VLASI, VLAŠKI JEZIK I VLAŠKI ETNIČKI IDENTITET

[Volcae]

Што се регионализма тиче нечеш наћи регионализме из "Тимока" источне Србије у DEX - online.

[dPasujoni]

Ово је занимњиво где си нашао Dvorišće ја га не видим у овом речнику.
Код Влаха - царана тај назив не постоји нити постоји назив Trauša, било би добро да је реч латинског порекла па ме баш занима порекло те речи.
Исто не простоји avľija једино prăvăľia мада мислим да је унгурјански назив а не царански.
У царанском говору постоји Obor i Bătătura.

Dvorišća ili Dvorišće je vlahizirani naziv sela Dvorište u opštini Golubac.

Trauša je vlaški naziv za dvorište i ima ga i u rečniku koji si postavio, ali ga nema u dex-u.

Po meni je nastalo od "întră ušă"! (između vrata), ali to je samo moja pretpostavka.

Bătatura je kod nas naziv za "utabano mesto".

Avľija je avlija tj. dvorište

dPasujoni

[Volcae]

Па ето видиш да и сами имамо регионализме по којима се разликујемо, што не значи да нисмо сви Власи.
Obor има значење Strunga и у румунском.
Bătătura код царана означава више ствари не само двориште.Код унгурјана из твог краја има изгледа само једно значење.

видим сада trauşă - pridvor зашто мислиш да је то двориште?

[omusapa]

Interesuje me cija je rec mâjdan koja u nekim vlaskim selima znaci dvoriste ?

[Volcae]

trăuşă – pridvor.
ćindă – pridvor.

код царана се изговара ťindă.

dPasujoni ако је код унгурјана trăuşă реч за двориште, хтео бих нешто да питам да ли има још неко значење?
На пример да ли je trăuşă исто што и ćindă?

Могу слободно на основу само пар речи које смо овде поменули да би култивисање наречја дакорумунског имало позитиван утицај на књижевни румунски.
Не би пропадале речи као што су:

APLECÁT - највероватније је исто латинског порекла као и APLECÁ - lat. applicare
BĂTĂTÚRĂ - Lat. battitura
TÍNDĂ - lat. tenda  

зашто би на пример неко користио турцизам MURDÁR а не би користио IMÓS - Lat. limosus

[Volcae]

Опет грешиш, то су регионализми румунског, негираш доказано порекло Влаха и наречја дакорумунског којима Власи говоре, па барем за то имамо доказе.

Ništa ja ne negiram niti tvrdim, samo uočavam razlike između vlaškog i rumunskog, kao i vlaškog i srpskog jezika.
Takođe mogu da primetim da se vlasima, vlaškim jezikom i poreklom malo ko ozbiljno bavio. Pogotovu je malo insajderskih radova od strane samih Vlaha!
Ja samo uočavam:

Zanimljivo je da kao potomci "doseljenika iz Ugarske" ("Ungurjani") imamo vrlo malo mađarskih i nemačkih reči, pogotovu u odnosu na turcizme i srpske arhaizme.

Pogledajte malo bolje glosar koji ste postavili i videćete da su turcizmi mnogo brojniji od nemačkih i mađarskih reči.
Takođe, je zanimljivo da su u vlaškom nisu u upotrebi samo reči koje predstavljaju  rumunske arhaizme, već i mnoge reči koje su srpski arhaizmi i nisu u upotrebi u savremenom rumunskom i srpskom.

dPasujoni

Ја а и свако други може лако да запази да на основу природних прелаза говора дакорумунског и на основу регионализма којих имамо у источној Србији, Банату, Олтенији и Ердељу ми можемо да твдимо следеће:
- говоримо наречјима дакорумунског језика и то варијанту олтенског и варијанте банатског наречја
- Власи су староседеоци на простору данашње источне Србије
Е сада зашто не тврдимо да смо више пореклом староседеоци него углавном потомци досељеника из Влашке и Угарске?
Ја мислим да су историјски извори важни за овакве тврдње и да у овоме нема никакве политике.

