"Korov" po bratu Volcae-u ili: Kako polako ali sigurno gubimo jezik

[dPasujoni]

Pitanje za Vlada:

Da li i ove reči predstavljaju novoizrasli "korov" u VLAŠKOM JEZIKU?

slova, slovilji

bogat, bogacîja

bužoru

njevasta

njevastujka

sluga, služîtu, služîašće

vojnjik, vojnjiśeal, vojnjiśesk

bašća, bašćava

cernjeašće



dPasujoni

[Volcae]

Walachische Märchen, Arthur Schott, Albert Schott, 1845
http://books.google.de/books?id=E2UAAAAAcAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

[Rosu]

@Volcae

Dumnezeu te bucure pentru lucrul ce îl lucrezi.

Ai înțeles ce neam suntem și de unde ne e rădăcina a mai veche. Nu e puțin lucru ăsta.

[dPasujoni]

O noapće dî SAMBA

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=5ruZAEUGyVw&feature=related[/youtube]

[dPasujoni]

 Мени је матерњи језик влашки. Српски сам, као и немачки, научио у школи. Са оба се језика подједнако добро служим.
Својим језиком сматрам само влашки, док су ми српски и немачки страни језици. И то не зато што не волим Србе или Немце, већ зато што их не осећам својим.[/b][/color]

I meni bata Vlad, i meni!    



dPasujoni

[Volcae]

@Volcae

Dumnezeu te bucure pentru lucrul ce îl lucrezi.

Ai înțeles ce neam suntem și de unde ne e rădăcina a mai veche. Nu e puțin lucru ăsta.

Mulţumesc.

[Vlad]

Pitanje za Vlada:
Da li i ove reči predstavljaju novoizrasli "korov" u VLAŠKOM JEZIKU?

Прочитате ли пажљиво шта су варваризми, закључићете шта подразумевам, односно шта сам подразумевао под "коровом":

Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči.

Да се сад осврнем на примере које наводите:

1. Пример:
slova, slovilji
Најпре морате да знате да су се оно што сада у српском језику зовемо слова у Вуково време звала писмена.
Наши преци, када су се доселили dîn Rumâńie (како старији обично кажу) нису били баш претерано писмени. Писмени нису били ни њихови дедови ни дедови њихових дедова. Да су читали и писали на матерњем језику, вероватно би се у њиховом говору задржао израз потекао из балканског латинитета.
За слова, као израз, већина Влаха је чула после другог светског рата, када је кренуло масовно описмењавање кроз обавезно школовање.
Са пуном одговорношћу тврдим да моја прабаба није знала шта су то слова, нити је то икада за живота изговарала.
Израз "слова" је, дакле, најобичнија позајмица из српског језика а не варваризам или туђица (ако је Пауну овај израз милији) у нашем језику.

2. Пример:
bogat, bogacîja
http://dexonline.ro/definitie/bogat
BOGÁT, -Ă, bogați, -te, adj., s. m. și f. 1. Adj., s. m. și f. (Om) care dispune de multe și mari mijloace materiale, care are mulți bani; (om) avut. 2. Adj. Care se află, care conține ceva în cantitate mare. Fructele sunt bogate în vitamine. ♦ (Despre flori) Învolt. ♦ Mănos, roditor. 3. Adj. (Despre lucruri) Scump, de mare valoare; fastuos, luxos. – Din sl. bogatŭ.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de valeriu | Greșeală de tipar | Permalink

3. Пример:
bužoru
http://dexonline.ro/definitie/bujor
BUJÓR, bujori, s. m. 1. Nume dat unor plante erbacee, dintre care una (numită și bujor de grădină) are flori mari, roșii, roz sau albe, iar alta (numită și bujor de câmp) are flori roșii ca sângele (Paeonia). ◊ Bujor românesc = specie de bujor ocrotită de lege, cu tulpina înaltă de 50-80 cm și cu flori mari sângerii (Paeonia peregrina, var. romanica). ♦ Fig. Roșeață naturală a obrajilor. 2. Compus: bujor-de-munte = smirdar. – Din bg. božur.

4. Пример:
njevasta
http://dexonline.ro/definitie/nevast%C4%83
NEVÁSTĂ, neveste, s. f. Femeie măritată; spec. soție; p. gener. (pop.) femeie. – Din sl. nevĕsta „mireasă”.

5. Пример:
njevastujka
NEVĂSTÚICĂ, nevăstuici, s. f. 1. (Reg.) Nevestică. 2. Mic animal mamifer carnivor, cu corpul lung, suplu și subțire, acoperit cu blană moale, deasă, roșcată văra și albicioasă iarna, cu picioarele scurte și cu botul ascuțit (Mustela nivalis). – Nevastă + suf. -uică.

6. Пример:
sluga, služîtu, služîašće
http://dexonline.ro/definitie/slug%C4%83
SLÚGĂ s. 1. servitor, om de serviciu, (astăzi rar) serv, (rar) slujitor, (înv.) poslușnic. 2. servitoare, slujnică, femeie de serviciu, (livr.) servantă, (reg.) jupâneasă, (fam.) mariță. 3. rândaș, servitor. 4. argat, (înv. și reg.) curtean, (prin Transilv.) biris, (înv.) celednic.

