Pitanje za Vlada:
Da li i ove reči predstavljaju novoizrasli "korov" u VLAŠKOM JEZIKU?
Прочитате ли пажљиво шта су варваризми, закључићете шта подразумевам, односно шта сам подразумевао под "коровом":
Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči.
Да се сад осврнем на примере које наводите:
1. Пример:
slova, sloviljiНајпре морате да знате да су се оно што сада у српском језику зовемо слова у Вуково време звала писмена.
Наши преци, када су се доселили
dîn Rumâńie (како старији обично кажу) нису били баш претерано писмени. Писмени нису били ни њихови дедови ни дедови њихових дедова. Да су читали и писали на матерњем језику, вероватно би се у њиховом говору задржао израз потекао из балканског латинитета.
За слова, као израз, већина Влаха је чула после другог светског рата, када је кренуло масовно описмењавање кроз обавезно школовање.
Са пуном одговорношћу тврдим да моја прабаба није знала шта су то слова, нити је то икада за живота изговарала.
Израз "слова" је, дакле, најобичнија
позајмица из српског језика а не
варваризам или
туђица (ако је Пауну овај израз милији) у нашем језику.
2. Пример:
bogat, bogacîjahttp://dexonline.ro/definitie/bogatBOGÁT, -Ă, bogați, -te, adj., s. m. și f. 1. Adj., s. m. și f. (Om) care dispune de multe și mari mijloace materiale, care are mulți bani; (om) avut. 2. Adj. Care se află, care conține ceva în cantitate mare. Fructele sunt bogate în vitamine. ♦ (Despre flori) Învolt. ♦ Mănos, roditor. 3. Adj. (Despre lucruri) Scump, de mare valoare; fastuos, luxos. – Din sl. bogatŭ.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de valeriu | Greșeală de tipar | Permalink
3. Пример:
bužoruhttp://dexonline.ro/definitie/bujorBUJÓR, bujori, s. m. 1. Nume dat unor plante erbacee, dintre care una (numită și bujor de grădină) are flori mari, roșii, roz sau albe, iar alta (numită și bujor de câmp) are flori roșii ca sângele (Paeonia). ◊ Bujor românesc = specie de bujor ocrotită de lege, cu tulpina înaltă de 50-80 cm și cu flori mari sângerii (Paeonia peregrina, var. romanica). ♦ Fig. Roșeață naturală a obrajilor. 2. Compus: bujor-de-munte = smirdar. – Din bg. božur.
4. Пример:
njevastahttp://dexonline.ro/definitie/nevast%C4%83NEVÁSTĂ, neveste, s. f. Femeie măritată; spec. soție; p. gener. (pop.) femeie. – Din sl. nevĕsta „mireasă”.
5. Пример:
njevastujkaNEVĂSTÚICĂ, nevăstuici, s. f. 1. (Reg.) Nevestică. 2. Mic animal mamifer carnivor, cu corpul lung, suplu și subțire, acoperit cu blană moale, deasă, roșcată văra și albicioasă iarna, cu picioarele scurte și cu botul ascuțit (Mustela nivalis). – Nevastă + suf. -uică.
6. Пример:
sluga, služîtu, služîašćehttp://dexonline.ro/definitie/slug%C4%83SLÚGĂ s. 1. servitor, om de serviciu, (astăzi rar) serv, (rar) slujitor, (înv.) poslușnic. 2. servitoare, slujnică, femeie de serviciu, (livr.) servantă, (reg.) jupâneasă, (fam.) mariță. 3. rândaș, servitor. 4. argat, (înv. și reg.) curtean, (prin Transilv.) biris, (înv.) celednic.
7. Пример:
vojnjik, vojnjiśeal, vojnjiśeskVOINÍC, -Ă, voinici, -ce s. m., adj. I. S. m. 1. Tânăr bine făcut, chipeș, curajos, viteaz, îndrăzneț. ◊ Voinic de codru sau voinicul codrului = haiduc. 2. Flăcău, fecior. 3. (Înv.) Soldat, ostaș. II. Adj. (Despre oameni) Bine făcut, robust, viguros, vânjos. – Din bg., scr. vojnic.
bašća, bašćava
Voińic је у мом крају, у стара времена, био стасит, леп младић. Као придев
voińiśesc означавала се, пре свега, одећа мушког рода (ţoaľe voińiśeşći насупрот aľe muiereşći).
За војника се говорило да је
soldat за војску
soldâţîĭa.
8. Пример:
cernjeašće [/b][/color]
Искрен да будем - за тај израз никад чуо у животу
Нису проблем у нашем језику речи словенског порекла, ако сте на то циљали постављајући мени питање.
Банатско наречије румунског језика (мој и Ваш матерњи језик) је препун израза словенског порекла. И оне су наше у истој мери колико су наше и речи из балканског латинитета или из мађарског језика (пример oltâńit или ogaş).
Проблем је у томе што нам се језик губи! Примери које сам навео су наше сатре речи које полако замењујемо (да се не наљути Ујка)
туђицама.
Лицемерно је говорити о некој бризи за очување нашег изворног говора, правдајући тиме ирационални страх од увођења румунског књижевног језика, а не видети ништа лоше у томе да употребљавамо туђице из српског језика.
Како ћемо сачувати наш говор ако уместо
sânătaćeа будемо говорили
zdravlja,
ogođit -
poprâvit,
curat -
ćisto, или уместо
sunâ -
zvonjeašće?
A дижемо хајку на некога ко употребљава изразе попут "exact, aproximativ, birocratizat,imediat, elocvent" јер тобоже "уништава влашке дијалекте".
Мени је матерњи језик влашки.
I meni bata Vlad, i meni!
I tata bi, sine
http://www.youtube.com/watch?v=kP6JU65xM5s[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kP6JU65xM5s[/youtube]