimljiva koincidencija ...

Citat: Volcae poslato 15.05.2011. 14:51



Ako im već negiraš i nacionalno ime i geografsko poreklo, molim te daj nam neki izvor i svoje mišljenje o Rumunima, da znamo gde su nastali, odakle im jezik i nacionalno ime.

Vidim da se gosn.Andrejko buni u izgovoru i prevodu reci:

Romania(Ῥωμανία) i Istocnog Rimskog Carstva (Βασιλεία Ῥωμαίων) iliti Basileia Romaion
kako su sami sebe Byzantinci nazivali u srednjem veku, pa bi na svaki nacin da porekne vezu Roman sa Rimskim Romanskim, lakse je ako se zamisli
Vizantijsko ili jos bolje Tursko poreklo, zasto se Andrejko zaustaviste tu, pa ima jos mape do Japana, mozete otici i do Azerbejdzana, Turkmenistana i do Irana ili
Avganistanskog gorja i tamo naci neko zaboravljeno pleme koje je pra-pra predak Valaha ...
Ah, da zaboravio sam ...sve je ovo samo vasa masta i polovicno znanje. Koje je redom gore od totalnog neznanja.

Zasto su pripadnici Istocnog Rimskog Carstva (Βασιλεία Ῥωμαίων) iliti Basileia Romaion
sebe tako nazivali:? Da bi potvrdili svakom zainteresovanom svoje nasledje Rima, ROMANA, ROMANIE tj. IMPERIU ROMANUM .
Time su se dicili i u tom pravcu treba traziti poreklo reci Romania - Romaion,
Jer da nije tako imali su jos stariju kulturu i mogli su sebe nazvati Helenima,

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 15:51
Posto Vam je podatak o trazenim godinama dostupan iz bilo koje istorije , koja se bavi tom problematikom, vrlo je nozbiljno traziti izvor, ali evo jednog: " Radu Ardevan & Livio Zerbini, La Dacia romana, Soveria Mannelli 2007."

Odustali ste i od drugog dela pitanja, mozda nespretno formulisanog sa moje strane, ali ste sustinu sigurno shvatili, te zato molim da Vi meni odgovorite, zasto po analogiji (valjda nauka afirmise i emirijsko iskustvo?!) sa Vasom pretpostavkom, u daleko vecem vremenskom periodu, neki drugi (pomenuti) narodi ne prihvatise jezik svojih porobljivaca.

gosn. Andrejko novopridosli goste
to se ovako radi:

" Radu Ardevan & Livio Zerbini, La Dacia romana, Soveria Mannelli 2007."

http://openlibrary.org/books/OL19428802M/La_Dacia_romana (http://openlibrary.org/books/OL19428802M/La_Dacia_romana)

ps. vecina ljudi koji se bave ovim pitanjem su bi ili tri-lingualni i
garantujem vam da pored srpskog i rumunskog znaju i engleski nemacki ili italijanski,
tako da ne morate da krijete svoje znanje vec - dajte sve od sebe,  slobodno bez ustrucavanja.

Tek kad zavrsimo sa ovim razgovorima, siguran sam, znacete potpuno ko ste i sta ste.

Andrejko Problem je što nisam shvatio vaše prvo pitanje, potrebno mi je objašnjenje jer nerazumem, kome je smetalo i ostalo što pominjete i hoćete da kažete.
Ovo je vaše pitanje koje ja ne razumem:" 1. To Vi meni odgovorite, kome je to smetala tolika tampon zona izmedju slovenskih naroda. Ili tvrdite da su starosedeoci s onu stranu Dunava, za tih 165 godina prihvatili jezik Rimljana.?! Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom". Da li Vi to tvrdite da su teritorije sadasnje Rumunije bile u sastavu Rumeje - Vizantije? "

Prvo kažite koji je vaš stav i šta vaši izvori govore o Rumunskom narodu i rumunskom jeziku.

Istorija PRIHVATA SAMO JEDNO a to je:

"Istočni Romani nastali su romanizacijom jednog jedinog naroda, ne više srodnih naroda, ne ni čak dva srodna naroda, JEDAN JEDINI STAROSEDELAČKI NAROD je ROMANIZOVAN, pitanje ostaje koji je to narod!"

Možete vi ili ja da budemo i Nicolae Iorga, Jovan Cvijić ili bilo koji drugi naučnik, nebitno da li je cenjen ili nije cenjen, samo je ovo prihvatljivo, što sam gore naveo.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35

Ocekujem strpljenje u davanju odgovora na konkretna pitanja, meni postavljena. Evo da pokusam g. Volcae, da Vama odgovorim da je na stranicama ovog Floruma, interpretirano vise puta (neki Jarcevic i slicni) da su Dacani bili slovenko pleme, da je zato bilo slovenskih zaostalih reci u rumunskom jeziku. Takodje vi na ovim strnicama navodite odlomke iz knjige M.S. Milojevica, ali deo koji Vama odgovara, a odnosi se na popis vlaskih sela , ali isti taj autor navodi  istovetne stavove o slovenskom poreklu Dacana , navodeci jos tada (1872) izvore rimskih i vizantijskih istoricara. Nadalje gosp. Dragic pise da se jos 1300  i neke u Rumuniji i na dvoru rumunske vlastele, govori slovensim jezikom.  Nadalje neki istoricari navode prozapadnu orijentaciju poznije rumunske vlastele kao i rimokatolicke crkve da se stvori prorimsko katolicka zona iamedju evropskih istocnih slovenskih (pravoslavnih)naroda ( trenutno mi izvori nisu dostupni, ali potrudicu se, ako insistirate).

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=259.msg4334#msg4334

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35

Gosp. Absinth:

Prvo da zahvalim g. Absinthu na pomoci, jer kao sto vidite slabo se snalazim, i svaka mi je pomoc dobrodosla, te bih zamolio za pomoc i bar oko onoga kako da navedem neciji citat.

Tu smo da pomognemo i misljenja sukobimo.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
Eto ja se pojavih i odmah oko mene petoro -  svi sa 5 zvezdica i sa jos po toliko pitanja, tako da ne mogu da stignem nesto da napisem, a pojavi se jos pet komentara. Posto nemam bas iskustva na forumima, a ovaj smatram kao zajednicu ljudi koji suceljavaju neke svoje stavove, lepo je cuti argumente drugih ili bar deliti misljenje sa nekim. Naravno, kod odraslih je tesko promeniti neke stavove , ali nije i nemoguce, zar ne?! Ja sam naveo neka svoja zapazanja, formulisana na osnovu neke literature, meni dostupne, dobio sam neke odgovore i vase stavove.

Ocekujem strpljenje u davanju odgovora na konkretna pitanja, meni postavljena. Evo da pokusam g. Volcae, da Vama odgovorim da je na stranicama ovog Floruma, interpretirano vise puta (neki Jarcevic i slicni) da su Dacani bili slovenko pleme, da je zato bilo slovenskih zaostalih reci u rumunskom jeziku. Takodje vi na ovim strnicama navodite odlomke iz knjige M.S. Milojevica, ali deo koji Vama odgovara, a odnosi se na popis vlaskih sela , ali isti taj autor navodi  istovetne stavove o slovenskom poreklu Dacana , navodeci jos tada (1872) izvore rimskih i vizantijskih istoricara. Nadalje gosp. Dragic pise da se jos 1300  i neke u Rumuniji i na dvoru rumunske vlastele, govori slovensim jezikom.

, ali sve u to bila druga neka vremena, kada se neke stvari nisu smele, te je svakako ovo neko novo vreme kakve takve demokratije i slobodnog izrazavanja.

Mislim da ce pre biti "Crkvenoslovenskim" i da je to bila stvar prestiza bas kao i francuski na engleskom dvoru.

