NASELJA ISTOCNE SRBIJE - UPOREDNI PREGLED SELA SA SRPSKOM I VLASKOM VECINOM

[Alexandru]

Vlad,uci u nesporazum sa tobom jednako je kao posvadjati se sa sopstvenim glasom razuma, jer ti to i jesi na ovom forumu. Razuman i obrazovan. Da je vise takvih... gde bi nam svima kraj bio...
Elem,ja samo nesto da dodam sto sam primetio, a tice se Smedereva... Nekako sam primetio da se ja ustvari (sasvim slucajno) druzim sa ovdasnjim Vlasima : prvi komsija Konstantinovic (poreklom iz Vlaola), zatim porodica Gauzanovic koja vodi poreklo iz okoline Zagubice, zatim moja najbolja prijateljica je Kostandinovic, koja je poreklom iz Bora, u sali joj sto puta zamerim sto jos nije naucila vlasko kolo  :D, moj kum je ozenjen vlajnom iz Doljasnice... A sve to u Smederevu... Da smo nameravali ovako da se skupimo,nikad ne bismo ;D Cisto da se zna, a tesko cete od svih njih (pa i moje porodice) cuti da se nacionalno izjasne kao Vlasi...

Ne dam se,ne dam, nekako ne stizem ni na ovaj forum da ostavljam postove,izgleda da me je pojeo fakultet... ili ja njega... :D

[draxpax]

Drago mi je da je neko organizovao ovakav forum iz koga i ja, iako sam Vlah, mogu dosta toga novog da naucim. Dugo nisam bio na Netu i obavestenje o ovom forumu me je jako obradovalo.

S obzirom da nemam mnogo vremena da provodim za racunarom, pregledam jednu po jednu temu.
Uocio sam spisak naselja po opstinama sa srpskim i vlaskim stanovnistvom, pa sam zeleo da iznesem samo jednu sugestiju u pogledu mesta Bogovina u opstini Boljevac. Naime, postoji selo Bogovina i rudarsko naselje Bogovina. Selo Bogovina je cisto vlasko selo, dok u rudarskom naselju ima pripadnika bukvalno svih nacija - srba, roma, nemaca, koji su u neka davna vremena isli svuda po svetu trazeci posao. Mogu da vam kazem da svi veoma skladno zive i nikoga ne interesuje ko je sta.

Od mene za sada toliko. Pozdrav svima!

[BORanin]

Ostrelj i Brestovac su vlaska sela, ali se verovatno vecina stanovnika izjasnjava kao Srbi.

[nikolaprvi]

Smatram da je veoma bitno znati broj Srba i Vlaha, medjutim to ne bi nikako trebalo da sluzi kao razlog prepucavanja da li ima vise ili manje Vlaha, ili recimo da li ima ili nema samo vlaskog stanovnistva u pojedinim selima. To je manje bitno. Bitno je da neko pise o kulturi Vlaha da se zna da i Vlasi postoje ali nikako ne treba Vlasi da sluze kao razlog "svadje" izmedju pojedinih ucesnika foruma.
Pozdrav svim Vlasima

[PLAMNA]

Sto se tice ostalih sela ima nesto Srba u Plavni i Jabukovcu,ali onih autohtonih sa Kosova (ako moj izvor,kolega sa fakulteta koji je iz Plavne kod Negotina ne gresi).

Usput, vrlo je interesantno rivalstvo izmedju sela Stubik (srpsko selo) i Plavne (bivse srpsko selo,danas pretezno vlasko). Sta mislite otkud to   ?

Za Plavnu znam,jer mi je kolega sa fakulteta odatle, i tvrdi da iako je to pretezno vlasko selo, ima u njemu autohtonih Srba koji se kako kaze nisu preobratili u Vlahe. Ja sam njemu rekao da sam Vlah, a on se nasmejao i onda mi odgovorio na pitanje vezano za njegovo selo. Danas u Plavni,kako kaze, Srba ima jako malo, dosli su sa Kosova jos pre 400 godina,a posto su bili okruzeni susednim vlaskim selima brzo su se asimilovali. Danas u Plavni ima pedesetak do stotinak Srba (celo selo ima oko 900 stanovnika), dok u Jabukovcu ih kaze ima oko 300 do 400 (od oko 2300 stanovnika) Voleo bih kada bi video trenutno stanje strukture rodova po selima pa da znam pouzdano,a ovako samo mozemo da pricamo sve u sesnaest... 