Понављам само на основу регионализама који су присутни и у источној Србији и у Банату и Олтенији као и природних прелаза говора дакорумунског на истом простору рачунајучи и Ердељ, ми можемо да тврдимо да смо чак и чисти староседеоци на овим просторима још од римског царства до данашњег дана.Међутим историјски извори нам говоре да су староседеоци Власи били у мањини у односу на досељене Влахе и немамо довољно историјских извора који би потврдили континуитет Влаха на овим просторима као што ни Румуни у Дакији немају довољно историјских извора да то исто ураде на простору данашње Румуније.

Код нас се проблем континуитета јавља почетком 18. века а у Румунији код Румуна пре 12-ог века.

[Paun]

dPasujoni ако је код унгурјана trăuşă реч за двориште, хтео бих нешто да питам да ли има још неко значење?

Да прекратимо муке:
реч trăuşă dPasujoni није најбоље ослушнуо, јер је њен прави изговор, у ствари: într-a uşă: trĭekură ku karu-nkarkat pin vrakńiţă, şî tunară într-a uşă, da kîńi-nśepură săĭ latre, kî sa spumîntat đi larmă ...

Реч, дакле, дословце значи "између врата", што упућује на одређени тип окућнице, у којој је кућа ограђена, а на тој огради постоје двоја врата ("vrakńiţa", "kapiĭa" или "uşa mare", која је окренута према главној саобраћајници, и "uşa mikă", којих је могло бити више, рецимо према сваком комшији по једна  ...). Али, пошто немају све куће ограду, нити су Власи у прошлости увек имали куће, простор испред "стамбене јединице" називали су - колико ја знам: pîrvaļiĭe или prîvaļie (књижевни облик: prăvălie). Тако је, барем, у Горњем Поречу.

ПС. Ово је права тема за Флорум, и било би од користи да се прикупи што више варијаната, али да се притом прецизно наведе о ком је селу реч.

[omusapa]

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:MCOiuCQBFW8J:www.cincarnet.com/Srednjivek.htm+Gustav+weigand+armini&cd=2&hl=sr&ct=clnk&client=firefox-a

http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:0vY8iMoV08kJ:www.cincarnet.com/cincari_u_srbiji.htm+Gustav+weigand+armini&cd=1&hl=sr&ct=clnk&client=firefox-a

[Paun]

http://webcache.googleusercontent.com

У вези са оваквим топицима, желим да подсетим на уобичајено правило на форумовима, pă şă l-al nuostru, да се пре линка напише реч-две зашто се они цитирају, шта се тамо куда они воде може наћи и како то "тамо" може да допринесе развоју конкретне дискусије у текућој конференцији!

Atîta!
Da ar fi bun şî prĭa bun să purtaţ vuorba pi rumîńaşće, pă kare kum puaće, kare kum şćiĭe şă kare kum vrĭa.
Aşa s-a pastrĭaḑă ļimba. Parkĭe vińe kîta kam urît, batăl śerĭu s-ăl bată, să ńi vaĭtăm pi sîrbĭaşće kă pĭerđem ļimba rumîńaskă!  :(

[dPasujoni]

Реч, дакле, дословце значи "између врата", што упућује на одређени тип окућнице, у којој је кућа ограђена, а на тој огради постоје двоја врата ("vrakńiţa", "kapiĭa" или "uşa mare", која је окренута према главној саобраћајници, и "uşa mikă", којих је могло бити више, рецимо према сваком комшији по једна  ...). Али, пошто немају све куће ограду, нити су Власи у прошлости увек имали куће, простор испред "стамбене јединице" називали су - колико ја знам: pîrvaļiĭe или prîvaļie (књижевни облик: prăvălie). Тако је, барем, у Горњем Поречу.

Ja sam i naveo pretpostavku da je u osnovi "întră ušă", ali se upotrebljava u značenju dvorište.
Zapravo sam se i sam pitao da li je "întră ušă" (između vrata), vremenom u stvari postalo "în traušă" (u dvorištu), i sklon sam prihvatanju "traušă" kao samostalne reči.