Sada se stvari  "smeju" ili opet ne smeju ?
Koliko je trebalo srpskim medijima da prekinu sa totalnim neobavestavanjem javnosti o dogadjajima u Vlaha, ako izuzmemo nase predstavnike u mainstream beogradskim partijama,
koji poodavno ne pricaju sopstvenim maternjim jezikom. Za pocetak racunice uzmite npr. 05.10.2000. ?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
Ja sam naveo neka svoja zapazanja, formulisana na osnovu neke literature, meni dostupne, dobio sam neke odgovore i vase stavove.

Овим што сте овде навели:

Citat"Gli Arabi e i Turchi chiamavano i romei Rum....." i "Nel XVIII secolo con l'Illuminismo venne introdotto il termine "bizantini" per distinguere gli abitanti dell'Impero di Costantinopoli dai cittadini dell'impero romano. Dal Settecento, quindi, per "romani" si intendono gli abitanti di tutto l'Impero fin quando era unito e, a partire dal 395, solo di quello d'Occidente."

не доказујете ово:

CitatTurci su za Romeie ( Rumeie -  Vizantince) koristili arapski izraz RUM ,te  su i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce

Где овде пише да су "i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce"?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
Na latinskom: Ego sum Romanus, i na rumunskom" Eu sunt Roman, (lepo objasnio Demic u poznatoj emisiji na TV Pozarevac) u istom su znacenju,"JA SAM RIMLJANIN ( A NE JA SAM RUMUN) jer Rumuni smatraju da su jedini naslednici  Istocnog Rima, koji ce se tek od XVIII veka zvati Vizantija. Turci su za Romeie ( Rumeie -  Vizantince) koristili arapski izraz RUM ,te  su i nasi Vlasi prihvatili izraz RUMunesce, i sve izvedenice iz toga (http://it.wikipedia.org/wiki/Romei), jer Vlasi JESU bili Rumei, dok danasnja Rumunija NIKADA nije pripadala teritorijalno Vizantiji.

Молио бих да ме исправите ако грешим, ја из овог разумем следеће:

- Румуни су Român преузели из латинског из "Ego sum Romanus"
- Власи су Rumân преузели од Турака и Арапа пошто су били део Византијског царства
- Румунија никада није територијално припадала Византији, па је због тога логично да су Român преузели од Римљана не од Турака
- Власи су живели у Византији, па су због тога преузели турско-арапски префикс "РУМ"

Желео бих да нам појасните следеће:
- Ако Румунија, како тврдите, никада није била део Византијског царства, како су онда сви Румуни до реформе језика користили арапско-турски израт "РУМ" (познато је да су и они до пре 150 година били Rumâńi)?
- Јесу ли Румуни, који су живели ван Византије, тај термин преузели од Влаха који су живели у Византији? Ако је ово тачно, где сте то прочитали?
- Пошто се већина Влаха у североисточну Србију доселила након Пожаревачког мира, јесу ли они термин Rumân преузели од Турака или од Влаха који су живели у Византији пошто области у којима су до 18. века живели нису били део Византије?

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 17:35
" Словенски је и језик у дворским канцеларијама влашких велможда...."

Да ли Вам је познато да је немачки био коришћен у дворским канцеларијама руског двора или да је француски коришћен у канцеларијама аустријског двора? Шта Вам то говори?

И за крај питање које сам већ био поставио а на које ми нисте одговорили:
- Ако је Rumân византијско наслеђе у влашком језику, чему потреба да нас прекрштавате у Валахе на том вашем фестивалу?

@Andrejko:

Aţi scris că înţelegeţi limba română literară.
Vreau doar să îmi exprim reacția la afirmația că rumân vine de la Rum și român de la romanus:
     
 ??? ::) ??? :o
 
Domnule, o aberație mai mare nu am citit de mult. În toată România s-a folosit și se folosește încă atât rumân cât și român, cu sensul etnic. Situația este așa de mult timp, la mine în familie auzind eu cu urechile mele "rumân" și "rumânime". Anume că unul din străbunici era din "rumanimea" din Bulgaria (au fugit peste Dunăre de teama bulgarilor la războiul al doilea balcanic).
 
Pentru ce și-ar identifica o etnie limba și conștiința de sine cu denumirea unei identități politice supra-etnice și imperiale?
 
Așa cum vi s-a indicat deja, nu dovediți o cunoaștere bună a istoriei românilor. Faptul că afirmați că ocuparea Daciei de către români a durat doar 165 de ani este o dovadă: părți însemnate din teritoriul în care locuiau vorbitori ai idiomului daco-moesian au fost teritorii române timp de sute de ani.
 
Nu văd cum se poate da o lecție cuiva pe bază unor cunoștințe precare precum cele pe care le prezentați aici.

Citat: Andrejko poslato 16.05.2011. 07:45



Evo citata iz Dragicevog teksta, (ceo tekst je na ovom Florumu):" Словенски је и језик у дворским канцеларијама влашких велможда...." Crkvenolovenki je bio jezik u crkvama na teritoriji danasnje Rumunije.

i teritorijama Bugarske Srbije Ukrajine Belorusije tj. Evropske Rusije.
Sta nam to govori?

Da  li znate kada se zacelo Hriscanstvo na teritoriji severno i zapadno od Crnog Mora i zasto su bili poslati Cirilo i Metodije u pokrstavanje i poducavanje.

Citat: Andrejko poslato 16.05.2011. 07:45
U to  vreme se stvarno nisu smele. Ne znam kojoj generaciji pripadate, ali nista Vi tada 70-tih od ovoga sto pisete ne biste smeli cak ni pod pseudonimom. Sada smete. Drugo je pitanje sta stampa objavljuje, kako i zasto ne?! Ali pretpostavljam da ste starija generacija, jer kazete kao da ste se vratili sa neke priredbe SKJ s kraja sedamdesetih. Jeste li bili primorani da idete na te priredbe ili ste bili clan SKJ?
I molim da mi objasnite da li se pisanje pod pseudonimom na ovom forumu (drugi me ne interesuju) cini iz bezbednosnih razloga ( zato sto  i sada neke stvari "ne smete")

Stara sam ja generacija boemska, iz onog vremena kada su jos uvek Ljudi izlazili u kafane,
bojim se isuvise stara. Nismo smeli da kazemo javno na ulici na sastancima na prelu ili poselu ali se smelo u kuci brate.

Pseudonimi na ovom forumu (ili forumima) su vise informativno zabavnog karaktera, gradjenje imidza, mogu biti anonimni a mogu biti i poznati sagovornici, jer ako je sagovornik dobar  a ideja vredna vremena provedenog za tastaturom i ekranom  - zar je vazno ko govori ako mudro zbori ?

dok su personalizovane socijalne grupe sasvim drugacije: dok se ovde odmah moze prepoznati pokusaj provokacije ili manipulacije istorijom i naucnim cinjenicama,
taj rad na fejsbook ili slicnim socijalnim mrezama cesto ume biti prikriven ako grupica ljudi ili profila to radi. Ako ne stojite imenom i prezimenom i adresom i poreklom iza neke ideje
na tim omrazenim soc.mrezama to znaci da ste ili placeni za te aktivnosti  ili ste sami sebi nametnuli neki "zadatak" sto je mesijanski sindrom vidjen  krajem devedesetih i pocetkom prosle decenije pri nastanku i ekspanziji internet foruma.
za bezbedonosne razloge treba da se pitaju ljudi koji su u zizi zbivanja, to nismo mi. Pokusavaju se vestacki stvoriti dve struje u Vlaha koje realno ne postoje, posto smo svi videli sta se desavalo u poslednje dve godine;
Sada se "sve  sme" ali u isto vreme to nije dovoljno ako se stvorila unifikacija i "sabornost" razlicitih politickih cinilaca u prestonici, oduvek je poznato ako ne postoji zdrave kritike i mogucnosti da se ona iskaze "izrekne" nece postojati ni zdravog drustva i zdrave drzave.

Setite se samo sta se desilo Sokratu jer se usudio da se suprostavi Sofistima a kakva je tada velicina bila,
Ili  Prosvetiteljima koji su zeleli da sprece raskol Katolicke Crkve i odvajanja Protestanata u doba renesanse
Svi su pali pod sud za njih stvorene Inkvizicije.