     Zdravo svima na ovom forumu!
Primetio sam gresku kod Alexsandra a tice se mog sela Plavne kod Negotina.
Plavna nema autohtonih srba,vec ima sam par prizecenih Srba i priudatih Srbkinja koji se mogu na prste izbrojati.Alexandrov kolega navodi 50-100-tinak autohtonih.Voleo bih da mi navede samo jednog ako moze ali autohtonog.Dalje stice se utisak da je Plavna okruzena samo sa vlaskim selima ,a Plavna se granici i sa tri srpska sela:Stubikom,Sarkamenom i Popovicom koja su bez autohtonih Vlaha pa bi asimilacija mogla da tece i na dugu stranu.Sta se tice rivalstva izmedju Plavne i Stubika to je zato sto deca iz Plavne idu u Stubik u skoli od 5-8-og razreda OS.
A oba sela su podjednake velicine oko 900 stanovnika i rivalstvo je samo u skoli medju decom istaknuto.

Zao mi je sto nisam ovo napisao ranije jer nisam znao za ovu stranicu!!!

Pozdrav svima

[Vlad]

Чекај, ако се  не варам, у Плавни, за разлику од већине влашких села у Неготинској општини, живе Унгуреани?

Располаже ли PLAMNA неким подацима о њиховом досељавању и првобитном пребивалишту (мислим на подручије данашње Румуније) одакле су се касније доселили на крајње одредиште - Плавну код Неготина

[PLAMNA]

Чекај, ако се  не варам, у Плавни, за разлику од већине влашких села у Неготинској општини, живе Унгуреани?

Располаже ли PLAMNA неким подацима о њиховом досељавању и првобитном пребивалишту (мислим на подручије данашње Румуније) одакле су се касније доселили на крајње одредиште - Плавну код Неготина

Tacno Plavna je ungurijansko selo. Plavna i Malajnica su jedina dva sela rasutog tipa u celoj Negotinskoj opstini,dok su sva druga sela skupljenog tipa.  Ungurianska sela u Negotinskoj opstini su : Plavna,Malajnica,Urovica,Vratna i oko jedne trecine Jabukovca.To su planinsko brdska sela na zapadu Negotinske opstine.
Iz istorijskog arhiva u Negotinu imam par knjiga zovu se bastinik, za svaku godinu izlazi po jedan novi broj.Iz jedne od tih mislim da je broj pet koja nije trenutno kod mene, pise o vise sela ,o njihovom nastanku i poreklo njihovih stanovnika po prezimenima odakle bi trebalo da su dosli. Moje licno misljenje je da vecina tih podataka iz te knjige  nisu tacna. Kad dobijem nazad tu knigu mogao bih vise da pisem o njoj.
Vlad ako ti ili neko drugi raspolaze sa podacima o ovim selima ,ja bih rado nesto novo procitao.

Pozdrav!!!!!

[Vlad]

PLAMNA,

Оно чиме  располажем јесте турски попис харачких обвезника Крајине и Кључа из 1741. године.
На њему нема твоје Плавне, као и још пар села неготинске општине, што указује да су се ваши преци доселили нешто касније.

Уровица се налази на листи пописаних насеља, па ме мало чуди да се ради о Унгуреанима. Јабуковац је такође присутан, али је врло вероватно да се унгуреанска струја доселила мало касније. Пошто ми турски попис није при руци, не сећам се баш најбоље да ли је Вратна игде поменута. Но, проверићу па ћу те обавестити.

На твом списку "унгуреанских" села (насеља)се не налази још једно село - Дупљане. По говору бих рекао да се ради о Царанима, али ми податак да га нема на турском попису, као и тврдња нашег администратора, Новице, који је пореклом из Дупљана, да се село, у интерној подели на Царане и Унгуреане, сматра "унгуреанским", говори да се можда ради о тзв. Власима "Унгуреанима".

