В(А)ЛАХ или RUMÂN

[Volcae]

Могуће је да сам трепнуо и пропустио податак о каквом се фестивалу ради?
Би ли неко одвојио неки минут и напише - можда као посебан пост - нешто више о томе?

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=t96LLdBtHCg[/youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=t96LLdBtHCg
izvor: www.vlasi.rs

TREĆI FESTIVAL IZVORNE VLAŠKE MUZIKE



Treći Festival izvorne vlaške muzike održaće se 29. i 30. aprila 2011. godine u sali Doma kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu. Festival organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”, pod pokroviteljstvom Opštine Negotin. Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Doma kulture.
  
PROGRAM 3. FESTIVALA IZVORNE VLAŠKE MUZIKE NEGOTIN 2011.

PRVO VEČE – 29.04.2011. – 19 sati

Instrumentalna pratnja: Orkestar Javora Tufarevića

 Učesnici:

 1. Nenad Stajković – Truba proslogodisnji pobednik-instrumentalista
 2. Biljana Krstic-Car para pujulje binje
 3. Bojan Verbunkić – Harmonika
 4. Ljupče Vojinović – Vokal
    - Ćinjerjaca mult je dulče
    - Pje un otkošel de fn
 5. Igor Paunović – Truba
 6. Srećko Prvulović – Klarinet
 7. Aleksandar Arizanović – Truba
 8. Violeta Marinović – Violina
 9. Ana Marija Danilović – Truba
    - Vjersu lu Ajduk Veljko
 10. Aleksandar Živković – Frula
 11. Marijan Barbulović – Harmonika
 12. Silvija Adamović – Violina
 13. Vladan Marioković – Violina
 14. Danijela Pražić – Vokal-proslogodisnji pobednik
      - Floričika din gradina
      - Trifojaš
 15. Ivana Matušić – Vokal
      - Gergina (revijalno)
      - Ardjo foku dragostja
      - Da dejce najkuca nu jes la izvor
16. Srđan Petrović – Vokal
      - Dorulje frunza marunta
      - Firaj dajko blastamata
 17. Dejan Dimitrijević
      - Am o mindra nam osuta
      - Ma kulk da nu im vinje somnu
 18. Milan Lautarević – harmonika
      - Ljubavno kolo
      - Vlaški ćilim
 19. Goran Petković – frula
 20. Bojan Trailović - gajde
 21. Andrej Raducić – Harmonika
 22. Marko Ristić - Harmonika
 23. Pionirski folklor KUD Mokranjac Mokranje

DRUGO VEČE – 30.04.2011. – 19 sati

Instrumentalna pratnja: Orkestar Srđana Demirovića

 Učesnici:

1. Staniša Paunović
     - Dajka din činerjaca
     - Ši mja fost maj drag pe lumje
2. Duško Oprić
     - Mindra mja din altu sat
     - Kare om is lasa satu
3. Milisav Florić
     - Lunjica lunjica
     - Maracinje maracinje
4. Ljiljana Nestorović
     - Marije, dajko Marije
     - Luna luna ja fi buna
5. Ilija Nikolić
     - Žoaka ora pin obor
6. Svetlana Arsić
     - Ma fakut muma frumosa
     - Ardo foku dragosta
     - Barbatu ku mustaca
7. Marinjika
8. Izvorinka Milošević
     - Kukuruz ku foaja in sus
     - Am o mndre
9. Dragiša Paunović
     - Đa ar fi mindruco o floare
10. Angelica Stican
     - Lung i drumu Borului (doina bez orkestra)
     - Bordejaš de supt pomnt
     - Frunza galbina din vije
11. Spasoje Jović – Frula
12. Velizar Matušić – Harmonika
13. Tihomir Paunović – Frula
14. Živa Dinulović – Saksofon
15. Dragan Njegušić – Truba
16. Toma Buljigić – Gajde
17. Dragan Prvulović – Frula
18. Milija Guđić – Truba
19. Pera Kosovljanović – Harmonika
20. Ljuba Vojvodanović
      - Simbata la Negotin
21. Zorica Dimitrijević Nu nji- aradi feata njica ( ne lazi se devojcice)
22. Sonja Pana Fara minti mi alasashi ( ostavio si me bez pameti)
23. Nina Predesku
24. Irina Zoican
25. Grupa pevača Bregovo
26. Kud Voja Čurić Kobišnica – Vlaški folklor


izvor: http://www.negotin.rs/article.php?lg=sr&id_article=3169

[Vlad]