Da li ste sigurni da zelite da znate sta je nas (vlaski) stvarni problem?
bolje nemojte,  imacete mnogo vise neprespavanih briznih noci u buducnosti ...

Andrejko, Добродошао на Форум Власи Србије.

Citat: Andrejko poslato 15.05.2011. 13:31
Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom".

    Румунија (Roumanie): Dr. Emil Fischer (Bukarest): Über den Ursprung der rumänischen Bojarenfamilien." (Јован Ердељановић.), Dr. Emil Fischer: Die Herkunft der Rumänen nach ihrer Sprache beurteilt (Јован Ердељановић.), Гласник Српског географског друштва, свеска 6, Београд, 1921, стр.180-182

     Dr. Emil Fischer (Bukarest): Über den Ursprung der rumänischen Bojarenfamilien."Zeitschrift für Ethnologie", 1908, Heft III, стр. 343--361. Berlin, 1908).
    Фишер, који је већ у толико махова писао о пореклу румунског народа и појединих страна његова живота и културе и дао неоспорно корисних разматрања, овде нам износи један део грађе за студију о пореклу румунских племићских (бојарских) породица. У листинама и другим


писаним споменицима из румунске прошлости има забележено мноштво личних имена и породичних презимена румунских бојара, која су туђег порекла, и тиме показују, да и сами ти бојари нису били пореклом Румуни. Фишер наводи као пример приличан број имена, која показују грчка, немачко, маџарско, арбанашко, татарско, хрватско и талијанско порекло бојарских породица, тврди да их има још и веома много јерменског, али се особито задржава на именима и презименима, која сведоче о словенском пореклу многобројних бојара и бојарских родова. Навео је велики списак тих имена и презимена, од којих су нека заиста забележена у своме непромењеном словенском облику (нпр. Милош, Драгодан воевод, Бојин, Станимир, Илиашевици, Григоровици, Drâghici итд.), а друга су у неколико измењена. Вредно је поменути, да Фишер по доказима, којe износи, тврди као поуздано, да су чувене великашке породице: Басарабе и Хуњади, биле српског порекла. Хуњади су из Србије најпре прешли у Влашку, па одатле у Ердељ, где су добили имање у хуњадској грофовини.
    Знатно је што Фишер истиче као доказ, колико се племство осећало туђе према народној маси, и то, штo у повељама означава своје сељаке (кмете) именом "Români''. Борба око тога која ће породична презимена превладати, да ли словенска или румунска, није се, вели, још, ни у XVI веку била завршила. Још се и тада налазе многа потпуна словенска презимена поред њихових скраћених румунских облика (Tomşevici поред Tomşa, Sturzevicĭ поред Sturzea итд.).
    Мислимо, да Фишер гpeши, што сматра, да је то свеколико румунско племство са словенским презименима било српског, бугарског и пољског порекла. То се ничим не би могло доказати, а немамо ни потребе доказивати. Ово питање има много простије објашњење: то племство са словенским именима било је без сумње пореклом од оних Словена, који су се били настанили по Влашкој, Молдавској и Бесарабији, и после ушли у састав румунског народа. Баш је Фишер у својим радовима (па и у овом) изнео многобројне доказе, да су Словени били у тим земљама настаљени у веома великом броју и да су оставили за собом небројене трагове у животу и особинама данашњег румунског народа.

    Dr. Emil Fischer: Die Herkunft der Rumänen nach ihrer Sprache beurteilt. ("Korrespondenz-Blatt der Deutshen Gesellschaft für Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte". Herausgegeben von Prof. Dr. Georg. Thilenius . Braunschweig 1909. Nr. 1/2, стр. 2-6).

    Да би доказао, од коликог је значаја био словенски језик за стварање данашњег румунског, Фишер најпре показује у 22 тачке, како "има врло велики број граматичких облика који не припадају романском, неrо словенском". Али је, вели, и сам дух народног језика био под непрекидним словенским утицајем све до почетка 19. века. По тврђењу самих најбољих румунских стручњака румунски језик има мноштво словенских речи, и то таквих речи, које су неопходне за изражавање свакодневних мисли и осећаја, речи, без којих се данашњи румунски језик не може ни замислити. А. de Cihac је у своме речнику набројао у румунском језику: 3800 речи словенских, 2600 народно-латинскuх, 700 турских, 650 грчких, 500 маџарских и 50 арбанашких. По другом једном речнику (Лазара Сајинсану) Фишер је израчунао овакав однос: народно-латинских речи 3976 (у говору интелигенције 3401), словенских 3242, т. зв. трачких 1400, грчких 1353, турских 833, маџарских 342.


    Књижевни језик румунски се знатно разликује од народног. Он је препун француских речи, тако да га сами Румуни означавају као "покварени француски".
    Фишер разматра, какав је однос словенских речи према латинскима за називе у појединим групама појава из народног живота. Метеоролошки називи нпр., дакле они који су од толиког значаја за земљорадника, већином су словенски. Речи за плуг и разбој такође, док су оне за ткање и предење латинске. Име за кућу је латинско (casa), а за кућне делове сви су називи словенски. Слично је код кола и код воденице. Главни делови човечјег и животињског тела зову се латински, док сви мањи делови имају само словенска именима. И већина имена за болести такође је словенска. јако пада у очи, да се све рибе зову нелатинским, и то готово све словенским имена. Даље је врло интересантно, што се мушки полни органи зову само латинским, а женски све нелатинским, готово само словенским именима. Фишер то објашњава на тај начин, што мисли, да се је сразмерно малобројно мушко трачкороманско становништво женило словенским женама.
    Истраживања у језику, вели, потврђују потпуно познату историску чињеницу, да су се трачкоромански пастири с планина населили међу Словене у равнице на Доњем Дунаву.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 21:59
The Land Called Romania

Clever diplomatic insults aside, medieval Westerners referred to the territory of the Romaion Empire with the name "Romania"[Romanland]. Case in point: from the sixth to the eighth century, the city of Ravenna was the capital of the Romaion province of Italy, the headquarters of the Exarch. The region close to Ravenna was directly governed by the Imperial authority. In the minds of the Lombards, the Germanic people who wrested much of Italy from Imperial control, the area around Ravenna was "Romania." To this day, the same region of Italy is called "Romagna," derived from "Romania."

Centuries later, the "Franks" of the Fourth Crusade stormed Constantinople in 1204. In the subsequent Imperial hiatus, these adventurers, largely French, elected their own Emperor and established their own Frankish or Latin Empire. The Frankish or Latin Imperial title: "Imperator Romaniae" [Emperor of Romania]. The "Imperator Romaniae" was something different from the "Imperator Romanorum." In Western Europe, the title the "Imperator Romanorum" belonged to the German successors of Charlemagne and Otto III when they were crowned by the Pope in Rome. After Otto III, German Kings called themselves "Rex Romanorum" [Roman King] in the interval between their election in Germany and coronation at Rome, which might be many years. After the middle of the thirteenth century, many of the German Kings never took the Imperial crown at all. They remained "Rex Romanorum" throughout their tenure. At the moment that the Fourth Crusaders elected their founding Emperor Baldwin I [reigned 1204-1205], the Western Imperial throne was vacant. German King Philip had not been crowned Emperor by the Pope and never would be crowned Emperor. Still, Baldwin I respected Western tradition: he did not dare offend the Pope by presuming to claim the title "Imperator Romanorum," but only the title of "Imperator Romaniae," Emperor of Romania. In Western eyes, only the Pope could make an individual "Imperator Romanorum."

In the West, the idea of "Imperator Romanorum" survived to describe the ranking Roman Catholic ruler until the nineteenth century. In 1508, the Pope authorized the "Rex Romanorum" to call himself "Imperator Romanorum Electus" [Elected Roman Emperor] without coronation at Rome. The last "Imperator Romanorum Electus" abdicated in 1806. Voltaire scoffed at the Holy Roman Empire in its senescence. The Holy Roman Empire was, Voltaire gibed, "...neither Holy, nor Roman, nor an Empire." As in other matters, Voltaire ridiculed the things in which other people believed. Until the end, most Europeans, particularly Catholics, spoke of the "Sacrum Romanorum Imperium"[Holy Roman Empire] as a serious and important enterprise. Nonetheless,Western Europeans did not call themselves Romans or refer to their homeland as Romania. These words were conceded, albeit grudgingly, to Constantinople.