Када будем имао мало више времена, наставићу са прекуцавањем турских пописа, тако да ћеш на тај начин можда створити бољу слику о пореклу становништва општине Неготин.

Добро би било када би пренео део садржаја књиге о којој говориш, пошто ми сам наслов "Баштиник" не говори много.

Пуно поздрава и лаку ноћ

[Paun]

Иz istorijskog arhiva u Negotinu imam par knjiga zovu se bastinik, za svaku godinu izlazi po jedan novi broj. Iz jedne od tih mislim da je broj pet koja nije trenutno kod mene, pise o vise sela ,o njihovom nastanku i poreklo njihovih stanovnika po prezimenima odakle bi trebalo da su dosli. Moje licno misljenje je da vecina tih podataka iz te knjige  nisu tacna. Kad dobijem nazad tu knigu mogao bih vise da pisem o njoj.

Баштиник је само прештампао К. Јовановића. Поред Јовановића, становништво Плавне истраживао је и Др М. Драшкић.

Ево, овде сам поставио изворни Јовановићев текст о Плавни, а у припреми је и Драшковићев текст.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=347.0

Да бисмо вредновали било чије истраживачке резултате, морамо прилично тога да знамо о методама којима се аутор служио, о времену и приликама у којима су истраживања вршена, о општем стању науке тога доба, итд. Јовановић је припадао антропогеографској школи Јована Цвијића, служио се методом коју ми данас зовемо "мнемотехника".

О тој техници више сам писао овде:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=247.0

Било би интересантно да нам кажеш који су то подаци у наведеној грађи о Плавни, по твом мишљењу, нетачни, и зашто!

Cu sînataće!

[PLAMNA]

Баштиник је само прештампао К. Јовановића. Поред Јовановића, становништво Плавне истраживао је и Др М. Драшкић.

Ево, овде сам поставио изворни Јовановићев текст о Плавни, а у припреми је и Драшковићев текст.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=347.0

Да бисмо вредновали било чије истраживачке резултате, морамо прилично тога да знамо о методама којима се аутор служио, о времену и приликама у којима су истраживања вршена, о општем стању науке тога доба, итд. Јовановић је припадао антропогеографској школи Јована Цвијића, служио се методом коју ми данас зовемо "мнемотехника".

О тој техници више сам писао овде:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=247.0

Било би интересантно да нам кажеш који су то подаци у наведеној грађи о Плавни, по твом мишљењу, нетачни, и зашто!

Cu sînataće!

Paune prvo da ti se zahvalim za vreme koje posvecujes nama i za sve ove iscrpne informacije sa kojima ti raspolazes.
Sto se tice knjige to je upravo ta knjiga i taj tekst o Plavni.Sa tekstom se slazem mozda bih imao pimedbe na Jovanoviceve teorije o vlasima .
Voleo bih ako je moguce da dobijem i drugi tekst o Plavni od Dr.M.Draskica jer taj tekst ne poznajem.
Interesuje me i ovo. Ako je 1721g. pocelo preseljavanje stanovnika iz Banata u nase krajeve,to je verovatno trajalo do 1739g. To je period od 18g.Dali se to stanovnistvo povuklo sa Austrijancima pred Turcima,
ili je ostalo tu.I zasto ga nema u turskom popisu 1741g.(Vlad mi je napisao da Plavne nema na turskom popisu iz 1741)

o sară frumoasă...

[Vlad]

ge to je upravo ta knjiga i taj tekst o Plavni.Sa tekstom se slazem mozda bih imao pimedbe na Jovanoviceve teorije o vlasima .

Interesuje me i ovo. Ako je 1721g. pocelo preseljavanje stanovnika iz Banata u nase krajeve,to je verovatno trajalo do 1739g. To je period od 18g.Dali se to stanovnistvo povuklo sa Austrijancima pred Turcima,
ili je ostalo tu.I zasto ga nema u turskom popisu 1741g.(Vlad mi je napisao da Plavne nema na turskom popisu iz 1741)

o sară frumoasă...