Волцае, ја вероватно много другачије од Вас замишљам фестивал.

Господине Цаславе,
Ја не знам како замишљате фестивал, али бих страшно желео да знам у чему је разлика између фестивала који организујете Ви и фестивала који су организовали Ваши претходници?

Њих сте сви редом због тих фестивала оптуживали да "арче народне паре на вашаре и пијанке", па ме живо занима та разлика: Зашто је ово што Ви радите јако добро - а оно што су они радили је било јако лоше?

Да прескочимо највеће достигнуће новог савета - ľimba valaha који, по речима оних који су имали прилике да прате фестивал, неодољиво подсећа на књижевни румунски језик  , а на коме је одржана конферанса.  

Чујем да гошћама из Румуније није требао преводилац да би разумеле најновије достигнуће новог савета - ľimbu valahu - а ни публици није требао преводилац за песме које су отпевале.

Дакле: изузимајући то да сте тамо промовисали ľimba valahu, шта је било боље него када су фестивале правили Ваши противници?

Пошто нисте члан Савета, нећу Вам поставити питање да ли је тачно да 2/3 средстава из буџета иде на састанке, дневнице, телефонске разговоре...

[Paun]

Festival organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”

Хвала, госн уредниче!
А може ли сад реч-две о овом Удружењу?

[Volcae]

Festival organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”

Хвала, госн уредниче!
А може ли сад реч-две о овом Удружењу?

Mislim da ih Časlav poznaje, ja jedino ako nađem nešto sa interneta, kao što je ovo sa Facebook-a
http://www.facebook.com/pages/GERGINA-Udruzenje-za-ocuvanje-kulture-i-tradicije-Vlaha/208812242477407

Mislim da je ovo udruženje izuzetno provlaški orijentisano. Drugo ne znam ništa o njima.

[Vlad]

Mislim da je ovo udruženje izuzetno provlaški orijentisano. Drugo ne znam ništa o njima.

Možeš li da nam objasniš šta podrazumevaš pod "provlaški"?
Inače, udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina, koja slovi za ekspozituru DS.

[Paun]

...udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina ...

Интересују ме људи који носе посао, означен као "чување традиције", њихов практичан рад на терену, грађа коју сакупљају ...
Видео сам страницу на Фејзбуку, али ми није јасно (код оваквих ствари) зашто су људи који све то раде, анонимни?

[Vlad]

Интересују ме људи који носе посао, означен као "чување традиције", њихов практичан рад на терену, грађа коју сакупљају ...
Видео сам страницу на Фејзбуку, али ми није јасно (код оваквих ствари) зашто су људи који све то раде, анонимни?

Praktičan rad na terenu je, pretpostavljam, organizovanje ovakvih festivala. Ljudi koji nose posao su valjda čelnici VDS iz Negotina. Na njihovoj veb-strani se nalazi statut "Gergine":
http://www.vlaskademokratskastranka.org.rs/statutgergina.html

[Volcae]

Mislim da je ovo udruženje izuzetno provlaški orijentisano. Drugo ne znam ništa o njima.

Možeš li da nam objasniš šta podrazumevaš pod "provlaški"?
Inače, udruženje "Gergina" je NGO Vlaške demokratske stranke iz Negotina, koja slovi za ekspozituru DS.