7. Пример:
vojnjik, vojnjiśeal, vojnjiśesk
VOINÍC, -Ă, voinici, -ce s. m., adj. I. S. m. 1. Tânăr bine făcut, chipeș, curajos, viteaz, îndrăzneț. ◊ Voinic de codru sau voinicul codrului = haiduc. 2. Flăcău, fecior. 3. (Înv.) Soldat, ostaș. II. Adj. (Despre oameni) Bine făcut, robust, viguros, vânjos. – Din bg., scr. vojnic.
bašća, bašćava

Voińic је у мом крају, у стара времена, био стасит, леп младић. Као придев voińiśesc  означавала се, пре свега, одећа мушког рода (ţoaľe voińiśeşći насупрот aľe muiereşći).
За војника се говорило да је soldat за војску soldâţîĭa.

8. Пример:
cernjeašće [/b][/color]
 
Искрен да будем - за тај израз никад чуо у животу


Нису проблем у нашем језику речи словенског порекла, ако сте на то циљали постављајући мени питање.
Банатско наречије румунског језика (мој и Ваш матерњи језик) је препун израза словенског порекла. И оне су наше у истој мери колико су наше и речи из балканског латинитета или из мађарског језика (пример oltâńit или ogaş).

Проблем је у томе што нам се језик губи! Примери које сам навео су наше сатре речи које полако замењујемо (да се не наљути Ујка) туђицама.

Лицемерно је говорити о некој бризи за очување нашег изворног говора, правдајући тиме ирационални страх од увођења румунског књижевног језика, а не видети ништа лоше у томе да употребљавамо туђице из српског језика.

Како ћемо сачувати наш говор ако уместо sânătaćeа будемо говорили zdravlja, ogođit - poprâvit, curat - ćisto,  или уместо sunâ - zvonjeašće?
A  дижемо хајку на некога ко употребљава изразе попут "exact, aproximativ, birocratizat,imediat, elocvent" јер тобоже "уништава влашке дијалекте".

 Мени је матерњи језик влашки.
I meni bata Vlad, i meni!    

I tata bi, sine  
http://www.youtube.com/watch?v=kP6JU65xM5s

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kP6JU65xM5s[/youtube]

[Volcae]

1. Пример:
slova, slovilji
Најпре морате да знате да су се оно што сада у српском језику зовемо слова у Вуково време звала писмена.
Наши преци, када су се доселили dîn Rumâńie (како старији обично кажу) нису били баш претерано писмени. Писмени нису били ни њихови дедови ни дедови њихових дедова. Да су читали и писали на матерњем језику, вероватно би се у њиховом говору задржао израз потекао из балканског латинитета.
За слова, као израз, већина Влаха је чула после другог светског рата, када је кренуло масовно описмењавање кроз обавезно школовање.
Са пуном одговорношћу тврдим да моја прабаба није знала шта су то слова, нити је то икада за живота изговарала.
Израз "слова" је, дакле, најобичнија позајмица из српског језика а не варваризам или туђица (ако је Пауну овај израз милији) у нашем језику.

8. Пример:
cernjeašće
 
Искрен да будем - за тај израз никад чуо у животу

SLÓVĂ, (1) slove, s. f. (Pop.) 1. Literă (chirilică). ♦ Scriere; alfabet. 2. Scrisul cuiva, cu caracteristicile lui, după care poate fi identificat. 3. Știință de carte; învățătură. – Din sl. slovo.
http://dexonline.ro/definitie/slovă

CERNÍ, cernesc, vb. IV. 1. Tranz. (Pop.) A vopsi în negru (în semn de doliu); a înnegri. 2. Refl. A se îmbrăca în haine negre, a-și vopsi hainele în negru, în semn de doliu; a purta doliu. 3. Refl. Fig. A se mâhni, a se întrista. – Din sl. črŭniti.
http://dexonline.ro/definitie/cerni

[Absinth]

A zar tuđica nije Veliko Hrvatska riječ ?
Mislim da je srbi više ne koriste u sistemu obrazovanja,
poput zapeta-zareaza i tako-toga .

[dPasujoni]

 Мени је матерњи језик влашки. Српски сам, као и немачки, научио у школи. Са оба се језика подједнако добро служим.
Својим језиком сматрам само влашки, док су ми српски и немачки страни језици. И то не зато што не волим Србе или Немце, већ зато што их не осећам својим.[/b][/color]

Vredelo je!


Nešto smo ipak naučili!!



dPasujoni

[dPasujoni]

Voińic је у мом крају, у стара времена, био стасит, леп младић. Као придев voińiśesc  означавала се, пре свега, одећа мушког рода (ţoaľe voińiśeşći насупрот aľe muiereşći).
За војника се говорило да је soldat за војску soldâţîĭa.

Evo šta je Emile Picot objavio 1889.

