BASESKU: PRIZNAVANJE STATUSA RUMUNSKE MANJINE ZA VLAHE

[Vlad]

Zar "državnici" ne shvataju da ovakvim ponašanjem samo slabe svoju politiku i sopstvenu zemlju.
Šta ako je deklarisani Vlah, to ne znači da se manje brine ili bori za dobrobit rodjene zemlje.

Ne igra kako mu se svira. To je problem. Zato je marginalizovan. Čovek razmišlja svojom glavom i zbog toga je bio jedan od osnivača Građanskog saveza Srbije.
Ne spada u one koji, što reče Dragić, na sve naredbe reaguju tako što ponavljaju "Tako je ševe, j***š me u dupe".
Vidiš i sam da država rešava pitanje manjina na način koji je to radio i Milošević sa "poštenim" Albancima.
Daju Bošnjacima dva ministra i tim ministrima sve moguće privilegije i rešen problem Bošnjaka. To što narod živi u bedi - nema veze! Bitno je da Bpšnjaci imaju "sva prava", jer u Beogradu plate dobijaju dva ministra Bošnjaka.
Onda se pojavi Zukorlić pa ih razbuca na izborima kao Panta pitu. a kad im se to ne sviđa, ajde da ponovimo izbore.
Tako se radi sa svima, pa i sa Vlasima. Samo ovde nemamo ministre nego predsednike opština čija je funkcija, valjda, sama po sebi, garant da mi, Vlasi imamo sva moguća prava ovog sveta.
Žile nije bio jedan od takvih. zato i prolazi ovako. Za primer ostalima. A ovi što ga "poznaju" očigledno su mislili da jeste pa su se zajebali u proceni.

[Absinth]

Zar "državnici" ne shvataju da ovakvim ponašanjem samo slabe svoju politiku i sopstvenu zemlju.
Šta ako je deklarisani Vlah, to ne znači da se manje brine ili bori za dobrobit rodjene zemlje.

Ne igra kako mu se svira. To je problem. Zato je marginalizovan. Čovek razmišlja svojom glavom i zbog toga je bio jedan od osnivača Građanskog saveza Srbije.
Ne spada u one koji, što reče Dragić, na sve naredbe reaguju tako što ponavljaju "Tako je ševe, j***š me u dupe".
Vidiš i sam da država rešava pitanje manjina na način koji je to radio i Milošević sa "poštenim" Albancima.
Daju Bošnjacima dva ministra i tim ministrima sve moguće privilegije i rešen problem Bošnjaka. To što narod živi u bedi - nema veze! Bitno je da Bpšnjaci imaju "sva prava", jer u Beogradu plate dobijaju dva ministra Bošnjaka.
Onda se pojavi Zukorlić pa ih razbuca na izborima kao Panta pitu. a kad im se to ne sviđa, ajde da ponovimo izbore.
Tako se radi sa svima, pa i sa Vlasima. Samo ovde nemamo ministre nego predsednike opština čija je funkcija, valjda, sama po sebi, garant da mi, Vlasi imamo sva moguća prava ovog sveta.
Žile nije bio jedan od takvih. zato i prolazi ovako. Za primer ostalima. A ovi što ga "poznaju" očigledno su mislili da jeste pa su se zajebali u proceni.

ti što "poznaju" grade svoje teorije na pogrešnim postulatima,
Što znači iz starta su se zajebali. Koliko vidim
u modernoj Evropi su važne sve činjenice, svaka sitnica se nadzire i rabi za potrebe razvoja.
vlasti više nemaju  prava na greške u koracima

[Paun]

... Konkretnije, iz Vlaške su sa područja Oltenije (ili tzv. Male Vlaške),

Илустроваћу ово што сам горе написао двема картама које сам израдио за потребе монографије "Власи карпатске Србије".

