Браво, пинтру кă ње йнтйлњирăм йн тајнă омињаскă, ка прјетјињи. Мје драг пинтру кă дјин тоатје пăрцйљи алăтуратје порњим сă мишкăм аршинурљи йнкăтрă мижлок пробинд сă ње "апропијем".
Чићинд ши скријйнд ку ћирилица, сйнтјем йн континуитету ку скрису Валах изворњик.
Карје а спус кă јеу фак чјева чје њима пје лумје ну поатје сă "приндă" ла кап? Тоатје текстуриљи мјеље стау скрисă дја рйнду, фăрă боб дје фăнăтизм ши ку о дозă дје рăбдарје ши дје толеранције, чје мăј марје, испољитă дјиспрје партја мја. Мă цйн дје аја чје ам зйс дји ла йнчјепуту појивиндулуј ла форум : " Скриу тот аша кум скрија мујка мја йн кăљиндарје, ор кум јерја скрису дјин кăрцйљи лу татăмју, дјин скрису лу тајка, дјин скрису пје стйлпуриљи ши зăписуриљи ноаштје дјин отарйљи сатјилор. Јо йнкă ну ам изновит њимика. Дјин йнтйј скријам скуртйнд-љегйнд ворбиљи ку проклитичиљи, инверзијиљи ворбилор, синтагмиљи... Abzynth, ну мăј гăсй њич о полуправă сă йнпједјечје сă йн ја. Дупă кйтјева интервенциј аље прјетјињилор ши саветничилор ам фăкут ун тест ку копилаши дјин разреду ал тријиља. Нума ам трас "кокицйљи" ка сă ну фије скрису прја китјитă ка сă ну прја ље зминтјаскă ла "чићиторј". Мă рог, "зăложирјецйвă" ши ворбиљи ље фăчјем ши пинтру вртићурј. Тоатје "сăмнуцйљи" дје скуртату, дје нăдјиту ор дје љегăтура ворбилор вин мăј амйнат сйнгурје ундје трјебје, дакă о трăбуја. Куј је "фрикă" ши карје је угрожит дјин партја стандардизацйји љимби ноаштје атунч?
Скријац текстурј дје ор чје ку мăј мултје ворбје рарј (кйт дје "сучитје") ка сă ље йнфăцăшјем, сă ље апропијем- сă ље дјеспăпцйм. Мăј со во љега чињева дје јеље ка дје ун ажуторј. Витербержанји пингă чје ну о авја йн љимба мњенцаскă, ау часопису "Шваебиш" ка ши тоатје арăтăриљи (позитивје) карје ље дјеспарт дје Нјамц. Чје йј пасă лу Шваба кă ну йл йнцăљеџје Бајерцу- ка ши йн сйпротњик јар аша.
Волцае, ласă мă драку ку ворбиљи тăље дјин кăрцйј кă йм сйнт куноскутје апроапје тоатје. Карје драк тје кургјисй аша сă токоњ? Апукă тје дје скрије ворбје рарј дјин сату тăу ку тот уна чје ортографије ши фонетикă. Пăза сă ну тје дриблује чињева дјај писмењ кă дјекйнд нај фост пин сат са скимбат лумја. Ај бăтрњ сйнт кам дје сама ноастă ши ну мăј мјерг тоатă зăуа пин огашје. Дутје йн сат дје ажутă тјињерјаца дје "сусрети села" ка сă мăј афљи чјева ор йцсă адуч аминтја дје аље ујтатје, поатје ши о йнвăца чјева тјињерјаца дји ла тјиње. Ну ста йн Њиготјин "мрлă пје фрлă", амăрйт дје отрава политичи ВтДăСљСе (ну је грјешалă- ам скрис сă йнцăљеџ нума ту). Скрије кйнтјечје, глумје... Ласă тје дје памфлетурј политикăњештј ши ажунџ ла друму дрјепт. Пје кум ам спус.