Pretpostavljam da spadaju u provlašku struju a ne u prorumunsku, koje su karakteristične za nas Vlahe.
Mada je samo moja pretpostavka, ne poznajem nikoga iz udruženja "Gergina".

[Vlad]

Pretpostavljam da spadaju u provlašku struju a ne u prorumunsku, koje su karakteristične za nas Vlahe.

"Provlaška" struja je, ako sam te dobro razumeo, opcija koja po svaku cenu negira da sa Rumunima imamo išta zajedničko, dok je "prorumunska" ona koja to ne negira?
Znači, ako ja insistiram na tome da govorim rumâńeaşće i da sam na svom maternjem jeziku Rumân, onda sam ja "prorumunska" opcija, a onaj ko izmišlja nekakvu ľimba valahu, ko sebe vidi kao Valaha, on je provlaška opcija.

Kada nešto nosi prefix "pro", to treba da podrazumeva "za", odnosno da se neko zalaže za punu afirmaciju nečega. Sad nam ti lepo objasni da li je bežanje od samih sebe ka terminu koji označava uštrojene konje nešto što je "za" Vlahe, a insistiranje na lingvističkim činjenicama, na istoriji i na zdravom razumu "contra" Vlaha?

Zašto ovi koji izmišljaju Valahe i ljimba valahu, koja nikada nisu postojali niti će ikada da postoje ne bi bili svrstani u anti-rumunsku struju, ako se nama već lepi etiketa da smo "pro-rumuni".

Ili treba da se pomirimo sa tim da biti Vlah znači jedino negirati istoriju, jezik, poreklo i sve što nas vezuje za desnu obalu Dunava a da se svako ko se sa tim ne složi bude optužen da nije pro-Vlaha već contra-Vlaha?

[Paun]

Pod rimskom okupacijom teritorija Rumunije bila je oko 165 godina, nedovoljno da prihvati jezik Rimljana.

Г. Andrejko!
Био бих Вам веома захвалан, ако бисте навели пун назив извора одакле сте преузели овај податак о годинама, као и на основу којих аргумената тврдите (Ви или Ваш извор) да је то недовољно за "прихватање језика"? У науци се узима, као просек, 25 година између генерација, што значи да је под римском окупацијом на "територији Румуније" проживело најмање 6 генерација! Питам из разлога што ме више занима које изворе користе наши људи за упознавање историје Румуније, него да ли је могуће, или не, да се за 6 генерација "прихвати" неки нови језик.  

[Vlad]

3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS a nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti."


3. NETACNO! ono sto sam izneo nije moje misljenje, vec proverljiva cinjenica!  To Vam je isto kada bi neko tvrdio da je 3 = 8 , ZATO STO  LICI!

Пошто је "проверљива" чињеница, ред би био да нам се каже где то може да се "провери". Иначе, ово није фејсбук на коме се пише све и свашта где су главни аргументи : "тако је, јер ја баш мислим да је тако".
Једва чекам да сазнам где сте покупули ту тако "проверљиву" чињеницу.

[Volcae]

Citat g. Volcae:
"1. Kada su to preci Rumuna nastali mislim bili romanizovani ako je teritorija današnje Rumunije bila kratko vremena pod Rimskom okupacijom?
2. Znači Vlasi (Cincari, Čiči i Megleniti) sebe nazivaju RUMÂNII a nisu to činili pretci današnjih Rumuna, ovo ste hteli da kažete?
3. Naziv RUMÂN je iz latinskog od latinske reči ROMANUS a nije došao preko arapskog i turskog jezika, pričate gluposti."

1. To Vi meni odgovorite, kome je to smetala tolika tampon zona izmedju slovenskih naroda. Ili tvrdite da su starosedeoci s onu stranu Dunava, za tih 165 godina prihvatili jezik Rimljana.?! Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom". Da li Vi to tvrdite da su teritorije sadasnje Rumunije bile u sastavu Rumeje - Vizantije?
2. DA! Svi oni su bili stanovnici RUMeje, pa su zato RUMÂNI (sa jednim "i") !
3. NETACNO! ono sto sam izneo nije moje misljenje, vec proverljiva cinjenica!  To Vam je isto kada bi neko tvrdio da je 3 = 8 , ZATO STO  LICI!