Слажем се са PLAMNОМ око оцене Јовановићеве тезе у вези етногенезе Влаха.
Са жаљењем смем да констатујем да Коста Јовановић није усамљени заступник небулозне тeorije о Власима као бившим Србима одбеглим преко Дунава, па поново враћеним на ове просторе.

Малопре сам држао у руци "Истину у погледу Румуна у Србији" коју је, за потребе Мировне конференције 1919. године написао Тихомир Р Ђорђевић, а коју је превео и својим коментарима допунио извесни мр Радомир Д. Ракић из Београда.
У овој књижици се баш до "не може више" форсира теза о Власима као румунизованим Србима.
У контексту времена и важности догађаја за чије је потребе написао ову књижицу, поступак Ђорђевића се некако и може разумети, али злуради коментари дотичног Ракића су, без сваке сумње, ван сваке памети.


Што се тиче повлачења Аустријанаца 1739. године, не само што није дошло до повлачења досењеника са онима који су их довели, већ је досељавање  након тога можда чак и интензивирано. Наишао сам негде на податке за влашка села око Кучева у којима се лако уочава да се поједина насеља са данас искључиво влашким становништвом, уопште не попињу као насљена места до друге половине 18. века.

Турцима је било апсолутно све једно ко ће живети у североисточној Србији. Њих је пре свега занимало да им државна благајна буде напуњена издацима пореских обвезника, а да ли су порески обвезници били Власи, Срби, Бугари или неко сасвим десети, то их је мање интересовало.

[sigma]

Da...Miloševo! Stari Koroglaš!
Kada smo kod Miloševa i njegove etničke strukture, dozvolite mi da vam iznesem još neke podatke,
pa procenite sami...
Nakon antropogeografskih ispitivanja koje je sačinio M. Draškić a na osnovu terenskih istraživanja K. Jovanovića, nastala je shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
________        ___________________             ___________________

MILOŠEVO,                                                     104             100%
                      -   kosovska                                                 64%
                      -   nepoznato poreklo                                   20,2%
                      -   vlaška                                                    7,7%
                      -   šopska                                                   4,8%
                      -   unutrašnja                                              1,9%
                      -   dinarska                                                 1,0%

    nisu zabeležene: timočko-braničevska, moravsko-vardarska,povratna i starinci.

    Dužan sam i mali napomenu: M.Draškić smatra da stanovništvo nepoznatog porekla (dakle, oni koji nisu o svom rodu mogli dati bliže podatke, u smislu regije iz koje su se njihovi bliži ili dalji preci naselili), treba smatrati autohtonim, a da bi eventualno naseljavanje Vlaha (vlaška mig.struja) prestavljalo u stvari (unutrašnje) kretanje u okvirima šireg karpatsko-balkanskog područja uslovljeno istorijskim prilikama. (M.Draškić- Narodna kultura uže Srbije u svetlosti etničkog mešanja poromanizovanog (vlaškog) i slovenskog stanovništva- Radovi savetovanja etnologa Jugoslavije,Zenica, 1970.god)
    Sklon sam da dam važnost ovim podacima, jer zaista, u Miloševu danas imate prezimena koja su mahom kosovska (Anđelović, Anđelković, Stojanović,Nikolić, Nedeljković, Matić, Krstić, Đorđević...), takođe, postoji nekoliko rodova kojima su neki preci sa bugarske strane ( al Turlaku, al Bugarašu...), a postoje tri domaćinstva sa imenom al Crnjigorcu (interesantno je da se ime roda nije romanizovalo), Danilovića, Petrovića, od skora i Koprivica, Dumeljić... Ima i Ungurjana (al Ungurjanu, al Mađerju). Ako se prihvati Draškićeva teza o autohtonosti "nepoznatih" (a koji su dakle sa prostora ist.Srbije, verujem ostaci starovlaškog srednjevekovnog etničkog elementa), te naseljenih Vlaha sa pomenutog šireg područja(nesporno dakle, i sa područja današnje Rumunije (možda rodovi Savuljesku, al Gogonešti, Petrišori..)), pa kako je među kosovcima možda bilo i južnih Vlaha (možda rodovi al Karagulji, al Foti, al Đambu, Koći, al Kosor, al Boncog...), eto razloga zašto je opstala romanština i zašto možemo danas reći da je Miloševo vlaško selo.
Eto Vlaha, nastalih simbiozom navedenih migracionih struja i autohtonih elemenata... Pitanje izjašnjavanja je stvar subjektivnog prava, te s toga, ovo pitanje ne treba politizovati, a pogotovo ne u vreme opravdanih težnji za utvrđivanjem prava, koja ovoj specifičnoj zajednici treba da pripadaju, a kako bi njena osobenost ostala i opstala.   
Iako je vlaško selo, meštani se podjednako koriste i vlaškim i srpskim jezikom, slave se slave, čuvaju se kosovski mitovi ali se takođe pale vatre na Veliki Četvrtak, uzima se "htona nafora" prvog dana Vaskrsa, daju se podušna kola i dr.
Naravno, stanovništvo se u međuvremenu dosta izmešalo, pa bi zaista bilo nedopustivo uskratiti im bilo kog pretka, pa reći "to su Rumuni, samo to još ne znaju", ili Bugari, Crnogorci...