Western Europeans were not the only despoilers of the Romaion Empire to refer to it by the name of Rome. In the eleventh century, a branch of the Seljuk Turks established a Sultanate in Asia Minor carved out of land in Asia Minor. The Sultanate's territory had been severed from the Empire after the Battle of Manzikert [1071] in which Emperor Romanus IV [reigned 1067-1071] fell into the hands of the Turks as a prisoner. This Turkish state was called "Rum." from Rome. The Sultanate of Rum continued until after 1300 with its capital at Konya [Iconium].

The later Ottoman Turks adopted the term "Rumelia" to designate the portions of the Balkan Peninsula that they acquired from the Romaioi in the fourteenth century. "Rumelia" was a dimunitive word. If Anatolia was Rome [Rum], than the European territories were Lesser Rome [Rumelia]. The name "Rumelia" survived into the nineteenth century. After a Turkish defeat at the hands of Russia, the two combatant governments signed the Treaty of San Stefano [1877]. The Treaty included a provision to create a "Principality of Eastern Rumelia" under Russian "protection" on land now in Bulgaria. The attempt to create Eastern Rumelia never came to fruition. After diplomatic pressure from other powers, the Treaty of San Stefano underwent significant modification at the Congress of Berlin in 1878. Eastern Rumelia vanished before it came into proper existence.

One might wonder why the name "Romania" became applied to the present nation called Romania. The association of the name "Romania" with the present nation "Romania"stems from the nineteenth century. In their first appearances in the historical record of the Middle Ages, the Romanians were called "Vlachs" by chroniclers from Hungary and Constantinople. A principality called "Wallachia" emerged among the Vlachs before 1300. Separate Vlach principalities of Moldavia and Transylvania followed. Later, scholars realized that the Vlach language derived from Latin; Vlach was a sister language to Italian, French and Spanish. How did Latin speakers find their way to this remote part of Europe north of the Danube River? Scholars developed the theory that the Vlachs were descended from Roman colonists and Latinized natives who lived in the area north of the Danube River during the second and third centuries AD. In the period, the region constituted the Roman province of Dacia. Whether the theory is right or not, it became the basis of Romanian nationalist feeling in the nineteenth century. The idea of a Roman descent gave Vlachs new pride in themselves. After Wallachia and Moldavia coalesced into a single entity in 1859, the name "Romania" was selected in 1862 to describe the combined state. At the time, Romanian unity and independence required the support of France under Emperor Napoleon III [1852-1870]. The "Latin connection" with France aided the Romanian cause by inspiring French interest in their "sister nation" of Romania.

In light of the late date at which modern Romania acquired its name, it appears clear that earlier, the term "Romania" referred to the territory where the Greek speaking "Romaioi" lived. For more than a millennium, the state that we call, inaccurately, the Byzantine Empire was "Romania." After the end of the Empire, Greek speaking inhabitants of the Ottoman Empire continued to call themselves "Romaioi."

Modern Greeks call themselves "Hellenes," like the ancient Greeks did. The switch from "Romaioi" back to "Hellene," like the switch from "Vlach" to "Romanian," came from the politics of nationalism in modern times. Greeks needed Western European help to become independent in the early nineteenth century. The Greeks were not likely to attract assistance if the Western peoples thought of Greeks as Byzantines. However, if the Greeks were imagined as the children of Plato and Pericles, then the sympathies of educated Westerners, steeped in the Classical tradition, would be with Greece. In the Greek Revolution of 1832, the "Philhellenic"[Greek loving] sympathies of Britain and other European governments were deeply engaged. Intervention on behalf of Greek independence proved decisive. The name of "Hellene" was revived in order to create a national image which rejected the "Byzantine" past.

http://www.romanity.org/htm/fox.01.en.what_if_anything_is_a_byzantine.01.htm

Andrejko Шта је најважније што би требало из овог текста да закључимо?

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24

kako se u gramatici zove to sto ovde interpretirate kao "uskakanje O umesto U" Nigde ne tvrdim da se u Rumuniji pre godina koje se pominju (1848. 1861) ne srece izraz RUM - ân (în) , vec da RUM potice iz turskog, a ROM-an direktno vuce koren iz latinskog. Zar vi tvrdite da teritorija danasnje Rumunije nije bila pod Turcima?

Наведите ми барем један поуздан извор за ову тврдњу.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24

VALÁH, -Ă, valahi, -e, s. m. și f., adj. 1. S. m. și f. Nume dat în evul mediu românilor din stânga și din dreapta Dunării de către alte popoare. 2. Adj. Care aparține Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia sau la valahi. [Var.: vlah, -ă s. m. și f., adj.] – Cf. sl. vlahŭ.
http://dexonline.ro/definitie/valah

1. Име дато Румунима са леве и десне стране Дунава у средњем веку од стране других народа.
2. Који припада Влашкој или Власима, што се односи на Влашку или Влахе (слободан превод)
од старословенске речи влах

Види се да је Валах страна реч за Румуне, коју Румуни нису за себе употребљавали, већ су употребљавали као и сада
Rumân и Român.

Види се да Румуна има и на левој и десној обали Дунава, као и сада што има. Видимо да и данас други народи Румуне називају и даље Власима, а најбољи примери за то су Срби и Бугари, односно српски и бугарски језик. Док ти исти Румуни на свом матерњем језику међусобно за себе користе назив Rumân.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Gospodine Vlad,
kako se u gramatici zove to sto ovde interpretirate kao "uskakanje O umesto U"

Не интерпретирам ја ништа, поштовани Господине!
Прелазак О у У је нешто чега има на претек  када је у питању латинско наслеђе у нашем језику.
Поставићу када будем имао више времена списак израза које смо наследили из латинског где О прелази у У у нашем језику.
Одатле потичu Rumân, bun, pun, pui...

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Nigde ne tvrdim da se u Rumuniji pre godina koje se pominju (1848. 1861) ne srece izraz RUM - ân (în) , vec da RUM potice iz turskog, a ROM-an direktno vuce koren iz latinskog. Zar vi tvrdite da teritorija danasnje Rumunije nije bila pod Turcima?

1. Хоћете да кажете да се Rumân код Румуна појављује падом румунских земаља под турску власт?
2. Можете ли да ми наветеде где сте прочитали да смо ми израз "Rumân" преузели од Турака?

Из овога што сте до сада приложили се то не види. Ја из свега што сте нам овде понудили као доказ закључујем да су Турци Рим звали Рум и да су области освојене од Византије назвали Румелија. Оно што још видим јесте да је израз România тежња румунске елите да истакне да они баштине римско наслеђе у овом делу Европе. И то није ништа спорно.
Нигде, међутим, не пише да етноним Rumân потиче из турског или арапског језика.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Sto se tice pitanja u vezi izraza  Valahi, koji ste prvobitno uputili Caslavu, a na nemackoj Wikipediji pronasli da taj izraz oznacava kastrirane konje i magarce, (uz konstataciju da se na toj internet enciklopediji moze pisati sve i svasta, od strane bilo koga ko se registruje), evo Vam izraza "valah" iz rumunske enciklopedije:

Да се на Википедији пише све и свашта - то могу само да потврдим. Пример је српска Википедија са свим бљувотинама и глупостима које пишу о Власима. Да Валах на немачком значи кастриран коњ или магарац, можете наћи у било којој немачкој енциклопедији.

Ево, само због Вас ћу кол'ко сутра скенирати страницу из једне немачке енциклопедије која ми стоји у витрини.