На првој сам приказао Влашку (са садржајем из времена њеног настанка!), и црвеним четвороуглом означио део одакле су дошли преци највећег броја Влаха које ми данас зовемо Царанима. Влашка се на влашком звала Ţara rumânească, па отуд и овај назив за наше равничарске Влахе. На другој карти је увећан тај исечак, како би се добро видела села у Олтенији (тзв. Малој Влашкој) одакле су се Царани иселили, и села у Неготинској Крајини и Кључу, у која су се доселили. Интензивни процес ове миграције одвијао се у првој половини XVIII века, а узроци су му били чисто економски. Срећом по нас данас, поименце се знају влашке фамилије која је одакле и где дошла, па ће то у књизи бити представљено серијом посебних карата и графикона. Да додам само да Срби овде долазе са југа, у исто време. Њихова села сам означио црвеним кружићима.


http://www.paundurlic.com/img/Vlaska.jpg



http://www.paundurlic.com/img/CaraniiOltenija.jpg

ЛЕГЕНДА (пренета из рукописа књиге "Власи карпатске Србије"):
Сл. 7 - Повећан изрез са слике 6. Села у Влашкој (на карти означена бројевима поред белих кружића) одакле су се током XVIII и XIX века доселили Власи у Неготинску Крајину и Кључ. Списак села сачињен према књизи Косте Јовановића, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940  стр. 72. Изузев места 4, 9, 10, 24, 27, 28, 29, 35 и 44 сва остала налазила су се у округу Мехединци (Judeţul Mehedinţi), који је данас нешто шири и обухвата део Алмаша у Банату. Места Старо Патоци (45) нема у Влашкој, па се може претпоставити да је реч о Старопатици из околине Видина у Бугарској.

Списак влашких села у Олтенији:

1 - Аланга (Halânga), 2 - Арџинтија (? Argetoaia), 3 – Атрњаци (Atarnaci), 4 - Бабајица (Băbăiţa), 5 – Баја де Арама (Baia de Aramă), 6 - Балта Верђе (Balta Verde), 7 – Балта Верђе или Олт (?), 8 – Батоци (Batoţi), 9 – Бондук (? Bondoci), 10 – Браила (Braila), 11 – Брезница (Bresniţa), 12 – Букура (Bucura), 13 – Бурила (Burila), 14 - Верчерова (Vercerova), 15 – Груја (Gruia), 16 – Гура Ваји (Gura Vai), 17 – Данчеу (Danceu), 18 – Девесиле (Devesel), 19 – Ђингалаш (?«đi înga Alaş«), 20 – Жидоштица (Jidoştiţa), 21 – Извор (Izvoarele), 22 – Инова (Hinova), 23 – Јаловица (Iloviţa), 24 – Кошушти (Coşeşti), 25 – Крајова (Craiova), 26 – Кривина (Crivina), 27 – Љеу (Leu), 28 – Моцацаја (Moţăţel), 29 – Оградена (Ogradena), 30 – Олт (Olt), 31 – Онтарија (?), 32 – Острово Велико (Ostrovu Mare), 33 – Острово Корбово (Ostrovu Corbului), 34 – Оц (?), 35 – Падија (Padea), 36 – Папук (Papuci), 37 – Пристол (Pristol), 38 – Прунишор (Prunişor), 39 – Речез (? Recea), 40 – Рогош (? Rogova), 41 – Селиштени (Selişteni), 42 – Симијан (Şimian ), 43 – Скапау (Scăpău), 44 – Скела (Schela), 45 – Старо Патоци (Старопатица, Видин, Бугарска), 46 – Страхеја (Strehaia), 47 – Турн Северин (Turnu Severin), 48 – Фламанда (Flămânda), 49 – Циганаш (Ţigănaşi), 50 – Чалој (Celei), 51 – Шер (?)

ПС. Карте нису довршене; још увек настојим да одгонетнем она села са овога списка која сам означио упитником. Проблем је када су села у питању, и у Румунији, као и у Србији уосталом, што су за протеклих 300 година нека променила име, нека променила место, нека се спојила па им је име остало само као траг у атару новог села, или су, пак, нестала а траг им се замео! А могући су још неки ситнији пропусти, које нисам уочио, јер сам у овој фази више сконцентрисан на дизајн него на сам садржај!

[Absinth]

... Konkretnije, iz Vlaške su sa područja Oltenije (ili tzv. Male Vlaške),

Илустроваћу ово што сам горе написао двема картама које сам израдио за потребе монографије "Власи карпатске Србије".



ПС. Карте нису довршене; још увек настојим да одгонетнем она села са овога списка која сам означио упитником. Проблем је када су села у питању, и у Румунији, као и у Србији уосталом, што су за протеклих 300 година нека променила име, нека променила место, нека се спојила па им је име остало само као траг у атару новог села, или су, пак, нестала а траг им се замео! А могући су још неки ситнији пропусти, које нисам уочио, јер сам у овој фази више сконцентрисан на дизајн него на сам садржај!

Lepe karte još lepše boje
i detaljno napisano,
jedva čekam knjigu.