Pozdrav svima!

[sigma]

Shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
________        ___________________             ___________________

PLAVNA,                                                         309             100%
                      -   timočko-braničevska                                43,7%
                      -   vlaška                                                   39,8%
                      -   šopska                                                  13,3%
                      -   kosovska                                                 1,0%
                      -   dinarska                                                  1,0%
                      -   unutrašnja                                               0,6%
                      -   moravsko-vardarska                                   0,4%
                      -   povratna                                                  0,3%

    nisu zabeležene: nepoznato poreklo i starinci.

[sigma]

Shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
________        ___________________             ___________________

MALAJNICA,                                                         166        100%
                      -   kosovska                                               38,0%
                      -   vlaška                                                   33,1%
                      -   timočko-braničevska                                20,5%
                      -   nepoznato poreklo                                     3,6%
                      -   moravsko-vardarska                                   3,0%
                      -   šopska                                                     1,8%
                     
    nisu zabeležene: dinarska, povratna, unutrašnja i starinci.


____________________________________________________________________________________

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
________        ___________________             ___________________

DUPLJANE,                                                         175          100%
                      -   vlaška                                                    60,0%
                      -   povratna                                                 22,9%
                      -   timočko-braničevska                                12,0%
                      -   dinarska                                                    4,0%
                      -   unutrašnja                                                 1,1%
                     

    nisu zabeležene: kosovska, moravsko-vardarska,šopska,
                             nepoznato poreklo i starinci.

[Vlad]

Da...Miloševo! Stari Koroglaš!
Kada smo kod Miloševa i njegove etničke strukture, dozvolite mi da vam iznesem još neke podatke,
pa procenite sami...
Nakon antropogeografskih ispitivanja koje je sačinio M. Draškić a na osnovu terenskih istraživanja K. Jovanovića, nastala je shema migracionih struja zastupljenih u vlaškim selima Negotinske krajne sa početka 20.veka (podaci se odnose na period pred,odnosno posle I sv.rata / 1912-1914, 1920-1923. i 1925.god.) koju je izneo prof.dr.Miloš Marjanović u posebnom izdanju knjige 22 Etnografskog instituta SANU, Beograd 1981.,a koja nosi naslov DRUŠTVENE I KULTURNE PROMENE U SELIMA VLAŠKE ETNIČKE ZAJEDNICE NEGOTINSKE KRAJNE (inače, to je bila i tema njegovog magistarskog rada), primljena na sednici Naučnog veća Etnografskog instituta SANU od 15. decembra 1980.godine:

  selo                  migracione struje                   broj i procenat kuća
________        ___________________             ___________________

MILOŠEVO,                                                     104             100%
                      -   kosovska                                                 64%
                      -   nepoznato poreklo                                   20,2%
                      -   vlaška                                                    7,7%
                      -   šopska                                                   4,8%
                      -   unutrašnja                                              1,9%
                      -   dinarska                                                 1,0%

    nisu zabeležene: timočko-braničevska, moravsko-vardarska,povratna i starinci.

