ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ПЛАВНА

[Paun]

              Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940
              Село Плавна, стр. 223-227

              Плавна - Село је планинско, пошто је у извориштима реке Замне и њене притоке Медвеђе, које извиру на Дели Јовану и његовим огранцима. Већи део хатара чине брда и косице, а у јужном крају је заравњена површ где су и најбоље ливаде и гајеви у Крајини. Куће су у групама на неколико места у хатару, а мало их је у ,,селу", које је на странама дубоке и нешто проширене долине Медвеђе, где је раније било село. - У Плавни су многи извори и чесме (,,фнтене") и неколико бунара. Земљишта има више под ливадом, утрином, шумом и гајевима, а мање за обрађивање, јер је већином слабе родности. Због веће висине усеви тешко успевају. Земљишни називи се зову: Мали Мироч, Црни Поток, Пештера, Попадија, Дрењар (Корнет), Медвеђа, Медвећко Поље, Фериџе, Топољар (Броскари), Медвеђе Брдо (Ђал Урсули), Суваја, Тупађал, Замна, Страна и Старчево Брдо. Општинске су шуме: Голи Вр´, Црни Врф и Мироч. Утрина је Велики Дрењар (Корнет Маре), који је веома кршевит и цео под великим и дубоким вртачама.
              Плавна је до половине прошлог века имала збијени тип и цело је село било у долини реке Медвеђе, где је данас ,,село". Али због јачег сточарског занимања становништва, неподесног земљишта и малог простора отпочеле су се куће премештати у хатар, где су се настањивали и нови досељеници. Сада је село већином разбијеног типа, а у ,,селу" има врло мало кућа. Поред пута Неготин – Доњи Милановац су црква, школа, механа, општина и 2 – 3 дућана. Остале су куће ,,на салашима" мање или више груписане и размакнутије уколико су веће окућнице. Обично су размакнуте око 100, али често  200 – 300 м, а између група кућа (крајева) размак је 500м – 2 км. Крајеви су везани обичним сеоским путевима, који се стичу у ,,селу" али излазе на поменути пут. Групе кућа (салаши) се зову: Турија, Црни Поток, Попадија (за овај крај веле да је назван по некој ,,попадији" која је у путу затрпана снегом и смрзла се од зиме), Медвеђе Поље, Замна и Врело. Део села који је најближи ,,селу" зову При Селу. У Плавни је испитано 28 родова и 309 кућа. - Гробље је јужно од села у потесу Замна.
              У Медвеђи има зидина од ,,Лаћина". Незнано Гробље (,,Морминц Парасиц") је такође у Медвеђи, али се о њему ништа не прича. У Старом Гробљу (Морминц Батрњ) се укопавало до средине прошлог века.
              Село је новијег опстанка, јер се први пут спомиње 1783. и 1784. год. Тада је имало око 70 вл. и срп. кућа. Год. 1807. забележено је ,,Плавна: Станко кнез, а 1811. год. село Плавна. Год. 1846. село је имало 157, 1866. год. 186, а 1924. год. 320 кућа.
              Прича се да је Плавна заснована ,,пре 200 година" и да су њени оснивачи дошли ,,од планине" и настанили се на месту данашњег ,,села". Прво су се бавили ,,хајдуковањем" и крили се по пећинама, а тек кад су им Турци допустили да се настане, одали су се сточарству. Доцнијим досељавањем и прираштајем становништво се толико умножило да није било места за становање, па се још почетком прошлог века, појединачно и у мањим групама, отсељавало у околину и по целој области. Од половине 19 века премештало се у хатар, где и данас станује велика већина становништва.
              По предању су најстарија два велика рода ,,Унгрујана": Адамоњи или Савоњи (Цикуловићи или Цикулани, Новаковићи или Новакоњи, Бађићи у Црном Потоку, Миленкоњи, Степановићи, Траиловићи или Фикоњи, Страиновићи, Васиљевићи и Буљиге; 40к.,Св. Јован) и Лукићи или Здравкоњи (Младеновићи, Кукуљани, Пцдаревићи и Пандурешти, 30к., Св. Арханђео). Адамоњима и Савоњима су родоначелници браћа Адам и Сава, а Ликићима (Здравкоњима) су непознати. - Нешто доцније дошао је предак Његојевића, Његоидешта (15к., Велика Госпођа). Прачукундед Њагоје дошао је као путник ,,с оне стране Дунава".
              До краја 18 века, а после поменутих родова, су досељени: Пичитуловићи, Мркоњићи (Мркоњи), Макуљешти, Гицоњи, Сурдоњи, Луцулоњи, Филиџани и Степановићи (46к., Св. Никола) су један род, али су се разродили. Они су ,,Унгрујани", досељени из Дебелог Луга у Поречу. - Барбуловићи, Богдановићи, Вацићи, Пуцулешти, Журкоњи, Милицани, Петрујкићи, Шегете и Репеџићи (30к., Петковица) су један род. Преци су им као ,,избеглице" дошли од Видинa. - Војиновићи (у Турији), Моњићи, Пацићи, Маринкоњи, Брндушани, Крецоешти и Белешти (40к., Св. Алимпије) су од једног рода, али се неки разродили. Њихови прачукундедови и чукундедови као сточари дошли су из пожаревачког краја. - Мертићи (10к., Петковица). Чукундед им је Чунгуруса у Бугарској. - Нацулешти (3к.,Петковица) су из пожаревачког краја. - Војиновићи (у Врелу) и Бађићи (25к., Митровдан) су један род. Њихови су чукундедови, Бађа и Мања, били браћа досељени из Метовнице у Црној Реци, где имају род (Горњаци). - Соколани (5к., Петковица). Прадед (старцу од 80 г.) је из Метовнице, ушао у неку кућу која слави Петковицу.