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
VALÁH, -Ă, valahi, -e, s. m. și f., adj. 1. S. m. și f. Nume dat în evul mediu românilor din stânga și din dreapta Dunării de către alte popoare. 2. Adj. Care aparține Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia sau la valahi. [Var.: vlah, -ă s. m. și f., adj.] – Cf. sl. vlahŭ.
http://dexonline.ro/definitie/valah

Е, баш лепо што сте ово поставили, господине Andrejko. Пошто се очигледно не слажете са дефиницијом уштројених коња и говеда из немачке енциклопедије, да ли то значи да се слажете за дефиницијом из ове румунске, коју сте овде приложили?

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Naravno, izraz Valah  se srece u jos mnogim jezicima, ali sam smatrao da bi Vam bilo draze da Vam prezentiram to iz ovog   recnika

Слободно поставите овде значења израза "Валах" из свих  језика па да видимо шта значи бити Валах.

Шта термин Влах у српско(хрватском) језику значи, то смо видели на примеру из Речника књижевног српскохрватског језика.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Nadalje imam pitanje, u vezi 2 teksta (citata) koje ste naveli (iz 1577. i 1648) : Da li se radi o originalnim tekstovima pisanihh na originalnom pismu iz tog vremena?

Наравно и у књизи се налазе и оригиналне слике из књига па можете и са слика да читате, писани су румунском ћирилицом, и као што видите а у књизи има довољно примера за то, рекао сам безброј (а не само та два која сам ја навео), постојали су и Румуни, и Румунски народ и румунски језик.

Вратите се на поруку и прегледајте или скините књигу па је прегледајте.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 08:09
Netacna je i tvrdnja da je izraz "vlah" straoslovenskog porekla

Наведите извор овакве тврдње!
Дакле, где сте то прочитали?

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Gospodine Vlad,
ne verujte svemu sto procitate. Nesto zakljucite i sami.

Господине Андрејко,
Власима се баве или су се њима бавили на хиљаде истраживача, школованих, компетентних и стручно оспособљених за тај посао. Ако ниједан од њих није нашао за сходно да закључи да смо етноним Rumân преузели од Турака онда је више него смешно да лаици сами закључују да нису били у праву.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Uzgred da Vas obavetim da knjizevni srpsko-hrvatski jezik ne postoji. Postoji knjizevni srpski i knjizevni hrvatski (vec 20 -ak godina),

Не постоји политички али ако се мало боље потрудите, па на интернету потражите мишљење српских и хрватских лингвиста, видећете да су готово једногласни у оцени да се од Словеније до Македоније говори једним језиком.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
a kada je ova za Vas znacajna knjiga stampana postojala je i nacija koja se zvala Jugosloven.

1. Значи ли то да Речник књижевног српскохрватског језика није значајна књига?
2. Хоћете ли да јој оспорите веродостојност само зато што је штампана за време СФРЈ?

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Kao  sto postoji nacija koje se zove Rumun. Hipoteticki, kada bi se Rumunija raspala na  Transilvaniju, Moldaviju I Vlasku  da li bi Rumun i dalje postojao.

Одговорићу Вам једним контра-питањем: да ли тиме што не живе у Србији, у републикама бивше СФРЈ има Срба? И, да ли би, распадом Србије на Војводину, Шумадију итд. Срби постојали?

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
U vreme kada je ovaj Recnik stampan, zvanicno je u Srbiji postojalo nesto vise od 1300 Vlaha. Vreme je da se i neke definicije iz tog vremena promene!

Ово не заслужује коментар. Много је неозбиљно. Не могу да се спустим толико ниско да бих ово коментарисао.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Sto se Valaha tice, ne slazem se sa ovom definicom iz rumunsskg recnika  - takvo ime nije moglo biti dato Rumunima u srednjem veku, jer Rumuni tada nisu postojali!

Да ли су постојали Срби за време Светог Саве?
Молим да ми конкретно одговорите.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Ja sam Vam samo dao primer da to sto ste nasli u nemackom recniku mozda na nemackom to i znaci (dodsuse sa 2 slova "L")

Само се мало стрпите. Ускоро ћу Вам скенирати значење на немачком и са једним и са два "Л".

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
ali primera radi u Hrvatskoj postoji grad Pula, koji na vlaskom ima sasvim drugo znacenje, ili pak na arapskom "zub" ima isto gore navedeno znacenje (na vlaskom).

Ја Вас упорно преклињем да ми наведете шта Валах у другим језицима значи. На том Вашем фестивалу се, колико сам чуо, говорило о "Валасима". Ако не прихватате значење тог израза на немачком језику, онда га, закључујем, прихватате на румунском, пошто сте нам то значење пренели.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 08:42
Kako  Vam nije palo na pamet da rec WALLAH potrazite u hindu - urdu jeziku :"wallah (or -wala), derived from Hindi/Urdu वाला والا -vālā (suffix forming an adjectival compound with a noun or an agentive sense with a verb),[1] an Indian suffix indicating a person involved in some kind of activity, ...": човек (или-вала), изведена из хинди / урду वाला والا-вала..
http://en.wikipedia.org/wiki/Wallah

Одлично!
Да ли то значи да су Валаси које сте промовисали на тој Вашој приредби има значење "људи", а љимба "валаха"= језик људи?

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16

ne verujte svemu sto procitate. Nesto zakljucite i sami. Uzgred da Vas obavetim da knjizevni srpsko-hrvatski jezik ne postoji. Postoji knjizevni srpski i knjizevni hrvatski (vec 20 -ak godina), a kada je ova za Vas znacajna knjiga stampana postojala je i nacija koja se zvala Jugosloven. Kao  sto postoji nacija koje se zove Rumun. Hipoteticki, kada bi se Rumunija raspala na  Transilvaniju, Moldaviju I Vlasku  da li bi Rumun i dalje postojao.
U vreme kada je ovaj Recnik stampan, zvanicno je u Srbiji postojalo nesto vise od 1300 Vlaha. Vreme je da se i neke definicije iz tog vremena promene!

Sto se Valaha tice, ne slazem se sa ovom definicom iz rumunsskg recnika  - takvo ime nije moglo biti dato Rumunima u srednjem veku, jer Rumuni tada nisu postojali!

Да Румуни су постојали и постојали би и даље и да се никада нису ујединили,  и у случају да једног дана Румуније више не буде било.
Упоредити Југословенску нацију са Румунским народом, кажем народом, пошто се нација користи али за то нема потребе, је исто као и поређење Америчке нације и Немачког народа.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2F3%2F34%2FMihai_1600.png&hash=bce0a64de292a427fa877e34ce3c598f647b1343)
Прво политичко уједињење Румуна десило се у времену Михај-а Храброг.

Пре и после до стварања Румуније у 19 веку, румунски народ своје духовно јединство чува само преко православне цркве.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
na osnovu cega Vi tvrdite :"
Istorija PRIHVATA SAMO JEDNO a to je:

"Istočni Romani nastali su romanizacijom jednog jedinog naroda, ne više srodnih naroda, ne ni čak dva srodna naroda, JEDAN JEDINI STAROSEDELAČKI NAROD je ROMANIZOVAN, pitanje ostaje koji je to narod!"

На основу историјске критике и закључака других историчара, нажалост сада не бих био у прилици да вам кажем који је извор за то или да исти поставим да би сви могли да га прочитамо и о њему дискутујемо.

Али поставићи када будем био у прилици, само да вас обавестим да се историјом Румунског народа баве историчари озбиљно још од 18 века.
А било би лепо да неки људи сиђу мало на земљу и да више не замишљају да су потомци Античких Македонаца, Трибала, Дачана или шта је већ некоме жеља и потреба да буде.

Друго Романиа или источно Римско Царство је од 7 или 8 века укинула латински језик, само су име присвојили, а држава је припадала Грцима или грчкој култури, док су Власи били и често у сукобу са том истом Романиом, стварајући своје независне државе или Царства.