[Paun]

Уз две претходне карте у горњем посту, иде и ова, на којој сам приказао етнографску слику Влаха, на основу статистичких података са пописа из 1921. године, и мојих теренских истраживања, обављених протеклих деценија. Ни она није коначна, јер, радећи на грађи за књигу "Власи карпатске Србије, схватио сам да треба темељно преиспитати уобичајене термине које смо у литератури, без озбиљног критичког преиспитивања, наследили од старих аутора, као што су, пре свих, Унгурјани и Царани. Рецимо, ови које сам овде означио као Унгурјане (Мунћане), јесу такође Банаћани као и ови који живе западније од њих, а и једне и други источни Царани зову "унгурјанима". У више наврата сам се на терену уверио колико се "Мунћани" љуте када их Царани зову "Унгурјанима". Auḑ, mă! - каже ми један млађи саговорник прошлог лета. - Atîta-m veńi śuda pi unu đi la Kraĭna đi-m veńi săĭ dau un pumn! Ama, ma trasăĭ. Numa iĭ spusăĭ: Đ-akuma-nainće đi ćińe nu mis Ungurĭan, numa Munćan! Итд. Зато, карта нека служи да се "паре очи" док се не појави коначна ...


http://www.paundurlic.com/img/Etnicka-karta-1921.jpg

[Vlad]

На првој сам приказао Влашку (са садржајем из времена њеног настанка!), и црвеним четвороуглом означио део одакле су дошли преци највећег броја Влаха које ми данас зовемо Царанима. Влашка се на влашком звала Ţara rumânească, па отуд и овај назив за наше равничарске Влахе. На другој карти је увећан тај исечак, како би се добро видела села у Олтенији (тзв. Малој Влашкој) одакле су се Царани иселили, и села у Неготинској Крајини и Кључу, у која су се доселили. Интензивни процес ове миграције одвијао се у првој половини XVIII века, а узроци су му били чисто економски. Срећом по нас данас, поименце се знају влашке фамилије која је одакле и где дошла, па ће то у књизи бити представљено серијом посебних карата и графикона. Да додам само да Срби овде долазе са југа, у исто време. Њихова села сам означио црвеним кружићима.

Пауне,
Пошто овде помињеш "Интензивни процес ове миграције одвијао се у првој половини XVIII века, а узроци су му били чисто економски", значи ли то да се у ове крајеве нису већином враћали они који су некада овде живели, како то тврди позната Цвијићева школа?

Ако је ово што пишеш тачно, онда је логично закључити да људи који су наставили да живе у Олтенији имају исте обичаје, веровања, ношњу етц. као и наши Царани.

[nena]

/s]

Kakva crna savremena merila,
pa državotvorci Srbije koriste merila XIX veka, krv i tlo, i nisu jedini tu su Montenegrinci, Albanci, Hrvaćani-
a sve vazda preko leđa Vlaha-Rumuna .

Merila istoka su nam odveć poznata
merila zapada su da ne postoji nacionalna država u etničkom smislu nakon francuske revolucije.
Englez ili Nemac je svako ko je tamo rodjen ili ima tamošnje državljanstvo.

1. A iz kog veka mu dodje shavatanje rumunske nacionalnosti i nacije i  (pardon Veliko-Rumunske nacije) koju trenutno propagira Gosn Basesku i prijatelji? Pa sada im nismo vise dovoljni mi, nego ce jos i Meglenorumune i Istrorumune u isti kos! Danasnji rumunski politicari su cak i prevazisli kolege im iz XIX veka!

2. Ne znam gde ste nasli informaciju da nakon Franckuske revoulucije ne postoji nacionalna drzava u etnickom smislu. Prvo, upravo Francuska revolucija stvara prvu nacionalnu drzavu u etnickom smislu, s obzirom da je francuski standardni jezik proglasen zvanicnim na ustrp Bretonskog na primer, koji nije romanski jezik, a francuska kultura postavljena u dominantni polozaj u citavoj drzavi. I upravo Francuska postaje model ostalim nacionalinim drzavama koje se u XIX veku pocinju stvarati u Evropi: od Italije preko Nemacke pa do naseg 'brdovitog Balkana'.