              Родови досељени у 19. веку:
              Бађићи (10к., Митровдан) који су ,,При Селу", дошли су из Балта Верђи у Румунији. - Новачићи (6к.,Митровдан) су ,,Унгрујани". - Чергани (Димитријевићи), Танасојкићи и Матејићи (10к.,Спасовдан) су један род: досељени из пожаревачког краја. - Точакоњи (10к., Св. Арханђел) су из Јабуковца, а пореклом су ,,Унгрујани". - Видићи (8к., Митровдан): прадед је из Балта Верђи. - Рошулани (3к., Св. Арханђео): отац је из Подгорице у Црној Гори. - Коловићи (3к., Св. Алимпије) су пре 50 година дошли из Старих Патика у Румунији. - Чокоњари (1к., Св. Никола) је трговац од Видина. - Мосор (1к., Св. Никола) је из Црнајке. - Србу (3к., Велика Госпођа) су из Штубика, пореклом ,,од Косова". - Илићи (1к., Петковица) и Јовановићи (1к., Петковица) су оба Цигани ковачи дошли из Оштреља у тимочкој Црној Реци. - Ружић (1к., Петковица) је из ,,Влашке", а овде је дошао из Штубика. - Трајковић (1к., Св. Никола): ћурчија, пореклом из Прилепа. - Степановић (1к., Св. Никола) је Циганин ковач, дошао из Јасенице. - Јекић (1к., Петковица) и Драгинешти (1к., Петковица ) су из Клокочевца у Поречу. - Маринковић (1к., Св. Арханђео) је из Црнајке.
              Црква слави Тројице, а заветина је у недељу после Тројице.

[virgil]

              Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940
              Село Плавна, стр. 223-227

             
              Прича се да је Плавна заснована ,,пре 200 година" и да су њени оснивачи дошли ,,од планине" и настанили се на месту данашњег ,,села".

Meni se čini da se "od planine" odnosi na područje "Banatu' đi la Munće, (Banatul de la Munte)", bukvalno "Banat od Planine"  u Rumuniji koje uključuje dolinu Almaža (Valea Almajului) i dolinu Bistre (Valea Bistrei).



Postavljam sličnu mapu da bi se bolje video položaj (zaokruženi Şopotu Nou nema nikakav značaj ovde):






Poslušajte izgovor u sledećoj pesmi iz "Banata od Planine". Da li je sličan onome u Plavni?

http://www.youtube.com/watch?v=erfA5OcVVkY

[PLAMNA]

Прича се да је Плавна заснована ,,пре 200 година" и да су њени оснивачи дошли ,,од планине" и настанили се на месту данашњег ,,села".

Plavna

Plavna potiče još iz 16. veka pod imenima Turija i Zamna. Danas su to krajevi "male" sela Plavna. Smatra se da su osnivači sela "Ungurjani" koji su došli "od planine" i Srbi iz Požarevačkog kraja, koji su došli zbog pašnjaka.

Selo je tipično razbijenog tipa i zahvata atar u prečniku od 25 km. Smatra se da je do polovine prošlog veka selo bilo zbijenog tipa ali se zbog skučenog prostora za stočarstvo "raštrkalo".

U ataru sela se nalaze interesantne kamena kapije, koje predstavljaju prirodno blago Srbije. Tu je i čuvena Dudićeva pećina koja je duga 2 km.

Crkva u Plavni sagrađena je 1875. godine, iste godine je sagrađena crkva i u susednom Štubiku.

Po popisu iz 1991. godine Plavna je imala 1127 žitelja.


Godina: 1530 1586 1736 1846 1866 1967 1971
Br. kuća:  20   157 186 500 424

Škola: Osnovna škola Hajduk Veljko


http://negotin.50webs.com/Naselja/plavna.html


Dali bi neko hteo da pogleda u turskim popisima, mozda nesto stoji o Turiji , Zamni ,(Popadija,Kîmpulung,Vrela) sve te "male" sacinjavaju Plavnu.

Mulţumesk frumos!

[Vlad]

http://negotin.50webs.com/Naselja/srbovo.html

NASELJENA MESTA

Srbovo

"Moguće je da su se povratnici iz Austrije doselili u Srbovlah, pošto je Podgorin u međuvremenu nestao. Rumunsko-srpska struja je samo "osvežila" vlaški govor i zadržala vlaške narodne tradicije."

Из овог следи закључак да су  Срби, који су овде одвајкада живели, пред турским зулумом пребегли у Аустрију, тамо научили румунски (претпостављам да су Србима у то време Аустријанци давали часове румунског, или пак жели да се каже да је румунски био званични језик у Аустроугарском царству пошто би, у супротном, пребегли Срби требало да говоре немачки  ;D) који се, под неразјашњеним околностима трансформише у "влашки".

Тај "влашки" језик, кога сад говоре бивши Срби из Аустрије, бива наметнут Србима који су остали да живе у Србовлаху (садашњем Србову) и тако Срби, ни криви ни дужни, постадоше Власи који негују "влашку народну традицију"  ;D :o ::)


Благо оном ко ће у ово да поверује ;D

Тај се, што Његош рече - "Имао рашта и родити"  ;)