1. Nisam baš najbolje razumeo na šta ciljate, kada kažete :"1. To Vi meni odgovorite, kome je to smetala tolika tampon zona izmedju slovenskih naroda. Ili tvrdite da su starosedeoci s onu stranu Dunava, za tih 165 godina prihvatili jezik Rimljana.?! Naravno otkud tih 45% slovenizma u dotadasnjem "rumunnskom". Da li Vi to tvrdite da su teritorije sadasnje Rumunije bile u sastavu Rumeje - Vizantije?"
 
O nastanku i problemima koji se tiču Rumunskog naroda ili Vlaha, koji su danas podeljeni više nego ikad, ne mislim samo na Dako-Rumune, već i na ostale istočne Romane, vidi ovde:
P. Skok, Češka knjiga o vlaškom pravu, GZM, XXX, Sarajevo 1918, str. 295-316

2. Nisu bili stanovnici Rumeje, već su mogli svi biti stanovnici Romanije (Ῥωμανία) ili Rimskog Carstva (Βασιλεία Ῥωμαίων). I nisu RUMÂNI, već su:
- Cincari = Armâñi, Rrâmãni, Vlaçi, Makedonji
- Ćići = Rumări
- Meglenski Vlasi = Vlaši

dok su Rumuni = Români, Rumâni

3. Vidim da su Ćići sa njihovim Rumăr, najbliži Turskoj i Arapskim zemljama.

Da li ti negiraš Rumunima i uopšte Dako-Rumunima, ne bitno ko se kako oseća, ili vodi u statistikama, raznih zemalja, njihovo nacionalno ime Român/Rumân?
Ako im već negiraš i nacionalno ime i geografsko poreklo, molim te daj nam neki izvor i svoje mišljenje o Rumunima, da znamo gde su nastali, odakle im jezik i nacionalno ime.

[Paun]

Sto se godina tice

Нисам Вас то питао, питао сам Вас за извор податка. Другим речима: да ми кажете где сте прочитали да је римска окупација трајала толико и толико година?
Али, пошто сте изврдали одговор и изврнули моје питање, ја га повлачим!

gde se to u literaturi i nauci nalazi podatak da je 25 godina merilo da jedna generacija prihvati neki tudji jezik.

Заборавите и на овај део питања.

ПС. Кад будете у прилици, вратите се на мој текст и нађите место где сам ја написао тако нешто као што поизилази из Ваше горње реченице!

[Absinth]

Postovana gospodo, dugo pratim Florum i sve diskusije, ali evo se sad ukljucih u diskusiju,  konstatacijom da jednostavno niste u pravu. Izmedju ROMAN i RUMÂŃ ne moze stajati znak jednakosti i to, iako uporno uzimate za dokaz jednakosti izmedju Vlaha i Rumuna se jednostavno ne moze prihvatiti.

Poštovani Gospodine,
Kada ste se već uključili u raspravu, želeo bih da mi odgovorite na sledeće:
Da li se između Srb, Srbalj i Srbin može staviti znak jednakosti i da li Vi smatrate da SRBI i RAŠANI nisu isto?
Molio bih da mi odgovorite konkretno na ovo postavljeno pitanje.

Izraz RUM_enji, ani, ini,  unjesce) ne potice od rumunskog (koji kazu za sebe ROMan , vec od turskog (arapskog) RUM, koji tako nazivaju sve stanovnike Rumeje (Vizantije - Istocnog Rimskog carstava).