Узмимо примере: Велика Влахиотска, Влашко-Бугарско Царство и друге.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 14:05
Gospodine Paune,

kada zatrazite od g. Volcae da mi napise gde je procitao ili mi odgovorite gde ste procitali da je izraz "vlah" staroslovenski, onda trazite od mene da to osporim. Ja sam naveo neke pisane izvore o poreklu reci Vlah, a ko procita ceo teskt, nacice i podatak o prvom vizntijskom pominjanju te reci u IX veku.

Sto se tice upotrebe reci Valah na Festivalu u Negotinu, konsultovao sam upravo voditeljku, a i preslusao snimak. takva se rec nigde nije cula, ali je u par navrata upotrebljen genitiv(pl.) - Vlahilor , u kontekstu naziva Nacionalnog saveta Vlaha , onako kako je voditeljki sugerisano , da se istakne ovaj Savet kao jedan od sponzora, a da se ne bi stvorila zabuna oko imena NS Rumuna   (evo i informacije koliko je iz ovog Saveta donirano - 40.000 dinara, za ovaj Festival.) Vise nego skromno!

Jos jedna vest - Majsku nagradu grada Negotina dobio je za svoje delo pisac knjige "Etnogeneza nastanka ......."   Paun onda stvarno zasluzuje Nobelovu nagradu!

Добићете извор за израз Влах, без бриге, било је потребно само да затражите.

Што се тиче речи Валах или Влах на Фестивалу, ја сам био и прво и друго вече и овим што сте рекли, рекли сте свима који нису били присутни ЛАЖ. Није се ништа односило на НСВНМ, већ се односило:
- на језик
- на музику
- на етничку припадност

а Румуни или гости из Румуније били су названи Румâњ и/из Румâњие

Не чуди ме награда ако је тачно за професора Воју и његову Етногенезу ......

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 14:05
Gospodine Paune,
kada zatrazite od g. Volcae da mi napise ...

Госпон Andrejko, најљубазније што могу понављам молбу!

Ви сте написали:

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 08:09
Netacna je i tvrdnja da je izraz "vlah" straoslovenskog porekla

Дакле, где сте прочитали да је "Влах" реч старословенског порекла?
Потпуно сте у праву да је таква тврдња неистинита, па ме баш зато занима извор!
Молим Вас, цитирајте комплетне референце, немојте ме замајавати досеткама типа "може се наћи у свакој енциклопедији"!

ПС. Као регистрован члан, у обавези сте да савладате основна правила разговора на форуму, међу којима је правило цитирања најпростије. А као друго, избегавајте да у једној поруци одговарате већем броју саговорника. Када желите да на неку поруку одговорите цитатом из ње, кликните мишом на опцију "Цитат" која се налази горе десно; едитор ће вам се аутоматски отворити, и цео текст поруке ће се појавити у њему, између директива "[ quote author=" и "[ /quote]" ... Обришите део текста који је за вашу реплику небитан и допишите иза директиве "[ /quote]" ваш одговор. Али, пре него што напише било шта, добро промислите! Ваљало би да се јавно каже само оно што се добро испече!

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 14:46
Gospodine Paune, to Volcae tvrdi,u slobodnom prevodu iz rumunskog recnika a ja sam na to reagovao
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1020.msg5352#msg5352

Цитирајте конкретно место.

Descrierea CIP a Bibliotecii Naţionale a României
ACADEMIA ROMÂNĂ (Bucureşti). INSTITUTUL DE
LINGVISTICĂ "IORGU IORDAN-AL. ROSETTI"              
           DEX - Dicţionarul explicativ al limbii române/  
Academia Română. Institutul de Lingvistică "Iorgu Iordan-Al.
Rosetii".-
Ed. a 2-a, rev. - Bucureşti: Univers Enciclopedic Gold, 2009
                  ISBN 978-606-921597-5

81'374.8=135.1


  VLÁH, Ă s.m. şi f., adj. v. valah. [p.1203]

  VALÁH, Ă, valahi, -e, s.m. şi f., adj. 1. S.m. şi f. Nume dat în Evul Mediu
către alte popoare, românilor din stânga şi din dreapta Dunării. 2. Adj. Care
aparţine Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia ori la valahi. [Var.: vlah, ă
s.m. şi f., adj.] -- Cf. sl. vlahǔ [p.1181]


ABREVIERI
Cf.             = confer
Sl.             = limba slavă (veche)

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 21:59
The Land Called Romania

One might wonder why the name "Romania" became applied to the present nation called Romania. The association of the name "Romania" with the present nation "Romania"stems from the nineteenth century. In their first appearances in the historical record of the Middle Ages, the Romanians were called "Vlachs" by chroniclers from Hungary and Constantinople. A principality called "Wallachia" emerged among the Vlachs before 1300. Separate Vlach principalities of Moldavia and Transylvania followed. Later, scholars realized that the Vlach language derived from Latin; Vlach was a sister language to Italian, French and Spanish. How did Latin speakers find their way to this remote part of Europe north of the Danube River? Scholars developed the theory that the Vlachs were descended from Roman colonists and Latinized natives who lived in the area north of the Danube River during the second and third centuries AD. In the period, the region constituted the Roman province of Dacia. Whether the theory is right or not, it became the basis of Romanian nationalist feeling in the nineteenth century. The idea of a Roman descent gave Vlachs new pride in themselves. After Wallachia and Moldavia coalesced into a single entity in 1859, the name "Romania" was selected in 1862 to describe the combined state. At the time, Romanian unity and independence required the support of France under Emperor Napoleon III [1852-1870]. The "Latin connection" with France aided the Romanian cause by inspiring French interest in their "sister nation" of Romania.

In light of the late date at which modern Romania acquired its name, it appears clear that earlier, the term "Romania" referred to the territory where the Greek speaking "Romaioi" lived. For more than a millennium, the state that we call, inaccurately, the Byzantine Empire was "Romania." After the end of the Empire, Greek speaking inhabitants of the Ottoman Empire continued to call themselves "Romaioi."

Modern Greeks call themselves "Hellenes," like the ancient Greeks did. The switch from "Romaioi" back to "Hellene," like the switch from "Vlach" to "Romanian," came from the politics of nationalism in modern times. Greeks needed Western European help to become independent in the early nineteenth century.

http://www.romanity.org/htm/fox.01.en.what_if_anything_is_a_byzantine.01.htm

Sada mi kažite molim vas  Andrejko šta za vas ova zadebljana rečenica znači, posebno u zadnjem pasusu?
Da li su to šarena vrata ili jasna istorijska činjenica?

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 14:40
Sto se tice Majske nagrade, niste zacudjeni? Vi istoricara laureata znate kao i ja (njegovo delo sem naslova ne znam!). Malo me je vise zacudila informacija da je iz konkurencije ispala jedna nasa sunarodnjakinja Vlahinja :)), koja je postigla neke rezultate i nagradjena, doduse u Francuskoj.

Нисам баш у току са тим наградама па бих молио да ми неко каже зашта се та награда додељује?
Још би ме занимало да ли се ради о овој госпођи? http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/251928/Nikola-Sarkozi-dao-Srpkinji-orden-viteza

CitatModern Greeks call themselves "Hellenes," like the ancient Greeks did. The switch from "Romaioi" back to "Hellene," like the switch from "Vlach" to "Romanian," came from the politics of nationalism in modern times

That is a load of c r a p.
The name by which romanians have been callingthemselves is rumân/român. Vlah/valah are just exonyms. The state of Romania is named after this ethnonim: români, not after the ancient romans.
The source is one that displays ignorance related to Romanian topics - it is something that a high-school student from Haiti would learn on a 10-minutes search over wikipedia.

