Пауне,
Пошто овде помињеш "Интензивни процес ове миграције одвијао се у првој половини XVIII века, а узроци су му били чисто економски", значи ли то да се у ове крајеве нису већином враћали они који су некада овде живели, како то тврди позната Цвијићева школа?
Практично, више од половине моје књиге јесте критичко премеравање Цвијићеве школе. Шта више, унапред сам сигуран да ће се књига
у целини оценити као једна од најтемељнијих критика вредности Цвијићеве антропогеографске грађе, методологије која је коришћена за њени прикупљање, сређивање и публиковање, као и теоретских гледишта која су постулирана према тој грађи, било од стране самога Цвијића, или његових ученика и следбеника. Та критика је научна, што значи да се не ради о механичком одбацивању, него о одвајању материјала који има трајну вредност, од онога што је Цвијићева школа имала у "својим учионицама" за једнократну, дневно-политичку употребу. Не треба губити из вида време у коме Цвијић ради, које у знатној мери одређује политички профил тог целокупног подухвата, за који могу рећи да је
фасцинантан, јер када се одвоји "жито од кукоља", јасно се уочава од каквог је значаја данас то што нам је његова школа оставила у трајно наслеђе. Не улазећи дубље у ово питање, могу само да кажем да се "инверзна" теорија показала прилично неотпорном, чак и у фази испробавања њене чисто "логичке издржљивости" ... Логичко преиспитивање неке научне теорије је исто као када после крпљења и пумпања гуме квалитет посла испробавате голом руком, онако простим пипањем, а гума пуфне, па вам остану само фронцле у рукама. Да, од инверзне теорије остају само фронцле!
Ако је ово што пишеш тачно, онда је логично закључити да људи који су наставили да живе у Олтенији имају исте обичаје, веровања, ношњу етц. као и наши Царани.
Сјајно запажање, али оно је само хипотетично. Зашто? Зато што живот не стоји у месту, него се стално креће, врти и тумба, због чега су се и тамо као и амо ствари јако промениле за ових 300 година! То даље значи да је потребно мало више труда него просто гледање голим оком да се та - хипотетичка сличност - данас уочи!
"Голим оком", међутим, могу да се уоче језички моменти, односно савршено поклапање дијалектолошких црта говора олтенских сељака и наших Царана. (При поређењу, наравно, треба имати у виду, знатне "унгурјанске" оазе на подручју Олтеније, које треба заобићи, али оне су нешто северније од оне одакле долазе преци Царана). (Мислим да би нам
Volcae могао у овој ствари највише помоћи!)
Ја са своје стране могу да додам, овом приликом, два момента.
1) Кад сам био на терену у Дупљани, упознао сам једну Румунку из села Грује (на горњој карти под бр. 15), која живи у Дупљани преко 10 година. Она ми је била саговорник за Упитник о влашким поманама и хлебовима, који има преко 1000 што питања, што потпитања, а тежиште разговора било је, нормално, на сличности и разлици између наших у румунских помана. Од ње сам први пут чуо детаљ да у Груји, на помани,
babili joaca "pupăza"! То ме је толико заинтересовало, да сам био спреман да одем у Грују и то видим, али се испоставило да нема потребе, јер сам ускоро имао прилику да тај обред гледам и снимим у нашем селу Злокући.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=h9HRxRBeSy0 [/youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=h9HRxRBeSy02) Надам се да још увек стоји на Флоруму један мој пост где сам повезао Рудну Главу у Поречу - место где сам снимио филм "Ја, покојник", и Вадастру у Олтенији, место где је нека румунска ТВ станица снимила - у основи - сличан обичај. Подсећам на овај моменат зато што овакви обичаји - због свог карактера - представљају "тешку артиљерију" компаративног метода, који аналитичара одводи у саму срж ДНК, из кога сам по себи следи закључак да је реч о истоветном (етно)генетском материјалу!
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=558.msg1922#msg1922