    Dužan sam i mali napomenu: M.Draškić smatra da stanovništvo nepoznatog porekla (dakle, oni koji nisu o svom rodu mogli dati bliže podatke, u smislu regije iz koje su se njihovi bliži ili dalji preci naselili), treba smatrati autohtonim, a da bi eventualno naseljavanje Vlaha (vlaška mig.struja) prestavljalo u stvari (unutrašnje) kretanje u okvirima šireg karpatsko-balkanskog područja uslovljeno istorijskim prilikama. (M.Draškić- Narodna kultura uže Srbije u svetlosti etničkog mešanja poromanizovanog (vlaškog) i slovenskog stanovništva- Radovi savetovanja etnologa Jugoslavije,Zenica, 1970.god)
    Sklon sam da dam važnost ovim podacima, jer zaista, u Miloševu danas imate prezimena koja su mahom kosovska (Anđelović, Anđelković, Stojanović,Nikolić, Nedeljković, Matić, Krstić, Đorđević...), takođe, postoji nekoliko rodova kojima su neki preci sa bugarske strane ( al Turlaku, al Bugarašu...), a postoje tri domaćinstva sa imenom al Crnjigorcu (interesantno je da se ime roda nije romanizovalo), Danilovića, Petrovića, od skora i Koprivica, Dumeljić... Ima i Ungurjana (al Ungurjanu, al Mađerju). Ako se prihvati Draškićeva teza o autohtonosti "nepoznatih" (a koji su dakle sa prostora ist.Srbije, verujem ostaci starovlaškog srednjevekovnog etničkog elementa), te naseljenih Vlaha sa pomenutog šireg područja(nesporno dakle, i sa područja današnje Rumunije (možda rodovi Savuljesku, al Gogonešti, Petrišori..)), pa kako je među kosovcima možda bilo i južnih Vlaha (možda rodovi al Karagulji, al Foti, al Đambu, Koći, al Kosor, al Boncog...), eto razloga zašto je opstala romanština i zašto možemo danas reći da je Miloševo vlaško selo.
Eto Vlaha, nastalih simbiozom navedenih migracionih struja i autohtonih elemenata... Pitanje izjašnjavanja je stvar subjektivnog prava, te s toga, ovo pitanje ne treba politizovati, a pogotovo ne u vreme opravdanih težnji za utvrđivanjem prava, koja ovoj specifičnoj zajednici treba da pripadaju, a kako bi njena osobenost ostala i opstala.   
Iako je vlaško selo, meštani se podjednako koriste i vlaškim i srpskim jezikom, slave se slave, čuvaju se kosovski mitovi ali se takođe pale vatre na Veliki Četvrtak, uzima se "htona nafora" prvog dana Vaskrsa, daju se podušna kola i dr.
Naravno, stanovništvo se u međuvremenu dosta izmešalo, pa bi zaista bilo nedopustivo uskratiti im bilo kog pretka, pa reći "to su Rumuni, samo to još ne znaju", ili Bugari, Crnogorci...

Pozdrav svima!

Оно што бих волео да знам је следеће:

Како је 7.7% Влаха успело да "влахизује" или "румунизује" 92.3% Не-Влаха????
Па, нека су и ови "непознати", Власи, то му све скупа дође 1/4 од укупног броја.
Да ли је могуће да, у најбољем случају,  једна четвртина  становништва влашког порекла, асимилује 3/4 Срба?

Чак и да су ти косовци били у 50% Цинцари са Косова, па да је однос Влаха и Срба био 50-50, како је могуће да се данас у Милошеву говори олтеанским наречијем румунског језика, а да у погледу језика ништа не указује на арумунски утицај.
Другим речима, како је могуће да 7.7% Влаха досељених из Румуније наметне говор остатку од 92.3%?

Поздрав