Micućel 'mĭ să foc vede.
Ao ĭe focu potoľit,
Ao de voinicĭ ocoľit ?

Am o tužbă dă tužît.

Trag potkoave dî la kaj

Kare para, kare doa.
Împlu punga pîn la dzîva;

Kum să lukru isprăvià

Bun bakšîš va kăpata,

Kă ie dus la Kraina

(Nu je dus la Valja Timokuluj!?)

Stoiane, sinko Stoiane,

Ši binje să veselià;

Pistolji lje slobodzà;

Da Fira 'l prămenjà,

Pe hatu să înkâljekà,

Ieu a sară am fost la kafenjea

..........  :'(


dPasujoni

[Rosu]

@dPasujoni:

voinic, potcoava, para, isprava/ a ispravi, bacsis, veselia, pramenea/primenea, sloboza/ a slobozi

Astea toate le veti gasi in orice colt al Olteniei, Munteniei, Moldovei si pe cele mai multe si in Ardeal... Sunt imprumutate de la slavii ai vechi (iar unele, putine, de la turci)  de catre romani, nu sunt numai la "vlasi".

Daca dumneavoastra credeti ca aceste cuvinte sunt doar semnul originalitatii limbii "vlahe" va inselati amarnic.

Daca vreti sa aflati cat de "originala" e limba pe care ati invatat-o acasa ati face bine sa cititi despre limbile romanice orientale mai mult. Ma iertati ca indraznesc sa va atrag atentia asupra unor aspecte pe care pareti ca le ignorati. Eu cred ca din necunoastere, nu din vointa rea. Asa ca sa nu fie cu suparare, rogu-va.

[Vlad]

Vredelo je!
Nešto smo ipak naučili!!

Нисте Ви научили апсолутно ништа! Да сте научили нешто, пренели бисте оно што је Emile Picot objavio 1889. године у изворном облику, графемима које је он користио. Овако, испада да га још подучавате  

Али то није најстрашније. Страшније је што вршите класичну замену теза.
Лепо сам Вам објаснио шта су туђице а шта позајмице у нашем језику, али Ви то не желите да схватите! Нагласио сам да су и словенизми у нашим дијалектима подједнако наши као и изрази латинског порекла и оно што смо преузели од Мађара.

Нису проблем у нашем језику речи словенског порекла, ако сте на то циљали постављајући мени питање.
Банатско наречије румунског језика (мој и Ваш матерњи језик) је препун израза словенског порекла. И оне су наше у истој мери колико су наше и речи из балканског латинитета или из мађарског језика (пример oltâńit или ogaş).

Вама је једноставније да моје речи извлашите из контекста да бисте их интерпретирали онако како Вама одговара.
Не знам шта желите да постигнете тим јефтиним триковима  
Једино што успевате је да у очима других изазовете мешана осећања - сажаљење и подсмех.

Izmišljeni identitet

http://www.pangoseditore.com/SER/Izmisljeni_identitet.html

Izmišljeni identitet sastoji se od: onoga što čovek zamišlja da jeste i od onoga što zamišlja da nije. Izmišljeni identitet je skup fenomena kao što su: slike, senzacije, emocije, koncepti, sećanja i drugi za koje individua zna i koje deli na ja i ne ja, na osnovu principa: ja sam ovo i nisam ono. Dakle, izmišljeni identitet sastoji se od ja i ne ja odnosno od onoga što čovek definiše kao ja i ne ja. Izmišljeni identitet nije samo skup elemenata koje čovek zamišlja da jeste, jer da bi definisao ono što on jeste (što zamišlja da jeste) automatski definiše i ono što nije (zamišlja da nije). Odnosno definišući: ja nisam ovo ni ono, indirektno utiče i na definiciju: ja sam ovo i ono. Time je izmišljeni identitet jedan opširan fenomen onoga što čovek definiše kao sebe, jer izmišljeni identitet uključuje takođe i ono što čovek definiše kao ne sebe odnosno definiše kao druge ljude i svet. Izmišljeni identitet je segment uma pojedinca.

[dPasujoni]

 Мени је матерњи језик влашки.

Својим језиком сматрам само влашки,



dPasujoni

[Vlad]

Мени је матерњи језик влашки.
Својим језиком сматрам само влашки,

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=434.0

Kom stablu pripada “vlaški”? Najpre treba imati u vidu da je vlaški jezik “jezik” samo kada se govor(i) Vlaha Srbije posmatra(ju) iz ugla službenog, srpskog jezika. Kada se, međutim, uđe u njegovu “kožu”, dakle: kada se nauči, naročito kada se istovremeno nauči i još ponešto iz oblasti naukâ o jeziku – onda se lako zapazi da je reč o govorima, odnosno narečjima, iliti dijalektima, koji pripadaju rumunskom književnom jeziku! Svaka druga klasifikacija vlaških govora dovelo bi u pitanje ne samo obaveštenost takvih “klasifikatora”, već i dalo dosta povoda da se otvoreno posumnja i u njihovu zdravu pamet!