Ne znam odakle Vam ideja da potiče od rumunskog? Naravno da ne potiče od rumunskog, ali znači Rumun i rumunski!
Vlasi samo za sebe i za Rumune kažu da su Rumâńi i ni za koga drugog. Rimljani su na vlaškom RIMLJENJI, dok su Vlasi i Rumuni Rumâńi.
Da izrazi Rumân i rumâńeaşće označava sve romanske narode, onda bismo Italijane, Špane, Portugalce i ostale oslovljavali sa Rumân, zar ne?
Sledeća zabluda je iznošenje argumenta da Rumuni sami sebe zovu Român a ne Rumân, pa se zbog toga radi o dva potpuno različita naroda.

Vredi li Vas podsećati da su i Rumuni do 1848. godine koristili naziv Rumân i rumâńeaşće a da je O umesto U uskočilo tek posle 1848? Vredi li istaći da u rumunskom narodnom govoru ta promena do dana današnjeg nije prihvaćena?

Rumun je nastao tek 1859/1861. godine, a Vlasi su izraz RUM-unesce koristili MNOGO  pre toga.

1. Da li Vi tvrdite da Rumuni pre 1861 godine nikada nisu koristili Rumân i rumâńeaşće?
2. Ako su Vlasi "MNOGO pre toga" koristili taj termin, čemu potreba da nas Caslav promoviše u Valahe, naziv koji nikada nismo koristili a koji označava kastrirane konje i magarce?

Molim konkretne odgovore.

nikada vi od njii necete dobiti konkretne odgovore, mozak im je kao reklamni poster za njihvou manifestaicju zbrkan, natrpan, razudjen i nateze cas na stranu finansija i materijalnog
cas na stranu duhovnog i pro europejskog

[Vlad]

Za godpodina Vlada:
kako je Vasa , a i praksa pojedinih diskutanata ovde da navodite citate srpskih ili rumunskih istoricara onako kako to odgovara nekoj tezi, koju zastupate, pa se iz konteksta cesto izvuku neki navodi, a neki drugi i ne spominju,

Господине,
Лепо би било да наведете пример где сам то на овом форуму догодило да бих добио прилику да кажем нешто у своју одбрану.

pokusao sam da svoje navode citiram iz nepristrasne italijanske literature(Agostino Pertusi (a cura di). La caduta di Costantinopoli. Le testimonianze dei contemporanei. Milano, Mondadori (Fondazione Valla), 1976) , citirane delimicno i na Wikipediji (talijanskoj) :"Gli Arabi e i Turchi chiamavano i romei Rum....." i "Nel XVIII secolo con l'Illuminismo venne introdotto il termine "bizantini" per distinguere gli abitanti dell'Impero di Costantinopoli dai cittadini dell'impero romano. Dal Settecento, quindi, per "romani" si intendono gli abitanti di tutto l'Impero fin quando era unito e, a partire dal 395, solo di quello d'Occidente."

Из овога овде се, међутим, нигде не види да наше Rumân потиче од турске или арапске речи Рум за Рим.

Овде се, колико ја разумем италијански, говори о томе да се термин Византија користи тек касније а да су становнике Византије Арапи и Турци звали Рум.

Нигде се овде не помиње да су Власи због тога уместо Романима себе звали Руманима, нити се оповргава теза да  Rumân заправо потиче од Romanus, што, уосталом, пише у свакој енциклопедији.

http://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania

The name of Romania (România) comes from the Romanian Român, which is a derivative of the Latin adjective Romanus (Roman).[1] Romanians are a people living in Central and South-Eastern Europe speaking a Romance language.

Etymology of the ethnonym Romanian (român)

During the transition from Vulgar Latin to Romanian, there were some phonetical changes that modified romanus into român or rumân. The accusative form romanum was retained.

    ending "-m" dropped (occurred in all Romance languages)
    ending "-u" dropped (regular change; in Old Romanian was however still present)
    "a" → "â" (regular change; vowels before nasal consonants turned into "â"/"î")
    "o" → "u" (regular change; however, in some regions of Romania, the variant with "o" was kept)