[boki]

Mislim da bi Paun kao vrstan poznavalac Vlaskog entiteta i kao etnolog trebao da se ukljuci u rad aktuelnog Nacionalnog saveta vlaha i time pomogne u resavanju ovog goruceg problema kada je u pitanju opstanak vlaha na prostorima istocne Srbije. Dosao sam do saznanja da mu je Nacionalni savet Vlaha ponudio punu saradnju a na njemu je da odluci dali ce pomoci narodu kome pripada.

[Paun]

Пауне,
Пошто овде помињеш "Интензивни процес ове миграције одвијао се у првој половини XVIII века, а узроци су му били чисто економски", значи ли то да се у ове крајеве нису већином враћали они који су некада овде живели, како то тврди позната Цвијићева школа?

Практично, више од половине моје књиге јесте критичко премеравање Цвијићеве школе. Шта више, унапред сам сигуран да ће се књига у целини оценити као једна од најтемељнијих критика вредности Цвијићеве антропогеографске грађе, методологије која је коришћена за њени прикупљање, сређивање и публиковање, као и теоретских гледишта која су постулирана према тој грађи, било од стране самога Цвијића, или његових ученика и следбеника. Та критика је научна, што значи да се не ради о механичком одбацивању, него о одвајању материјала који има трајну вредност, од онога што је Цвијићева школа имала у "својим учионицама" за једнократну, дневно-политичку употребу. Не треба губити из вида време у коме Цвијић ради, које у знатној мери одређује политички профил тог целокупног подухвата, за који могу рећи да је фасцинантан, јер када се одвоји "жито од кукоља", јасно се уочава од каквог је значаја данас то што нам је његова школа оставила у трајно наслеђе. Не улазећи дубље у ово питање, могу само да кажем да се "инверзна" теорија показала прилично неотпорном, чак и у фази испробавања њене чисто "логичке издржљивости" ... Логичко преиспитивање неке научне теорије је исто као када после крпљења и пумпања гуме квалитет посла испробавате голом руком, онако простим пипањем, а гума пуфне, па вам остану само фронцле у рукама. Да, од инверзне теорије остају само фронцле!  

Ако је ово што пишеш тачно, онда је логично закључити да људи који су наставили да живе у Олтенији имају исте обичаје, веровања, ношњу етц. као и наши Царани.

Сјајно запажање, али оно је само хипотетично. Зашто? Зато што живот не стоји у месту, него се стално креће, врти и тумба, због чега су се и тамо као и амо ствари јако промениле за ових 300 година! То даље значи да је потребно мало више труда него просто гледање голим оком да се та - хипотетичка сличност - данас уочи!

"Голим оком", међутим, могу да се уоче језички моменти, односно савршено поклапање дијалектолошких црта говора олтенских сељака и наших Царана. (При поређењу, наравно, треба имати у виду, знатне "унгурјанске" оазе на подручју Олтеније, које треба заобићи, али оне су нешто северније од оне одакле долазе преци Царана). (Мислим да би нам Volcae могао у овој ствари највише помоћи!)

Ја са своје стране могу да додам, овом приликом, два момента.
1) Кад сам био на терену у Дупљани, упознао сам једну Румунку из села Грује (на горњој карти под бр. 15), која живи у Дупљани преко 10 година. Она ми је била саговорник за Упитник о влашким поманама и хлебовима, који има преко 1000 што питања, што потпитања, а тежиште разговора било је, нормално, на сличности и разлици између наших у румунских помана. Од ње сам први пут чуо детаљ да у Груји, на помани, babili joaca "pupăza"! То ме је толико заинтересовало, да сам био спреман да одем у Грују и то видим, али се испоставило да нема потребе, јер сам ускоро имао прилику да тај обред гледам и снимим у нашем селу Злокући.

http://www.youtube.com/watch?v=h9HRxRBeSy0

2) Надам се да још увек стоји на Флоруму један мој пост где сам повезао Рудну Главу у Поречу - место где сам снимио филм "Ја, покојник", и Вадастру у Олтенији, место где је нека румунска ТВ станица снимила - у основи - сличан обичај. Подсећам на овај моменат зато што овакви обичаји - због свог карактера - представљају "тешку артиљерију" компаративног метода, који аналитичара одводи у саму срж ДНК, из кога сам по себи следи закључак да је реч о истоветном (етно)генетском материјалу!