Mîatură trauša kăši. (Mete dvorište kuće)

Kopiji să źuoakă prîn traušă. (Deca se igraju po dvorištu)

Parkirjeašće karu în traušă, šî tună înuntru. (Parkiraj kola u dvorištu i uđi unutra)

Trauša je pľină dî frundză. (Dvorište je puno lišća)



Što se tiče prîvaľije takvog naziva u mom kraju nisam čuo, već samo "avľija" i "trauša".


dPasujoni

[caslav]

     Реч ,,прăвăљије,, се користи у Буковчу и Кобишници а у Србову, Радујевцу и Мокрању, Душановцу, Прахову... каѕе се ,,бăтăтурă,,. Реч ,,обор,, се користи у значењу ,,окућница,, и то на много ширем говорном простору (обору шкољи, обору кăши) а најчешће реч ,,обор,, означава ,,економски део дворишта,, док се са ,,прăвăљије,, и ,,бăтăтурă,, означава двориште уз стамбене просторије а не уз ,,соба шупи,,.
    Под речју ,,уше,, се подразумева појам ,,зидна врата,, а у одређенијем облику (уша кăши, уша соби, уша подрумулуј, уша ппимици). Реч ,,вранкицă,, се користи у Буковчу и Кобишњици са истим значењем а у Србову, Радујевцу,  Мокрању, Прахову, Самариновцу ... говоре ,,поартă,, или ,,пуартă,,. Наравно да је све више приметно прихватање и оних ,,комшијских,, речи, наравно уз опаску- кум ворбјеск Рăдăјвичјењи. Јер, Радујевчани (ту спада цела скупина села следбеника) и даље радије изговарају ,,чј,, (као што неки други своје карактеристично ,,шј,,) него што ће користити ,,ћ,,.
   Мало ћу се нашалити на крају, своди се ипак на збиљу, ми се, Власи,  делимо на ,,шјекавце,, - ,,чјекавце,, - ,,ћекавце,, и ,,цекавце,, а у прошлости смо (ако смо ишта о себи и за себе ми писали) то написали алфабетом и ћирилицом.

   Сăнăтатје ши берекјет
   Карă дје порумбј ку пјепт
   Сă вă фије стасу дрјепт
   Ши вину ла врјемје фјерт
   
   Сă в' аскултје снага биње
   Сă авјец путјерје ка јерј
   Сă ну дац дос дје мујерј
   Њич прја с' авјец во рушиње

   Дакă ин ,,њевој,, ловиц
   Ка оамињ дје трјабă фиц
   Пје фуга аźуторј гăсиц
   Пăнă ,,трјаба,, ну 'мроптјиц.
   

[Vlad]

Dvorišća ili Dvorišće je vlahizirani naziv sela Dvorište u opštini Golubac.

Selo Dvorište Vlasi golubačkog kraja izgovaraju Vorişćea ili Vorişće, bez "D" na početku.

[dPasujoni]

Dvorišća ili Dvorišće je vlahizirani naziv sela Dvorište u opštini Golubac.

Selo Dvorište Vlasi golubačkog kraja izgovaraju Vorişćea ili Vorişće, bez "D" na početku.

Kod mene kažu sa "D".

To ne menja činjenicu da je u pitanju Vlahizirani srpski naziv!

8)

dPasujoni

[caslav]

     Йнтйј дозбољиц сă мă извињеск дје доуо три грештј йн чје ље авусасăм ку тастатура ши ку йнкă кйтјева зминтје пусă йн потјекă ла уом бăтрн.Йн вјерсу ал дје унспрјечје пуњец сă фије "ажуторј гăсйц"  ши йн вјерсу ал дји ла ормă "ймпроптјиц" трјебуја сă фије.
     Дупă чје мăј прјефирасăм њискај скрисорј, ши њискај минц аскултйнд гласурј мјестјекатје дјин дјал ла ваље ши дји ла ваље кăтрă дјалурј, "трăуше" (код нас би било "трăушје од "кăтрă ушје" или "йнкăтрă...") да ар знача "према вратима".Ам гăсйт йнкă доуо ворбје "тйрăушје" и "тăрăуше" ку алта знăчалă.
     Ку сăнăтатје!