A little extract from Wikipedia in Romanian:

CitatTranquillo Andronico notează în 1534, că valahii ,,se numesc romani".[9] Francesco della Valle scrie în 1532 că valahii ,,se denumesc romani în limba lor". Mai departe, el citează chiar și o scurtă expresie românească: ,,Sti rominest?".[10] După o călătorie prin Țara Românească, Moldova și Transilvania, Ferrante Capecci relatează prin 1575 că locuitorii acestor provincii se numesc pe ei înșiși ,,români" (romanesci).[11] Pierre Lescalopier scrie în 1574 că cei care locuiesc în Moldova, Țara Românească și cea mai mare parte a Transilvaniei, ,,se consideră adevărați urmași ai romanilor și-și numesc limba «românește», adică romana".[12]

Mărturii suplimentare despre endonimul de ,,rumân/român" furnizează și autori care au venit în mod prelungit în contact direct cu românii. Astfel, umanistul sas Johann Lebel relatează în 1542 că ,,românii [...] se numesc pe ei înșiși «Romuini»".[13] Istoricul polonez Orichovius (Stanisław Orzechowski) scrie în 1554 că românii ,,se numesc pe limba lor romini după romani, iar pe limba noastră (poloneză) sunt numiți valahi, după italieni",[14] în timp ce primatul și diplomatul ungar Anton Verancsics scrie în 1570 că ,,românii se numesc romani",[15] iar eruditul maghiar transilvan Martinus Szent-Ivany citează în 1699 expresii românești ca: ,,Sie noi sentem Rumeni" și ,,Noi sentem di sange Rumen".[16]

These are known FACTS that show clearly that the name of the ethnic Romanians has been well before the 19th century rumâni/români... România comes from this ethnic name, not vice-versa.

One more:

CitatThe oldest surviving document written in Romanian is a 1521 letter known as the "Letter of Neacșu from Câmpulung".[15] Among other firsts, this text is also notable for having the first documented occurrence of a Romanian word denoting the country's name: Wallachia is mentioned under the name of Ţeara Rumânească ("The Romanian Land", țeara from the Latin: Terra "land"; current spelling: Ţara Românească).

1521: Wallachia called in Romanian "Ţeara Rumânească".

Citat: Volcae poslato 18.05.2011. 14:55
  VALÁH, Ă, valahi, -e, s.m. şi f., adj. 1. S.m. şi f. Nume dat în Evul Mediu
către alte popoare, românilor din stânga şi din dreapta Dunării. 2. Adj. Care
aparţine Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia ori la valahi. [Var.: vlah, ă
s.m. şi f., adj.] -- Cf. sl. vlahǔ [p.1181]


ABREVIERI
Cf.             = confer
Sl.             = limba slavă (veche)

Скраћеница Cf. од лат. confer (<лат. con-fěro »поредити«), у научној апаратури значи "упореди, види", она, дакле, не објашњава етимологију појма, из чега следи да у горњем примеру није изнета тврдња да је "Valah" реч старословенског порекла, већ, напросто да се она - констатована као "valah" у румунском језику - у сличном облику ("vlah") налази у старословенском језику. Да је аутор речника сматрао да је "valah" настала од сл. "vlah", онда би на крају дефиниције стајало: /<sl. vlahǔ. (Иначе, ово "ǔ" на крају је латинична транскрипција старословенског полугласника "ъ", што значи да је старословенски писани облик ове речи био "влахъ"). Кад се већ дотичем латиничне транскрипције старословенских полугласника, ево још неких примера:

Ҍ=č,
ы=y (ипсилон),
ь=ĭ,
й=ј

Ово наводим с намером да би се видело сa колико се "песничке слободе" користе неки чланови Форума у својој транскрипцији влашких дијалеката, када глас који се зове "тврдо и" (ја га радије зовем "мукло и"!), или "јери", и који се у старословенском писму бележио словом ы, (задржано до данас у руском), бележе онако како нико никада чинио није, са: й, што је вазда било - а и сада јесте у бугарском и руском: Ј,ј (=Јован, јаје ...). "Тврдо и", "мукло и" или (по Вуку) "дебело јер" сачувано је и у свим румунским дијалектима, а ушао је и у књижевни језик, где се пише двојако: са Î,î на почетку и на крају речи, и са Â,â у средини! (С обзиром да се ово крља са фонетским правилом, једином "светињом" када је у питању шкрабање по мери дијалеката - ја у својој транскрипцији дијалектолошког материјала користим "Î,î" у свим позицијама).

Citat: Paun poslato 18.05.2011. 15:49

Citat: Volcae poslato 18.05.2011. 14:55
  VALÁH, Ă, valahi, -e, s.m. şi f., adj. 1. S.m. şi f. Nume dat în Evul Mediu
către alte popoare, românilor din stânga şi din dreapta Dunării. 2. Adj. Care
aparţine Valahiei sau valahilor (1), privitor la Valahia ori la valahi. [Var.: vlah, ă
s.m. şi f., adj.] -- Cf. sl. vlahǔ [p.1181]


ABREVIERI
Cf.             = confer
Sl.             = limba slavă (veche)

Скраћеница Cf. од лат. confer (<лат. con-fěro »поредити«), у научној апаратури значи "упореди, види", она, дакле, не објашњава етимологију појма, из чега следи да у горњем примеру није изнета тврдња да је "Valah" реч старословенског порекла, већ, напросто да се она - констатована као "valah" у румунском језику - у сличном облику ("vlah") налази у старословенском језику. Да је аутор речника сматрао да је "valah" настала од сл. "vlah", онда би на крају дефиниције стајало: /<sl. vlahǔ. (Иначе, ово "ǔ" на крају је латинична транскрипција старословенског полугласника "ъ", што значи да је старословенски облик ове речи био "влахъ"). Кад се већ дотичем латиничне транскрипције старословенских полугласника, ево још неких примера:

Ҍ=č,
ы=y (ипсилон),
ь=ĭ,
й=ј

 

Слажем се, нисам обратио пажњу на Cf.
Мада је највероватније да су у румунском језику речи VALÁH и VLÁH стигле из старословенског језика.
Изворно те речи нису старословенске већ највероватније су германске речи, настале од имена Келтског племена Volcae које је било романизовано.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg109.imageshack.us%2Fimg109%2F3458%2Fruman.jpg&hash=5846b4bbe9ac6cdc7b5deb8ac044cb8faf9ec158)

Dicţionaru limbii româneşti : (Etimologii, înţelesuri, exemple, citaţiuni, arhaizme, neologizme, provincializme), August Scriban, Iaşi : Institutul de Arte Grafice "Presa Bună", 1939, p. 1136

Andrejko ја и даље чекам, да видим ваш извор о турском пореклу нашег националног имена Rumân.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16

ali zasigurno znam da gospodin Absinth nije ni iz prikrajka posmatrao to drugo vece! Zato komentari o kvalitetu programa nisu na mestu, a postavlja se pitanje zasto bi govorio neistinu, kada znam da nije sklon tome. Mozda ste gospodine Absinth pomesali Festivale, jer ste par dana pre ovog bili na onom drugom, tu blizu nas.Simptomaticno je da i u vezi svoje generacije dajete neistinite podatke, jer Vi ste ipak dosta mladji od nas ovde nabrojanih i ne mozete pamtiti ta neka vremena, ali to nije nikakav minus. To sto ste se ukljucili u vlasko pitanje pre desetak godina moze biti samo pohvalno za Vas.

Kako to možete sa sigurnošću da znate?
Odakle znate ko sam ja kada se nisam predstavio ?
Možda vas neki od mojih poštovaoca ili prijatelja zavarava  - ili vas je lucidan te analitički um
napustio?
To što insinuirate je naprosto žalosno.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 01:16
Konacno - g. Absinth ja sam verovatno ozbiljnije od FB zamisljao ovu grupu, ali Vi mi tvrdite suprotno?! AKO NEKO MUDRO ZBORI, VEOMA JE VAZNO KO JE!  Sokrata koji Vam je vidim drag , pamte po mudrosti, njegove sudije - NIKO!
Da je Sokrat znao latinski.....  
Nemoojte da brinete za moje neprospavane noci, ako budem saznao sta je to po Vama stvarni vlaski problem. PROSVETLITE ME!