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=558.msg1922#msg1922

[Absinth]

2) Надам се да још увек стоји на Флоруму један мој пост где сам повезао Рудну Главу у Поречу - место где сам снимио филм "Ја, покојник", и Вадастру у Олтенији, место где је нека румунска ТВ станица снимила - у основи - сличан обичај. Подсећам на овај моменат зато што овакви обичаји - због свог карактера - представљају "тешку артиљерију" компаративног метода, који аналитичара одводи у саму срж ДНК, из кога сам по себи следи закључак да је реч о истоветном (етно)генетском материјалу!

Dakle reč je o istovetnom narodu - to hoćete da nam kažete prostim narodnim rečima.
Želim vam sreću u radu u novom Nacionalnom Savetu.
Verujem da čete ubrzo povratiti i zasluženo mesto direktora Zavičajnog Muzeja Majdanpek

[Volcae]

(Мислим да би нам Volcae могао у овој ствари највише помоћи!)

Радо, које би било конкретно питање, питање нисам разумео!

[Paun]

(Мислим да би нам Volcae могао у овој ствари највише помоћи!)

Радо, које би било конкретно питање, питање нисам разумео!

Мислио сам на конкретне примере из области језика, ако си имао прилике да се срећеш са олтенским сељацима, или да обрађујеш дијалектолошку литературу са тог подручја.
Дакле, реч је о примерима који показују истоветне фонетске црте у народном говору, а потом и истоветни лексички фонд. Та сличност је давно у румунистици констатована, и због тога што је она неспорна у сваком погледу, нисам се њоме посебно бавио.  

[Vlad]

Дакле, реч је о примерима који показују истоветне фонетске црте у народном говору, а потом и истоветни лексички фонд. Та сличност је давно у румунистици констатована, и због тога што је она неспорна у сваком погледу, нисам се њоме посебно бавио.  

Пауне,
Односи ли се ово и на језичке везе нас Унгуреана и Румуна који и дан данас живе тамо одакле су се наши преци доселили?
За наш део Баната сам 100% сигуран.
Био сам у нашем Банату. Разговарао са људима. Говор је идентичан да идентичнији не може да буде.

[Volcae]

(Мислим да би нам Volcae могао у овој ствари највише помоћи!)

Радо, које би било конкретно питање, питање нисам разумео!

Мислио сам на конкретне примере из области језика, ако си имао прилике да се срећеш са олтенским сељацима, или да обрађујеш дијалектолошку литературу са тог подручја.
Дакле, реч је о примерима који показују истоветне фонетске црте у народном говору, а потом и истоветни лексички фонд. Та сличност је давно у румунистици констатована, и због тога што је она неспорна у сваком погледу, нисам се њоме посебно бавио.  

То сам покушавао, али без великог успеха, јер Румуни из Олтеније као да уопште нису сачували своје наречје, али сам од сваког Румуна из Олтеније добијао истоветан одговор, да говорим исто као његови старији преци (нпр. деде и бабе) са села. Народна музика из Олтеније коју сам исто имао прилике да слушам, као да ништа не чува из наречја, већ је копија мунтенског наречја.

По мени олтенско наречје или та варијанта мунтенског је веома пропала у Румунији, као да се стиде свога наречја, што у Румунији није случај са банатским, молдавским, марамурешким, кришанским наречјима нпр.

Али што се фонда речи тиче имао сам срећу па сам на интернету имао прилике да видим велике сличности и идентичности са олтенским наречјем, пошто је написана једна књига баш на олтенском наречју румунског.


То сам поставио на овој теми Subdialectul oltenesc
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=744.0

Имам одавно намеру да посетим села по Олтенији и да чујем како старији људи говоре у Олтенији, јер је то једини начин данас да се то наречје румунског стварно чује, разговарао сам са Румунима рецимо из места Грује, али нисам успео у разговору да их убедим да говоре на свом наречју.

Мислим да се то наречје још једино код старијих људи на селима може чути.

[caslav]

     После овог одговора г. дПасујонија треба да се врло опрезно односимо према хватању за појам Влах и за играње историјама и географијама народа и исправљању туђих школа (па да л би то било нормално, боље направите своју школу) и успут докторирајте по којим већ хоћете земљама и трпајте докторате у излоге књижара, па коме се свиђа- нека их купује. Или, трпајте их активистима својим у шаке па нека их продају по панађурима народу овом и оном. Замислите, ја да почнем да вас давим оним што пишем, и то за џабака. Дајте, молим Вас!
     За ову форум- сеансу је моје слободно време потрошено и неће ме дуго бити. Свима желим све најбоље! Можда ћу још само сутра да се мало врзмам али на 5-6 минута. Живели!