Ni najmanje moje tvrdnje su potpuno jasne, Ne možemo se  / ako nam je ovo pitanje iole važno / na fejsbuku igrati šuge sa raznim
pripitim i neozbiljnim tja. neobrazovanim ljudima, širiti svakojaku agitaciju - o čemu sam iz druge ruke obavešten jer tamo ne idem, naime ispod mog nivoa i godina je;
Da bi se zadovoljila prijateljeva želja za stručnim prisustvom na internetu kako bi parirali ovom društvu ovde i na drugim forumima. A pri tome slabo verujući u to što radite.
A sami tvrdite kako ih se zgražavate ali ipak radite za njh.

Sa druge strane ovde će te pokušati na ozbiljan način da dokazujete svoje tvrdnje. Nije važno koliko puta izneli neku tvrdnju sve dok ne potkrepite to što tvrdite dokazima.
Dakle zašto ne odgovarate na najprostije pitanje Prijatelja i Domaćina Pauna?
Inače mogu da lično potvrdim reči gosp. Volcae.




Sokrata pamte zbog časti i ponosa te zborenja. Nemojte da vas reference dovedu u zabunu i izazovu vam zebnju, Neka znanja su naprosto opšta i slični ljudi se privlače čak i na internetu.

Ono što će vam izazvati neprespavane noći je činjenica koja će vas lupiti u lice nakon što zagrebete površinu ispod članova koji danas žele i dobijaju nalog da vode Vlaški Narod .

Samo zapitajte narod kako zove te silne doktore i nazovi političare  u lokalnim sredinama odakle potiču i   biti će vam dovoljno

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 14:40
Hajde da prenagljujemo, rekao sam da sam konsultovao voditeljku i preslusao pocetak konferanse. Za par dana ce biti gotovi svi snimci (4 DVD -ija)  i bice mi zadovoljstvo da ih i Vama urucim, pa da preslusamo. Mozda gresim, sigurno mi nije namera da govorim LAZI, jos manje da pravdam nekoga.

Sto se tice Majske nagrade, niste zacudjeni? Vi istoricara laureata znate kao i ja (njegovo delo sem naslova ne znam!). Malo me je vise zacudila informacija da je iz konkurencije ispala jedna nasa sunarodnjakinja Vlahinja :)), koja je postigla neke rezultate i nagradjena, doduse u Francuskoj.

Izvinjavam se ako Vas nisam zapazio i prve veceri, mada sam se dosta "muvao".

možda niste, ili ste samo hteli da vidite koliko daleko možete da idete sa pričama i agitacijama,
još jedared ovo vam nije onaj azurno-beli polusvet.

a koja bi to bila sunarodnica ?

Citat: Andrejko poslato 17.05.2011. 22:24
Sto se tice pitanja u vezi izraza  Valahi, koji ste prvobitno uputili Caslavu, a na nemackoj Wikipediji pronasli da taj izraz oznacava kastrirane konje i magarce, (uz konstataciju da se na toj internet enciklopediji moze pisati sve i svasta, od strane bilo koga ko se registruje), evo Vam izraza "valah" iz rumunske enciklopedije:

Čisto da pokažem da je Wikipedia na ovom primeru mogla da se smatra pouzdanim izvorom

Bertelsmann - Das neue Universal Lexikon; Bertelsmann Lexikon Institut
EAN: 9783577103930 (ISBN: 3-577-10393-0)

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 14:05

Jos jedna vest - Majsku nagradu grada Negotina dobio je za svoje delo pisac knjige "Etnogeneza nastanka ......."  

Наша влашка историјска читанка, непревазиђена до дана данашњег је Românii din Timoc vol. 1-3, док је Етногенеза настанка .... професора Војислава С. најобичнија сликовница која нема ничег заједничког са нечим што би могли да сврстамо у научни рад, то са науком нема никакве везе, па се питам који је разлог и зашто је тачно добио Мајску награду града Неготина, пошто ми није позната ни награда а ни дотични добитник награде.

О књизи Românii din Timoc vol. 1-3 нашој влашкој историјској читанци, која тренутно није и у дигиталном облику доступна, пар информација на овим темама, а биће и више информација ускоро.

Cărţi de istorie pentru românii din Timoc  (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=702.0)

Românii din Timoc: Românii dintre Dunăre, Timoc şi Morava (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=754.0)

Надам се да ћемо је једног дана имати и у дигитализованом облику (пдф формату) на Форуму Власи Србије.

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 18:47


Na koje to pitanje ja Paunu nisam odgovorio?

I konacno konstatacija da vas "ovaj Andrejko" podseca na nekog manijaka sa FB.... i sve sto ste i koliko  napisali u vezi toga ne odaje sliku da niste redovni posetilac ove i slicnih stranica.
Ja nekim drugim dugujem odgovore na neka pitanja, jer sam izneo svoju pretpostavku, ali kako od istih dobijam  odgovor, i posle detaljnog objasnjenja Paunovog "Мада је највероватније да су у румунском језику речи VALÁH и VLÁH стигле из старословенског језика", za sada cu ispred svojih tvrdnji dodati " Najverovatnije...."

urh nemam reči   .... kada citirate ne izvlačite iz konteksta molim ?
,, Мада је највероватније да су у румунском језику речи VALÁH и VLÁH стигле из старословенског језика.
Изворно те речи нису старословенске већ највероватније су германске речи, настале од имена Келтског племена Volcae које је било романизовано.,"

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 18:47
i posle detaljnog objasnjenja Paunovog "Мада је највероватније да су у румунском језику речи VALÁH и VLÁH стигле из старословенског језика",

Поштовани, последњи пут Вас молим да се доведете у ред, и поведете рачуна о томе шта је ко рекао!
Унели сте - поред огромне количине лаицизма - и прави хаос у дискусијама!
Ја сам одустао од неких питања које сам Вам упутио, а на које ми нисте одговорили!
Не бих волео да се деси да Флорум одустане од Вас, а већ сте на корак од тога!
Слобода коју Флорум нуди сваком почива на стриктном поштовању основних правила у сучељавању мишљења.
Ако не разумете о чему се ради, погледајте само пажљиво горњи цитат, који сте исхитрено приписали мени, да или је заиста мој, или неког другог Флорумаша? Таквих омашки има готово у сваком Вашем топику. Саберите се па прочитајте на миру редом све што сте до сада написали. Моје није да одрасле људе учим како се води јавна расправа о некој теми, већ да дам или одузмем реч! Па и да удаљим некога ако затреба!

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 21:49
Gospodine Paune

pa vrlo je jasno i gramaticki ispravno napisano ...

Граматички исправно, али (и даље) није јасно!
Јер свако ко је писмен, види да сте ми туђе речи ставили у уста, и још их нагласили!
Што значи да и даље, дакле: упорно - настојите да избегнете примену начела "јасности"!
Стога, господин Паун с Вама више неће губити време!
Други како хоће!
Haugh!

Citat: Andrejko poslato 18.05.2011. 21:07

Gospodine Absinth, bar Vi sa vise iskustva na Forumuma , mi odgovorite na par pitanja koja sam Vama postavio.

Ni najmanje moje tvrdnje su potpuno jasne, Ne možemo se  / ako nam je ovo pitanje iole važno / na fejsbuku igrati šuge sa raznim
pripitim i neozbiljnim tja. neobrazovanim ljudima, širiti svakojaku agitaciju - o čemu sam iz druge ruke obavešten jer tamo ne idem, naime ispod mog nivoa i godina je;
Da bi se zadovoljila vašega prijatelja iz negotinskoga ogranka saveta želja za stručnim prisustvom na internetu kako bi parirali ovom društvu ovde i na drugim forumima. A pri tome slabo verujući u to što radite.
A sami tvrdite kako ih se zgražavate ali ipak radite za njh.

Sa druge strane ovde će te pokušati na naoko ozbiljan način da dokazujete svoje tvrdnje. Nije važno koliko puta izneli neku tvrdnju sve dok ne potkrepite to što tvrdite dokazima.
Dakle zašto ne odgovarate  jasno i konkretno na najprostije pitanje Prijatelja i Domaćina Pauna?
Iz gornjih napisa vidim  da je i gore nego što mi je moj mladi prijatelj ispričao ;